Правна питања и одговори

Školske klupe Do Nove godine nema raspustaŠkolska godina za osnovce i srednjoškolce počinje 3. septembra, a učenici ove godine neće imati predah sve do zimskog raspusta.

Školskim kalendarom nije predviđen jesenji raspust, koji je prošle godine bio početkom novembra, kada su đaci imali dva slobodna dana, koja su bila spojena sa vikendom, pa su se odmarali četiri dana.

Ipak, tokom zimskog raspusta đaci će se odmarati dva dana duže nego lane. Poslednji nastavni dan u prvom polugodištu je petak 28. decembar, a u školske klupe se vraćaju u sredu 16. januara, kada počinje drugo polugodište.

U prvom polugodištu su planirana 84 nastavna dana i za učenike osnovne i za one iz srednje škole, dok će u drugom polugodištu osnovci ići na nastavu 96 dana, a srednjoškolci 101 dan.

Pre odlaska na letnji odmor, đaci će imati još jedan predah od školskih obaveza tokom proleća. Mini-rasput počinje u ponedeljak 29. aprila, a završava se 5. maja. Međunarodni praznik rada i Uskrs se proslavljaju jedan za drugim i to za vreme prolećnog raspusta, tako da đaci neće imati dodatne dane odmora za ove praznike.

U prvom polugodištu neće se ići u školu u ponedeljak 12. novembra, pošto novoustanovljeni državni praznik Dan primirja u Prvom svetskom ratu pada u nedelju 11. novembra. Odmaraće se i u petak 15. februara na Sretenje – Dan državnosti.

Školska godina se za učenike osnovnih škola završava u petak 7. juna, a za srednjoškolce nedelju dana kasnije – 14. juna. Kao i svake godine, na odmor će ranije otići osmaci, kao i učenici završnih razreda srednjih stručnih škola i gimnazija. Zbog priprema za polaganje prijemnog za upis na fakultete, maturanti gimnazija će se raspustiti 17. maja, a osmaci i učenici završnih razreda srednjih stručnih škola 24. maja.

Izvor: Vecernje Novosti

 

Од почетка јануара до половине јуна ове године, Културно-образовни програм емитовао је 4845 емисија. Од тога, без емисија Драмског и серијског програма, приказано је 4039 емисија, наводи се у одговору главног и одговорног уредника Културно-образовног програма РТС-а Миодрага Зупанца на тврдњу министра Жарка Обрадовића да се Јавни сервис „образовањем бави кроз спорадичне случајеве и да не постоји концепт“.

Министру просвете, науке и технолошког развоја господину Жарку Обрадовићу

Уважени господине Обрадовићу,

Нажалост, морамо да демантујемо неке Ваше наводе из изјаве агенцији Бета која је објављена 27. августа 2012. и у којој указујете да се Јавни сервис „образовањем бави кроз спорадичне случајеве и да не постоји концепт“. Затим додајете да су „у информативним емисијама образовање и наука често на крају лествице“ и да се „неретко дешава да буду изостављени због других важнијих ствари“.

Од почетка јануара до половине јуна ове године, Културно-образовни програм, са свим својим редакцијама, емитовао је на Првом и Другом програму – 4845 емисија, односно, 138.031 минута програма. Од тога, без емисија Драмског и серијског програма, приказано је 4039 емисија, односно, 98.629 минута.

Подсећамо Вас на неке од емисија Школског програма:

Вита студентис (у којој сте нас почаствовали Вашим учешћем), Животна раскрсница, Свет природе, Дело Ћирила и Методија, Енциклопедија за радознале, Изабери своју књигу, Како научити математику, Наша планета, Необично о биљкама, Постанак и опстанак ћирилице, Приче о речима… (Укупно 71 вишеепизодна серија).

Дечја:

Плава птица (по идеји Џона Тимотија Бајфорда), Блеја, Занимање дете… (Укупно 42 вишеепизодне серије).

