Правна питања и одговори

BEOGRAD – Nekoliko stotina beogradskih studenata protestovalo je danas u centru grada tražeći lakše uslove za upis naredne godine studija, kao i to da školarine ne premašuju visinu tri minimalne mesečne zarade u Srbiji.

Studenti predvođeni akademcima sa Filološkog fakulteta protest su počeli oko 12.30, a zbog šetnje centralnim gradskim ulicama saobraćaj je za vreme prolaska kolone studenata bio blokiran u ulicama Kralja Milana, Kneza Miloša i Nemanjinoj.

Studente je primio pomoćnik ministra prosvete i nauke Srbije Slobodan Jauković, ali kako je agenciji Beta rekao jedan od članova Plenuma studenata, na razgovoru „nije pokazano interesovanje, ni razumevanje za stvarno razmatranje studenstkih zahteva”.

„Taj razgovor je bio čisto vređanje inteligencijie, bez suštinske želje da se naši problemi reše”, kazao je član Plenuma studenata, koji nije želeo da se predstavi.

On je napomenuo da je pomoćnik ministra Jauković najavio da će odgovore na studentaske zahteve dobiti studentska skupština SKONUS, ali nije precizirao kada.

„Razmotrićemo dalje korake, ovo nije kraj i protesti će se sigurno ponavljati”, kazao je predstavnik studenata.

Studenti su prvi put, sa istim zahtevima, protestovali prošlog četvrtka.

Jedan od studentskih zahteva je i početak razgovora o besplatnom studiranju. Studenti traže i da se ukine rangiranje prilikom upisa naredne godine studija i da jedini uslov za prelazak na budžetsko finansiranje bude 48 bodova prikupljenih tokom školske godine.

Akademci traže i da se vrati „apsolvenstski status”, koji je ukinut za studente koji uče prema novim planovima usklađenim sa Bolonjskom deklaracijom.

Pored studenata Filološkog fakuklteta protestovali su i akademci Filozofskog fakulteta, Više elektrotehničke škole, Fakulteta političkih nauka, kao i Arhitektonskog fakulteta.

Beta

Sve više mladih koji uzimaju alkohol

Učenik završnog razreda Tehničke škole „Rade Metalac“ u Leskovcu pre nekoliko dana je upao pijan na čas i desetak minuta maltretirao profesorku. Nije prijavljen direktoru škole jer se profesorka uplašila odmazde. Ovaj slučaj samo je jedan u nizu, jer ni jedna od šest srednjih leskovačkih škola nije pošteđena ispada pijanih đaka po učionicama i školskim dvorištima.

Lekari Odeljenja bolesti zavisnosti kažu da se broj mladih alkoholičara povećava, što potvrđuje i sondaža Edukacionog centra u kojoj je 31 odsto Leskovčana reklo da se plaši za svoju bezbednost zbog alkoholizma kod mladih.

Profesorka koja je bila izložena maltretiranju priča da je smirila pijanog đaka i otpratila ga do izlaznih vrata.

– Satima sam se tresla od poniženja i besa, a najviše me zabolelo to što ostali učenici nisu reagovali nego su se smejuljili. Nisam ga prijavila direktoru jer znam da bi ga izbacio iz škole, a ja bih bila na udaru roditelja. Nisam ni reagovala kada mi se unosio u lice. Bojala sam se učeničkih mobilnih telefona – priča prosvetna radnica koja zahteva anonimnost.

Sličan slučaj dogodio se ovih dana i u Medicinskoj, ali i u Tekstilnoj školi. Učenicima je alkohol na dohvat ruke. Gimnazija i Ekonomska škola u centru grada okružene su sa nekoliko kafića, a na uglu Medicinske nalazi se picerija i brza hrana, gde se toči alkohol. Ni u jednom objektu nije istaknut natpis da je prodaja alkohola maloletncima zabranjena. U Tržišnoj inspekciji kažu da nisu nadležni za sprovođenje tog dela zakona, a do načelnika Turističke inspekcije nismo mogli da dođemo.

