Правна питања и одговори

Samo tri državna obdaništa za 13.500 decе

Veliki broj dece do sedam godina i manjak prostora u tri obdaništa u Novom Pazaru jedan je od najtežih problema za roditelje u ovom gradu. Na mesto u obdaništu može računati tek svako 13. dete, od 13.500 mališana uzrasta do sedam godina u Novom Pazaru. Roditelji se žale da su vrtići prebukirani, da vaspitačice zbog velikih grupa ne mogu da paze na decu kako treba, kao i da je nemoguće izvoditi predškolsku nastavu.

U predškolskoj ustanovi kažu da nijedno dete nije ugroženo

U tri novopazarska vrtića, u kojima su nekadašnje fiskulturne sale pretvorene u učionice zbog potrebe da u vrtićima boravi više dece, trenutno je upisano 1.100 mališana, a oko 2.000 dece nalazi se na spisku čekanja za upis.

Dečji vrtić “Mladost” ima 15 učionica i u njemu se radi u dve smene, vrtić “Naše dete” ima 11 učionica, a “Dečja radost” 14 učionica, a grupe dece u svim objektima broje tri do četiri puta više mališana nego što je zakonska norma.

Pojedini roditelji strahuju za sigurnost svoje dece, a oni čija deca pohađaju predškolsko obrazovanje u okviru celodnevnog boravka u Predškolskoj ustanovi “Mladost” navode da je u grupama po 52 dece. Oni tvrde da direktor ove ustanove ne želi da čuje za njihove probleme, kao i da je nedavni roditeljski sastanak napustio čim su se pobunili.

Nedostaje šest vrtića

Prema procenama, Novom Pazaru nedostaje još najmanje šest objekata obdaništa, da bi makar 60-70 odsto dece bilo upisano u vrtić. Na listi čekanja obično nalaze deca koja zadovoljavaju sve kriterijume da budu upisana i čija su oba roditelja zaposlena. Manjak opštinskih vrtića stvorio je prostor za pet privatnih obdaništa u Novom Pazaru.

Roditelji kažu da njihova deca idu u grupu koja je u početku brojala 60 mališana, a da se po prelasku osam predškolaca u druge vrtiće i grupe, broj sveo na 52.

Oni tvrde da deca zbog tolikog broja nisu u mogućnosti da savladaju obavezno predškolsko gradivo, kao i da sa strahom odlaze po njih, jer su često modra i izgrebana.

– Strepim svaki dan jer razmišljam u kakvom ću stanju zateći dete. U toj učionici u kojoj je ranije bila fiskulturna sala takva je galama i graja, da tu niko nikoga ne čuje. Oni uopšte ne čuju učiteljicu ako ih opominje za nešto, a da vam ne pričam o predškolskom programu za koji nisam sigurna da se sprovodi ni po sat vremena dnevno. Sa decom rade tri učiteljice, jedna u prvoj, druga u drugoj i treća u međusmeni, ali one su nemoćne da bilo šta urade. Najradije bih sina ispisala iz vrtića, samo da ima ko da ga čuva, ali sam nažalost primorana ovo da trpim – priča ogorčena majka jednog šestogodišnjaka.

S druge strane, direktor ove ustanove Izet Abdurahmanović tvrdi da u ovoj grupi ima od 31 do 36 dolazeće dece i da se nikome nije ništa loše desilo, niti da će im se desiti.

– Zbog nedostatka prostora bili smo primorani da spojimo dve grupe koje su zajedno na spisku imale 60 mališana, od kojih je dolazeće dece bilo 40, sada je broj smanjen i dnevno dolazi od 31 do 36 dece. Održao sam roditeljski sastanak na kome sam objasnio da nikada u vrtić ne dođu sva deca koja su na spisku. Nije mi jasno kako se do sada nije niko bunio jer ovo nije nikakva novost, mi poslednjih četiri, pet godina u objektima “Naše dete” i “Dečja radost” imamo grupe sa po 59 predškolaca. Kada sam došao na mesto direktora, zatekao sam jednu grupu od 63 dece i niko se tada nije bunio, pa i sada u vrtiću “Dečja radost” imamo grupu od 44 dolazeće dece. Siguran sam da je neko namerno podstakao ove roditelje da se bune. Mi u gradu imamo 13.500 mališana uzrasta do sedam godina, a naš kapacitet u sva tri objekta je 1.100, dakle mi u ovom trenutku imamo grupe koje su tri puta veće nego što je zakonska norma. Očekujemo da uskoro počne sa radom novi vrtić u naselju Hadžet, ali ni on neće mnogo ublažiti situaciju, jer je njegov kapacitet oko 300 mališana – kaže Abdurahmanović.

Novi vrtić trebalo bi da ima 300 mesta

On dodaje da se predškolski program sprovodi bez problema i da roditelji nemaju razloga za brigu.

