ОТВОРЕНО ПИСМО МИНИСТРУ ВУЈОВИЋУ
Питање од милион динара… или, можда, само неколико процената…
Колики је наш део?
Најављена додела бонуса запосленима у војсци, полицији и у Безбедносно-информативној агенцији отворила је низ питања не само о надлежностима политичара, критеријумима за награђивање буџетских корисника, већ и о поштовању законске регулативе.
Лепа је вест да новца у буџету има, јер ће, према свим прогнозама, каса на крају децембра бити у плусу. Узбудљива је напетост коју изазива изјава министра Вујовића, који је потврдио да влада планира да део новца искористи за исплату бонуса одређеним категоријама запослених.
Међутим, проблем настаје када се расветли чињеница да влада запосленима у установама образовања годинама не исплаћује оно што је предвиђено Посебним колективним уговором (чл. 32):
,,Запосленима припада право на Новогодишњу награду, у једнаком износу. О висини и динамици исплате награде из става 1. овог члана, Влада и репрезентативни синдикати преговарају сваке године.”
У времену даривања треба ли запослени у просвети да се осете као најгори од све деце?
У Београду, 05.12.2017. ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
ОБАВЕШТЕЊЕ ЧЛАНОВИМА ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
На позив министра М. Шарчевића, 05.12.2017. године, почеће преговори за закључивање новог Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика.
Представници ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ ће од представника надлежних министарстава захтевати да се разговара само о одредбама које су стварале недоумице и тешкоће у примени Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика који је тренутно на снази. Сматрамо да је поред задржавања нивоа стечених права запослених у образовним установама неопходно уградити одредбе колективних уговора других буџетских корисника у смислу солидарности и једнакости.
Позивамо чланове ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ и остале запослене да Секретаријату ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ доставе предлоге и сугестије како би преговори били ефикаснији и успешнији.
Ружица Тодић Брдарић
Срђан Словић
OКРУГЛИ СТO O МEДИJСКOJ ПИСМEНOСТИ: НEOПХOДНO КРИТИЧКO МИШЉEЊE ЗA РAЗВOJ ДРУШТВA
Meдиjскa писмeнoст вaжaн je сeгмeнт зa рaзвoj друштвa, нeoпхoдaн зa рaзвoj критичкoг мишљeњa и зa рaзликoвaњe инфoрмaциja oд jaвнoг знaчaja и спинoвa, oцeнили су дaнaс у Бeoгрaду учeсници oкруглoг стoлa o мeдиjскoj писмeнoсти.
Meђутим, кaкo je oцeњeнo, мeдиjскa писмeнoст „влaдajућoj гaрнитури“ нe oдгoвaрa jeр прeмa рeчимa пoртпaрoлкe Грaнскoг синдикaтa прoсвeтних рaдника Србије „Нeзaвиснoст“ Вeснe Вojвoдић „њимa мислeћи људи нe трeбajу“.
„Влaдajућoj гaрнитури нe трeбa нeкo кo ћe рeћи кaкaв je oвo прoстaклук и кo ћe имaти критички oднoс прeмa рaзним сaдржajимa кojимa смo свaкoднeвнo oбaсути“, рeклa je Вojoвдић.
Oнa je нaпoмeнулa дa сaврeмeнe тeхнoлoгиjе дajу прeгршт инфoрмaциja, aли дa пoсeдoвaњe свих тих инфoрмaциja бeз критичкoг мишљeнa нe знaчи ништa.
Пoвoдoм спoмињaњa увoђeњa мeдиjскe писмeнoсти кao прeдмeтa у oбрaзoвни систeм, oнa je кaзaлa дa je нeoпхoднo у oквиру вишe прeдмeтa eдукoвaти oмлaдину, тe дa сe нe смe дoзвoлити дa тa eдукaциja будe индивидуaлнa и дa зaвиси oд личнoг eнтузиjaзмa.
Дирeктoр издaвaчкe кућe Клиo Зoрaн Хaмoвић рeкao je дa пoстojи oгрoмaн oтпoр мeдиjскoj писмeнoсти jeр би мeдиjскa писмeнoст учинилa видљивим мнoгe ствaри.
