Istraživački kamp u Temskoj okupio mlade iz sveta

PIROT – Selo Temska kraj Pirota po četvrti put je domaćin učesnicima Istraživačko-edukativnog kampa “Stara planina 2011”. Kamp na Staroj planini okuplja studente biologije, ekologije, turizma i geografije sa Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Učesnici kampa radili su na prikupljanju podataka za seosku monografiju, istraživali floru i faunu i običaje ovog kraja i okoline, istoriju Temske, učestvovali u ekološkim akcijama.

Kamp na Staroj planini okuplja studente biologije, ekologije, turizma i geografije

Smešteni su u prostorijama Osnovne škole i minulih dana kroz kamp je prošlo više od 200 studenata koji su naišli na lep prijem meštana. Među njima je desetak studenata volontera iz Poljske, Španije, Češke, Hrvatske, Rusije, Slovačke, Belgije… Oni su uradili mural na zgradi stare školske zgrade sa porukom da se sačuva Stara planina. Organizovan je i drugi festival staroplaninskih jela, kao sastavni deo kampa.

Jedan od koordinatora kampa Marko Šćiban kaže da je ovo četvrti kamp zaredom u Temskoj i jedan je od najvećih istraživačkih kampova u Srbiji.

– Najviše je studenata biologije. Kroz kamp je u proteklih petnaestak dana prošlo preko 200 studenata. Sa nama su kolege volonteri iz inostranstva. Meštani Temske su nas dobro prihvatili još od prve godine. Glavni ciljevi kampa su prikupljanje podataka za monografiju sela. Naišli smo na mnogo toga novog i interesantnog. Zadovoljni smo uslovima boravka, smeštajem i ishranom – kaže Šćiban.

Mirjana Neorčić i Debora Santo su studenti druge godine biologije u Novom Sadu. Drugi put su u kampu. Kažu da je dobro društvo i atmosfera i da su imali dosta vremena za istraživanja koja će im koristiti na fakultetu.

– Bili smo na Zavojskom jezeru. Istražujemo mrave, a usput smo skupljali i insekte za našu zbirku – kaže Debora, dok Mirjana dodaje da je ona istraživala guštere i zelembaće.

– Stara planina je idealna za istraživanje. Dosta smo radili na terenu. Lepo je u kampu, a hrana je odlična – kaže Mirjana.

Apsolvent biologije sa ekologijom iz Niša Aca Đurđević kaže da je drugi put u kampu koji je dobro organizovan i da su ih meštani lepo prihvatili.

– Istraživao sam bube i insekte i nailazio na neke zaista retke vrste – kaže Đurđević.

Marija Slović je apsolvent biologije iz Kragujevca. I prošle godine je bila u ovom kampu. Njena oblast je botanika.

– Nosim pozitivna iskustva odavde. Imali smo dragocenu pomoć mnogih meštana. Posebno mi se dopao ovaj festival staroplaninskih jela – kaže Marija.

Sa studentima Univerziteta iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša su i volonteri iz inostranstva – Poljske, Španije, Češke, Hrvatske, Rusije, Slovačke, Belgije…

Tokom boravka uradili su mural na školskoj zgradi. Student iz Poljske Natali Niževska završava Američke studije i psihologiju u Gdanjsku. Prvi put je ovde zajedno sa ostalim volonterima iz inostranstva.

– Već nekoliko leta putujem Balkanom i bila sam na bugarskoj strani Stare planine. Ovde je veoma interesantno s obzirom na to da je dosta studenata sa strane – kaže Natali.

Studenti su uživali u staroplaninskim jelima

Elena Gajego je iz jednog malog mesta kraj Barselone u Španiji. Studira telekomunikacije.

– Htela sam da upoznam nove ljude, kulturu i običaje i da sklopim nova prijateljstva – kaže Elena.

Student istorije umetnosti iz Češke Romana Bohankova je sa prijateljima iz drugih zemalja radila mural na jednom od zidova škole.

