Правна питања и одговори

POLITIKA

Ukoliko socijalni sporazum za nedelju dana bude potpisan država će radnicima zakrpiti rupe u radnom stažu, firmarine će biti ograničene, a sindikati će se do kraja godine uzdržavati od protestaSindikate sporazum obavezuje da se uzdržavaju do kraja godine od protestaRadnicima, kojima nesavesni poslodavci od 1. januara 2004. do 31. decembra 2010. godine, nisu uplaćivali doprinose za penzijsko osiguranje, država će ponovo zakrpiti rupe u radnom stažu. Sredstva će biti obezbeđena iz budžeta za 2011. godinu. Ovo je rezultat socijalnog dogovora koji su juče usaglasili predstavnici države, sindikata i poslodavaca. Na ovaj dokument u roku od nedelju dana svoje potpise trebalo bi da stave premijer Mirko Cvetković, Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca i Branislav Čanak, predsednik sindikata Nezavisnost.

Prema socijalno-ekonomskom sporazumu, u koji je „Politika” imala uvid, minimalna cena rada od juna do decembra ove godine biće povećana sa 95 na 102 dinara po satu. Ukoliko sporazum bude potpisan, vlada će se obavezati da će obezbediti snabdevanje tržišta osnovnim životnim namirnicama (brašno, mleko, ulje, meso, šećer) i energenata po stabilnim cenama. U ovom dokumentu se navodi i da će država intervenisati „u slučaju narušavanja odnosa između tržišnih cena i zarada zaposlenih”. Predstavnici države obećali su i da će doneti konkretne mere za podsticanje proizvodnje ulaganjem u prioritetne sektore u visini od 35,4 milijardi dinara. Biće odobreno i 17,7 milijardi dinara zajmova preko Fonda za razvoj, kao i 4,6 milijardi dinara za otvaranje novih radnih mesta. Vlast će u roku od sedam dana potpisati i do kraja maja usvojiti takozvani agrarni plan, koji podrazumeva da sistem subvencija bude usmeren na povećanje prinosa, ali i viši stepen obrade proizvoda. Do kraja godine biće osnovana i razvojna banka, navodi se u ovom dokumentu. Sporazum predviđa i da se najkasnije do juna odredi dinamika kojom će država izmiriti svoje obaveze prema poslodavcima, jer se sve vreme krize negodovalo kako su javna preduzeća generator nelikvidnosti. Do kraja juna će biti razmotreno i smanjenje poreza na zarade. Sporazumom je obećano i da će radnicima biti overene zdravstvene knjižice, ali i da žene preduzetnice koje koriste porodiljsko bolovanje, a istovremeno nastavljaju sa obavljanjem te delatnosti preko poslovođe, ne plaćaju doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje po oba osnova. Među obavezama države je i određivanje maksimalnih iznosa firmarina u opštinama, kao i da više nijedan zakon iz oblasti radnog prava neće biti usvojen, a da ga prethodno ne razmatra Socijalno-ekonomski savet.

Poslodavci će se obavezati da će poštovati zaključene kolektivne ugovore, ali i da će redovno isplaćivati zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, kao i da će do kraja oktobra biti osnovani socijalno-ekonomski saveti na nivou opština i gradova.

Sindikati će ovim sporazumom dobiti i novu ulogu, jer će učestvovati u odobrenju subvencija privrednicima. Obaveza sindikalnih lidera biće da eventualne probleme rešavaju dijalogom, a ne preuzimanjem bilo kog vida socijalnih akcija. Socijalni partneri su se obavezali da će u maju, nakon isteka opšteg kolektivnog ugovora, inicirati i potpisivanje novog.

Potpisnici sporazuma će na sebe preuzeti ukupno 31 obavezu. Od toga se na poslodavce i sindikate odnosi po sedam, a na predstavnike države čak 17 obaveza. Zajedničko za sve socijalne partnere, ako sporazum bude potpisan, biće da će se jednom mesečno sastajati kako bi analizirali efekte usvojenih mera uz mogućnost izmene i dopune sporazuma.

РТС

Минимална цена рада од јуна биће 102 динара, седам динара више него сада, договорили се представници Владе, синдиката и послодаваца. Ниједна страна није у потпуности задовољна. Коначна одлука требало би да буде донета следеће недеље, после чега ће Влада и званично саопштити нову цену рада.

Социјалним споразумом, који су данас усагласили представници синдиката, послодаваца и Владе Србије, предвиђено је да минимална цена рада износи 102 динара по радном сату, и то од јуна, рекао је председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић.

„Пронашли смо компромис. Будући да има више питања, природно је да су неки задовољни, а неки незадовољни“, рекао је Орбовић.

