Правна питања и одговори

Родољуб Шабић забранио обраду података о адреси становања, бројевима телефона и и-мејл адреси ученика у оквиру програма Бус-плус. Наложено да се о мерама заштите података ученика обавесте све школе.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности забранио је Друштву за маркетинг и услуге „Апекс солушн технолоџи“ обраду одређених личних података ученика основних школа који се узимају у пословању Бус-плус програма.

Бус-плус предузео неопходно

Систем Бус-плус саопштио је данас да није било никакве злоупотребе личних података основних школа приликом издавања Бус-плус картица.

По захтеву Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности већ су предузете све неопходне мере, које ће бити испоштоване у потпуности, наводи се у саопштењу.

Повереник је донео те одлуке након што је, поводом обраћања више грађана у вези са проблемима у реализацији такозваног Бус-плус програма, извршио надзор над спровођењем и извршавањем Закона о заштити података о личности од стране предузећа „Апекс солушн технолоџи“.

Повереник Родољуб Шабић изјавио је да је поступак надзора спроведен поводом представки у којима је указивано да су ђацима основних школа подељена два обрасца, које родитељи треба да попуне, један под називом „Захтев за издавање персонализоване бесконтактне смарт картице“, а други под називом „Захтев за приступање Плус бенефитпрограму“, при том без напомене да наведени други формулар није обавезно попунити и да исти служи искључиво у маркетиншке сврхе.

Шабић је саопштио да је забранио Друштву за маркетинг и услуге „Апекс солушн технолоџи“ даљу обраду података: адреса становања, број мобилног телефона, број фиксног телефона и и-мејл адреса који су садржани у подацима под називом „Захтев за издавање персонализоване бесконтактне смарт картице“.

Повереник је наложио да се у свим достављеним попуњеним обрасцима у папирном облику ти подаци избришу (о чему ће сачинити посебан записник), јер за обраду наведених података не постоји правни основ. То је потребно учинити три дана од дана пријема решења.

И у вези са Обавештењем о обради, које се налази у оквиру обрасца „Захтев за приступање Бус-плус бенефит програму“, предузећу „Апекс солушн технолоџи“ наложено је да, ради отклањања других повреда Закона о заштити података о личности, у обрасцу јасно, недвосмислено назначи ученицима, односно родитељима да нису у обавези да дају податке тражене тим обрасцем, односно да нису у обавези да га попуне.

Друштву је, такође, наложено да све основне школе са територије града Београда које прикупљају податке ученика упозна са одговарајућим мерама заштите података, истакао је Шабић.

РТС

Директори школа још без лиценци. Спорни стандарди о знању и вештини будућих школских менаџера. Почетак обуке очекује се до краја године. Представници синдиката тврде да би руководство школа могло да буде боље.

Иако је прича о лиценцама коју сваки директор школе треба да има, како би могао да стоји на челу једне образовне установе годинама актуелна, ниједан директор је још није добио јер обука није ни почела.

Спорни су стандарди који прецизирају вештине и знања које директор треба да поседује, а који су неопходни за почетак обуке. Они су враћени Заводу за вредновање квалитета образовања на дораду, а почетак обуке очекује се до краја године.

И врло добар професор може понекад да буде не тако успешан директор, јер му недостају менаџерске вештине. Представници синдиката тврде да би руководство школа могло да буде боље.

Милорад Антић из Форума стручних средњих школа каже да су преко 50 одсто професори физичког васпитања и 20 одсто учитељи. Форум сматра да нису довољно стручни и способни за обављање таквих послова.

„У школама се све плаћа, од израде распореда часова до израда годишњег програма рада школа“, каже Антић.

Већина директора прихвата најаваљену обуку, али очекује прецизна правила.

Дејан Недић из Душтва директора Србије каже да има оних који праве отпор, али генерално су за додатно школовање, али уз дефинисане принципе и правила и без неког силног предавања.

„Мада, у неким земљама, на пример у Немачкој, директори су доживотни, лиценце су доживотне, али ми нисмо Немачка, ми се морамо прилагођавати нашој земљи“, каже Недић.

Садашња позиција директора није лака, већ веома оптерећујућа и трпи притиске, што се одражава на квалитет наставе, тврде представници Национално-просветног савета.

