Правна питања и одговори

Марија Крстић има само 11 година, вилоину свира седам година и већ је самом врху међу виолинистима свог узраста у Канади. Каже да највише воли да свира нешто и за децу и за одрасле и народњаке „по слуху“. Једна од омиљенијих песама јој је „Свилен конац“.

Петочлана породица Крстић живи у Канади седамнаест година. Родитељи су успешни инжењери, а троје деце успешни млади музичари.

Марија се од осме године такмичи на државним канадским такмичењима и у самом је врху. Одлично говори не само српски, него и енглески и француски језик.

Од својих 11 година, виолину свира седам. Два пута је била друга и једанпут прва на такмичењу у својој генерацији гудача у Канади. Вежба сваки дан

„Свирам по три сата дневно, па направим паузу. Највише волим да свирам нешто и за децу и за одрасле, а видим да људи воле када да побеђујем и да су поносни су на мене“, каже Марија.

Воли и етиде и сонате и тачно зна шта је потребно за једног доброг виолинисту. Љубав према виолини наследила је од мајке, која јој је велика подршка

Маријина мајка Јелена Крстић каже да седи на сваком њеном часу и покушава да запише сугестије њеног учитеља, како би после могла да јој помогне док вежба код куће.

„Морам да имам добру технику, одлично музичко образовање и контакт са публиком. Хоћу да постанем виолиниста велики и да будем добар учитељ виолине“, истиче Марија.

Каже и да веома воли да свира народњаке „по слуху“, а једна од омиљенијих песама јој је „Свилен конац“.

РТС

Процењује се да широм Србије има више од 100 одељења која раде без дозволе, а акредитацију за сада има само три

Велимир Тмушић

Контрола истурених одељења факултета широм Србије, почеће 1. октобра, а она која немају дозволу или акредитацију биће затворена, најавио је јуче Велимир Тмушић, начелник Републичке просветне инспекције. Контрола ће обухватити све приватне и државне високошколске установе.

Процене су да широм земље има више од 100 одељења која раде без дозволе, а Сента, Црна Трава, Богатић, Пећинци, Димитровград, Медвеђа, Прокупље, Трстеник… само су неке од општина у којима такође може да се студира. До сада су акредитована само три: одељење Економског факултета из Суботице у Бујановцу, новосадског Факултета техничких наука у Инђији и Универзитета „Едуконс” у Свилајнцу.

Основни проблем са истуреним одељењима су пре свега кадрови и простор, па се настава држи и по кафанама, фабричким и спортским халама, цигланама… Ретко ко има праве учионице, библиотеку, стално запослене професоре. Ова истурена одељења „на папиру” најчешће не постоје. Академци се воде као да су регистровани у матичној институцији, па студирају у другом граду, а диплому добију као да су на предавања ишли у Београд.

– Закон је јасно донео могућност да све високошколске установе, државне, приватне или стране, по одређеној процедури могу да изводе наставу ван својих седишта. Министарство просвете, науке и технолошког развоја је свим високошколским установама послало допис у јуну у коме је указано на начин како могу да изводе и реализују наставу ван својих седишта – наводи Тмушић.

По његовом објашњењу, потребно је да високошколске установе поднесу захтев преко ресорног министарства, он се прослеђује Комисији за акредитацију и проверу квалитета (КАПК), а када комисија изда уверење, просветна инспекција утврђује простор, опрему и кадрове.

Министарство је, како је напоменуо, у претходном периоду издавало дозволе за рад свим универзитетима, што је био велики посао, који је скоро завршен, а остало је још неколико факултета и универзитета којима Комисија за акредитацију није дала дозволу за рад.

Следећа инстанца за жалбу је Национални савет за високо образовање, који је већ у неколико случајева „прекројио” одлуку КАПК-а.

Сви студенти и будући бруцоши који желе да провере статус високошколске установе на којој имају или желе да добију индекс, могу то да ураде на сајту комисије www.kapk.org,у Водичу за студенте који се налази на дну почетне стране.

———————————————-

И „странци” на провери

Просветна инспекција контролисаће први пут и испоставе страних високошколских установа, којих је највише из суседних земаља, пре свега из Републике Српске. Они нису обавезни да раде акредитацију ако је имају у својој земљи, али морају да поднесу захтев за дозволу за рад министарству, без обзира на то што имају европску или интернационалну акредитацију.

С. Гуцијан

Posle 20 godina Srbija učestvovala na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u SAD i osvojila bronzanu medalju i nagradu

Srpski olimpijski tim u Vašingtonu (Foto lična arhiva)

Na upravo završenoj 44. Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u Vašingtonu, u konkurenciji 283 takmičara iz 72 zemlje sveta, četvoročlani tim srednjoškolaca iz Srbije posle 20 godina neučestvovanja osvojio je dve nagrade.

Bronzanom medaljom se okitio Vidak Raičević, iz novosadske gimnazije „Isidora Sekulić”, a jednu od samo 10 dodeljenih pohvala je dobio Zlatko Jončev iz šabačke Medicinske škole „Dr Andra Jovanović”. U našem timu su bili i učenici Trinaeste beogradske gimnazije Milica Lazarević i Filip Ilić.

