Правна питања и одговори

Протест на Факултету политичких наука

Студенти смера за социјални рад и социјалну политику Факултета политичких наука протестовали су јуче у холу ове установе јер су незадовољни називом стручног звања које добијају по завршетку школовања. Како кажу, звање „политиколог за социјални рад“ их онемогућава да се запосле у већини установа, због чега захтевају да се врати стари назив на дипломи. Проблем је настао 2009. године, када је промењен назив звања, па последње три генерације студената овог смера имају проблема приликом запошљавања.

– Стари назив био је „дипломирани социјални радник“ и без проблема сте могли да се запослите у установама социјалне заштите. Међутим, сада је то немогуће јер као „политиколог из области социјалног рада“ у више од 90 одсто установа не можете да радите, пошто у пракси не постоји такво занимање. Апсурдно је студирати четири године и на крају добити диплому која не вреди ништа. Зато тражимо да се хитно исправи грешка у листи звања – каже Марија Максимовић, студент продекан на Факултету политичких наука у Београду.

Акредитациона комисија је пре три године упутила захтев факултету да се звање промени. Захтев је тада усвојен без консултовања са катедром за социјалну политику и социјални рад, што је довело до негодовања професора и студената. Међутим, сада се сви слажу да је неопходно вратити старо звање на дипломи.

Декан факултета Илија Вујачић истиче да професори ФПН-а подржавају студенте и да ће иницирати да звање политиколог за социјални рад буде изједначено са звањем социјални радник.

– Ово је упозорење надлежним органима да одговоре на оно што захтевамо већ три године. Проследили смо захтев и надамо се да ће ова драма да се разреши и да ће у „Службеном гласнику“ доћи до измене звања које студенти добијају по завршетку школовања – каже Илија Вујачић.

А. А.

Почело пробно тестирање

Ученици тестове полажу и у електронској форми

Око хиљаду ђака у 50 школа у Србији почело је јуче с решавањем пробних ПИСА тестова у оквиру највећег међународног истраживања у области образовања које се одржава сваке три године.Главно тестирање биће у априлу и мају следеће године, а учествоваће ученици из 190 школа рођени 1996. године.

Координатор Србије за ПИСА истраживање Драгица Павловић – Бабић објашњава да неће бити објављивања резултата, јер пробни тестови не служе да се процене постигнућа ученика, већ да се процени квалитет и тежина задатака, како би се за тестове следеће године изабрали најбољи задаци.

Ове године ученици раде само задатке из математике. Задаци нису уобичајени математички, не подразумевају рачунање једначине, већ решавање проблема из реалног живота. Конкретно, од ученика се очекује да користи математичка знања која је стекао у школи да би решавао реалне животне проблеме, али би требало да се ослања и на знања стечена у другим областима, као и на свакодневна искуства.

Како је саопштило Министарство просвете и науке, у истраживању учествују ученици који су сада први разред средње школе (рођени 1995. године). У главном тестирању које ће бити реализовано у априлу и мају следеће године, учествоваће ученици из 190 школа, рођени 1996. године. Први пут ове године ученици раде и тестове у електронској форми.

Међународни програм процене ученичких постигнућа ПИСА утврђује да ли су ученици који завршавају период општег образовања, узраста 15 година, усвојили знања и вештине неопходне за наставак школовања, професионални развој и одговорно учествовање у цивилном друштву. Постигнуће се процењује у области читалачке, математичке и природно-научне писмености.

ПИСА (ProgrammeforInternationalStudentAssessment) у нашој земљиод 2001. године обезбеђује Министарство просвете и науке Републике Србије, а реализује Институт за психологију Филозофског факултета у Београду. У првом ПИСА циклусу учествовале су 43 земље, углавном чланице ОЕЦД -а, док је тестове 2009. године радило око пола милиона ученика из 74 земље света.