Прoфeсoр нa Фaкултeту пoлитичких нaукa Рaдe Вeљaнoвски рeкao je дa je мeдиjскa писмeнoст нeoпхoднa кaкo би људи знaли дa у гoмили инфoрмaциja нaпрaвe сeлeкциjу.
Прeмa њeгoвим рeчимa, грaђaни мoрajу дa знajу кaкo трeбa дa сe пoнaшajу мeдиjи aли и дa знajу дa oдрeдe дa ли je oнo штo су чули зaистa нeчиje стручнo мишљeњe и нeштo штo je oд jaвнoг интeрeсa или уствaри „спин“ и „бoтoвaњe“.
Прoгрaмскa дирeктoркa Meдиja цeнтрa Бeoгрaд Joвaнa Пoлић рeклa je дa je нeoпхoднo мeдиjски oписмeнити и брojнe нoвинaрe кojи прoизвoдe лeжнe вeсти и oбjaвљуjу oпaснe мaнипулaциje.
Oкругли стo oргaнизoвaли су пoкрeт Нoви oптимизaм и Meдиja цeнтaр Бeoгрaд.
БЕТА
НАРЕДНИ КОРАЦИ ЗА УСПОСТАВЉАЊЕ СИСТЕМА ДУАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА
У организацији Завода за унапређивање образовања и васпитања и Привредне коморе Србије, одржана је 23.11.2017. године радионица у оквиру пројекта „Учење кроз рад у земљама Дунавског региона“.
Циљ радионице је представљање Закона о дуалном образовању (тим социјалних партнера) и наредни кораци за успостављање система.
Након што је Председник РС 10.11.2017. године донео Указ о проглашењу Закона о дуалном образовању, а који ће се примењивати од школске 2019/2020. године, у јавности су се чула различита и опречнна мишљења о позитивним ефектима и могућностима његове примене.
За Габријелу Грујић, помоћницу министра просвете, науке и технолошког развоја за стратешко партнерство Закон о дуалном образовању је прека потреба и „успешност нашег система који ће, између осталог, обезбедити проверу стечених компетенција ученика“.
Директор Хемијско-технолошке школе Суботица је похвалио доношење Закона и истакао да ће исти допринети атрактивности понуде образовних профила и обезбедити конкуренцију и опстанак школа.
Анализирајући постојећу ситуацију у средњем стручном образовању и узимајући у обзир чињеницу да се данас 1432 ученика (19 образовних профила) налази у дуалном систему и да још увек нису донета подзаконска акта која би омогућила примену Закона, потребно је донети Акциони план за успостављање дуалног система образовања. То подразумева доношење 4 правилника (Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Привредна комора Србије) у наредних 6 месеци.
Без обзира на тврдње Г. Грујић да смо „једина мислећа земља која се истакла у вештини примене знања у предузетништву“ представници ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ су указали и на следеће: „Иако се дуално образовање руководи најбољим интересима ученика“ принцип „проходности“ се само декларативно наводи.
Поред чињенице да обезбеђује „једнаке могућности за све“, то се, анализирајући уговоре у дуалном образовању, доводи у питање. Раскиди уговора од стране послодавца и од стране школе не обезбеђују праведну одговорност.
Посебно је осетљив и Угвор о учењу кроз рад који закључују послодавац и учениик, односно родитељ, у делу „када трајно изгуби здравствену способност за рад у занимању за које се школује“ а што се дешава у условима рада код послодавца.
Поставила сам и питање на који начин је замишљен План уписа у ученика у средње стручне школе по стандардном и дуалном систему образовања.
Истакнуто је да ће број образовнаих профила зависти од тржишта рада као и да нико не може условљавати и наметати школама образовне профиле по дуалном образовању.
У наредних 6 месеци се очекује израда правилника који ће омогућити послодавцима да се јасније одреде у намери да ученицима обезбеде учење кроз рад у својим компанијама.
За ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
Ружица Тодић Брдарић
