Правна питања и одговори

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović rekao je juče da je izveštaj prosvetne inspekcije na Filološkom i Filozofskom fakultetu završen i da će uskoro biti prosleđen upravama tih fakulteta sa objašnjenjem kako treba dalje da postupaju.

„To što studenti ova dva fakulteta i pored postignutih dogovora i dalje blokiraju fakultete, dovodi u pitanje pravi motiv njihovih protesta”, rekao je Obradović juče u Nišu.

Na naše pitanje šta će se dogoditi ukoliko studenti nastave s protestom, rektor Univerziteta u Beogradu dr Branko Kovačević i dekan Filološkog fakulteta dr Aleksandra Vraneš kažu da čekaju uputstvo ministra prosvete i da će posle toga biti razgovora na Senatu, odnosno dekanskom kolegijumu, ali da će verovatno biti usvojene sve preporuke u skladu sa postignutim dogovorom studenata i prosvetnih vlasti u petak.

S druge strane, organizacija „Marks 21”, koju su zvaničnici Univerziteta označili kao organizatore blokade, saopštili su „da će studentkinje i studenti nastaviti borbu još masovnije, disciplinovanije i jedinstvenije”, uz poziv akademcima „da ne dozvole provokatorima da ih dele”.

Na sajtu ove organizacije se navodi da je reč o „revolucionarnoj radničkoj organizaciji”, koja je predstavnik internacionalne revolucionarne struje pod nazivom Internešenel sošalist tendensi (International Socialist Tendency, IST) u Srbiji, a postoji u više od trideset zemalja. Zalažu se za revoluciju umesto reformi, protiv su evroatlantskih integracija

„Mi nismo organizatori protesta, ali ga podržavamo i kao studenti u njemu učestvujemo”, kažu predstavnici ove organizacije koji u svakom susretu sa medijima i prosvetnim vlastima insistiraju na anonimnosti.

Oglasila se i Anarhosindikalistička inicijativa, koja tvrdi da su blokade fakulteta socijalnog karaktera, da nisu pod kontrolom političkih organizacija i da u protestu „učestvuju studenti koji su direktno ugroženi sramno visokim dažbinama koje su im nametnute, kao i njihove kolege koje se sa njima solidarišu”.

I plenumi Filološkog i Filozofskog fakulteta su saopštili juče da neće odustati od zahteva, uprkos lažnim dojavama o postavljenoj bombi i napadima izgredničkih grupa. Upitan da prokomentariše poziv rektora da se država umeša u blokadu, profesor Filološkog fakulteta dr Ljubiša Rajić odgovara: „Država uvek može da interveniše, jer raspolaže silom, ali vlada nema moralno pravo da to učini, jer je prvo odbijala da razgovara sa studentima, a posle izjave rektora o nekakvoj izmišljenoj grupi marksističkoj grupi, pojavili su se momci sa kapuljačama i sve izgleda kao da smo se vratili u devedesete.”

Na naš komentar da organizacije nisu izmišljene, profesor Rajić odgovara da nema šanse da anarhosindikalisti rukovode protestom, u šta se uverio i razgovarajući sa studentima.

„Oni se možda mešaju u ovaj protest, kao što se mešaju i sve stranke i pokušavaju nešto da ućare, kao što svi pokušavaju od prvog studentskog protesta na ovamo“, kaže dr Rajić, dodajući da protestom „rukovodi grupa bandoglavih studenata kojima ne možeš objasniti neke stvari”.

On kaže da protest ipak podržava, ali ne u potpunosti, jer je činjenica da su ispunjeni svi zahtevi kada je reč o Filološkom fakultetu i da čak postoji problem u dve generacije da nemaju koga da upišu na budžet, pa rezultat može biti da država oduzme fakultetu ta mesta. Međutim, školarine jesu neopravdano visoke, dr Rajić kaže: „Neopravdano je da generacija koja se školovala besplatno, u ovakvoj situaciji tera mlade da plaćaju školovanje, što je inače već unapred plaćeno kroz poreze koje plaćaju roditelji.”

Podršku studentima juče su uputili i profesori dr Zagorka Golubović i Nedeljko Kuljić. Po mišljenju profesorke Golubović ovo je nastavak borbi koje su vođene na Univerzitetu devedesetih godina, dok profesor Kuljić smatra da su „aktuelna gibanja na univerzitetu sigurno odjek masovnog svetskog pokreta’OkupirajmoVolstrit’ protiv finansijskog kapitala i opšteg evropskog antibolonjskog studentskog pokreta.

B-92

BEOGRAD – Koordinator projekta“Druga šansa“ Aleksandra Kokanović izjavila je da je 37 škola u Srbiji u oblasti osnovnog obrazovanja odraslih dobilo rešenje resornog ministarstva da može da počne sa nastavom.

Kokanovićeva je rekla da je 10 škola već počelo sa nastavom, a da će im se priključiti još 27 škola.

Ona je objasnila da je implementacija funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u Srbiji podeljena u dve faze u ovoj školskoj godini za polovinu škola, a u narednoj školskoj godini za drugu polovinu.Reč je o građanima koji nisu do sada imali nikakve mogućnosti na tržištu rada, ni radne snage, ni kvalifikacije, jer nisu završili osnovnu školu koja je po zakonu obavezna, rekla je ona RTS-u.