Десанка Радуновић из просветног савета каже да имају премало права, превише одговорности која се захтева од њих, а не дају им се услови да они раде онако како сматрају да треба.

„Имате колеге које су изнеле податак да имате скоро једну трећину школа са в.д. директорима, јер нико не жели то да ради“, каже Радуновићева.

У Министарству очекију да ће постојеће проблеме решити стандарди и увођење лиценце за директора.

Зоран Костић из Министарства просвете и науке истиче да је то једна врста улазнице јер ће се доста тога показати да ли знају или не знају, поготову када је у питању организација рада, закони.

„Онај ко не буде положио он ће онда сам схватити да не треба да буде директор, па ће се вратити на своје радно место где ће дати већи допринос“, рекао је Костић.

Превасходна дужност директора је, подсећају надлежни, да обезбеди добар амбијент у школи, наставнички кадар и квалитетну наставу. Мерило његовог успеха биће, пре свега, знање и постигнути резултати деце и задовољство родитеља.

РТС

Na sudu nastavnica OŠ “Kralj Petar Prvi” priznala je da je na heroinu od 1996. godine i da ga je uzimala ušmrkavanjem, a da niko u školi u kojoj je radila nije znao.

Aleksandra Milivojević, priznala je danas pred Višim sudom u Nišu da se drogira petnaest godina. Milivojevićeva je uhapšena 27-og oktobra prošle godine u blizini škole u kojoj je predavala, prilikom kupovine heroina. Pred sudom se branila navodnim neznanjem da je posedovanje droge za sopstvenu upotrebu krivično delo.

“Priznajem da sam 27. oktobra 2011. godine kupila 0,15 grama heroina od Tamare Nikolić. Heroin koristim od 1996. godine, uzimala sam ga ušmrkavanjem. Smatrala sam da nisam zavisna i nikada se nisam lečila. Posle ovog događaja javila sam se Zavodu za mentalno zdravlje, oni su utvrdili da ne postoji zavisnost nego zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Drogu više ne uzimam”, iznela je u svojoj odbrani Milivojevićeva.

Tamara Nikolić, kojoj se sudi zbog dilovanja droge, priznala je da je nastavnici prodala heroin.

“Ona me je tog dana pozvala telefonom i pitala me da li sam preuzela heroin od čoveka od koga sam ga nabavljala i da li može da dobije jednu dozu, jer je i ranije od mene kupovala drogu. Dogovorile smo se da se nađemo i ja sam joj predala paketić herioina, a ona meni 10 evra i 500 dinara, koliko je imala kod sebe. Ta količina droge košta 20 evra, pa smo se dogovorile da mi ostatak doplati kad bude imala novca”, kazala je na glavnom pretresu Nikolićeva.

Istina o narkomanskoj zavisnosti nastavnice biologije otkrivena je slučajno. Policija je pratila Tamaru Nikolić, zbog sumnje da diluje drogu i zatekla je dok je heroin prodavala Aleksandri. Ona je odmah uhapšena, dok je nastavnica odvedena u policiju nakon završetka časa, jer se po kupovini heroina vratila u školu.

“Ona je dugo bila na bolovanju, a čim se vratila na posao na osnovu sprovedenog disciplinskog postupka izrečen joj je otkaz”, rekao je Džunić

Ukoliko bude osuđena, Milivojevićevoj preti kazna zatvora do tri godine.

Izvor: telegraf.rs

Држава за високо образовање издваја све мање новца, упозоравају на универзиту. Из буџета се исплаћују плате, али, како истичу, остали трошкови, који нису мали, готово да се не финансирају.

Посланици Скупштине Србије сутра ће гласати за измене закона о високом образовању којима ће се високошколским установама омогућити да сопствене приходе не уплаћују у буџет.

Исти услови за буџетске студенте

Услов за упис наредне године студија на факултетима у Србији требало би да, као и претходне године, буде освојених најмање 48 бодова. То предвиђа предлог измена закона о високом образовању, који би сутра требало да буде пред посланицима.

Уколико измене не буду усвојене, право да упишу наредну годину студија о трошку буџета имаће само академци са максималних 60 поена, каквих је око 20 одсто.