– Upoznala sam studente iz mnogih gradova u Srbiji, ali i mnoge meštane sela koji su prema nama bili jako ljubazni. Probali smo brojne specijalitete ovog kraja poput sira i rakije, jeli proju. Festival jela je bio pravi praznik. Uživali smo – kaže ona.

Naučni radnik iz Beograda dr Miroslav Demajo je od samog početka sa studentima u kampu u Temskoj

– Dobro je da volonteri iz inostranstva dođu ovde i da dobiju potpuno drugačiju sliku o našoj zemlji. Veoma je važna ta saradnja i razmena iskustva. Važni su kampovi kao produžetak školovanja, a studenti sami dolaze do nekih saznanja – kaže Demajo.

Dobri domaćini

I ovoga puta domaćini su se potrudili da studentima bude što prijatniji boravak.

– Stalno su bili na terenu i pored istraživanja učestvovali u ekološkim akcijama. Organizovali smo i festival staroplaninskih jela, želeći da im pokažemo jela koja su pomalo zaboravljena. Na trpezi su bile proje, pite, pogače, jagnjeće pečenje, janija, punjena paprika, sarma, razne vrste hleba, proizvodi od mleka i meda, razne vrste kolača, specijalitet ovog kraja “bel muž”. Najbolje domaćice su nagrađene – kaže predsednik Saveta MZ Tomislav Pančić.

BLIC

JAGODINA – Više od 3.000 učenika osnovnih i srednjih škola iz Jagodine letovaće o trošku gradske uprave po deset dana na moru u Crnoj Gori ili Grčkoj, izjavio je gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma.

Letovanje je počelo i đaci se smenjuju svakih deset dana – osnovci u Buljaricama a srednjoškolci u Paraliji.

„Već pet godina svi koji završe četvrti razred neke srednje škole u Jagodini ili su iz Jagodine, letuju deset dana u Grčkoj o trošku budžeta grada, a sedam godina osnovci, koji završe četvrti i osmi razred, u Crnoj Gori“, rekao je Marković tokom susreta sa grupom maturanata srednjih škola koja je otišla na letovanje u Paraliju.

On je dodao da je do sada na ovaj način na moru boravilo više od 20.000 učenika jagodinskih škola. „Mladi su za nas zakon“, naveo je Marković i dodao da „niko više ne može da prekine besplatno slanje učenika Jagodine na more jer za to postoji pozicija u budžetu grada“

„Taj neko, ako bude prekinuo ovu tradiciju ogrešiće se o mlade ljude“, rekao je Marković, i istakao da je „više od trećine učenika, na ovaj način, prvi put videlo more a veliki je broj i onih koji ne znaju da plivaju“.

Marković je podsetio da je ove godine o trošku grada na kraćem odmoru u Grčkoj boravilo i 800 penzionera Jagodine a u septembru će na letovanje ići i nekoliko stotina neudatih devojaka i neoženjenih momaka starijih od 38 godina.

Autor:

Agencija Tanjug

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

У Пчињском округу, након завршетка уписа ученика у средње школе, остало непопуњено 425 места, а 225 ђака није наставило школовање. Први пут гимназија „Борисав Станковић“ у Врању уписала мање ученика од прописане квоте. На природно-математичком смеру недостаје 20 ђака.Након завршетка уписа у средњим школама у Пчињском округу остало је 425 празних места. Најбољим ученицима је најинтересантнија фармација. За природне науке у Гимназији у Врању нема довољно ђака.

„Трендови су на друштвеним наукама, природне су у другом плану. Гледано из дубине, далеке перспективе, сада треба студирати техничке науке, електронику“, каже Драган Илић, директор Гимназије „Борислав Станковић“ у Врању.

Гимназија је добра основа за наставак школовања, али је готово немогуће наћи посао само са том дипломом. У Пчињском округу 1.520 гимназијалаца тражи посао.“Све друге школе су имале кампању за упис, док се Гимназија ослањала да ће попунити места предвиђена планом уписа. Мислим да Гимназија није имала добар маркетинг па је због тога остало непопуњених места“, каже Јовица Стевановић, председник уписне комисије.