Sada će im biti omogućeno da završe osnovnu školu i da steknu konkretne veštine i kompetencije kojim im se otvaraju vrata na tržištu rada, najavila je Kokanovićeva, navodeći da je program nastave prilagođen odraslima.

Ona je navela da su polaznici u školskim klupama uglavnom mlađi, starosti od 15 do 35 godina, a da je najviše onih koji su išli u osnovnu školu, a prekinuli u petom ili šestom razredu, dok je najteža situacija sa onima koji bi trebalo da krenu ispočetka, jer nikada nisu ni išli u školu.

Kokanovićeva je istakla da su impozantna mreža socijalnih partnera na lokalnom i nacionalnom nivou, kao i različita ministarstva, uključeni u ovaj projekat.

Svaki peti građanin stariji od 15 godina u Srbiji, kako je rečeno, nepismen je, a uključivanjem u projekat „Druga šansa“ koji je počeo prošlog meseca, mnogi od njih dobiće šansu da se obrazuju, a mnogi prosvetni radnici koji su u okviru racionalizacije ostali bez posla da rade.

Autor:

Agencija Tanjug

Lažna dojava o postavljenoj bombi danas je uzdrmala Sportsku gimnaziju na Senjaku i Tehničku školu na Vračaru, rečeno je Tanjugu u MUP-u Srbije.

Ilustracija (Guliver/Getty Images)

Dojava o postavljenoj bombi u Sportskoj gimnaziji stigla je u devet sati, a prijava je stigla od nepoznatog muškarca, navode u MUP-u i dodaju da je policija izvršila proveru u školi, ali nije pronašla bombu.

Direktorka sportske gimnazije Vesna Muratović Drobac, rekla je da je pregled trajao oko sat vremena, ali da nastava nije bila obustavljena i dodala da je to druga lažna dojava u poslednjih šest dana.

Ona je podsetila da su učenici Sportske gimnazije prošle godine, u periodu od oktobra do decembra, izgubili na stotine časova, zbog svakodnevnih lažnih dojava o postavljenoj bombi.

Druga dojava o postavljenoj bombi u Tehničkoj školi na Vračaru stigla je jutros u 10.40 sati, naveli su u MUP-u,

U toj srednjoj školi nastava je bila obustavljena oko sat vremena zbog pretresa.

(Tanjug)

Malobrojni srpski naučnici se vraćaju u svoju zemlju, ali smo po odlivu mozgova drugi u svetu. Vratilo se 50 doktora nauka, a oko 250 naših iz dijaspore u projektima

PREMA tzv. odlivu mozgova od Srbije je u celom svetu gora samo Gvineja Bisao, pokazalo je poslednje istraživanje USAID. Ništa se bolje ne kotiramo ni na listi Svetskog ekonomskog foruma, gde mladi i pametni samo iz BiH, Kirgizije i Svazilenda beže više nego iz Srbije. Do sada je država, prema nekim akademskim procenama, izgubila više od deset milijardi evra školujući kadrove za inostranstvo. Zabrinjavajuću statistiku, ipak, makar malo popravljaju naučnici koji su odlučili da se vrate iz inostranstva i nastave da rade na domaćim institutima i fakultetima.

– Do sada se vratilo 50 doktora nauka, što možda u apsolutnim brojkama nije mnogo, ali je njihov povratak veoma značajan za srpsku nauku – kaže za „Novosti“ prof. dr Tibor Sabo, pomoćnik ministra nauke i prosvete.

– U pregovorima smo sa nekim renomiranim profesorima koji su zainteresovani da nastave rad u Srbiji. Jeste da mnogi odlaze, ali treba se baviti i onima koji ostaju. U novom projektnom ciklusu prvi posao dobilo je 3.500 mladih naučnika.

Osim malog broja onih koji bi zaista da se vrate, tu je i nešto više istraživača iz sveta koji bi da, živeći u inostranstvu, sarađuju sa kolegama iz Srbije. Zbog buduće saradnje nekadašnje Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja formiralo je i registar, u koji je do sada upisano 600 srpskih naučnika koji sada rade na prestižnim univerzitetima i institutima.

– Čak 250 ovih ljudi uključeno je u naše istraživačke projekte – objašnjava prof. dr Nada Dragović, pomoćnik ministra nauke i prosvete. – Najviše naših stručnjaka, koji su se upisali u registar, radi u Americi i Kanadi. Uglavnom se bave tehničkim i prirodnim naukama. A među onima koji su u Evropu, najveći broj je u Velikoj Britaniji.

Ona objašnjava da se najviše srpskih istraživača iz dijaspore javljalo Ministarstvu kada je registar tek oformljen i u vreme pisanja strategije naučnog razvoja.

SKORO TREĆINA STUDENATA ŽELI DA ODE

ISTRAŽIVANJE Studentske unije Srbije, sprovedeno na 3.000 akademaca sa 49 državnih fakulteta, pokazalo je da 27,7 odsto studenata posle diplomiranja planira zauvek da napusti Srbiju. Ukupno 22,1 procenat bi se usavršavao u inostranstvu, a onda se vratio u zemlju. Više od trećine ne zna da li bi ostalo ili ne razmišlja o odlasku. Tek 15,3 odsto studenata reklo je da nikada ne bi napustilo Srbiju.

„Večernje novosti“