Правна питања и одговори

BEOGRAD – Narkomanija, nasilničko ponašanje i alkoholizam najveći su problemi srednjoškolaca u Srbiji, a njihov kulturni život i potrebe su više nego zapostavljeni, pa slobodno vreme mladi provode uz TV i „viseći” za kompjuterom, pokazuje danas predstavljeno istraživanje republičkog Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Gotovo 19 odsto ispitanika smatra da je narkomanija najveći problem mladih, 15,7 odsto navelo je nasilničko ponašanje, dok 13,2 posto smatra da je to alkoholizam, pokazalo je istraživanje.

Kako je rekao Slobodan Mrđa iz Zavoda, svega 8,5 odsto srednjoškolaca posećuje institucije kulture, dok najveći deo njih praktično ne učestuje u kulturnom životu.

Čak 85,8 odsto srednjoškolaca retko ili nikada ne posećuje muzeje, 84,5 procenata književne večeri, a 79 odsto nikada ili retko ide u galerije, rekao je Mrđa na predstavljanju rezultata istraživanja, rađenog tokom prošle godine.

Posebno treba naglasiti podatak da se kod 28,6 odsto srednjoškolaca loš školski sistem prepoznaje među najvećim problemima, rekao je Mrđa, dodajući da su mladi suočeni i sa lošim materijalnim položajem, kriminalom, besperspektivnošću…

Anketa je pokazala da većina učenika srednjih škola ima dnevno do pet sati slobodnog vremena, koje najčešće „troše” gledajući TV, slušajući muziku, baveći se sportom ili ga provode uz računar.

Kod svega 0,2 odsto učenika među omiljenim načinima provođenja slobodnog vremena je odlazak u neku od institucija kulture, rekao je Mrđa.

Nedostatak interesovanja i slobodnog vremena, neodgovarajuća ponuda, nedostatak novca, glavni su razlozi za retke posete kulturnim instuticijama.

Sa druge strane, srednjoškolci u slobodno vreme veoma često koriste računar i internet, ali uglavnom za zabavu, druženje na društvenim mrežama, a malo za učenje.

Čak 86,4 odsto srednjoškolaca ima otvoren profil na nekoj od društvenih mreža, među kojima dominira Fejsbuk.

Istraživanje je pokazlo da mladi, uprkos opštem mišljenju, ne provode previše vremena na društvenim mrežama. Skoro polovina učenika je radnim danom na društvenim mrežama do sat vremena, ali se vikednom taj postotak znatno povećava.

Đaci u srednjim školama u proseku imaju 500 „prijatelja” na društvenim mrežama, pokazalo je istraživanje, u kojem su se mladi izjasnili da nemaju interesovanje za čitanje lektire, knjiga…

Trećina srednjoškolaca čita lektiru samo kad mora, a preostali pročitaju tek jednu knjigu godišnje. Nešto manje od dve trećine srednjoškolaca često čita dnevne novine.

Anketiranjem je obuhvaćneo gotovo 2.500 učenika u 56 srednjih škola iz 33 grada Srbije, a rezutati, kako je rečeno, treba da pomognu pri kreiranju inovativne kulturne politike i projekata koji posebnu pažnju posvećuju mladima.

Tanjug

Дечја питања попут оних – колико је тешка Земља или зашто је небо плаво – задају родитељима муке. Уколико се често догађа да дете не добије одговор, запиткивања ће се проредити, а са њима ће нестајати и радозналост, кажу стручњаци.

Сваки родитељ био је у ситуацији да се изненади радозналошћу својих малишана, па чак и не уме да одговори на неко питање.

Питања попут оних – колико је тешка Земља или зашто је небо плаво – задају родитељима муке. Све оно о чему одрасли и не стигну да мисле, а одговоре или знају или не би могли да се сете, голица машту најмлађих.

Истраживање у Великој Британији које је обухватило две хиљаде родитеља показује да се тек трећина њих потруди да детету тачно одговори.

Данашњи малишани одрастају у свету који обилује најразличитијим изазовима, што подстиче њихову радозналост.

„Ми смо поучени тим искуством организовали дан питања у вртићу. Деца су питала невероватне ствари – како настају земљотрес или цунами, како су живели људи у праисторији, шта ће бити у будућности“, каже васпитачица Сања Лазић.

Оно што је започето у вртићу дете жели да се настави и код куће. Ипак, дан претрпан обавезама то често не дозовљава.

Психолог Весна Јањевић Поповић каже да су многи заборавили начине лепог времена провођења са децом.

„Велики број деце проводи слободно време на организованим активностима, па на неки начин родитељ постаје као ‘скретничар’ који води дете са једне спортске, музичке, креативне или неке друге активности. Ја се увек сетим ситуације кад нестане струја и када морамо заједно у породици да се нечим бавимо“, каже Весна Јањевић Поповић.

Деца не знају увек да процене да ли је тренутак за разговор погодан. Макар разговор био и одложен деца заслужују одговор, кажу стручњаци. Уколико се често догађа да га не добију, запиткивања ће се проредити, а са њима ће нестајати и радозналост.

Тиме затварамо комуникацију са децом и учимо их да не трагају за новим одговорима. А природна дечја радозналост је извор будућег активног односа према учењу и према раду и одговорности.

Оног тренутка када на питање „зашто“, деца не добију одговор, она ће врло брзо престати да питају. Ако се то догоди у раном детињству, касније, када наступи пубертет који често поред многих изазова носи и потребу за отклоном од родитеља – допрети до света детета и о њему започети разговор биће још теже.

РТС

Брже, суштинске реформе у систему високог образовања, које ће бити одрживе у дужем временском периоду, више новца у високо образовање, неки су од захтева студентских организација.

Како ове године истичу многе прелазне одредбе које су важиле изменама и допунама Закона о високом образовању, студентске организације су сачинили списак онога шта ваља урадити у наредном периоду.

Академци окупљени у Студентску конференцију универзитета Србије (СКОНУС), студентске парламенте и студентске организције покренули су акцију „Десетка за Србију“ којом траже измене и допуна Закона о високом образовању.

Кажу да је Закон донет пре шест година претрпео неколико измена, али да систем није суштински реформисан до краја.

Миша Живић, председник СКОНУС-а, наводи да је неопходно да се закон поново мења. „Не само број бодова потребан за упис, него је потребно увести нови фонд, можда нови систем финансирања и неке друге ствари које сада закон није препознавао“, истиче Живић.

Владимир Смуђа из Савеза студената Београда каже да просечно оптерећење студената треба да буде између 1.500 и 1.800 сати. „Код нас је то оптерећење до 2.000, па чак на неким факултетима и до 2.200 сати“, наводи Смуђа.

Захтеви студената формулисани су у 12 тачака. Међу захтевима су да студенти који у текућој школској години остваре 48 бодова имају право да се финансирају не терет буџета, да се усвоји шифрарник занимања и усклади са Националном службом за запошљавање.

Студенти траже и да се законски одреди максимална висина школарине и административне таксе, да студенти са завршеним основним студијама могу да се запосле као наставници, да се укину законске границе од 26 година за бенефиције академаца. Захтеви су већ упућени Министарству просвете и науке.

РТС