Правна питања и одговори

Србија је, последњих неколико година, изгубила више од 6.000 доктора наука – један број њих је докторирао у иностранству и неће се враћати у земљу, док су други одмах по завршетку докторске тезе у Србији посао потражили ван земље.

Према проценама, последњих неколико година Србија је изгубила више од 6.000 доктора наука. Мали број њих одлучио је да знање стечено ван земље „инвестира“ управо у домовини, због дугог чекања на нострификацију дипломе

Прецизан податак о броју доктораната који раде у иностранству, али и оних који желе да се врате у Србију не постоји, рекао је у изјави Танјугу државни секретар у Министарству науке и просвете Радивоје Митровић.

„Један од проблема је спорост у поступку нострификације докторских дисертација стечених у иностранству. Због тога је Министарство формирало радну групу која је донела Правилник о признавању претходно стечених знања у функцији наставка школовања“, рекао је Митровић.

Према његови речима, на нострификацију се дуго чека, јер поједини чланови комисија „вагају“ како се котира универзитет на коме је неко докторирао, али и тема докторске дисертације.

Да се на нострификацију дипломе чека и две године потврђује Андреј Фајгељ који је у Француској магистрирао и докторирао француски језик.

„Имао сам проблема да нострификујем диплому и две године сам чекао да се неко одобровољи и лупи ми печат на диплому“, каже Фајгељ, који се, ипак, одлучио за повратак у Србију.

И Ненад Вукмировић (30) истраживач у Институту за физику, који је докторирао у Енглеској и радио у САД, одлучио је да се врати, јер у Србији, како каже, има добре услове за бављење науком.

„Мој мотив за повратак је био тај што сам рођен овде, али и што у Институту имам исте услове да се бавим научно-истраживачким радом као и у иностранству“, рекао је Вукмировић и напоменуо да му је драже да живи у Србији.

Државни секретар Митровић истакао је да држава треба да охрабри све људе који са таквим знањем желе да се врате, а то ће урадити решавањам правних питања, побољшањем квалитета научно-истраживачке опреме, обезбеђивањем нових станова за научнике, али и омогућавањем да истраживачи у научно-истраживачким центрима буду адекватно плаћени.

Митровић је рекао да је баш због побољшања услова и улагања у науку и образовање, Србија од Европске банке за обнову и развој узела кредит.

„Тим новцем ћемо покушати да задржимо оне најбоље студенте, али и да покушамо да вратимо више истраживача из иностранства“, рекао је Митровић.

Иако у Министарству науке и просвете не постоје тачни подаци о броју доктораната који су се вратили или желе да се врате у земљу, председница Националног савета за науку и технолошки развој Вера Дундор каже да њих више од 6.000 ради у иностранству.

„Млади научници су из Србије одлазили у три таласа – током седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година прошлог века. Чак 50 одсто оних који докторирају на Факултету за физичку хемију оде у иностранство одмах по стицању звања доктора наука“, рекла је Дундор, која и предаје на овом факултету.

РТС

Студенти Високе хотелијерске вратили су се са европског такмичења са три медаље – две бронзане у категорији рецепције хотела и куварства и једне сребрне медаље за сервис кафе.

На недавно одржаном међународном такмичењу Асоцијације Европских хотелијерских и туристичких школа у Хагу, студенти Високе хотелијерске школе освојили су три медаље. Две бронзане припале су студентима који су се такмичили у категорији рецепције хотела и куварства, а сребрна медаља освојена је за сервис кафе.

На међународном такмичењу у Хагу учествовало је 630 такмичара из 32 земље. Србију је представљало шест студената Високе хотелијерске школе. Они су овако започели међународну каријеру.

„Изванредна прилика за нас да се сусретнемо са колегама из иностранства који су морам да признам имали много боље услове и много бољу припрему за ово такмичење него ми“, рекла је Јована Илић, која је освојила бронзану медаљу у категорији рецепција

„Међутим, чињеница је да смо донели три медаље са шест учесника, мислим да довољно говори о томе колико је ниво енглеског језика добар и колико смо показали неко професионално држање и понашање“, објашњава Јована Илић.

Душан Тодић, који је освојио бронзану медаљу у категорији куварство, рекао је да су судије оцењивале, али оно што је, како каже, суштина такмичења јесте тимски рад, креативност, неке иновације, правилно коришћење намирница.

„Ја мислим да се наш јеловник баш био издвојио од других био је стварно иновативан, био је стварно креативан“, рекао је Душан Тодић.

У последње четири године, студенти ове школе су на међународним такмичењима освојили 11 медаља. Најуспешнији су били кувари.

„Највише захваљујући пракси и вежби. Ми имамо кабинетску наставу два пута недељно, па је ту присутна и тромесечна пракса. Висока хотелијерска је једина која производи овакав профил, са оволиким вежбама“, рекао је Душко Штулић, наставник вештина кулинарства.

Интернационалну каријеру остварили су и студнети Високе хотелијерске школе који нису освајали медаље, јер је диплома која се стиче по завршетку трогодишњих студија призната свуда у свету.

Каријера им је загарантована и у Србији, а то доказује податак да кувара, на пример, нема на бироу рада.

РТС

Нови правилник о оцењивању основаца предвиђа обавезу поништавања писаног задатка, ако више од половине ученика у одељењу добије јединицу.

