Правна питања и одговори

Предлог закона о средњој школи поделио струку – сматра се да ће гимназијалци бити повлашћени. Тако, гимназијалци би уместо пријемног полагали општу матуру која им обезбеђује упис на факултет. Ученици стручних школа би општу матуру могли да полажу тек после завршног стручног испита.

Уколико Владин Предлог закона о средњој школи буде усвојен, они који су сада прва година гимназије неће полагати пријемни испит за факултет, већ општу матуру. То се не односи на ученике стручних школа, већ ће факултет одлучивати о сваком појединачном случају.

Генерацији 96/97 то ће бити трећа велика промена за време школовања – прва је била учење по реформисаним програмима, друга полагање мале, а за три године полагање и велике матуре.

Право да полажу општу матуру имаће сви ученици средњих школа. Међутим, за разлику од гимназијалаца, ученик стручне школе би у том случају имао две провере знања – како би добио и стручно звање и обезбедио упис на факултет.

Поједини професори, међутим, сматрају да се ти ученици тако деградирају.

„Тврдим да медицинска сестра може да покаже боље знање на Медицинском факултету него неки ђаци из гимназије“, рекао је Милорад Антић из Форума средњих стручних школа.

Универзитетски професори, чланови Национално-просветног савета, тврде супротно. Десанка Радуновић из Национално-просветног савета каже да, ако је у програму средње школе 60 одсто садржаја стручне спреме, самим тим се ученици припремају за тржиште рада након завршетка школовања.

„Не можете очекивати да они добију одлично предзнање за наставак школовања, а исто тако могу и гимназијалци да се жале што нису оспособљени да раде после гимназије. Просто, морате да изаберете шта желите“, рекла је Радуновић.

Гимназије, међутим, имају примедбе на Владин предлог Закона о средњој школи, јер сматрају да је пријемни испит боља провера знања од полагања велике матуре.

„Зар није најважније шта тај ученик зна и да ли може да упише одређени факултет и, ако може, дајте му пријемни испит и упишите га“, каже Милорад Сокић из Форума београдских гимназија.

Сокић каже да ће се појавити факултети којих има и данас, који су непопуларни и не примају сваког, а концепција проходне и непроходне матуре је погрешна.

Из Министарства поручују да је закон добар и да ће обезбедити квалитетније образовање.

Зоран Костић из Министарства просвете и науке каже да је усвајање Закона усаглашавање са законима Европске уније, што подразумева поштовање принципа и циљева образовања, односно, једнакост за све.

Нови Закон о средњој школи, кажу надлежни, преко је потребан. Актуелни је донет пре двадесет година.

Rezultati istrage

UŽICE – Užička policija, sprovodeći kampanju borbe protiv droga u školama, utvrdila je uz pomoć specijalnih uređaja za detekciju narkotika tragove marihuane u pet od ukupno šest srednjoškolskih ustanova u Užicu

.

U užičkoj policiji najavljuju strožu kontrolu u školama

– Čestice marihuane u proteklih mesec dana pronađene su u mokrim čvorovima škola. U toku je operativni rad koji treba da odgonetne ko su među đacima uživaoci droge i na koji način su narkotici dospeli u njihove ruke. Istovremeno utvrđujemo da li su učenici marihuanu uživali u školi ili su je nesvesno u školske odaje doneli na rukama ili odeći – kaže sagovornik „Blica“ iz policije koji je insistirao na anonimnosti.

Droga u školskim toaletima otkrivena je uz pomoć „mistrala“, aparata koji pouzdano i brzo utvrđuju da li su na određenom prostoru korišćeni narkotici. Nalik lakmus papiru, ovi uređaji prisustvo opijata, čak u mikrogram, registruju promenom boje – tragove marihuane „očitaju“ braon-crvenkastim, heroin i LSD ljubičasto-sivim, a amfetamine oker-žutim signalima.

Policijska uprava Užice od juče raspolaže za pet „mistrala“ jer je jedan takav uređaj dobila na poklon od Grada Užica. Isporuka još tri detektora očekuje se uskoro, a njihov donator biće Zavod za javno zdravlje. Načelnica Policijske uprave Užice Dragica Jevtović najavila je juče pojačanu akciju borbe protiv droge u školama.

– Kontrolu smo za sada vršili smo u užičkim srednjim školama, a ubuduće to ćemo raditi u svakoj od 40 škola – 25 osnovnih i 15 srednjih – na teritoriji koja je u našoj nadležnosti i koja ima 21.500 đaka. „Mistralima“ ćemo ciljati na mokre čvorove, hodnike, kabinete. Nama će to pomoći da steknemo uvid koje se opojne droge koriste, ko drogu uživa a ko prodaje, a na školama je da sa savetima roditelja ukažu deci o štetnosti narkotika – kaže Dragica Jevtović.

Blic

Borka Vesović 20 godina predaje francuski i mnogi njeni đaci su se opredelili da studiraju taj jezik

UŽICE – Profesorka francuskog jezika u užičkoj gimnaziji Borka Vesović dobitnica je francuskog Ordena reda akademske palme, u rangu viteza.

Ovo prestižno priznanje dodeljuje se ljudima koji svojim radom doprinose jačanju naučnih, obrazovnih i kulturnih veza dve zemlje.

