Правна питања и одговори

MINISTAR PROSVETE ŽARKO OBRADOVIĆ PODRŽAO AKCIJU KURIRA

Želja nam je da se ideja sprovede bez obzira na ekonomske poteškoće. Radimo na izradi zakona koji će to omogućiti

BEOGRAD – Ministarstvo prosvete je uz Kurir!

Naš list je nedavno pokrenuo akciju otvaranja školskih kuhinja sa željom da se sva deca u školama hrane zdravo i redovno. Kurirovu ideju podržale su mnoge škole, lokalne samouprave, roditelji i deca, a podršku smo dobili i od ministra prosvete Žarka Obradovića.

– Delimo stav da je to dobra ideja i nema sumnje koliko je takvo pitanje važno. Naša želja je da akcija bude sprovedena bez obzira na trenutne ekonomske poteškoće – rekao je za Kurir Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke, koji je naglasio da se radi na izradi zakona koji se odnosi na dečju ishranu u osnovnim školama. Međutim, on naglašava da je glavni problem za njegovu realizaciju nedostatak novčanih sredstava, ali i nedovoljan broj zaposlenih u školama, kao i pitanje opremljenosti, sanitarnih uslova…

– Ovo je dugoročan projekat čiji je cilj uvažavanje dečjih potreba, prevashodno briga o zdravlju dece. Zdrave užine treba da budu uobičajene u svim školama – rekao je Želimir Popov, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje. On je dodao da će se za 10 dana znati podaci sa terena koji se odnose na broj osnovnih škola koje nemaju kuhinju, kao i broj dece koja nisu u mogućnosti da snose troškove za užinu.

– Siromašna deca će preko opština i sistema za socijalni rad dobijati užine, ali ostali đaci će morati da plaćaju – zaključio je Popov.

(S. I.)

Ovako treba: U Inđiji je užina besplatna!

Da nije nemoguće obezbediti besplatnu užinu, potvrđuje primer Opštine Inđija. Tamo svi đaci imaju pravo na jedan besplatan obrok u školi.

– Od 2007. godine sprovodimo projekat podele besplatnih užina deci iz osnovnih škola i predškolskih programa vrtića. Za projekat se na godišnjem nivou iz budžeta opštine izdvoji 14 miliona dinara. Sredstva odvojimo tako što štedimo na drugim stvarima, kao što su plate opštinskih funkcionera, direktora javnih preduzeća – rekao je Petar Filipović, pomoćnik predsednika Opštine Inđija.

KURIR

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је јутрос, поводом најаве штрајка у школама у понедељак, да нема разлога за протест, јер је, како је рекао, било много дана када због штрајка није било наставе, што је свима нанело штету.

Обрадовић је поновио да ће град Београд од понедељка почети исплату јубиларних награда запосленима у основним и средњим школама.

Гостујући на РТС-у, Обрадовић је најавио да би од идуће недеље требало да буде у употреби СОС телефон на који ће бити могуће пријавити насиље у школама.

Обезбеђен је простор за ту службу која ће бити при инспекцији, рекао је Обрадовић и навео да ће на тај начин родитељи и ђаци моћи да добију савете шта да учине у појединим случајевима.

Унија синдиката просветних радника Србије најавила је да ће у понедељак 28. новембра одржати једнодневни штрајк упозорења.

Из Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“ упозоравају да ће просветни радници прибећи тужбама уколико им ускоро не буду исплаћене јубиларне награде, уз могућност одлагања почетка другог полугодишта.

РТВ

Србија је, последњих неколико година, изгубила више од 6.000 доктора наука – један број њих је докторирао у иностранству и неће се враћати у земљу, док су други одмах по завршетку докторске тезе у Србији посао потражили ван земље.

Према проценама, последњих неколико година Србија је изгубила више од 6.000 доктора наука. Мали број њих одлучио је да знање стечено ван земље „инвестира“ управо у домовини, због дугог чекања на нострификацију дипломе

Прецизан податак о броју доктораната који раде у иностранству, али и оних који желе да се врате у Србију не постоји, рекао је у изјави Танјугу државни секретар у Министарству науке и просвете Радивоје Митровић.

„Један од проблема је спорост у поступку нострификације докторских дисертација стечених у иностранству. Због тога је Министарство формирало радну групу која је донела Правилник о признавању претходно стечених знања у функцији наставка школовања“, рекао је Митровић.

Према његови речима, на нострификацију се дуго чека, јер поједини чланови комисија „вагају“ како се котира универзитет на коме је неко докторирао, али и тема докторске дисертације.

Да се на нострификацију дипломе чека и две године потврђује Андреј Фајгељ који је у Француској магистрирао и докторирао француски језик.

„Имао сам проблема да нострификујем диплому и две године сам чекао да се неко одобровољи и лупи ми печат на диплому“, каже Фајгељ, који се, ипак, одлучио за повратак у Србију.

И Ненад Вукмировић (30) истраживач у Институту за физику, који је докторирао у Енглеској и радио у САД, одлучио је да се врати, јер у Србији, како каже, има добре услове за бављење науком.

„Мој мотив за повратак је био тај што сам рођен овде, али и што у Институту имам исте услове да се бавим научно-истраживачким радом као и у иностранству“, рекао је Вукмировић и напоменуо да му је драже да живи у Србији.