– Takmičenje je bilo iz dva dela: praktičnog, koji se sastojao od dva zadatka koja smo radili pet časova, i teorijskog dela u kojem je bilo osam zadataka koje smo morali da uradimo takođe za pet sati. Mi smo se, iskreno, nadali i težim zadacima, ali je problem bio što nismo dovoljno uvežbani, pa nije bilo dovoljno vremena – objašnjava nam „bronzani” Vidak Raičević.

On dodaje da je kod drugih olimpijskih timova pripremni period mnogo duži nego kod nas, „zamaskiran” tako da se zaobiđe pravilo o dve nedelje priprema. U poređenju sa vršnjacima iz drugih zemalja, naročito Amerike, on kaže da je utisak da mi radimo više i kompleksnije u srednjoj školi.

Vidaku život nije samo hemija, iako je upravo upisao Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu. Kaže da voli književnost, jako mnogo čita, voli i matematiku i biologiju.

Zlatka Jončeva smo zatekli u „Petnici”. On objašnjava da jeste velika stvar što smo prvi put učestvovali i odmah osvojili dve nagrade. Završio je Medicinsku školu „Dr Andra Jovanović” u Šapcu, a od jeseni je brucoš Hemijskog fakulteta u Beogradu.

– U Americi smo se družili sa vršnjacima iz svih zemalja i jedina razlika koju smo konstatovali jeste da oni uglavnom idu u specijalizovane škole, ali na kraju se sve ipak svodi na isto – ko zna – zna – kaže Jončev.

Da je ovo izuzetan uspeh Srbije, jer smo poslednji put nastupali dok smo još bili stara Jugoslavija, tako da je ovo praktično naše prvo učešće posle 20 godina, ističe za naš list mentor ekipe dr Dušan Sladić, redovni profesor beogradskog Hemijskog fakulteta.

– Ekipu smo birali na osnovu rezultata Republičkog takmičenja iz hemije za treće i četvrte razrede, odnosno u Vašington smo poveli četvoro prvoplasiranih – kaže Sladić.

On objašnjava da su đaci imali samo dve nedelje priprema, što je pravilo ovog međunarodnog takmičenja i dodaje da je on zadovoljan onim što su naši đaci pokazali, naročito s obzirom na činjenicu da hemija nije dovoljno zastupljena u srednjoškolskim planovima i programa.

Profesor Sladić podseća da je sledeće takmičenje iduće godine u Moskvi i da su na upravo završenom apsolutno dominirale azijske zemlje i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, naročito Južna Koreja i Rusija. Na naše pitanje ko je finansirao put u Ameriku, profesor Sladić dodaje da su se snalazili na sve moguće načine:

– Pomogla je Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju kod koje smo konkurisali još u novembru, malu sumu je obećalo i Ministarstvo prosvete i nauke, ali ne znam da li su te pare isplaćene. Znam da nije bilo dovoljno novca ni za avionske karte, koje nam je kupilo Srpsko hemijsko društvo, a moju kartu Hemijski fakultet. Mi apelujemo da se na vreme obezbede sredstva za put u Rusiju sledećeg tima Srbije, jer očigledno da naši mladi hemičari imaju potencijala za osvajanje i najsjajnijih odličja – ističe Sladić

Deo srpske ekipe, koja je boravila u Vašingtonu od 21. do 30. jula, bio je i dr Niko Radulović, docent sa PMF-a iz Niša.

S. Gucijan

Начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић изјавио је данас да ће од 1. октобра бити затворена одељења факултета која ван седишта изводе наставу без дозволе и акредитације.

Тмушић је рекао за РТС да је свим високошколским установама омогућено да затраже акредитацију за наставу у издвојеним одељењима. Одељења која за то нису добила дозволу, биће затворена.

Он је рекао да ће контрола рада свих високо школских установа, државних и приватних, почети 1. октобра.

Процењује се да у Србији има око 100 истурених одељења разних факултета.

РТВ

Sasa Jankovic

Заштитник грађана саопштио је данас да Основна школа „Сремски фронт“ у Шиду у једном случају није предузела законом прописане мере заштите ученика од насиља и препоручио да поново спроведе дисциплински поступак против наставника који је ослобођен одговорности.

Како је наведено, ОШ „Сремски фронт“ је ослободила наставника одговорности без претходног утврђивања нивоа насиља које је извршио према ученику, а у спроведеном дисциплинском поступку дете жртву и децу сведоке насиља изложио институционалном насиљу.

Заштитник грађана је препоручио школи да поново спроведе дисциплински поступак против наставника који је извршио насиље над учеником, поштујући законске одредбе којима се насиље дефинише и правила и стандарде поступања у односу на дете жртву и децу сведоке насиља, наведено је у саопштењу.

Из Кабинета заштитника грађана истичу да је школа, имајући у виду законску дефиницију насиља, имала обавезу да предузме низ корака у утврђивању чињеница, процени насиља, планирању и примени интервентних мера и санкционисању запосленог.

Приликом узимања изјава од детета жртве и детета сведока, орган који води поступак дужан је да поступа нарочито обазриво.

Правни је стандард да се дете у поступку саслушава уз помоћ психолога, педагога или другог стручног лица, пошто се дете претходно, на њему разумљив начин, правовремено информише о свим релевантним чињеницама, разлозима испитивања, његовом положају и правима, као и о значају његовог учешћа у поступку.

РТВ