Ђаци из Србије на последњем тестирању, у односу на оно из 2006. године, остварили су напредак од 41. поена у области читалачке писмености и по седам поена у областима математичке и научне писмености. У укупном пласману Србија је била на 43. месту, али су представници Министарства просвете инсистирали да тај податак не даје реалну слику и објаснили да је ово највећи помак који је једна земља забележила у ПИСА тестирању.

С. Г.

ТЕХНИЧАРИ ЗА ОДРЖАВАЊЕ ВИШЕСПРАТНИЦА

На часу у Грађевинској школи

Нов четворогодишњи смер у огледним одељењима примиће по 24 првака у три школе у Србији. – Матуранти овог образовања већ се нестрпљиво очекују на тржишту рада.Образовање за сигуран посао на грађевини у средњошколским клупама стицаће од септембра ученици који се на предстојећем упису определе за нов смер – техничар за одржавање објеката. Млад и први пут школован кадар за одржавање приватних и стамбених вишеспратница за четири године добиће грађевинска струка у Србији. Само три школе испуниле су потребне услове за квалитетно образовање будућих техничара. То су београдска Грађевинска школа и техничке школе „Милева Марић-Ајнштајн” у Новом Саду и „Радоје Љубичић” у Ужицу. У новом одсеку има места за по 24 првака и за четири године оспособиће их за техничко одржавање објеката и инсталација у високоградњи. Матуранти овог образовања већ се нестрпљиво чекају на тржишту рада јер са алатом у рукама за дневницу по скелама данас се веру и како најбоље умеју надграђују, преуређују, крпе здања бивши запослени у пропалим предузећима загазили у пету деценију живота.

– Потреба за увођењем овог профила базирана је на законима о планирању и изградњи, и одржавању стамбених зграда, где је утврђена законска обавеза одржавања јавних и стамбених објеката. Имали смо у виду потребу за текућим одржавањем и недостатак школованог кадра – објаснио је Момир Андесилић, председник Заједнице геодетских и грађевинских школа Србије, која је покренула иницијативу за увођење смера техничар за одржавање објеката.

Узимајући у обзир потребе привреде и тржишта рада, Завод за унапређивање образовања и васпитања предложио је да се овај образовни профил уведе у школски систем као оглед. Министарство просвете и науке није имало ништа против.

– У одржавању као области грађевинарства не постоје школовани кадрови у Србији. Потребе далеко превазилазе досадашњи ниво стручности и техничких знања хаузмајстора и домара. Уверени смо да ће будући техничари за одржавање објеката лакше долазити до посла од колега из класичних смерова у овом подручју рада. Стећи ће комплетно техничко образовање и биће оспособљени за практичан рад – додаје Андесилић.

Међу обавезним стручним предметима у току школовања су нацртна геометрија и техничко цртање, основи грађевинарства, грађевински материјали и конструкције, статика и отпорност материјала, одрживи развој у грађевинарству, кућне инсталације, култура становања… Од ученика који упишу нови одсек очекује се да после четири године стручног образовања знају да читају, чувају и тумаче документацију о пројектима, да воде евиденцију о радовима и израђују грађевинске књиге, дневнике, цртеже, скице и записнике. Обрада захтева, пријава, налога, овлашћења неће им бити непознаница, као ни вођење атестне и гарантне документације која се односи на објекат, инсталације и уграђену опрему. Техничари одржавања биће обучени да препознају и отклоне кварове и оштећења на конструкцији или деловима објекта, инсталацијама противпожарне заштите, телефона, видео надзора, алармних система, лифтова…

– Школовање средњошколаца за одржавање објеката је одлична вест. Са Грађевинском школом можемо сарађивати и организовати програм волонтирања и стицања стручне праксе за будуће техничаре одржавања који желе да раде и остану у Србији. Бринемо о више од 14.000 стамбених зграда и 6.000 лифтова у Београду, а највише запослених имамо у техничком сектору. Млади који се стручно усавршавају увек су добродошли – сматра Кристина Анђелковић, портпарол Јавног предузећа „Градско стамбено”.