Општеобразовна:

Све боје живота, Европа и Срби, Млади таленти Србије, Образовно огледало, Породични кругови, Видик… (Укупно 28 вишеепизодних серија).

Научна:

Хоризонт, Историја науке, Календар кроз векове, Научни кафе, Контекст 21, Светски изазов, Успон идеје… (Укупно 36 вишеепизодних серија).

Еколошка:

Еко караван, Вода за све, Еко-фајл, Животна средина и здравље, Будућност хране… (Укупно 20 вишеепизодних серија).

Историографија:

Трезор, Време телевизије… (Укупно 238 појединачних емисија).

Документарна:

Моја лепа Србија, Хиландарске приче, Моравске приче, Покретна прошлост, Странац у Србији, Траг у простору, Заборављени умови… (Укупно 55 вишеепизодних серија).

Култура и уметност:

Метрополис, Беокулт, Арт зона, Други век, Либела, Савремени писци, Читање позоришта, Кругови поезије… (Укупно 19 вишеепизодних серија).

Као и сваке године, отпочели смо утврђивање програмске концепције за наредну годину. Планирамо нове серије, емисије и посебне програме обележавања изузетно значајних датума из наше историје и културе.

Програмску концепцију Културно-образовног програма одобрава Програмски одбор Јавног сервиса и Програмски одбор РРА, који потврђују да испуњавамо све услове задате функције Јавног сервиса и одају признање да смо једина домаћа телевизијска станица која систематски испуњава своју образовну и културолошку мисију. Наравно, увек се може више, боље и – тачније.

С поштовањем:

Миодраг Зупанц

Главни и одговорни уредник

Културно-образовног програма РТС-а

Београд, 27. август 2012.

РТС

Министарство просвете, науке и технолошког развоја тражиће од Јавног сервиса да образовање добије већи значај и простор у телевизијском програму, рекао министар Жарко Обрадовић. Образовање и наука су често на крају лествице и неретко се дешава да буду изостављени због других „важнијих ствари“, каже Обрадовић.

Министар Жарко Обрадовић најавио је да ће Министарство просвете, науке и технолошког развоја тражити од Јавног сервиса да образовање добије већи значај и простор у телевизијском програму.

„То не можемо да тражимо од других, али од Јавног сервиса можемо. То није потреба Министарства, то је потреба Србије“, рекао је Обрадовић агенцији Бета.

Министар је напоменуо да образовни програм треба да врати стару славу и да, ако не постоје средства за нове телевизијске продукције, треба емитовати старе серије, попут Опстанка или серија Тимотија Џона Бајфорда.

„Током четири године, на Јавном сервису нисмо успели да добијемо сат времена за емисију која би се бавила значајем образовања и науке за развој Србије. То довољно говори само по себи“, навео је Обрадовић.

Обрадовић је указао да се РТС образовањем бави кроз спорадичне случајеве, али да не постоји концепт.

„У информативним емисијама образовање и наука су често на крају лествице и неретко се дешава да буду изостављени због других ‘важнијих ствари’. У целини информативног програма Јавног сервиса образовање треба да добије место које заслужује, сагласно значају за убрзан и савремен економски, привредни, технолошки и културни развој Србије“, навео је Обрадовић.

РТС

Министар финансија и привреде Млађан Динкић и министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић разговараће данас с представницима репрезентативних синдиката просвете и науке ради побољшања материјалног положаја запослених у просвети и науци, најавило је Министарство финансија.

Динкић је прошле недеље рекао да ће с представницима тих синдиката разговарати о платама запослених у тим делатностима и истакао да ће оно што буде договорено са синдикатима бити „пресликано“ на целокупан јавни сектор.

„То ће бити формула и за индексацију пензија“, рекао је Динкић.

Просветари траже повећање плата и већа издвајања за науку, а претходни састанци представника синдиката образовања са руководиоцима ресорних министарстава завршени су без конкретног договора о повећању плата.

