Правна питања и одговори

Систем рангирања студената приликом уписа сваке школске године, уведен прошлог јула Законом о изменама и допунама Закона о високом образовању, требало је да омогући сваком студенту државних факултетаи високих школа да се финансира из буџета ако се на ранг-листи нађе у оквиру одобрене квоте. Идеја оваквог система је била да се повећа квалитет знања и студија кроз отворену конкуренцију међу студентима, што значи да се по истим аршинима рангирају и самофинансирајући и буџетски студенти. Тако би се коначно укинуло оно „једном буџетски – увек буџетски” јер се показало да се често буџетски студенти „шлепају” у овом статусу из године у годину с врло ниским оценама и много неположених испита, а да врло успешан и вредан самофинансирајући студент не може да пређе на буџет због ограничене квоте.

Иако је лане рангирање студената озакоњено, пракса је показала велике потешкоће и разноликости у његовој примени, па је и прошле јесени, пред упис школске 2010/11. године, било студентских незадовољстава, протеста, штрајкова и вишенедељних „преговарања” с факултетским управама и министром просвете о томе ко има „право” на буџет. Да се слична ситуација не би поновила и ове године и да би се прецизирала и уједначила „правила” рангирања, а нарочито да би сви студенти благовремено били информисани о систему рангирања, Студентска конференција универзитета Србије (СКОНУС), у складу са својим овлашћењима, предложила је универзитетима моделе рангирања за које студенти сматрају да су најадекватнији. „Узимајући у обзир разноликост и специфичности сваког факултета и универзитета, предлажемо само суштину два модела које универзитети односно факултети могу прилагодити својим специфичностима и условима рада”, наводи се у предлогу утврђеном на Председништву СКОНУС-а.

У изменама закона дефинисано је да студент који у текућој школској години оствари 60 ЕСП бодова има право да се у наредној школској години финансира из буџета ако се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета, те да рангирање обухвата студенте уписане исте школске године на одређени студијски програм, и то тако што се полази од броја остварених ЕСП бодова и постигнутог успеха у савлађивању програма, на начин и по поступку утврђеним општим актом високошколске установе.

Први модел рангирања који је предложио СКОНУС полази од броја остварених бодова и постигнутог успеха у савладавању студијског програма, што значи да се приликом рангирања студента узима у обзир целокупни његов успех од почетка студија до почетка школске године коју тренутно уписује. Наведен је и пример за генерацију која треба да упише четврту годину да би се илустровао овај модел:

Велики број факултета у Србији рангирао је студенте само на основу оствареног успеха у претходној школској години, што је створило много проблема јер су академци који су све испите давали у року и чистили годину за годином били у лошијем положају од оних који су преносили испите! То се види на примеру из треће колоне („године”) где студент 1 има најмање бодова (60) иако нема ниједан неположен испит, док би студент 4 по том аршину био „најбољи” јер је у последњој години остварио највише бодова (78) јер је положио и неке пренете испите. Овај проблем може се решити једино ако се студенти рангирају на основу укупно оствареног успеха, а ту је студент 1 неприкосновен с укупно 180 ЕСПБ-а, док је студент 4 најслабији, са 168 ЕСПБ-а.

„Универзитетима и факултетима оставља се аутономија да дефинишу шта је то успех. Најједноставнији модел за примену јесте да се као први критеријум узме број бодова остварених у току студија, други критеријум, у случају да има више студената с истим бројем бодова, је просечна оцена, а трећи, у случају истог броја бодова и исте просечне оцене, период полагања испита (у којем испитном року) итд.

Други модел рангирања, по предлогу СКОНУС-а, је да успех буде комбинација броја остварених бодова у току студија и просечне оцене. Предложена је следећа формула:

К (коефицијент успешности) = Укупан број остварених ЕСПБ у току студија + 1,5 х просечна оцена

На примеру Студента 1 из првог модела то изгледа овако: К = 180 + 1,5 х 9,5 = 194,25

Уколико се жели дати већи значај просечној оцени, коефицијент којим се она множи може бити већи од 1,5.