На факултетима кажу да држава обезбеђује плате, али оно што се готово и не финансира су остали трошкови рада факултета и универзитета који нису мали.

Пре три године дуг државе према Универзитету у Београду био је око 600 милиона евра, од те суме Електротехничком факултету дугује око 10 одсто.

Декан ЕТФ-а професор Миодраг Поповић каже да тај факултет добија око милион динара месечно за функционисање целог факултета. „Само трошкови грејања, воде, струје су већи од тога. Да не говоримо о опреми лабораторија, неопходном материјалу“, истиче Поповић.

Декан Машинског факултета у Београду професор Милорад Милованчевић наводи да држава том факултету даје 18 одсто месечних потреба. „То довољно говори. Гледате човека који плаћа кирију за своје радно место“, каже Милованчевић.

Многи факултети сопственим средствима обезбеђују свој рад.

За високо образовање одваја се 0,9 одсто бруто домаћег производа, а за науку 0,3 одсто, и та издвајања стално падају, опомињу професори. Професор Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, наводи да се и даље образовање третира као потрошња.

„И даље се рачуна да је ту најлакше уштинути паре и мислити да то неће да кошта. Не – то ће много да кошта. Ако имате лош квалитет образовања, нећете то видети у мандату ове владе, или можда хоћете за две – три године. Али то ћете видети за десет година“, истиче Ковачевић.

Законом о високом обрзовању усвојеним 2005. године, Влада и универзитети сваке године морали би да потписују уговор о финансирању. Међутим, та одредба се још не примењује.

„Кад у уговору нешто пише, ви планирате. Имате та средства, и можете нешто мало дугорочније да гледате. Ми живимо од данас до сутра“, наводи Бранко Ковачевић.

„Мислим да се то намерно ради, јер Влада није сигурна да ће та средства која напише у уговору моћи и да гарантује“, истиче ректор Београдског универзитета.

Министар Жарко Обрадовић каже да ће начин финансирања бити бољи 2014. године, када услов за упис студентата буде 60 бодова, када се буду тачно знале квоте и када очекује побољшање економске ситуације у земљи. Осим тога, подсећа, многа питања, биће регулисана стратегијом образовања.

РТС

Упркос томе што званично академска година почиње првог октобра, на појединим факултетима у Београду, настава је почела данас. Разлог – поштовање календара наставе и наставног програма.

Бруцоши су прво предавање имали током викенда, а од ове седмице тече редовна настава за све студенте, како би у сваком семестру био одржан потребан број часова

Бруцош ЕТФ-а Ивана Исаиловић каже да је тај факултет уписала зато што воли математику.

Још један бруцош ЕТФ-а Дејан Голубовић истиче да је Електротехнички факултет уписао због тога што је то у Србији најквалитетнији факултет.

„Имаћу највише могућности за одлазак негде, а можда и за неки бољи посао“, каже Голубовић.

Студент продекан ЕТФ-а Татјана Николић наводи да бруцоши могу да му се обрате за све оно што их мучи и што им је критично у почетним тренуцима док се не уходају на факултету.

„Факултет је отворен од осам ујутру до десет увече, колоквијуми се одржавају викендом“, додаје Николић.

Студенти од првог дана могу да користе рачунарску мрежу њима неопходну током студија.

Ипак, студенти и професори опомињу да недостаје простор, који је већ шест деценија исти.

Декан ЕТФ-а Универзитета у Београду Миодраг Поповић каже да је прво на реду завршавање читаонице, јер факултет има врло мало простора за боравак студената ван часова.

„Тако ћемо створити услове у бар једном малом делу да време између два часа наставе проведу у читаоници“, објашњава Поповић.

Професори кажу да је наша реалност да академци наредну годину студија уписују са 48 бодова.

„Материјална ситуација је тешка и за факултет и за студенте и мислим да је нереално у овом тренутку тражити од студената нешто што не могу да задовоље. У противном могло би да се деси да квалитет наставе и ниво који се тражи од студената толико падне да дипломе постану безвредне“, истиче Поповић.

Најтраженије струке у свету и код нас су најтраженије тако да дипломци не чекају дуго на посао. По завршетку основних студија око 25 одсто њих мастер наставља у иностранству или се запосли.

РТС