Правна питања и одговори

Већина средњих школа увелико промовише будућа занимања у основним школама по принципу „од врата до врата“. Актуелни су сајмови образовања, али осмаци тврде да се највише информишу преко интернета.Малим матурантима остало је нешто више од десет дана до полагања завршног испита, после којег се опредељују где ће наставити школовање. Како би им помогле да донесу одлуку, већина средњих школа увелико представља будућа занимања по основним школама по принципу „од врата до врата“.

Актуелни су и сајмови образовања, али осмаци тврде да се о жељеним средњим школама ипак највише информишу преко интернета.

Веб презентације школа и онлајн информатори само су неке од могућности које су у понуди на интернету, а школарци тврде да до најпотребнијих података о средњој школи долазе на друштвеној мрежи Фејсбук. Ту размењују искуства и сазнају чак и детаље ко је какав професор, како предаје и испитује, што будућим средњошколцима такође значи приликом одлучивања.

Искуства на једном месту

– На интернету сазнам све што ме занима, па и када је реч о томе шта која школ нудиа. Зашто бих се малтретирао да идем до неке установе или на сајам, када вам је овде све понуђено на тацни. Ипак, као и моји вршњаци, највише информација сам прикупио на „фејсу“ управо од ученика те школе. То ми је најсигурније, јер могу сазнати и особине и начин испитивања професора из угла старијих ученика – каже ученик Иван Павловић.

Однедавно им је доступан и онлајн информатор, чији је творац деветнаестогодишњак Љубиша Павловић, студент пословне информатике. Ова апликација представља регистар свих државних и приватних средњих школа у Србији, али и форум на ком ученици размењују искуства, савете и информације. На сајту www.srednje_skole.com,, ђаци поред информација о школама, упису, бодовима и ценама школарине могу да преузму и збирке задатака, али и сазнају којим послом ће моћи да се баве по завршетку средње школе.

Путујуће промоције

Како би помогла осмацима у избору будућег занимања, већина средњих школа потрудила се да им то презентује лично. Наиме, ђаци и професори одлазе у основне школе како би објаснили школарцима све предности одређеног образовног профила. Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа у Београду, каже да је овај вид информисања актуелан последњих неколико година.

Корисни сајтови

www.fbg.org.rs – на овом сајту матуранти могу пронаћи информације о завршном испиту, али сазнати и искуства старијих гимназијалаца

www.mp.gov.rs- сви подаци о школама и образовним профилима на једном месту, као и збирке завршних испита

www.srednje-skole.rs-презентација више од 500 школа у земљи, а доступне су и информације о приватним средњим школама

www.okni.edu.rs збирке задатака завршних испита на српском доступне су на овом сајту и на језицима националних мањина

– Овоме су посебно склоне мање популарне школе, попут машинске, текстилне и хемијске, које се од почетка године представљају по основним школама. Професори и ђаци ових школа упознају осмаке са програмом школе, смеровима који се у њима изучавају и занимањима за које их припремају. Неке од њих нуде будућим ученицима и бесплатне часове вожње, зимовања – каже Антић.

Тренутно су међу осмацима најпопуларније школе попут економске и медицинске, па Антић каже да оне немају потребу за том врстом промоција.

– Будући средњошколци се о њима најчешће информишу преко „Конкурса за упис у средњу школу“ Министарстава просвете и науке. Такође, основци се о избору будуће школе могу посаветовати са школским психологом и психологом у дому здравља. На основу разговора и теста, он ће проценити за коју струку ученик има највише афинитета – прича Антић.

Анкета: Како сте одлучили коју ћете школу да упишете?

Милош Богдановић

– Уписаћу електротехничку школу „Никола Тесла“ зато што ме после чека посао код тате у фирми. Никада не бих уписао гимназију јер не бих могао ништа да радим само са том дипломом.

Маша Јосифовић

– У породици су ми сви лекари, тако да ћу вероватно уписати средњу медицинску. Никад се не зна да ли ћу имати могућност да студирам, а са завршеном стручном школом можете да се запослите, што није случај са гимназијом.

Владимир Дробњак

– Уписаћу електротехничку школу, пошто ме то веома интересује. Преко интернета сам већ сазнао који ме све предмети очекују у школи, али и који образовни профил стичем по завршетку и веома сам задовољан.

Ана Ивовић

– Премишљам се између гимназије, медицинске и зуботехничке, али ћу вероватно уписати Гимназију „Свети Сава“, пошто ми брат иде у ту школу. Знам какви су професори, предмети, а и близу ми је куће.

Александра Андрић

Отварање новог вртића у Врању, у насељу Асамбаир, опет је пролонгирано иако се као крајњи рок за отварање једног од најсавременијих вртића на југу Србије помињао 1. јун. Малишани ће морати да сачекају 7. септембар.Завршетак радова најављиван је чак четири пута. Први рок био је септембар 2010, а потом крај децембра исте године. Затим су радови на уређењу дворишта продужени до маја, да би на крају званичници најавили да ће 1. јуна све бити готово, али и овога пута рок је пролонгиран..

Мирољуб Стојчић, градоначелник Врања, каже да је тренутни проблем уређење прилазних улица вртићу и да је због папирологије око расписивања тендера све каснило.

– Овај вртић је уређен по најсавременијим европским стандардима који подразумевају и уређење прилазних улица. Због процедуре око расписивања тендера за извођење радова морали смо да све одложимо, али сада је све то решено и обећавам да ћемо 7. септембра, отворити за малишане врата новог вртића, који је у потпуности завршен – тврди Стојчић.

Листа чекања за упис у вртиће, тврде у Предшколској установи „Наше дете“, све је дужа.