– Volela bih da oko škole nema kafića, ali na tu okolnost ne možemo da utičemo – komentariše direktorka Gimnazije Ivana Ilić, tvrdeći da su slični incidenti prošlost za tu školu.

– Pouzdano znam da se neki naši učenici opijaju pivom tokom vikenda, najviše po parkovima, ali poslednjih godina nema pijanih u školi, u čemu važnu ulogu ima školski policajac – kaže direktorka Ivić.

Ipak, njenu priču demantuje učenik trećeg razreda.

– Limenku piva preručimo u flašicu koka-kole sa omotom i pijuckamo, a svi misle da pijemo sok – priča sedamnaestogodišnjak.

Goran Tojaga, neuropsihijatar i šef odseka za granična stanja na Odeljenju bolesti zavisnosti Opšte bolnice u Leskovcu, kaže da se broj mladih alkoholičara, među kojima i srednjokoškolaca, povećava na uštrb broja narkomana.

– Vidimo da se mladi okreću alkoholizmu, pa čak i oni koji su bili narkomanski zavisnici. Računica je prosta, droga je sve skuplja i sve je manje na ulicama, a alkohol je jeftin i dostupan. Mi samo gasimo požar, važna je prevencija, od škole preko roditelja do zakonskih propisa – komentariše Tojaga.

U Leskovcu je pre sedam godina jedna nevladina ženska organizacija vršila anketu među srednjoškolcima i došla do podataka da je svaki drugi učenik probao alkohol, a svaki četvrti ga redovno konzumira. Prema još neobjavljenim podacima do kojih je došao Edukacioni centar za potrebe gradskog Saveta za bezbednost, 31 odsto ispitanih je reklo da im je bezbednost ugrožena od mladih alkoholičara. Anketa je rađena u zdravstvenim ustanovama, hitnoj pomoći, urgentnom centru, Centru za socijalni rad i u policiji.

Zabrana unošenja flašica sa vodom

Direktor „Rade Metalca“ Slavoljub Stojanović kaže da mu je slučaj maltretirane profesorke nepoznat, ali priznaje da je prošle godine imao dva pijana učenika u školi i da je od tada uveo rigorozne mere. – Zabranio sam unošenje hrane u školu i flašica sa vodom i sokovima jer otkud znam šta ima unutra, a skratio sam i odmore – objašnjava direktor.

BLIC

Министарство просвете и науке планира да Скупштина Србије разматра Нацрт закона о основној школи.

Зашто представници синдиката нису учествовали у изради Нацрта закона о основној школи, ни самом Министарству није јасно, а синдикатима још мање.

Овим потезом Министарство просвете и науке је превазишло само себе, игноришући по ко зна који пут репрезентативне  синдикате.

Очекујемо да ће Министарство просвете и науке у што краћем року позвати представнике репрезентативних синдиката како би изнели своје предлоге и примедбе на Нацрт Закона о основној школи.

ПРЕУЗМИТЕ ОРИГИНАЛ

Izmenama zakona biće uvedena jedna smena u školama u kojima je to moguće. – Do Nove godine još tri prosvetna zakona

Mnogi osnovci više se neće po mraku vrćaati iz škole kući

Ministarstvo planira da Skupština Srbije u decembru razmatra tri obrazovna zakona – o osnovnoj školi, o srednjoj školi i o obrazovanju odraslih. Mi ćemo predložiti izmene, a šta će od toga biti usvojeno i da li će biti nekih amandmana, zavisiće od poslanika – rekao je za naš list mr Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete i nauke za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje.

Po njegovim rečima, nacrt zakona o osnovnoj školi bi trebalo da bude gotov do kraja meseca, a potom da krene javna rasprava. Cilj je da se poboljšaju uslovi rada učenika, nastavnika i škola, a u izradi novih zakonskih rešenja učestvuju i predstavnici sindikata, profesori, direktori…

– Moramo polako da pređemo na jednosmenski rad u školama. Moraćemo da se prestrukturiramo, da vidimo koliko nam je potrebno novih škola i da li sve mogu da rade u jednoj smeni, odnosno da se škola otvori u osam, a zatvori posle pet časova. To ne znači da će sve škole raditi u jednoj smeni, već one u kojima ima uslova za to – kaže pomoćnik ministra.