Број ученика у средњим школама опада, за годину дана само их је у Врању седамдесеторо мање. У пољопривредној школи, за техничара пољопривреде, уписано је десет, а школа предвића 48 места. Техничка школа је била атрактивнија, и у њој су попуњена сва места.

Александар Стојковић каже да је уписао Техничку школу, јер му се допада, а и може лакше да након завршетка нађе посао.

Славиша Анђелковић, директор Техничке школе каже да је предност ове школе што након стицања дипломе ученици постају мајстори који могу самостално да раде свој посао.

Поједине школе остаће без неких одељења, јер је потребно минимум 15 ученика. Бујановачка средња стручна школа уписала је 108 ђака мање, а за занимање трговац само су два ученика заинтересована.

Изјаве Александра Панће и Снежане Самарџић-Марковић

Родитељи настрадалог каратисте Алексе Панће, заједно са Министарством омладине и спорта, покренули акцију „Спасимо децу“ чији је циљ боља безбедност деце у спортским клубовима. Ускоро Правилник о условима за бављење спортом.Министарство омладине и спорта, заједно са родитељима недавно настрадалог дванаестогодишњег каратисте Алексе Панће, покренуло је кампању „Спасимо децу“, како се трагедија која је задесила њихову породицу, не би десила другима.

Отац настрадалог Алексе, Александар поручио је родитељима да обрате пажњу коме поверавају децу и да ли тамо где деца бораве, имају адекватну медицинску и сваку другу негу, „да се не бисте пробудили овако сурово као што смо ми пробудили, када је већ било прекасно“.

Отац Александар заузео се и за то да рад буде дозвољен само оним спортским клубовима који испуњавају све законом прописане услове.

У оквиру акције биће покренут и сајт на којем ће родитељи добијати информације о свим стварима на које треба да обрате пажњу када њихово дете одлази на спортска такмичења или припреме.

Министарка Снежана Самарџић-Марковић поручила је родитељима да обрате пажњу на то да ли је тренер који ради са њиховим дететом „лиценциран“ и да ли је спортски клуб регистрован у оквиру неког спортског савеза који држава финасира и препознаје.

„О овом конкретном случају клуб у којем је Алекса тренирао није био у систему који ‘препознаје’ држава Србија“, рекла је министарка.

Министарка је поручила и да чланарина у спортским клубовима не сме да буде већа од једне десетине просечног личног дохотка и да је то дефинисано новим Законом о спорту. Најавила је доношење Правилника о условима за бављење спортом који ће прописати строже услове за безбедност деце у спортским клубовима.

Дванаестогодишњи Алекса Панћа погинуо је у саобраћајној несрећи код Жагубице, када се преврнула приколица у којој су били чланови Карате клуба „Јапан“ из Београда.

РТС

ОШ „Др Јован Цвијић“ у Зрењанину прва је школа у Србији у којој се поставља инсталација за геотермално грејање, што представља један од обновљивих извора енергије.Новац за пројекат, назван “Повратак у будућност”, чији је носилац град Зрењанин, а партнер Привредна комора округа Тимиш, обезбеђена су преко ИПА-програма прекораничне сарадње између Србије и Румуније. Укупна вредност пројекта, посвећеног новом приступу у развоју обновљивих извора енергије који су веома битни за побољшање квалитета живота људи у пограничној области Србије и Румуније, износи 536.500 евра, од чега Европска унија обезбеђује 450.000, а зрењанинска локална самоуправа остатак.

Помоћник градоначелника Зрењанина Предраг Станков изјавио је да идеја прати актуелне светске трендове, и да је битна зато што је граду поверено комплетно инвестиционо одржавање школских објеката, зграда, покривање материјалних и осталих трошкова.

– Желимо да видимо колико можемо да уштедимо оваквим начином грејања, односно хлађења школа. Реализација пројекта траје 15 месеци, а у наредном периоду планирамо још сличних корака, с обзиром на то да се ради о својеврсном “пилоту” – истакао је Станков.

Директор ОШ “Др Јован Цвијић” Ненад Милованчев нагласио је да је уградња инсталација за геотермално грејање веома битна за ову образовну установу јер ће донети значајну уштеду енергије, и самим тим, смањење трошкова за ову намену.