– Vaspitno-obrazovni proces se sprovodi isto i sa troje i sa 60 dece. To bi isto bilo kao da pitate u školi kako je moguće da u odeljenju od 44 učenika deca mogu da nauče nešto. Deca ovde ne uče pisanje slova jer mi zakonski to ne smemo da radimo, već samo radimo elemente slova, da se dete pripremi za pisanje – ističe Abdurahmanović.

Bez pomoći opštine

Roditelji predškolaca smatraju da ne treba da plaćaju punu cenu celodnevnog boravka u vrtiću jer je predškolsko obrazovanje obavezno.

– Predškolsko je obavezni, nulti razred koji je besplatan za svu decu. Deca koja idu po četiri sata u predškolsko ništa ne plaćaju, a mi plaćamo punu cenu kao i ranijih godina. Moj brat koji živi u Beogradu plaća više od 2.000 dinara jeftinije vrtić od kako mu je sin pošao u predškolsko, a mi ovde i dalje punu cenu – ističe otac jednog predškolca. Abdurahmanović tvrdi da je celodnevni boravak jeftiniji u onim opštinama gde lokalna samouprava donira vrtićima i do 80 odsto novca, ali da to nije slučaj i u Novom Pazaru.

– Nama opština ne dotira ništa, mi obroke deci plaćamo od para koje roditelji uplate. Od tog novca kojim se plaća vrtić mi osim obroka plaćamo i struju, vodu i sve ostalo. Cena vrtića se kreće od 2.900 do 4.500 zavisno od primanja roditelja – dodaje direktor Predškolske ustanove “Mladost”.

BANJA KOVILJAČA – Predsednik Saveta roditelja u Osnovnoj školi “Vera Blagojević“ u Banji Koviljači Dejan Stalović najavio je da će u ponedeljak prestati bojkot nastave na koji su se meštani odlučili zbog problema sa velikim brojem imigranata.

Posle sastanka ministra rada i socijalne politike Rasima Ljajića sa čelnicima lokalne samouprave Loznice i Mesne zajednice Banja Koviljača, Stalović je najavio da će tamošnji osnovci od ponedeljka ponovo krenuti u školu.

Ljajić, koji je na čelu vladinog tima za rešavanje stanja u Banji Koviljači, nakon sastanka s predstavnicima lokalne samouprave rekao je da se već počelo sa rešavanjem pojedinih problema i da je jedna od mera pojačanje prisustva policije u Banji Koviljači kako bi se građani, a posebno deca, osećali sigurnije i bezbednije. Ljajić je, takođe, najavio da će se već od danas početi sa traženjem adekvatne lokacije za smeštaj azilanata.

Osnovci u Banji Koviljači protekle nedelje nisu išli u školu. Do bojkota je došlo iz straha za bezbednost dece zbog ogromnog broja ilegalnih imigranata kojih je proletos bilo 500, a trenutno ih je oko 2.500 u mestu koje ima 5.500 stanovnika.

Autor:

Agencija Tanjug

Poslodavci prednost daju stručnjacima iz državnih visokih škola, iako su diplome državnih i privatnih univerziteta izjednačene.

Diplome državnih i privatnih univerziteta su izjednačene, ali poslodavci i dalje prednost daju stručnjacima iz državnih visokih škola. Na konkurse se prijavljuju u istoj meri, ali ugovor o radu češće sklope diplomci sa fakulteta koji imaju dugu tradiciju.

– Iz nekih privatnih škola izlaze kadrovi sa dobrim znanjem, ali ima i onih koji ne ispunjavaju ni minimalne kriterijume. A za državne se, tradicionalno, veruje da daju dobre stručnjake – kaže za ”Novosti” Jadranka Dimov, stručnjak za karijerno vođenje i savetovanje.

– Kada se nađu dva slična kandidata, verovatno pretegne onaj sa državnom diplomom.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da ”privatni diplomci” imaju mnogo više prakse, a ljudi sa državnih studija raspolažu većim teorijskim znanjima.

A pravnici, lekari i profesori sa državnih univerziteta mogli bi, i zvanično, da dobiju prednost pri zapošljavanju u Vladi, ministarstvima, lokalnim samoupravama, bolnicama i školama. Zajednica državnih pravnih fakulteta pokrenula je inicijativu da samo pravnici sa diplomom državnih fakulteta rade kao sudije i državni činovnici.

Sima Avramović, profesor na Pravnom fakultetu i predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu kaže da je važno da se uspostave stroži kriterijumi za zaposlene u državnim institucijama, a da zakon koji to reguliše moramo doneti i zbog harmonizacije propisa sa EU:

– Neće privatni fakulteti da budu diskriminisani. Moći će da školuju kadrove za državnu službu, ali moraće da poštuju visoke standarde kakve sada ima, možda, samo jedan od njih.

