Председник скупштинског Одбора за образовање Муамер Зукорлић изјавио је јуче да ће се залагати за враћање достојанства васпитачима, учитељима, наставницима и професорима, као и за подизање стандарда у образовању.
Зукорлић је новинарима у парламенту, после одвојених састанака са представницима три репрезентативна синдиката у образовању (ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, СОС и СРПС) и делегацијом педагога из техничке културе, рекао да су му представници синдиката пренели примедбе на предложни буџет намењен образовању, али да су навели да повећање у буџету за основно и средње образовање јесте искорак, али недовољан.
„Сматрали су да је битно да Одбор буде упознат са њиховим ставовима“, каже Зукорлић, наводећи да се сложио са представницима синдиката да буџетска средства за образовање не могу да се третирају као обичан трошак већ као инвестиција за будућност.
Представници синдиката, наводи, сматрају да садашњи начин финансирања дечијих вртића није добар с обзиром да се средства која се пребацују из буџета преко локалних самоуправа разливају и не стигну увек у тој мери и ефикасно до корисника.
Тражио је, каже, од представника синдиката да буду савезници када је реч о стварима у образовању које су квалитативно од општег значаја, наводећи да реформе у образовању и обнова образовног система, посебно у погледу квалитета, јесте нешто што мора бити од заједничког значаја.
„Сигурно ћу се залагати и кроз усвајање овог буџета али и наредних, да се и кроз буџетска средства направе помаци у правцу враћања достојанства васпитачима, учетиљима, наставницима и професорима, као и подизања стандарда у образовању“, рекао је Зукорлић.
Сагласио се, каже, да техничко образовање и информатика треба да добије посебан статус јер је то област која нема „правилан третман у нашем друштву и школама“.
Зукорлић је рекао да је веома застарео образовни сегмент система техничког образовања посебно у најави увођења дуалног образовања и давања простора занатском образовању, те да техничко образовање мора добити значајно место.
ТАНЈУГ

Иако је у Европи све више деце обухваћено предшколским образовањем, највећи проблеми са којима се суочавају васпитачи јесу смањени буџети за образовање и приватне установе којима је једини циљ профит

Мале плате у предшколским установама, велика разлика у зарадама између запослених у вртићима и онима у основним и средњим школама, рад у лошим условима и са великим групама деце, слаба комуникација са просветним властима и буџет, поплава приватних вртића чији је основни циљ профит – заједнички су проблеми васпитача свуда, из Казахстана, Енглеске, Литваније, Бугарске, Норвешке, Француске…
Оно што смо мислили да су само „српске бољке“, показало се да мучи и представнике 131 синдиката образовања из 48 земаља, окупљених у Београду на Европској конференцији синдиката (ETUCE).
ETUCE представља више од 11 милиона наставника и наставног особља у Европи, а ова регионална конференција се први пут организује у Београду.
Дан пре свечаног отварања, одржано је неколико радионица. Наставници из Европе дискутовали су на тему предшколског и високог образовања, континуираног професионалног образовања, потом миграција, стању у синдикалном покрету у европским земљама и начину да се побољшају услови за наставничку професију у времену економске кризе, слабљења инвестиција у образовање и слабљења социјалног дијалога
Како се чуло, синдикати су суочени са оклевањем или изостанком воље просветних власти да се води социјални дијалог на теме националне реформе образовања, радних услова и професионалних потребама наставника. Забрињавајући је и тренд раста професионалних удружења и невладиних организација које тврде да представљају наставнике, а уважени су социјални партнери многих влада.
„Смањење буџета за образовање је смањило плате, пензије, радне услове и сигурност посла наставника“, речено је на скупу у Центру Сава.
У земљама Источне Европе се приватни вртићи претварају у „клубове за децу богатих“. Делегат из Енглеске и Велса је такође рекла да квалитет образовања пада јер држава не улаже довољно, а у Данској на тржиште уђу и велике компаније, са својим уџбеницима и наставним средствима, што може да буде добро, уколико се иза тога не крије трка за профитом. У Норвешкој је, чуло се, комерцијализација прети квалитету образовања, постоје приватни вртићи, остварује се велики профит, а деца из сиромашнијих слојева и са посебним потребама углавном су у државним установама.
Наставници из Литваније су рекли да раде у групама препуним деце, да директори одлучују о свему и да од њихове воље зависи и расположење у вртићу, да у предшколским установама нема довољно места, као и да мушкарци не желе да иду на наставничке факултете јер су плате невелике, чак и у школама. У Казахстану су такође проблем мале плате, недостају васпитачи, али је овде синдикат успео после осам година борбе да се у 2016. години повећају плате за 29 одсто, што је нажалост, инфлација брзо појела.
У Француској је систем предшколског образовања добро постављен, па јасле, рецимо, оснивају општине, али и компаније, обухват деце је 98 одсто и све је бесплатно.
– Ми у Данској приступамо тако да је за децу пре првог разреда најважније учење кроз игру и то би требало да буде приступим у свим земљама, а не само у Европи. Ми не желимо да вртић личи на школу, већ да се деца кроз игру и забаву упознају са светом и животом – рекао је Стиг Лунд, из данског синдиката предшколског образовања.
Већина делегата је истакла да је неопходно да се мења слика о наставничкој професији, не само кад је у питању враћање угледа, већ и због чињенице и да мушкарци не желе да се баве овим послом.