– Пре свега, ученици ће имати боље услове за боравак и рад јер током пет деценија постојања школе ни прозори нису никада мењани, а сада ће и то бити учињено. Уз реконструкцију и изолацију фасаде стећи ће се предуслови за значајну уштеду енергије. То ће се осетити већ након прве грејне сезоне, а прорачуни говоре да ће се, захваљујући уштедама, оваква инвестиција исплатити већ у року од три године – подвукао је Милованчев.

Развој иновативног и ефикасног решења за употребу обновљиве енергије од кључног је значаја за снабдевање енергијом у будућности. Реализацијом пројектних активности, а посебно инсталацијом геотермалног система за грејање и хлађење у школи “Др Јован Цвијић”, као примарни циљ издвојена је заштита животне средине, кроз утицај на смањење емисије угљен-диоксида, уштеду природних ресурса, оптимизацију материјала и производа из еколошке перспективе.

Ж. Балабан

На помен могућности да се синдикати активно укључе у политички живот у Србији завладају амнезија и шизофренија.Као нико се не сећа даје Слободан Милошевић имао своје синдикате који су у његово време објављивали политичка саопштења и чији чланови тека сада траже исплату плата и повезивање стажа издеведесетих. Да су били синдикат, а не партија, тражили би то од Милошевића а не од садашње власти. И сви заборављају да је у ДОС-у један синдикат био сасвим равноправан политичким партијама , да се понашао каополитичка партија а не као синдикат.

Анкете јавног мњења рађене после 2000. године на неки начин показују располућеност у схватању шта је посао синдиката. Оне показују да половина запослених али и свих грађана, синдикате не види у политици, али да их друга половина и види у политици.

Они који мисле да синдикат не треба да се бави политиком опет се деле. Приближно подједнак удео, по четвртина, је оних који свесно одбијају активну политичко – изборну стратегију синдиката и оних који не знајуда одреде свој однос. Први спадају у најобразованије, други су с најмање образовања.

Другу половину, која мисли да синдикат треба да се бави политиком,чине, поред десетине политички острашћених који би да синдикат без икакве задршке уђе у политику још иприближно две петине запослених који су за активну, али не и квазистраначку политичку позицију синдиката.

Само десетина запослених прихвата самостални изборни наступ синдиката или њихово деловањепод окриљем неке јаке странке.

Истраживања показују да су запосленисве ближи постизању већинске сагласности око заузимања критичке позиције синдиката према актерима политике. Али, располућеност се види у ставу који наводи Зоран Стојиљковић, политиколог који је имао активну улогу у синдикалном покрету: „ Више од две петине њих прихватада синдикати треба да сарађују са странкама које штите интересе запослених, али да истовремено буду у опозицији према свакој владајућој партији и коалицији”.

Бити опозиција свакој владајућој партији јесте политички, а не синдикални став. Као што је то и став да треба сарађивати са партијама које штите интересе запослених.

Дакле, када би питали народ шта да раде, синдикати не би имали јасан задатак и циљ.

„Ући у политику директно тако што ће се учествовати у партији или коалицији је једно и та врста утицаја није добра за синдикате. Безусловна подршка синдиката политичким партијама и коалицијама посебно у условима оштре политичке поларизације, практично онемогућава остварење минимума синдикалне сарадње и води слабљењу преговарачке моћи синдиката и запослених. Друго су гласови за подршку захтевима запослених и синдиката. У том случају синдикат направи платформу и понуди је да је у парламенту подрже странке или их позове да учествује, на пример, у акцији да директори престану да малтретирају запослене. Ако странке подрже понуђену платформу или акцију, синдикат позове чланство да гласа за њих. Синдикати треба да направе преговарачку позицију и ојачају фронт” каже Зоран Стојиљковић политиколог.