Уколико више од половине ђака у одељењу добије јединицу на писаном задатку, наставник је обавезан да поништи оцене и организује нови тест, прописано је новим правилником о оцењивању ученика у основним школама.

Наставник је у случају поништавања писаног задатка дужан да, пре организовања поновљеног, одржи допунску наставу.

Поред тога, наставник мора да обавести ђаке који ће наставни садржаји бити укључени у задатак, најкасније пет дана пре провере.

Распоред писаних задатака и писаних провера које трају дуже од 15 минута уписује се у дневник и мора бити објављен за свако одељење на огласној табли, односно веб-страници школе, најкасније до краја треће наставне недеље у сваком полугодишту.

Ђачко знање, према новом правилнику, може да се проверава на сваком часу. Усмене и писане провере знања које трају до 15 минута, обављају се без најаве и ученик у току часа може да буде оцењен само једном.

Оцена и за постере

У току дана може да се планира највише један писани задатак и писана провера дужа од 15 минута, односно највише две у наставној недељи.

Правилник предвиђа да се, поред усменог и писаног оцењивања, сада могу оцењивати и друге активности и резултати. Тако се кроз оцену вреднују ђачке дебате, радови, цртежи, постери, писање есеја, учешће у различитим облицима групног рада и рад на пројектима.

У правилник су уграђене норме Закона о основама система образовања и васпитања према коме се ученик оцењује најмање четири пута у полугодишту у основном и три пута у средњем образовању.

Закључна оцена је бројчана, владање ученика од првог до петог разреда описује се описно, а од шестог до осмог у основној школи и у свим разредима средње оцењује се описно током полугодишта и бројчано на крају.

У Правилнику је дата и дефиниција оцене, која представља објективну и поуздану меру напредовања и развоја ученика, али је показатељ и квалитета и ефикасности рада наставника и школе.

РТС

Član školskog odbora koji je glasao za smenu direktorice posvađao DS i SVM, koji je zbog toga prekinuo sednicu Skupštine grada

Zbog škole u Čantaviru „pao” kvorum u Skupštini Subotice

Subotica – Zbog toga što Bajrama Kovačević, nastavnica srpskog jezika, nije smenjena sa mesta člana Školskog odbora u Osnovnoj školi „Janoš Hunjadi” u naselju Čantavir, odbornici Saveza vojvođanskih Mađara napustili su sednicu Skupštine grada. Zasedanje gradske Skupštine je nakon toga prekinuto jer je „pao” kvorum. Jene Maglai, predsednik subotičkog odbora SVM-a, za „Politiku” kaže da su otišli sa sednice nezadovoljni odlukom većine.

– Bilo je to direktno mešanje Demokratske stranke u rad škole i smatramo da nije u redu da se krše određeni principi. Skupština je uvek gotovo rutinski izglasavala promene u školskim odborima, uvažavajući predloge nastavničkih veća, odnosno samih škola, a jedino ovde je postupljeno drugačije – kaže Maglai.

On podseća da je Bajrama Kovačević, kao predstavnik kolektiva, aprila glasala za smenu direktorice škole Erike Sedlar, i da je nastavničko veće bilo nezadovoljno takvim njenim glasanjem. Inače, tu odluku o smeni direktorice Sedlar poništio je pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje jer nije sprovedena na zakonit način.

Slobodan Čamprag, član Gradskog veća zadužen za obrazovanje, koji je na zasedanju Skupštine izneo stav Veća da se ne prihvati inicijativa nastavničkog veća škole za promenu člana Školskog odbora, kaže da se te promene rade kada postoje formalni ili suštinski razlozi.

– To što član Školskog odbora nije glasao po volji nastavničkog veća nije razlog za smenu. Član školskog odbora glasa po savesti a ne po volji nastavničkog veća – kaže Čamprag.

Inače, gradska služba za obrazovanje imala je do sada više pritužbi na rad direktorice Erike Sedlar u Osnovnoj školi „Janoš Hunjadi” zbog nezakonitog otpuštanja radnika, sankcionisanja učitelja i onemogućavanja normalnog rada Školskog odbora.

Predsednica Školskog odbora Marija Harmat, predložena iz DS, i direktorica Erika Sedlar, naklonjena SVM-u, imaju različite poglede na to kako funkcionišu odnosi između njih i da li ugrožavaju normalan rad škole.

Direktorica Sedlar smatra da Školski odbor otežava rad škole, da predsednica Harmat dolazi sa napisanim zaključcima, da namerno odlaže sednice na kojima se i po sat vremena usvaja dnevni red.

– Marija Harmat ne shvata kako funkcioniše škola, dolazi sa napisanim odlukama, a ako ne zna kako da odluči, onda telefonira ili odlaže sednice. Tako ne može da se radi, jer Školski odbor još uvek nije usvojio naš izveštaj o prošloj školskoj godini – kaže nam Sedlareva koja je treći mandat direktorica škole „Janoš Hunjadi”.

S druge strane, predsednica Školskog odbora Marija Harmat smatra da telo kojim rukovodi radi samo po zakonu.

– Ako tražimo da finansijski plan bude detaljan i precizan, to ne znači da imamo nešto protiv direktorice već da tražimo da se poštuje zakon. Ako nastavničko veće nije zadovoljno našim odlukama, oni imaju pravo da nas pozovu na svoje sednice da ih obrazložimo – zaključuje Harmatova.

A. Isakov