Правна питања и одговори

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић, гостујући у емисији „Један на један“ Радио Телевизије Војводине изјавио је да је образовни систем Србије добар али не онакав какав би (грађани и власт) желели и да треба пуно радити на унапређењу његовог квалитета. Он је оценио да су негативне појаве, о којима се говори у јавности, на нивоу инцидената. О блокади два факултета београдског универзитета Обрадовић је рекао да треба омогућити управама тих образовних установа да покушају да реше проблем.

На питање како је могуће да, упркос васпитању, начелном залагању за толеранцију и поштовање свих права, имамо податке да нам је 60 процената средњошколске деце хомофобично, а 70 шовинистички настројено, и како је могуће да нико никада низашта није сносио одговорност, те да ли је ванредно стање редовно Обрадовић је одговорио:

„Није. То су догађаји који су, нажалост, у овом тренутку део стварности образовног система Србије, али то није нешто што је његова суштина.“

Он је објаснио да збивања упућују на закључак да су потпуно непримерене појаве у српском образовном систему последица стања у друштву.

Као узрок министар просвете је означио непостојање система вредности.

„Ја сам пуно пута чуо од учитеља и наставника да имају проблем са једним бројем деце која долазе са одређеним ставовима из своје породице (на различитим нивоима образовања) које они (наставници) покушавају да реше, и у великој мери успевају“, додао је Обрадовић, уз констатацију да решавање таквих проблема није нимало просто.

Према подацима које је министар изнео, преко 900 хиљада ученика је у основним и средњим школама, да Србија има више од 2.400 школски објеката, као и десетине хиљада запослених.

Обрадовић је дао и супротан пример постављајући питање да ли резултати астронома, математичара, физичара са 400 медаља за протеклих пет година спадају у категорију о се говори у расправи говори.

На контрапитање да ли је инцидентно да, према наводима из једног истраживања, преко 70 посто ученика мрзе Роме и Албанце Обрадовић је одговорио да је питање да ли је истраживање компетентно.

„Не може се очекивати да је образовни систем ‘мед и млеко’, пошто се суочавамо са последицама транзиције“, подсетио је Обрадовић

За блокаду факултета има решења

О чињеници да су од стране студената Блокирана два факултета београдског универзитета и да ректор београдског универзитета позива студенте да прекину протест, а државу да, уколико до тога не дође, уведе ред, јер је она власник универзитета, Обрадовић је рекао да држава јесте власник, али не управља.

„Онај ко управља мора да нам каже да ли је у стању то да ради или не, као и какве су последице постојеће ситуације, па се тек онда могу предузети неке мере“, објаснио је министар.

Описујући своја сазнања о блокади и догађајима око ње, Обрадовић је рекао да се је реч о „индикативној ситуацији“.

„Имали смо разговор са представницима највећег броја студената, нашли смо начин да решимо проблеме, а онда се појављује једна група која каже ‘не ми то не признајемо, ми тражимо – ово'“.

Како је навео, захтеви студената су да следеће школске године услов за упис буде 48 бодова, да се укине рангирање и да висина школарина биде три минимална лична дохотка.

„За први захтев потребно је време, други захтев о рангирању укида квалитет, рангирање су сами студенти тражили, а школарина је системско питање“, навео је министар и поново поставио дилему – да ли је реч о захтевима који се не могу остварити па се на њима зато и инсистира, или постоји стварна жеља да се о њима разговара.

„Нисам далеко од помисли да неко стварно жели да се примени неки метод силе. Ако се онај ко протестује оглуши о аргументе, и разговор своди на ‘или то или ништа’, то онда није разговор – то је ултиматум“ устврдио је Обрадовић.

Како је рекао, ако се протест организује по моделу загребачког протеста који је трајао 35 дана, онда се стварно поставља питање мотива.