Миљенко Дерета извршни директор Грађанских иницијатива, каже да синдикати имају кризу индентитета. „Уместо да преговарају са послодавцима и законодавцима синдикати код нас преговарају са властима. Синдикати су сада уситњени и немају синдикални покрет, а то их чини неефикасним и нерелаватним. Они не желе да се изјасне као леви покрет а зна се да не могу да бране капитал. Синдикати не могу избегавати да се баве политиком. Зна се да су у Немачкој синдикати подржавали СДП, у Великој Британији лабуристичку странку а у Америци демократе.”

Закључак приче о синдикатима и њиховом учешћу у политици даје Зоран Стојиљковић:„Све док се не демократизује сама политичка пракса и не отворе канали ефективног утицаја синдиката и организација цивилног друштва на процес политичког одлучивања, није реално ни очекивати да ће грађани и запослени прихватити шире демократско и партиципативно разумевање политике. До тада, запослени ће бити за аутономну позицију синдиката и њихов видљив и јаван политички утицај, не сматрајући то учешћем у политици”, каже Стојиљковић.

Ивана Анојчић

И ове године се поновила прича са покушајем једног мањег броја факултета да подигну школарине, које, због тешке економске ситуације, нису мењане већ неколико година. После притиска просветних власти, факултети су, ипак, вратили цену студија на старо, негодујући јер је наставни процес већ доведен на ивицу опстанка.

Према објашњењу др Драгослава Стаменковића, декана Стоматолошког факултета, прошле године су били принуђени да смање плате професорима за 10 одсто, како би студенти имали адекватне услове за рад.

„Вежбе наших студената су скупе, академцима су неопходни инструменти, стерилизатори, сертификован метеријал, током обуке се ангажује и стоматолошка сестра, а обавезан је и асистент, који води вежбе са шест, највише седам академаца”, рекао је декан и додао да је школарина на приватном стоматолошком факултету два пута већа.

Иако већина декана тврди да су школарине занемарљиви део прихода за факултет, ова ситуација, која се понавља из године у годину, показује да има истине и у тврдњама студента да њихов новац заправо иде за плате наставника, уместо за побољшање услова студирања. Сумњу уноси и чињеница да ниједан факултет није јавно представио спецификацију трошкова, односно колико је новца и куда тачно иду паре од школарина, упркос захтевима студената, који се понављају најмање једну деценију.

Јавна је тајна да се ови износи, заправо, израчунавају одокативно, да се гледа да цифра буде округла и дељива на рате, како је признао и декан ЕТФ-а. Др Миодраг Поповић указује на још једну важну ставку, о којој се мало зна:

– До 2005. године студент је могао да преноси испите и, пошто је факултет био петогодишњи, могао је чак седам година да буде на буџету. По новом закону, имамо четворогодишње студије и студент може само четири године да буде на буџету. Дакле, држава је пооштрила услове за буџетско финансирање, а, са друге стране, реформом нам се драстично повећао број студената који дипломирају на време – тај проценат је сада око 40 и ми смо по томе најбољи на УБ. То је добро за њих, добро за државу, али је јако лоше за факултет. Ми смо раније, нарочито око 2000. године, имали просек студирања око осам година и мање од 10 одсто студената је завршавало на време. Дакле, поправили смо све што је требало да поправимо, а као награду имамо мање пара од државе, што је парадоксално.

А по мишљењу ректора Универзитета у Београду, излаз из ове ситуације би могао да буде у промени модела финансирања.

– Сада једни студенти не плаћају ништа, а други плаћају превише. Треба да се уведе партиципација и да сви дају помало, док добро студирају, а тек ако покваре резултате, да плаћају више цене – каже др Ковачевић.

Он додаје да разуме и факултете који се сами довијају како да плате рачуне, али и студенте, јер је тешка економска ситуација, а последње истраживање показује да су родитељи 30 одсто студената у последње две године остали без посла.

Када је реч о окружењу, од 16 земаља у којима постоје школарине у ЕУ, једино Италија нема регулисан износ школарина на јавним високообразовним институцијама. Већина ових земаља законом прописује максимални износ школарина, док мањи број земаља (25 одсто) има законом одређен износ школарина за све високошколске институције и програме.