Према његовим речима, Социјални споразум ће створити бољи привредни амбијент, јер се држава обавезује да ће измиривати своје обавезе, што би био квалитативни помак у привреди и што ће бар мало повећати стандард.

Орбовић је објаснио да повећање минималне цене рада значи да ће око 1.200 динара више бити у џеповима запослених.

„То је далеко од задовољства, али неки помак је направљен. Задовољство ће бити кад за минималну зараду будете могли да купите минималну поторшачку корпу“, каже Орбовић.

Небојша Атанацковић из Уније послодаваца каже да ће се плате повећавати и за више од седам динара када се минимална цена помножи са коефицијентима за нека радна места која су више плаћена.

„Све заједно биће значајан ударац на привреду и послодавце“, рекао је Атанацковић и додао да је једина могућност да се до јуна то компензује повећањем неопорезивог дела плата.

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић каже да је једна од одредби споразума предвиђа могућност да Министарство финансија направи јасне и прецизне калкулације које ће утврдити да ли постоји шанса за повећање неопорезивог дела зараде.

Послодавци упозоравају да би повећање минималне цене рада могло да изазове отпуштања и инфлацију, у Влади тврде да то неће угрозити економску стабилност земље.

За четвртак је заказана седница Социјално-економског савета, на којој ће бити донета коначна одлука о усаглашеном тексту, а да ће после тога уследити потписивање.

BLIC

Najskuplje studije plaćaće buduće arhitekte i zubari

– Dugo godina su studije arhitekture sa školarinom od 240.000 dinara bile najskuplje, a od ove godine ovom fakultetu pridružuje se i stomatologija. Naime, isto toliko novca budućim studentima stomatologije će biti potrebno za upis na prvu godinu ukoliko se budu školovali o svom trošku.Stomatološki fakultet tražio povećanje školarine za 33 odstoNa Univerzitetu u Novom Sadu najskuplje su studije Akademije umetnosti za koje treba izdvojiti 125.000 dinara, a na Univerzitetu u Kragujevcu primenjene umetnosti (170.000 dinara).

I ostali fakulteti u Srbiji predložili su školarine za školsku 2011/2012. godinu. O njima će se narednih dana raspravljati na sednici Vlade. Na jučerašnjoj sednici Senata Univerziteta u Beogradu doneta je preporuka da školarine ostanu na prošlogodišnjem nivou, a da ukoliko bude potrebe, one budu povećane samo za procenat trenutne inflacije.

Ovoj sednici prisustvovali su i predstavnici Studentskog parlamenta, koji su u ime studenata preneli dekanima beogradskih fakulteta negodovanje zbog povećanja školarina.

– Uzevši u obzir nepovoljnu situaciju u zemlji, ekonomsku krizu i loš materijalni status studenata, smatramo da je povećanje školarina ove godine neprimereno i neopravdano. Stomatološki fakultet tu prednjači, povećao je školarinu za čak 33,3 odsto – kaže Aleksandar Tolić, predsednik studentskog parlamenata.

Dekan stomatološkog fakulteta prof. Dragoslav Stamenković rekao je da fakulteti nisu socijalne ustanove i da onaj ko nema da plati mora da uči i da na taj način obezbedi školovanje na račun države.

Deo jučerašnje sednice Univerziteta u Beogradu bio je posvećen i usmenom predlogu Ministarstva nauke i prosvete da se za nekoliko dana pomeri održavanje prijemnih ispita. Tako je odlučeno da se prijemni ispiti održe 4, 5. i 6. jula, ali samo ako od Ministarstva stigne zvanični predlog za pomeranje prijemnih.

Na Senatu se još raspravljalo o kriterijumima za rangiranje studenata za upis naredne godine, a rektor univerziteta u Beogradu Branko Kovačević rekao je da svi fakulteti najkasnije do 31. maja moraju studentima da objave formule na osnovu kojih će biti rangirani.

BLIC

– Za dva meseca štrajka u osnovnim i srednjim školama u kojima su bili skraćeni časovi izgubljeno je samo nedelju i po dana. Međutim, u školama koje u početku štarajka nisu radile izgubile su gotovo tri radnje nedelje, tačnije 118 sati.

Ovo je slučaj sa onim školama koje su imale osam neradnih dana, a kasnije su nastavile da drže skraćene časove po 30 minuta. Leonardo Erdelji, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da se nisu bavili računicom koliko je štrajkom prosvetnih radnika izgubljeno dana skraćenim časovima.

Za naš list je samo dodao da je zasada štrajk zamrznut i da će sa Ministarstvom prosvete o aneksu ugovora o povećanju zarada razgovarati za nekoliko dana.

U Ministarstvu nauke i prosvete kažu da se propušteni časovi nadoknađuju individualno od škole do škole i to u zavisnosti od toga koliko je časova pojedina škola izgubila, a prema verifikovanim planovima koje je odobrio stručni tim Ministarstva prosvete i nauke.