Inače u Srbiji se u 22 škole radi u tri smene, samo u Beogradu je više od 50 škola sa po 1.300 učenika, a prema podacima sindikata, rekorderi su pojedine škole u Novom Pazaru, Vinči, Ivanjici i Preševu sa do 2.500 đaka.

– Ima dosta stvari koje radimo kao projekte – inkluzija, DILS; Druga šansa, završni ispit… to je materija koja sad mora da uđe u zakon. Stvorićemo pretpostavke za bržu izmenu nastavnih programa, koji se od 2004. godine do sada nisu menjali. Osam godina je prošlo, a mi bismo morali da za svaku generaciju pripremimo po nešto novo. Dakle u pitanju će biti rokovi, a ne sami nastavni planovi i programi, njih usvaja Nacionalni prosvetni savet – objašnjava Popov.

Zakonom će se regulisati produženi celodnevni boravak, a roditelji i opština će se dogovoriti oko načina plaćanja jer ministarstvo verovatno neće imati para.

Radi se i na regulisanju prevoza učenika i to tako da najmlađi, oni od prvog do četvrtog razreda, budu potpuno zaštićeni jer, dodaje Popov, svaka škola mora da zna kako im dete dolazi na časove. Povratak đačkih kuhinja je planiran kako bi se, gde god to može, popravila ishrana dece koja se danas hrane uglavnom u pekarama, više će se obratiti pažnja i na dodatnu nastavu i slobodne aktivnosti, a biće afirmisan i rad učeničkih zadruga.

– Srednje obrazovanje kasni malo, osnovno je gotovo, Unija sindikata prosvetnih radnika radi na tim izmenama. Obećana je stručna javna rasprava i to je nama jako važno jer se one obično završe tako što se negde u sali priča dva sata. Zato ćemo od Ministarstva tražiti da rasprava bude održana kako bi rekli šta tu ne valja – kaže Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija i koordinator Konferencije gimnazija Srbije.

Po mišljenju profesora, jednosmenski rad u srednjim školama bi bilo idealno rešenje, ali ono trenutno nije moguće.

Kada je reč o trećem zakonu – o obrazovanju odraslih, želja prosvetnih vlasti je da smanji stopu nepismenosti i omogući zvaničnu priznatost znanja stečenog u institucijama i organizacijama koje nude neformalno obrazovanje. To su veštine i znanja koja se stiču na otvorenim i radničkim univerzitetima, ili u nevladinim organizacijama.

U Srbiji oko 1,5 miliona građana nema završenu osnovnu školu, a na tržištu rade je oko 800.000 nezaposlenih.

Blažo Perović, predsednik, i Pavle Budinčević, portparol Srpskog udruženja institucija za obrazovanje odraslih, kažu da su članovi ovog udruženja životno zainteresovani da se u ovu oblast uvede red i da se konačno legalizuje crno tržište usluga, ali da je ovakav nacrt – potpuno neprihvatljiv.

– Obrazovanje odraslih se svodi na stručno obrazovanje, a stručno obrazovanje na obučavanje, pa dobijamo zapravo zakon o obučavanju. Favorizuju se srednje škole, a čitava mreža institucija ostaje u pravnom vakuumu – kaže Perović.

Ivan Kovačević koji se ispred Unije poslodavaca bavi obrazovnim problemima ukazuje na to da u Srbiji ne postoji evidencija institucija koje se bave obrazovanjem odraslih i da samo u Beogradu radi oko 1.000 raznih agencija za podučavanje odraslih, da ne govorimo o onima koji rade na crno. On iznosi i podatak da je u poslednjoj deceniji samo 10 odsto odraslih prošlo kroz srednje stručne škole, a da su obrazovanje ostalih 90 odsto realizovale vannastavne institucije.

Sandra Gucijan