Унија синдиката просветних радника и Форум београдских основних школа због тога су најавили штрајк упозорења 3. септембра и чланови тих организација, како је најављено, тог дана неће одржати први час у јутарњој смени.

РТВ

 

Spremačica sa 30 godina radnog staža i blagajnica sa završenom ekonomskom školom primaju oko 22.000 dinara

Težak materijalni položaj nenastavnog osoblja u školama

Početak školske godine već tradicionalno počinje sa najavama štrajka prosvetnih radnika zbog niskih zarada, ali se u tim pregovorima oko plata nastavnika retko spomene i nenastavno osoblje, a ima ih dosta koji primaju minimalac. Blagajnica jedne beogradske škole, čije je ime poznato redakciji, ali koja zbog straha od gubitka posla nije želela da ono bude objavljeno, kaže da je plata tetkice sa prvim stepenom stručne spreme, odnosno osnovnom školom, oko 20.000 dinara, dok je njena plata, sa završenom srednjom ekonomskom školom i 20 godina radnog staža 22.000 dinara.

– Zašto se onda nastavnici žale da su im primanja samo duplo veća od tetkica? Šta bi tek mi trebalo da kažemo? Nastavnicima je pre nekoliko godina tri puta povećavan koeficijent, dok je nama ostao isti, pa sam sada u situaciji da primam istu platu kao tetkica sa 30 godina radnog staža, uz uvažavanje rada ovih žena. Uz to, nastavnici imaju ekskurzije i rekreativne nastave, a dnevnice su dobre – kaže naša sagovornica.

Ona dodaje i da računopolagač, koji ima šesti stepen stručne spreme, prima platu od 27.000 dinara, ali i da se glas nenastavnog osoblja teško čuje, jer ih je u školama malo, obično po jedan blagajnik, računopolagač i domar, dok broj tetkica zavisi od kvadrature škole.

Krajem sledeće nedelje reprezentativni sindikati zaposlenih u prosveti trebalo bi ponovo da se sastanu sa predstavnicima Ministarstva prosvete i Ministarstva finansija i razmotre načine za povećanje zarada. Slobodan Brajković iz Sindikata radnika u prosveti Srbije ističe da je među zahtevima predatim resornom ministarstvu i taj da se koriguju koeficijenti u odnosu na najnižu cenu rada.

– Povećana je visina minimalne zarade, što je dovelo do dodatnog smanjenja raspona plata u prosveti, pa je drastično smanjen odnos između najniže i najviše plate. Zato i tražimo da koeficijenti budu usklađeni sa minimalnom cenom rada, što važi i za nenastavno osoblje. To, međutim, neće biti moguće u okviru ovog budžeta. Neophodna je racionalizacija i uvođenje socijalnog programa kako bi što više ljudi otišlo iz prosvetnog sistema uz otpremnine, a potrebno bi bilo da između 12.000 i 15.000 ljudi napusti sistem. Ako se niko ne bi primao na ta radna mesta, u budžetu bi bilo dovoljno novca i za podizanje koeficijenata – kaže Brajković.

Zbog podizanja minimalnih zarada praktično svi zaposleni do petog stepena imaju jednaku platu, upozorava Tomislav Živanović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost”, koji je istakao i da će jedna od tema pregovora sa predstavnicima ministarstava biti položaj kolega koji imaju četvrti stepen stručne spreme, a na minimalcu su.

– Još dva-tri povećanja minimalnih zarada i svi zaposleni u prosveti biće na minimalcu. Kada su koeficijenti u prosveti poslednji put korigovani minimalna cena rada bila je 85 dinara po radnom satu. Sada je povećana na 115 dinara, a naši koeficijenti ostali su isti, pa je tako odnos plata nastavnika i tetkica 2:1, a nekada je bio 3:1 – kaže Živanović.

On ističe da je u Srbiji, kao retko gde u svetu, prosečna plata u prosveti ispod republičke prosečne plate, odnosno u obrazovanju je prosek primanja 36.000 dinara, dok je u republici to oko 42.000 dinara.

J. Čalija