Државни секретар Митровић истакао је да држава треба да охрабри све људе који са таквим знањем желе да се врате, а то ће урадити решавањам правних питања, побољшањем квалитета научно-истраживачке опреме, обезбеђивањем нових станова за научнике, али и омогућавањем да истраживачи у научно-истраживачким центрима буду адекватно плаћени.

Митровић је рекао да је баш због побољшања услова и улагања у науку и образовање, Србија од Европске банке за обнову и развој узела кредит.

„Тим новцем ћемо покушати да задржимо оне најбоље студенте, али и да покушамо да вратимо више истраживача из иностранства“, рекао је Митровић.

Иако у Министарству науке и просвете не постоје тачни подаци о броју доктораната који су се вратили или желе да се врате у земљу, председница Националног савета за науку и технолошки развој Вера Дундор каже да њих више од 6.000 ради у иностранству.

„Млади научници су из Србије одлазили у три таласа – током седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година прошлог века. Чак 50 одсто оних који докторирају на Факултету за физичку хемију оде у иностранство одмах по стицању звања доктора наука“, рекла је Дундор, која и предаје на овом факултету.

РТС

Студенти Високе хотелијерске вратили су се са европског такмичења са три медаље – две бронзане у категорији рецепције хотела и куварства и једне сребрне медаље за сервис кафе.

На недавно одржаном међународном такмичењу Асоцијације Европских хотелијерских и туристичких школа у Хагу, студенти Високе хотелијерске школе освојили су три медаље. Две бронзане припале су студентима који су се такмичили у категорији рецепције хотела и куварства, а сребрна медаља освојена је за сервис кафе.

На међународном такмичењу у Хагу учествовало је 630 такмичара из 32 земље. Србију је представљало шест студената Високе хотелијерске школе. Они су овако започели међународну каријеру.

„Изванредна прилика за нас да се сусретнемо са колегама из иностранства који су морам да признам имали много боље услове и много бољу припрему за ово такмичење него ми“, рекла је Јована Илић, која је освојила бронзану медаљу у категорији рецепција

„Међутим, чињеница је да смо донели три медаље са шест учесника, мислим да довољно говори о томе колико је ниво енглеског језика добар и колико смо показали неко професионално држање и понашање“, објашњава Јована Илић.

Душан Тодић, који је освојио бронзану медаљу у категорији куварство, рекао је да су судије оцењивале, али оно што је, како каже, суштина такмичења јесте тимски рад, креативност, неке иновације, правилно коришћење намирница.

„Ја мислим да се наш јеловник баш био издвојио од других био је стварно иновативан, био је стварно креативан“, рекао је Душан Тодић.

У последње четири године, студенти ове школе су на међународним такмичењима освојили 11 медаља. Најуспешнији су били кувари.

„Највише захваљујући пракси и вежби. Ми имамо кабинетску наставу два пута недељно, па је ту присутна и тромесечна пракса. Висока хотелијерска је једина која производи овакав профил, са оволиким вежбама“, рекао је Душко Штулић, наставник вештина кулинарства.

Интернационалну каријеру остварили су и студнети Високе хотелијерске школе који нису освајали медаље, јер је диплома која се стиче по завршетку трогодишњих студија призната свуда у свету.

Каријера им је загарантована и у Србији, а то доказује податак да кувара, на пример, нема на бироу рада.

РТС

Нови правилник о оцењивању основаца предвиђа обавезу поништавања писаног задатка, ако више од половине ученика у одељењу добије јединицу.

Уколико више од половине ђака у одељењу добије јединицу на писаном задатку, наставник је обавезан да поништи оцене и организује нови тест, прописано је новим правилником о оцењивању ученика у основним школама.

Наставник је у случају поништавања писаног задатка дужан да, пре организовања поновљеног, одржи допунску наставу.

Поред тога, наставник мора да обавести ђаке који ће наставни садржаји бити укључени у задатак, најкасније пет дана пре провере.

Распоред писаних задатака и писаних провера које трају дуже од 15 минута уписује се у дневник и мора бити објављен за свако одељење на огласној табли, односно веб-страници школе, најкасније до краја треће наставне недеље у сваком полугодишту.

Ђачко знање, према новом правилнику, може да се проверава на сваком часу. Усмене и писане провере знања које трају до 15 минута, обављају се без најаве и ученик у току часа може да буде оцењен само једном.

Оцена и за постере

У току дана може да се планира највише један писани задатак и писана провера дужа од 15 минута, односно највише две у наставној недељи.

Правилник предвиђа да се, поред усменог и писаног оцењивања, сада могу оцењивати и друге активности и резултати. Тако се кроз оцену вреднују ђачке дебате, радови, цртежи, постери, писање есеја, учешће у различитим облицима групног рада и рад на пројектима.

У правилник су уграђене норме Закона о основама система образовања и васпитања према коме се ученик оцењује најмање четири пута у полугодишту у основном и три пута у средњем образовању.

Закључна оцена је бројчана, владање ученика од првог до петог разреда описује се описно, а од шестог до осмог у основној школи и у свим разредима средње оцењује се описно током полугодишта и бројчано на крају.

У Правилнику је дата и дефиниција оцене, која представља објективну и поуздану меру напредовања и развоја ученика, али је показатељ и квалитета и ефикасности рада наставника и школе.

РТС