Истраживања у другим земљама показују да многобројне високошколске институције не наплаћују школарину директно, већ различитим административним таксама, које се, затим, користе да увећају део буџета намењеног настави. Србија је међу истраживачима означена као једна од земаља које су веома креативне у осмишљавању различитих административних наплата за студенте, у покушају да увећају укупни буџет институције.

С. Г.

——————————————————–

Повећана издвајања

У 2011. години, према подацима Министарства просвете и науке, издвајања из буџета за високо образовање већа су за 5,7 одсто у односу на претходну годину, док је за директне материјалне трошковедато 350 милиона динара више него лане.

„Законом о буџету Републике Србије утврђује се за сваку годину висина средстава за рад и функционисање установа високог образовања чији је оснивач Република Србија. Ова средства обухватају зараде запослених, материјалне трошкове, инвестиције и студентски стандард, односно трошкове исхране и смештаја студената у студентским домовима и инвестиције у студентски стандард. У Закону о буџету Републике Србије за 2011. годину за високо образовање утврђена су средства са укупним износом од 29,009 милијарди динара, од чега 23,517 милијарди динара за факултете и 4,634 милијарди динара за студентски стандард”, наводе у ресорном министарству.

Они истичу да се средства издвајају у складу са могућностима државе, као и да је министарство у време кризе повећало издвајања за факултете и измирило дугове појединих високошколских установа из претходних периода који су чинили значајну ставку.

„На појединим факултетима дошло је до акумулирања дуговања за материјалне трошкове из претходних година, чак из 2003, 2004, 2005. и 2006. године, када, по мишљењу самих факултета, није довољно издвајано за ове намене. Поред тога, неки факултети су, иако су имали довољно средстава, одлагали плаћање обавеза и тиме акумулирали дуг. Ова влада и ресорно министарство у протекле три године су, поред редовног сервисирања текућих обавеза, управо већим издвајањем за материјалне трошкове решили бројна питања у вези са трошковима грејања, коришћења простора и другим материјалним трошковима”, наглашавају у Министарству просвете.

Ј. Ч.

Ministarstvo prosvete obećava da će učenici dobiti besplatne udžbenike do 1. septembra

Zoran Kostić

– Ministarstvo prosvete će obezbediti besplatne udžbenike i radne sveske za srpski, odnosno maternji jezik, matematiku, svet oko nas za prvi, drugi i treći razred osnovne škole, kao i za muzičko i likovno za treći razred.Udžbenici likovne kulture i muzičke umetnosti za prvi i drugi razred, koji su korišćeni u prethodnoj školskoj godini, vraćeni su školama i biće ponovo korišćeni, potvrdio je pisanje Danasa Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke. -Svaki udžbenički komplet sadrži udžbenike i radne sveske, a obaveza vraćanja se odnosi na udžbenike koji nisu radnog karaktera, dok će radne sveske učenici zadržavati. Udžbenici se vraćaju na kraju školske godine i koristiće se najmanje tri školske godine – ističe Kostić.

On dodaje da je opredeljivanje škola za udžbenike završeno i da su nastavnici koji realizuju nastavu od prvog do četvrtog razreda izabrali udžbenike izdavačkih kuća Zavod za udžbenike, Eduka, Kreativni centar, Nova škola, Klet, BIGZ, Korak po korak, Gerundijum i Inovacija Joksimović korak po korak.

Kostić napominje da će rok do kada su izdavači obavezni da dostave knjige biti preciziran u ugovoru koji će izdavači potpisati sa Ministarstvom prosvete i da će deca do 1. septembra dobiti udžbenike. Kako navodi sagovornik Danasa, podela knjiga će biti realizovana kao i prethodnih godina – knjige će direktno stići u škole, preko pošte ili preko distributera u određenim mestima.

Nadoknada po nabavnoj ceni

„Ukoliko se dogodi da dete ošteti udžbenik, roditelji će ga plaćati po nabavnoj ceni Ministarstva prosvete i nauke. Ako dođe do oštećenja udžbenika, koji je rezultat lošijeg kvaliteta od predviđenog, svaka škola će takve udžbenike popisati i dostaviti izdavaču koji je u obavezi da ih zameni“, kaže Kostić.

Autor: V. Andrić