S-medija

Za čitanje – SO Apatin podelila čudna priznanja najboljim nastavnicima

Skupština opštine Apatin nagradila je najbolje nastavnike sa svoje teritorije knjigama „Suđenje Slobodanu Miloševiću“, autora Patrika Barioa i Ev Krepen.

Povodom Dana prosvetnih radnika nagrađeno je ukupno 48 najuspešnijih učenika sa raznih takmičenja i 23 njihova mentora. Spornu knjigu dobilo je nekoliko nastavnika, a posvetu im je potpisao predsednik opštine Živorad Smiljanić.

– Bez obzira ko je kog političkog opredeljenja, mislim da ovakvi naslovi nisu primeren poklon prosvetnim radnicima, pogotovu ovim povodom, i o tome je trebalo povesti računa. Iz razgovora sa kolegama znam da nas je najmanje troje dobilo spornu knjigu – rekao nam je jedan od nagrađenih profesora, moleći da ostane anoniman.

Opština: To je bilo na lageru

– Knjige je pripremala naša služba i tek na dodeljivanju sam video koji su sve naslovi u pitanju. Ta dela smo imali na lageru, u pitanju su razni autori i mislim da nema ništa sporno u tome što se među njima našlo i ovo delo francuskih humanitaraca, koje predstavlja njihovo svedočenje o optužbama protiv srpskog naroda i predsednika Miloševića – kaže nastavnik matematike u penziji Miodrag Bakić (SPS), zamenik predsednika opštine Apatin, naglašavajući da u svemu nije bilo loše namere opštinskog rukovodstva.

Zamoljen da prokomentariše ovaj slučaj, Borislav Staničkov, načelnik Školske uprave Sombor, odgovorio nam je da knjigu nije čitao, te da zbog toga ne može ni da komentariše da li je primerena kao poklon prosvetnim radnicima.

– Kada bih znao o kakvom delu je reč, svakako bih imao stav, ovako ga nemam – kaže Staničkov.

Za razliku od načelnika, apatinska opozicija smatra da, bez obzira na sadržaj, knjiga sa ovim naslovom nije primeren poklon prosvetarima.

– Neprimereno je najblaže što se može reći. Ne želim da pravim poređenja sa nekim drugim knjigama, ali primera radi, svako ko drži do svog obrazovanja pročitaće „Majn kampf“, što ne znači da takva knjiga treba da se poklanja, posebno ne prosvetarima – kaže advokat Željko Rajčević, zamenik šefa Odborničke grupe Demokratske stranke u SO Apatin.

Da Dan prosvetnih radnika nije trenutak za politički marketing, smatra i profesor Milan Dražić, šef odborničke grupe opozicionog GG „Pokret za Apatin“, osuđujući ovakav potez vladajuće koalicije SPS-SRS.

– Nisam mogao da verujem kada mi je kolega rekao šta je dobio. U prvom trenutku pomislio sam da je u pitanju slučajna greška, da neko, ko je bio zadužen za izbor knjiga, nije vodio računa, a onda sam se upitao otkud te knjige u opštini, ko, kad i koliko ih je kupio, koliko su plaćene, a naročito ko je doneo odluku da se dele prosvetnim radnicima.

Jasminka Miljuš, Apatin

SMEDEREVO – U smederevskim selima Vranovu, Lugavčini i Saraorcima do februara bi trebalo da budu otvorena još tri nova vrtića, rekli su u lokalnoj samoupravi.

U ovoj kalendarskoj godini otvorena su dva vrtića u smederevskim selima, u Ralji i Mihajlovcu, pre dve godine u Maloj Krsni i prethodno u Osipaonici. Sa tri nova, Smederevo će biti jedan od retkih gradova u Srbiji sa sedam vrtića u seoskim sredinama.

„Projekat je pokazao dobre rezultate i cilj lokalne samouprave je da predškolsko obrazovanje pružimo što većem broju dece, da omogućimo da se u selima otvore mešovite grupe za decu uzrasta od tri do pet godina i da se od malih nogu pripremaju za predškolski uzrast i za školu“, izjavio je član Gradskog veća zadužen za obrazovanje, Miša Ivković

Ivković je napomenuo da je drugi važan segment otvaranje novih radnih mesta za vaspitače. „Pošto je bilo veliko interesovanje roditelja, a neka sela su kao Saraorci udaljeni od grada tridesetak kilometara, našli smo rešenje da u okviru seoskih škola, koje imaju prostor, sa skromnim sredstvima – nema dodatnih troškova opremanja kuhinje, struje, dobijemo gotove vrtiće“, navodi Ivković.

Reč je o zajedničkom projektu u koji su uključeni lokalna samouprava, predškolska ustanova i mesna zajednica. Obavezan predškolski program sprovodi se u svim smederevskim selima, a vrtići za decu uzrasta tri do pet godina do skoro su bili retkost, u prethodnom periodu postojao je samo u Osipaonici.

Autor:

Agencija Tanjug