Студентски парламент сваког универзитета изјасниће се о томе који модел прихвата, а онда ће ове „пропозиције” рангирања утврдити одговарајући универзитетски органи. Како је за „Дневник” изјавио председник Студентског парламента Универзитета у Новом Саду Данило Чеман, овдашњи студентски представници су за први модел рангирања. Најважније је, указује Чеман, да студенти благовремено буду информисани о томе како ће бити рангирани, те да расподеле „снагу” и припреме се за наредне испитне рокове да им у октобру не преседне упис.

В. Чекић

Петоро студената Факултета организационих наука – Александра Николић (21), Јована Дадић (21), Ема Нешковић (23), Тамара Пајевић (21) и Нинослав Стојсављевић (26), који су почетком марта победили на европском првенству у Лондону у решавању задатака пословних студија случаја „Hult Global Case Challenge”, 28. априла учествоваће на светском финалу у Њујорку. Решење које у Њујорку буде најбоље биће награђено са милион долара који ће бити уложени у реализацију тог пројекта.

Успешна петорка на европском првенству била је најбоља у конкуренцији 32 пословне школе, међу којима су биле и њихове колега са Кембриџа, из Шефилда, Санкт Петербурга и са других универзитета, а 28. априла у финалу њих петоро представљаће Универзитет у Београду и такмичиће се са још шест екипа које су победиле на регионалним такмичењима.

Конкуренти ће им бити тимови са Универзитет Стенфорд (победник у Сан Франциску), Универзитета Бостон (победник у Бостону), Универзитета науке и технологије из Хонгконга (победник у Шангају), Универзитета Бокони (победник у Дубаију) и Универзитета Кембриџ (победник на онлајн такмичењу).

Наши студенти, европски прваци, баш као и други учесници имаће задатак да за 12 минута представе своје решење за задатак који имају, а који је био да се осмисли пословни модел који ће омогућити достављање воде и санитарија до 100 милиона људи који живе у најсиромашнијим и најугроженијим деловима света, и то у року од пет година. Студенти ФОН одлучили су да на такмичењу наступе са истим решењем као и у Лондону.

– Наш задатак у Њујорку ће бити да представимо детаљније решење са којим смо победили у Лондону. Имамо могућност да неке детаље дорадимо или детаљније прикажемо, али решење суштински остаје исто. О томе које је решење најбоље одлучиваће жири који ће чинити стручњаци из невладиних организација, највећих светских компанија и консултантских кућа – кажу Александра и Тамара, студенти четврте године менаџмента.

Приликом осмишљавања пословног модела наши студенти морали су у решењу да задовоље неколико критеријума.

– Требало је водити рачуна да решење проблема буде одрживо током времена, да вода и санитарије буду доступне током већег дела дана, да буде примењиво на било ком подручју, као и да вода буде задовољавајућег квалитета. Поред тога, велико ограничење у решавању проблема воде и санитарија у свету је доступност финансијских средстава. Због тога, део нашег решења представља и финансијски модел усмерен ка проналажењу додатних финансијских средстава, а који ће неколико пута увећати доступна средства не захтевајући додатна улагања од стране инвеститора. Модел укључује и активности едукације становништва, како би се осигурала успешна имплементација пројекта – каже Јована Дадић, студент треће године на IT студијама.

На европском такмичењу наши студенти били су најмлађа екипа, али то није била препрека која би их зауставила да победе тимове у којима су чак неки од такмичара имали и радно искуство у областима задатог проблема. Ови млади успешни људи кажу да их је тада до победе довело искуство које имају у заједничком раду.

Једна од компанија које су креирале задатак за такмичење је Wатер.org чији је сувласник глумац Мет Дејмон.

Милица Булатовић