ПРАВДА

Уко­ли­ко Ми­ни­стар­ство про­све­те не уки­не рад­не су­бо­те и де­се­то­днев­ни рас­пуст, и не од­ло­жи при­јем­не ис­пи­те за фа­кул­те­те до сеп­тем­бра, ро­ди­те­љи уче­ни­ка сред­њих шко­ла иза­ћи ће на ули­це и ор­га­ни­зо­ва­ће про­тест ис­пред ми­ни­стар­ства, твр­ди Ла­зар Бо­шко­вић, члан ини­ци­ја­тив­ног од­бо­ра Удру­же­ња уче­нич­ких ро­ди­те­ља.
Он сма­тра да је кап ко­ја је пре­ли­ла ча­шу од­лу­ка да се про­лећ­ни де­се­то­днев­ни рас­пуст ипак одр­жи.

– Два и по ме­се­ца су из­гу­бље­на, а ми­ни­стар и про­фе­со­ри сма­тра­ју да је са­свим нор­мал­но да се из­гу­би још де­сет да­на на­ста­ве, и да то по­сле на­док­на­ђу­ју рад­ним су­бо­та­ма, скра­ће­њем рас­пу­ста, као и још стро­жим при­јем­ним ис­пи­ти­ма – ка­же Бо­шко­вић.

Он ка­же да је до­ста би­ло „че­ка­ња и пра­зних при­ча“, и да „не мо­гу ви­ше да гле­да­ју да се по­и­гра­ва­ју с на­шом де­цом“.

– Уко­ли­ко до 1. ма­ја не са­оп­ште да се при­јем­ни за фа­кул­те­те од­ла­жу за сеп­тем­бар и да се не­ће ићи у шко­лу су­бо­том, ми ће­мо се оку­пи­ти ис­пред згра­де Ми­ни­стар­ства про­све­те и не­ће­мо се ра­зи­ла­зи­ти док се на­ши зах­те­ви не ис­пу­не – ка­же Бо­шко­вић.

Пред­сед­ни­ца Удру­же­ња „Ро­ди­тељ“ Дра­га­на Со­ћа­нин ка­же да по­др­жа­ва зах­те­ве удру­же­ња ро­ди­те­ља и да је крај­ње вре­ме да се и њи­хов глас чу­је.

– Још у сеп­тем­бру смо упо­зо­ри­ли ми­ни­стар­ство да ће се сва­ки штрајк про­све­та­ра оби­ти о гла­ве и ле­ђа на­ше де­це, али ни­је имао ко да нас чу­је. Не­ма­мо ни­шта про­тив штрај­ка про­свет­них рад­ни­ка, али овог пу­та су пре­ва­зи­шли све гра­ни­це и де­ца са­да мо­ра­ју да иду су­бо­том у шко­лу, или да не­ма­ју нор­мал­ну при­пре­му за при­јем­не ис­пи­те. Сме­шна је из­ја­ва син­ди­ка­ла­ца да де­ца ни­су ни­шта из­гу­би­ла штрај­ком, јер је упра­во бој­кот на­ста­ве био глав­ни адут син­ди­ка­та да им Ми­ни­стар­ство про­све­те ис­пу­ни зах­те­ве – ка­же она.

Со­ћа­ни­но­ва до­да­је да је сме­шна из­ја­ва ми­ни­стра да је школ­ска го­ди­на ре­гу­лар­на.

– Очи­глед­но је да и про­све­та­ри и ми­ни­стар­ство игра­ју јед­ну вр­сту пинг-пон­га с на­шом де­цом, а нај­ви­ше су оште­ће­ни ма­ли и ве­ли­ки ма­ту­ран­ти. Ми­ни­стар­ство и син­ди­ка­ти мо­ра­ју да схва­те да игра­ње са де­цом и штрај­ко­ви не­ће би­ти мо­гу­ћи сле­де­ће го­ди­не – ка­же Со­ћа­нин.

По ка­лен­да­ру

У Ми­ни­стар­ству про­све­те ка­жу да је ми­ни­стар Жар­ко Об­ра­до­вић це­лог да­на био на са­стан­ци­ма и да не мо­гу да ко­мен­та­ри­шу на­ја­ве про­те­ста ро­ди­те­ља, јер њи­хо­ве зах­те­ве ни­су до­би­ли.

– Про­лећ­ни рас­пуст је утвр­ђен ре­дов­ним школ­ским ка­лен­да­ром мно­го пре штрај­ка про­свет­них рад­ни­ка и ни­јед­ног тре­нут­ка ни­је би­ло ни по­ми­сли на ње­го­во уки­да­ње – ка­жу у ми­ни­стар­ству.

С. Ми­ло­ва­но­вић