Шарчевић: Кључ бољег образовања је решавање статуса запослених
Србија има велике амбиције да подигне ниво квалитета образовања и дугорочно реши статус запослених у образовању кроз равноправно учешће на свим аспектима буџета, као и да нађемо начин за успешан социјални дијалог, изјавио је министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић на отварању Европске конференције синдиката образовања.
Министар је нагласио да Србија има талентоване ђаке и сјајне наставнике, тако да ће рад и на њиховој бољој мотивацији и стандарду, као и на квалитетној обуци, за њега представљати најбитније циљеве.
„Не бавим се политиком, него са колегама из образовања и владе могу да нађем прави пут да направимо прво стабилан систем, на који можемо да надградимо све елементе квалитетног образовања“, нагласио је министар, додајући да управо највише жели да поправи и „подигне“ основно и средње образовање.

Танјуг
Аутор: Сандра Гуцијан
Са скупа у Центру Сава (Фото Танјуг/Сава Радовановић)

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Б92 истражује ко је задовољан буџетом и на шта ко планира да га потроши.
ИЗВОР: Б92 ПЕТАК, 2.12.2016. | 16:31

(Фото: Тхинкстоцк.цом)
Синдикати просвете сумирају 2016. Од 2017. неке од њих очекују 6% веће плате. Али сви очекују и да ће влада поштовати колективни уговор који предвиђа преговоре са синдикатима пре састављања буџета.
„Ми смо слали дописе влади и министарству, али одговоре немамо. Не сматрамо да је прикладнао да са конференције сазнајемо колики ће бити повраћај новца, јер желимо да избегнемо реч повећање“, каже Весна Војводић Митровић, просветни радник.
Како Б92 сазнаје, Европска комисија апелује на владе широм Европе да не умањују давања за здравство јер би то, како наводе, могло да доведе до знатно увећаних трошкова у будућности с обзиром на то да умањење издвајања за превентивну заштиту доводи до вишеструког повећања трошкова лечења. А у Србији, иако бројеви показују да је буџет за здравље три милијарде динара мањи од овогодишњег, ресорни министар за Б92 објашњава да је тај вишак новца ове године потрошен за отпремнине, због отпуштања.
„Ми ове године не идемо на отпуштања него на запошљавање. Буџет је повећан и преко 15 милиона евра иде за обнову КЦ Ниш, имаћемо најсавременију болницу. Направићемо систем за оболеле од дијабетеса, ићи ћемо на уговор и направити стабилност тржишта. Имаћемо и акцелераторе за зрачење, процењена вредност на 18 милиона долара“, каже Златибор Лончар.
Средства за оболеле од ретких болести повећана су за 55%, наводи Лончар. А за то време у околини Чачка пољопривредник Иван Милојевић мучи своју муку – куда са оним што произведе. Буџет министарства пољопривреде износиће око 43,8 милијарди динара, што је око 3,3 милијарде више него у 2016, што се Ивана и те како тиче.
„Значиће доста, али само да је боље тржиште. Не можемо да пласирамо нигде наше производе, али свако повећање би нам значило“, каже Иван Милојевић.
И управо нови буџет пољопривредницима нуди веће субвенције, а оне Ивану – нову наду.

Kako će ko trošiti budžet