Преузми

31.10.2016.г. у Смедереву у Регионалном центру за професионални развој у образовању одржана је радионица на тему: „Мирно решавање радних спорова у пракси“.

Радионица је део пројекта ,,Социјални партнери заједно за унапређивање радног законодавства у Србији“, који реализује Удружење грађана Иницијатива за развој и сарадњу уз финансијску подршку Solidar Suisse/Swiss Labour Assistance (SLA) – Канцеларија у Србији, а у партнерству са Уједињеним гранским синдикатима „Независност“, Савезом самосталних синдиката Србије, Унијом послодаваца Србије и уз подршку Републичке агенције за мирно решавање радних спорова.

Циљ радионице био је да се укаже на значај измена Закона о мирном решавању радних спорова, затим да се представи институт мирног решавања радних спорова и његове предности у односу на судско решавање спорова. Интерактивна радионица је кроз кратку презентацију института, симулацијом поступка (која има за циљ да поступак приближи запосленима и послодавцима), уз могућност директног постављања питања пројектним партнерима, миритељима, арбитрима и представницима Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, омогућила заинтересованим странама увид у сам процес мирног решавања радних спорова и његове предности.

Испред ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ радионици су присуствовали Иван Совтић, Мирослав Стојковић и Јасминка Марић.

аутор: Дарије Јаношевић

Преузми

Синдикати образовања незадовољни најављеним повећањем зарада
Иако је за сектор образовања предвиђено највеће повећање зарада – између шест и седам одсто, синдикати просветних радника кажу да су разочарани, јер ће запослени у овој делатности по платама и даље бити испод републичког просека.
Пише: В. Андрић/ДАНАС
Фото: Зоран Мрђа/ФоНет

Просветарима од идуће године следује повишица у просеку за око 2.500 динара, а засад је неизвесно да ли ће исти проценат повећања добити запослени у основним и средњим школама и у високом образовању. Под знаком питања је и судбина више од 22.000 запослених у предшколским установама, чије плате се финансирају из буџета локалних самоуправа.
Владимир Аџић из Уније синдиката просветних радника каже за Данас да је просечна плата у образовању око 14 одсто нижа од републичког просека, иако је у тој делатности 70 одсто запослених са седмим степеном стручне спреме. Просечна плата у образовању у септембру је износила нешто мање од 40.000 динара, док је просек Републике 46.558 динара.
– Повећање плата не би смело бити мање од 12 одсто, јер би само тако зараде биле реално сачуване у односу на децембар 2014, када су одлуком владе смањење за 10 одсто. Нисмо задовољни најављеном повишицом и не одустајемо од захтева да нас премијер прими. Извесно је да ни у 2017. неће бити уведени платни разреди, због чега тражимо корекцију коефицијената, како би однос најниже и највише плате у образовању био један према три – каже Аџић, напомињући да је сада тај однос један према два.
Он истиче да ће због повећања минималне цене рада од 1. јануара наредне године, плата чистачица у школи бити већа за 8,5 одсто, па ће оне са месечном зарадом од 23.800 динара (у месецима са највише дана) примати више него, рецимо, благајник који се тек запослио. Аџић оцењује да у просветном буџету има простора за додатну повишицу, јер су збрињавањем технолошких вишкова остварене уштеде. На листи вишкова је још 3.000 запослених, а када би се и за њих нашло место, уштеде би у наредној години биле још веће, па би тај новац могао да се искористи за побољшање материјалног положаја и запослених са најнижим примањима, тврди Аџић.
И у Гранском синдикату просветних радника „Независност“ незадовољни су најавама премијера. Тај и још два репрезентативна синдиката просветних радника (Синдикат образовања Србије и Синдикат радника у просвети Србије) раније су захтевали повишицу од 17 одсто.
– Не можемо бити задовољни, када ћемо и даље бити испод републичког просека. Са ових шест-седам одсто и четири процента које су добили за 2016, само смо се вратили на ниво зарада од 2014. У овом тренутку се не зна да ли ће исти проценат повећања добити сви нивои образовања, јер је последњи пут четири одсто ишло запосленима у основним и средњим школама, док је високо образовање добило два одсто – каже за Данас Томислав Живановић, председник ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ.

Запосленима у просвети плата ће бити повећана између шест и седам одсто, здравству, полицији, војсци, културним и социјалним установама – пет одсто, рекао је премијер Александар Вучић на конференцији за новинаре. Пензионерима ће линеарно бити исплаћено између пет и шест хиљада динара помоћи, а од 1. јануара биће повећане пензије.

Премијер Александар Вучић је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да се ником плата неће повећати за мање од пет одсто и додао да се шири основа за повећања.

„Наставницима и учитељима између шест и седам одсто повећања, лекарима и здравственом особљу пет одсто, полиција и војска пет одсто. Велика борба била за полицајце и војнике. Социјалне установе пет одсто, култура, позоришта, музеји пет одсто“, рекао је премијер.

Указао је да провсуђе, односно радници попут оних у затворима, записничари и админстративни радници имају чудне захтеве. „Морају да се изјасне да ли желе једнократну помоћ или повећање од пет одсто, не могу и једно и друго“, рекао је Вучић.

Када је реч о пензионерима, Влада ће за 2016. исплатити по пет до шест хиљада динара помоћи сваком линеарно, и то у наредних неколико недеља.

„Повећање пензија биће од 1. јануара, видећемо да ли 1,5 и 1,7 одсто. Нека од лица ће имати веће плате него икада раније“, напоменуо је Вучић.

Премијер је рекао да су разговори са Међународним монетарним фондом били дуги и тешки.

Подсетио је да је договор са ММФ-ом био да три године буду замрзнуте плате и панезије, додајући да су повећане већ прошле године.

Према његовим речима, од јануара до септембра приходи су премашили план и то за 81,5 милијарду динара, односно 650 милиона евра више.

„То је јер смо опрезни, увек кажемо мање. Расходе увећамо и радимо да буду нижи, а приходе смањимо и радимо да буду виши“, указао је Вучић.

Предочио је да постоје нове позитивне тенденције у смањењеу текућих расхода, који су мањи за 5,3 одсто, односно око 320 милиона евра.

Учешће јавног дуга у БДП-у је 70,8 одсто, каже премијер и додаје да јавни дуг неће прелазити 73,5 одсто, та трајекторија је кренула надоле.

Приходна страна нам је боља, а расходна страна нижа, каже премијер.

Извор: РТС

Преузми предлог ПКУ