„Ако поставите захтеве за које знате да се не могу решити, а радите по моделу других, онда је питање да ли сте аутономни.“

Са друге стране, подвукао је Обрадовић, ако желе да реше проблем, било би логично да се разговара.

Министар је поновио да постоји начин да се проблеми реше деловањем управа факултета и органа управљања.

На питање да ли он има идеју како проблем са блокадом Филолошког и Филозофског факултета у Универзитета у Београду треба решити, Обрадовић је одговорио да има, али да не би давао препоруку јавно.

РТВ

GAŠO KNEŽEVIĆ ODOBRIO PORNIĆE U UDŽBENICIMA

Utvrdićemo i odgovornost komisije koja je dala zeleno svetlo za udžbenik u kojem se nalaze linkovi za porno-sajtove

BEOGRAD – Ministarstvo ispituje odgovornost!

Zbog skandalozne sadržine udžbenika za osmi razred „Tehničko i informatičko obrazovanje“, u kojem su se našli linkovi za tri porno-sajta, Velimir Tmušić, načelnik prosvetne inspekcije, kaže za Kurir da će uskoro obaviti detaljnu kontrolu i utvrditi odgovornost komisije koja je dala zeleno svetlo i odobrila ovu knjigu.

– Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja formira komisiju, ali ispitaćemo i odgovornost Nacionalnog prosvetnog saveta, koji obavlja nadzor nad njihovim radom – objasnio je Tmušić. Na naše pitanje ko je poslednja karika koja daje odobrenje za publikovanje knjige, Tmušić odgovara:

– Ministar (Gašo Kne­že­vić, prim. aut.), ali ova knjiga je objavljena pre osam godina. Nacionalni prosvetni savet i zavod prijavljuju stručnoj komisiji da postoji propust, nakon čega ministar može da povuče udžbenik. Mi smo za ovaj slučaj saznali iz medija i ističem da ćemo učiniti sve da se ovakve stvari više ne događaju.

Kurir je juče bez­us­pe­šno pokušao da stupi u kontakt sa Gašom Kne­že­vićem.

(S. B.)

После стеченог високог образовања у иностранству, стручњаци се, по повратку у Србију, суочавају са дуготрајном и скупом процедуром нострификације страних диплома.

После деценије у којој су млади стручњаци масовно одлазили у иностранство и оне после ње у којој су се власти заклињале да ће учинити све да их врате у земљу, резултат је прилично поражавајући.

Од пар стотина хиљада, колико се процењује да је напустило Србију, број високообразованих који су се вратили мери се, у најбољем случају, стотинама. Међу њима има и оних који су се после завршених студија у иностранству вратили у Србију, али само на кратко – и онда опет отишли.

Одлуци да заувек напусте земљу доприноси сложена процедура признавања диплома стечених на страним универзитетима.

Иако иза сваке дипломе стоји велики труд и рад. Уколико сте власник неке дипломе исписане на страном језику, њено признавање коштаће вас додатног труда и нервирања, а често, нажалост, и разочарања.

„У Америци сам магистрирала на Државном универзитету Мичиген. Овде сам преко пола године покушавала да нострификујем ту диплому и нисам успела“, каже Јована Ружичић.

Она наводи да је радила у државној фирми и примала плату као да је завршила само средњу школу, а не два факултета и магистратуру.

„Морам да кажем да стране компаније без великих проблема запошљавају те људе, иако немају нострификовану диплому, уколико имају одговарајуће вештине, док са домаћим фирмама то није случај“, каже Драган Ђукић из Националне службе за запошљавање.

Без механичког копирања страних решења

Повратници кажу да се током тог времена тање не само живци већ и новчаник.

„Ја сам дипломирала и докторирала на Бечком универзитету. Нострификација је трајала 14 месеци, докторске дипломе нешто дуже, а све то коштало је око две хиљаде евра“, каже Бојана Огњановић.

Ако је за утеху, такве проблеме имају и неке европске државе због става да дипломе стечене у иностранству нису довољно добре као домаће. Хрватска је, међутим, тај проблем решила, а видљиви су и позитивни ефекти.