– У овом тренутно близу 300 деце чека на пријем у неки од седам градских вртића, а чак 460 деце уписано је преко броја. Очекивали смо да нови вртић буде готов и надали смо се да ће по усељењу малишана у ново обданиште наши капацитети бити мало растерећени, јер је планирано да у нови вртић буде смештено 400 деце – каже Јагода Ђорђевић, директорка Предшколске установе „Наше дете“ у Врању.

Родитељи немају баш разумевања за кашњење.

– Ма какав нови вртић, па моје дете ће кренути у школу чекајући тај чувени вртић – каже један од родитеља.

У последњих 20 година у Врању није изграђен ниједан вртић. Званично радови на изградњи вртића у Врању почели су 7. децембра 2009. године. Вртић у насељу Асамбаир изграђен је по највишим европским стандардима на површини од 1.500 метара квадратних и у њега су уложена 102 милиона динара.

Ј. С.

Годишње се око 200 девојака и младића из домова отисне у самосталан живот. Држава обезбедила станове у 15 градова док се не снађу.Најмање 200 девојчица и дечака који одрастају у домовима за децу без родитељског старања сваке године напушта стару адресу уз нову неизвесност. Да би им макар мало олакшала пут у самосталност, држава је у 15 градова изградила станове и дала их на коришћење штићеницима све ”док се не осамостале”. Током прошле године ову услугу користило је више од 40 младих.

– Процењује се да из система социјалне заштите годишње изађе око 200 младића и девојака без адекватног родитељског старања – каже Живорад Гајић, директор Завода за социјалну заштиту.

Према његовим речима, ова врста помоћи заживела је у 15 градова Србије – од Београда и Новог Сада, па до Врања и Књажевца. Ускоро се очекује усељење у станове и у Пироту, Вршцу и Краљеву. Новац потребан за опремање и адаптацију станова, џепарац станарима, храну и средства за хигијену обезбеђују углавном општине из сопствених буџета.

Станови морају да имају одређене стандарде да би били усељиви. Сваком младићу или девојци припада најмање 12 квадратних метара, па у зависности од величине стана зависи и број станара. У расположивим становима може да борави и више од 60 младих истовремено.

У Заводу објашњавају и да млади у овим становима бораве у просеку око годину, али да има изузетака јер никога не желе да избаце на улицу. У том периоду ови млади подстанари имају свог саветника за осамостављивање који им решава дневне недоумице – како набавити неки документ, како се пријавити на биро, скувати ручак… Најчешће су то стручњаци из Центара за социјални рад.

ОД ОПШТИНЕ ОКО 20.000 ДИНАРА

Највећи број станара нема никакав посао, и таквих је скоро две трећине. Близу 30 одсто њих понекад је ангажовано на повременим и привременим пословима, најчешће у летњој сезони. Ове бројке, међутим, нису изненађујуће, јер, како кажу у Заводу, пројекат ”Становање уз подршку” је и покренут да би се помогло младићима и девојкама у животу изван институције. У међувремену, локалне самоуправе покушавају да им обезбеде и џепарац, који зависи од богатства саме општине, а у просеку износи 20.000 динара месечно.

Б. СТЈЕЉА

Више од 60 одсто нишких матураната, које је недавно анкетирала агенција „Лубрис”, планира да одмах оде у иностранство.Шта планирају и како ће се пред наредни упис на факултете определити средњошколци из Ниша и околине, који су овог пролећа на матури? На ово питање потражила је одговор нишка маркетиншка агенција „Лубрис”, кроз анкету у којој је учествовало скоро хиљаду матураната. Најкраће речено резултати су поражавајући и представљају велико упозорење.

Само 12 одсто матураната који су учествовали у нашој анкети има чврсто опредељење да своје образовање настави студијама на неком домаћем факултету и после тога остане да ради и живи у Србији. На другој страни, пак, 61 одсто свршених средњошколаца спремно је да одмах оде у неку развијену земљу на западу Европе или у Америку, а њих 27 одсто је у дилеми – на питање да ли би остали у Србији, или отишли у иностранство изјаснили су се да би „можда” напустили своју земљу. Наша је намера била да видимо за које се факултете матуранти одлучују, шта им је најзанимљивије и најинтересантније за студије и зашто би баш одређену науку изабрали, рекао је Здравко Стојнић, из „Лубриса”.

Они који би остали да студирају и раде у земљи највише би се определили за студије на Медицинском или Економском факултету, јер сматрају да би тако најбрже дошли до радног места и доброг посла. Иако се медицина најтеже уписује, матуранти би најрађе њу студирали, чак 31 одсто, јер написали су, имају информације да се ипак не чека много на запослење у здравству. Око 29 одсто матураната се опредељује за студије на Економском факултету, очекивања су да ће стране инвестиције и велики број страних и домаћих банака допринети отварању нових радних места и да ће се лакше са дипломом економисте пронаћи посао у Нишу и Србији. За запослење у Србији, према резултатима анкете, добро би било имати и диплому Машинског или Електронског факултету, а донекле и диплому правника. Само 13 одсто учесника анкете определило се за остале факултете сматрајући да и са дипломама које стекну у Нишу, или неком другом универзитету у Србији, могу да се запосле.

Од оних који планирају да одмах оду из Србије у иностранство, истиче Стојнић, 29 одсто анкетираних жели да упишу студије електронике, која се, према њиховим сазнањима највише тражи и признаје у Западној Европи, али ништа мање је младих који сматрају да би ван Србије лако дошли до посла као машински инжењери и зато планирају да студирају машинство – 27 одсто. Уз знање енглеског, немачког или француског језика, могуће је, рекли су нишки матуранти, пронаћи добар посао у иностранству и са дипломом Правног или појединих група на Филозофском факултету.

Т. Тодоровић