Правна питања и одговори

Међународни дан студената обележава се данас, а академци у Србији упозоравају да се због пребрзог уласка у реформу образовања суочавају са високим школаринама, неприлагођеним наставним програмима и неједнаким поступањем факултета у решавању њихових захтева.

Такође, приступ настави и наставни методи и даље нису модернизовани у довољној мери, па студенти нису у могућности да испуне своје обавезе, 60 бодова на крају школске године, рекла је Танјугу председница Савеза студената Београда (ССБ) Маја Радовановић.

Међутим, како је навела Радовановић, услови становања и исхране у студентским домовима и ресторанима су побољшани.

Студенти су дали високе оцене за безбедност у студентским домовима и за квалитет услова за учење, а највеће замерке односе се на немогућност обављања спортских активности у оквиру домова и хигијенске услове.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић је, поводом 17. новембра, Међународног дана студената, подсетио да смо део европског простора високог образовања и да се све оно што је део система високог образовања у Европи имплементира код нас.

„Има објективно одређених потешкоћа, јер сваки систем има своје специфичности, али се свака земља труди да направи што квалитетнији образовни систем“, рекао је Обрадовић и подсетио на основни принцип европског образовног простора – мобилност.

Проблема има, али исходе знања треба поштовати и код нас, рекао је Обрадовић и подсетио да је претходних месеци шест, седам група студената са наших факултета, показало способност и завидне резултате на неколико међународних такмичења.

Међународни дан студената у свету се обележава као симбол борбе за демократско образовање и друштво и сећање на 17. новембар 1939. године када су нацисти погубили 20 чехословачких студената који су протестовали против окупације.

Више од 1.200 студената тада је одведено у концентрационе логоре, а домови и универзитет претворени у касарне.

Међународно веће студената касније је у Лондону прогласило 17. новембар за Међународни дан студената, а тачно педесет година касније, 1989. године, студенти у тадашњој Чехословачкој поново су устали против другог недемократског режима, чиме је започела „плишана револуција“ којом је окончан комунистички режим.

РТВ

Инклузивно образовање, односно укључивање деце са потешкоћама у развоју у редован образовни систем, у Србији се и даље спроводи у веома малом обиму, иако је у развијеним земљама такво образовање показало добре резултате

Управо о томе, али и о другим значајним темама из те области разговарали су данас у Суботици стручњаци из земље и иностранства.

РТВ

Skandalozno oko 15.000 svršenih ”bolonjskih” studenata Univerziteta u Beogradu ne može da dođe do završnog dokumenta. Problem je u komplikovanosti novog svedočanstva koje ima sedam nivoa zaštite i u informacionom sistemu

NA izdavanje diplome samo na Univerzitetu u Beogradu čeka između 12.000 do 15.000 studenata koji su fakultete završili ”po Bolonji”. Neki od njih čekaju skoro dve godine. A na svim fakultetima prestonice do sada je izdato manje od hiljadu diploma!

Situacija je slična, ili još lošija, i na ostalim univerzitetima. U Kragujevcu, na primer, još nije izdata nijedna diploma akademcima koji su studije upisali 2006. i 2007. Razloga ima više, pa predstavnici studenata kažu da koče i država, i univerzitet, i sami fakulteti.

– Problem nije na univerzitetu, već na pojedinačnim fakultetima. Da bi njihovi studenti dobili diplome, moraju da imaju informacioni sistem i da elektronski komuniciraju sa rektoratom. A čim nama pošalju elektronske podatke, mi ih šaljemo Kovnici novca i diplome se štampaju – objašnjava, za ”Novosti”, prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. – U sistemu je za sada 16 fakulteta, a tek treba da se priključi još 14.

On je obećao da će problem biti rešen, ali se ne zna kada. A predstavnici studenata kažu da će i na svakoj narednoj sednici Senata UB podsećati na ovo pitanje, sve dok ne bude rešeno.

– Verujem da je ovde zakazalo više faktora – kaže, za ”Novosti”, Milan Krstić, student prorektor UB. – Ispaštaju samo kolege koje su završile studije, platile diplome, ali se ne zna kada će da ih dobiju. Neki su već na kraju master studija, a nemaju dokument ni o tome da su osnovne studije završili.

NEMAJU NI SISTEM ZA IZRADU PAPIRA NIJEDNU diplomu do sada nisu izdali Geografski, Građevinski, Poljoprivredni, FASPER, Fizički i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Oni nemaju potrebne informacione sisteme. Veterina je, na primer, izdala samo jednu diplomu, na Filološkom su dve u proceduri, a na Biološkom jedna više. Rekorder je Elektrotehnički fakultet, koji je izdao 508 diploma, više od polovine ukupnog broja na Univerzitetu.

Peripetije sa fakultetskim diplomama počele su pre više od dve godine, kada je odlučeno da univerziteti dobiju nove diplome koje će imati sedam nivoa zaštite. Određeno je da ih štampa Kovnica novca, a da ih izdaju univerziteti, a ne fakulteti. Štampanje je počelo pre godinu dana, a aprila ove godine svečano su uručene prvoj grupi studenata – diplomcima ETF u Beogradu. Kako je bilo najavljeno, još prošle jeseni trebalo je da bude izdato 4.000 diploma, ali do danas ih je manje od hiljadu.

Određena je i jedinstvena cena od 5.000, kako bi se sprečilo da neki fakulteti naplaćuju, recimo, 3.000, a neki drugi 12.000 dinara isti dokument.

Međutim, osim ovog troška, akademci imaju sada i jedan nepotreban – plaćanje uverenja da su diplomirali na svakih šest meseci. Recimo, ako konkurišu za posao, obavezno je da prilože uverenje mlađe od šest meseci ili diplomu. Kako nju nemaju, moraju da pribave nova uverenja koja koštaju od 600 do 3.000 dinara.

Večernje novosti

Propusti – Nadležni iz Osnovne škole „Sreten Mladenović Mika“ iz Niša još bez kazne

Suđenje direktorki OŠ „Sreten Mladenović Mika“ u Nišu Suzani Popović Ickovski, zbog niza propusta koje je škola imala u slučaju Alekse Jankovića (14), koji se ubio zbog maltretiranja vršnjaka, odloženo je za petak

Kako Press saznaje, sudija je navela da je ovo poslednji put da se direktorki izlazi u susret i da će ročište u petak neminovno biti održano. Kada smo pozvali direktorku, kratko je rekla da je suđenje odloženo zato što je advokat imao drugi slučaj.

Podsetimo, suđenje direktorki započelo je na zahtev prosvetne inspekcije koja je ustanovila propuste u školi jer nije sprečila zlostavljanje dečaka. Direktorka, nastavnici, pedagog ni psiholog u ovoj školi nisu uradili dovoljno da zaštite Aleksu, koji je pre šest meseci izvršio samoubistvo.

Inspekcija je još u junu zatražila da se pokrene prekršajna prijava protiv direktorke i škole, ali je ročište odlagano sve do prošle nedelje, kada je, posle pisanja Pressa, ekspresno zakazano. Propuste su utvrdili inspekcija, policija i Kancelarija zaštitnika građana, ali je školski odbor odbio da smeni direktorku.

PRESS