„Примера ради, у односу на нострификацију која је трајала годину дана, данас траје два месеца, коштала је 400 евра, данас кошта 40 евра. Статистика показује да се број захтева за ностификацију повећава“, каже Сандра Тодорић из Министарства образовања Хрватске.

Оценити нечије знање и упоредити студије различитих факултета није лако, кажу надлежни и најављују нови правилник о признавању диплома ради запослења.

„Нећемо да радимо административно да копирамо нека решења из Европе, већ радимо са представницима академске заједнице. Због тога посао иде мало спорије. Очекујем наредних месеци да ће посао бити завршен“, каже Радивоје Митровић из Министарства просвете и науке.

Према истраживању Студентске уније, петина студента након усавршавања у иностранству планира да се врати у Србију, док је трећина неодлучна.

РТВ

Ekskurzije u Srbiji su skupe zbog nerealno visokih cena hotela i insistiranja roditelja da njihova deca imaju švedski sto i za doručak i za večeru.

„U Novom Sadu polupansion košta između 23 evra i 27 evra, dok je u Pragu cena između 12 i 15 evra.

Ni u Ministarstvu prosvete Srbije nema želje za promenom kalendara raspusta, pa su cene tokom raspusta u zimskoj sezoni visoke, a kapaciteti u vansezoni prazni“, rekao je predsednik Odbora Yute za djački i omladinski turizam Dragoje Zekavica na konferenciji za novinare.

Zekavica je naveo da u Srbiji od 690.000 đaka osnovnih i srednjih škola godišnje njih 60 odsto putuje na jednodnevne izlete, rekreativne nastave ili višednevne ekskurzije, i da od tog broja 88 odsto boravi u Srbiji, a 12 odsto učenika završnih razreda srednjih sskola putuje na ekskurzije u inostranstvo.

Dodao je da Saveti roditelja odlučuju o putovanju i biraju organizatore ekskurzija između najmanje tri ponude, kao i da određuju visinu naknade za nastavnike.

Član Upravnog odbora Yute Ljubiša Nešovanović rekao je da je odustao od organizovanja ekskurzija jer škole same određuju itinerere i nema nikakve organizovanosti, a svih 12 odsto uccenika koji putuju u inostranstvo to čine u septembru i oktobru, jer je cilj direktora „da na nedelju dana zatvore sskole“.

Školovao sam se u Nemačkoj i jeli smo u ekspres restoranima i spavali u hostelima, a danas roditelji u Srbiji neće ni da razgovaraju ako nema švedskog doručka za doručak i večeru i ako hotel nema tri zvezdice, a cene u hotelima u Srbiji su nerealno visoke. Zato su ekskurzije skupe“, rekao je Nešovanovich.

U Yuti je rečeno i da je Srbija tranzitna zemlja za strane turiste, koji se u proseku zadržavaju najviše tri dana i prvenstveno zbog nerealno visokih cena hotela, pa su lošiji hoteli u Srbiji skuplji od boljih hotela u inostranstvu, kao i su hoteli u Beogradu skupi jer ih nema dovoljno, pa nema konkurencije.

Istaknuto je i da lokacije zanimljive za turiste, poput Viminacijuma, nisu dovoljno promovisane i da se time niko organizovano nije bavio, kao i da je u Srbiji moguche ponuditi kvalitetnu turisticcku ponudu za tri dana boravka.

Članica Upravnog odbora Yute Biljana Radulović rekla je da Budimpeštu godišnje posete hiljade turista iz Srbije, dok u suprotnom smeru u Srbiju ne dodje ni desetak autobusa sa mađarskim turistima.

Biljana Radulovich je najavila da će 5. novembra u Yuti u saradnji sa Ambasadom SAD u Srbiji biti održana promocija američkog letnjeg koledža Edmonds.

B-92