М. Симић-Миладиновић

Матиш, ипак, лакши

Београдски осмаци показали су добре резултате на пробном тестирању за полагање мале матуре. Иако су задаци били непознати и тражили логичко размишљање и повезивање чињеница, будући средњошколци су показали да могу добро да ураде и задатке, за које нису научили решења напамет из збирки.Иако су ђаци после полагања изјавили да им је српски био лакши од математике, резултати показују другачије. У већини школа ученици су имали више бодова из математике, а разлог слабије урађеног теста из српског језика је, по оцени наставника, што нису пажљиво читали дате одломке, текстове, извештаје…

У ОШ „Бановић Страхиња“ само три ученика се нису појавила на „генералној проби“ завршног испита. Професори су задовољни како су се ученици показали и истичу да су резултати слични као прошле године.

– Имали су по 15 или 16 бодова по предмету, што су врло добри резултати, с озбиром да је максималан број поена 20 из сваког теста – каже Горан Вилотијевић, директор школе. – Иако се у медијима помињалао да им је математика била тежа, резултати које су показали говоре супротно.

И у ОШ „Светозар Марковић“ су задовољни успехом својих ђака, али како наводи директор Драги Лукић увек може боље. Најмањи број бодова био је шест из једног предмета, а највећи 20. Од 84 осмака, на полагању се појавило 76 ученика. Просечан број бодова из српског био је 13, а из математике 13,2.

– Наши ђаци су солидно урадили пробни тест и имају, у просеку, између 12 и 13 бодова – каже Златко Грушановић, директор ОШ „Вук Караџић“. – Углавном су сви правили исте грешке, што се посебно односило на српски језик. Проблем је што не прочитају пажљиво задатак, јер се тражи разумевање текста. Деца која континуирано вежбају имали су по 18-19 поена, док су они који узимају књигу непосредно пре полагања имали и мање поена.

ПРАВИ ТЕСТ

Прави испит знања свршени осмаци ће имати 23. и 24. јуна, када ће полагати завршни испит из српског, односно математике. Пробни тест је помогао ђацима да разбију трему и да виде како ће то све изгледати на правом полагању. Мала матура ће се, као и пробна, полагати у фискултурним салама, школским ходницима и холовима.

Бранка Борисављевић

На пробно полагање мале матуре прошлог викенда изашло је 99 одсто ђака, а у школама у Србији се до краја недеље сумирају резултати тестова из српског, односно матерњег језика и математике, изјавио је данас помоћник министра просвете Зоран Костић.Пробна мала матура прошлог викенда није одржана у 65 основних школа, а тамошњи ђаци ће своје знање моћи да провере на тестирању предстојећег викенда у суботу, 21. маја.

Помоћник министра просвете подсетио је да полагање мале матуре није обавезно, али да је већина, 99 одсто ђака, изашло да провери своје знање и стекне сигурност пред званично полагање завршног испита. „Према утисцима ђака тестови на пробној малој матури нису били тешки. Могуће је освојити највише 20 бодова по тесту, а доста ђака освојило је више од 15 поена“, рекао је помоћник министра.

Он је навео да се пробна мала матура прошлог викенда полагала у укупно 1246 основних школа. До краја недеље треба да сумирају резултате тестирања, како би се утврдило које области су ђацима проблематичне и на чему треба додатно радити.

Мала матура регуларно ће се полагати 23. јуна из српског, односно матерњег језика и 24. јуна из математике. Сутрашње, пробно полагање за ђаке није обавезно. Ове школске године први пут се уместо квалификационих испита за упис у средње школе полаже завршни испит на крају осмог разреда, мала матура. Она ће се бодовати за упис у средње школе, а ове године неће се много разликовати од досадашњих квалификационих испита.

Полагаће се тестови из српског, односно матерњег језика и математике. Предвиђено је да ове школске године на тестовима из српског језика и математике осмаци имају 50 одсто потпуно познатих задатака, 25 одсто делимично познатих и 25 одсто непознатих задатака. Из године у годину повећаваће се број непознатих задатака.

Beta