Vesovićeva ima 20 godina radnog staža. Nagradu francuskog Ministarstva prosvete nije očekivala, pa je, veli, osećaj još lepši.

„Ova nagrada potvrđuje pravilo da kada radite posao koji volite, onda rezultati dolaze sami. Svoj posao radim najbolje što umem i sve ove godine trudim se da sa đacima ostvarim poseban odnos i da ih motivišem drugačijim pristupom učenju stranog jezika“, kazala je Vesovićeva.

Mnogi od njenih đaka opredelili su se da studiraju francuski jezik, a pred komisijama za dodelu stipendija za master studije u Francuskoj pokazali su odlično znanje jezika i perfektan izgovor.

Upravo je to bila preporuka profesorki iz Užica da dobije prestižno francusko priznanje.

Autor:

Agencija Tanjug

Rezultati istraživanja u 55 osnovnih škola u Srbiji o nasillju

Beograd – Fizičko i verbalno nasilje u osnovnim školama je smanjeno, ali je i dalje prisutno socijalno nasilje. Ovaj oblik nasilja, koji se manifestuje kao spletkarenje i socijalna isključenost (neću ti biti prijatelj, neću sa tobom da se družim), teško se prepoznaje i odrasli su prema njemu veoma tolerantni.

Rezultati istraživanja u 55 osnovnih škola, od kojih 50 učestvuje u Unicefovom programu „Škola bez nasilja“, pokazuju da su učinjeni pozitivni pomaci da se nasilje zaustavi, ocenjuje za Danas jedna od autorki ovog istraživanja Dijana Plut, sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

– Osnovna svrha istraživanja koje je izvedeno u proleće ove godine je provera sistema indikatora za praćenje bezbednosti u školi. Istraživanje pokazuje da sistem indikatora razlikuje škole prema bezbednosti koju pružaju učenicima, što znači da bi takav sistem u budućnosti mogli koristiti za praćenje stanja u školama, pre svega za samovrednovanje škola. U odnosu na početno snimanje stanja, škole koje su dobile plaketu „Škola bez nasilja“ generalno su napredovale u odnosu na ostale škole iz istraživanja. Ipak, to što je neka škola dobila sertifikat ne znači da u njoj nasilja nema. Nijedna škola ovaj problem nije u potpunosti rešila – ukazuje Plut.

Prema odgovorima 12.670 učenika trećeg, petog i sedmog razreda, koji su popunjavali upitnik, u školama je za 21 odsto smanjeno verbalno nasilje. Fizičko nasilje između učenika je smanjeno skoro za trećinu, ali je, prema rečima Dijane Plut, i početni nivo ovog oblika nasilja bio manji.

– Odrasli najlakše primećuju fizičko nasilje i mogli bismo reći da su dobro reagovali i zaustavili tu vrstu nasilja. Istraživanje je, međutim, pokazalo da je u skoro svim školama povećan broj tuča među učenicima, najviše među đacima trećeg razreda. Socijalno nasilje nije smanjeno i tu generalno nema razlike između sertifikovanih škola i onih koje ne učestvuju u programu – kaže Plut.

Ona ističe da je u svim školama uočen nesumnjiv napredak kada je reč o fizičkom obezbeđenju školskih objekata, ali da su škole iz Unicefovog programa mnogo više uradile na prevenciji nasilja, nego škole koje nisu u tom programu.

– Škole se veoma razlikuju po stepenu bezbednosti. S jedne strane, sve su opterećene sličnim problemima, svuda su roditelji i nastavnici prezaposleni, a s druge strane imate škole sa veoma malo nasilja i škole u kojima je nasilja mnogo. Upravo tragamo za odgovorom šta je to u školi što generiše nasilno ponašanje ili ga pacifizuje. Raniji podaci pokazuju da je najlošija situacija u beogradskim školama – ističe Plut.

I ravnodušnost rađa nasilje

– Ravnodušnost odraslih prema nasilju, prema deci i svom poslu generiše nasilje, a posvećenost, jedan domaćinski odnos i dobra atmosfera u školi najkraće rečeno deluju preventivno. Nastavnici i direktor škole koji svojim ponašanjem modeliraju nenasilan odnos, radna atmosfera i dobri međuljudski odnosu u školi nesumnjivo utiču da se nasilje u obrazovnim ustanovama smanji – poručuje Dijana Plut.

Danas

Problem sa školarinama stipendista Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka nije rešen, većina odustala ili otišla u inostranstvo

Sti­pen­di­sti pri­li­kom po­se­te re­dak­ci­ji „Po­li­ti­ke” kra­jem pro­šle go­di­ne

Jelena, Lazar, Ana, Bojana i Andrea bili su na prvoj strani našeg lista pre tačno godinu dana. Oni su najbolji od najboljih, stipendisti Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, koji su, zato što su izabrali Srbiju, na kraju ostali bez školarina.

Ovih dana su se ponovo javili našoj redakciji. Kažu, iako smo podigli veliku medijsku prašinu, epilog je sledeći: neki su odustali od studija, neki otišli u inostranstvo, da se više nikad ne vrate, a manjina je uspela da sama finansira svoje školovanje uz pomoć sponzora, roditeljskih plata, pa čak i – bakine penzije. U međuvremenu su i roditelji nekih od njih ostali bez posla, što je bio dodatni udarac na istanjeni kućni budžet.

Sandra Gucijan