ШЕСТА НЕДЕЉА ПРОТЕСТА У ШКОЛАМА
TANJUG
Protest u školama ušao je u šestu nedelju zbog zahteva sindikata za bolji materijalni položaj, i kako najavljuju iz štrajkačkih odbora, spremni su da protestuju do kraja školske godine.
Sindikat obrazovanja Srbije i Sindikat radnika u prosveti Srbije (SPRS) prihvatili su 4. februara Protokol koji je ponudila Vlada Srbije o poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u prosveti.
Međutim, predsednik SPRS Slobodan Brajković odmah je povukao potpis i pridružio se Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije i sindikatu „Nezavisnost“ u nastavku protesta.
Protokolom je predviđeno povećanje zarade za nešto više od 13 odsto do kraja godine, uz uslov da poboljšnje materijalnog položaja zaposlenih zavisi od realnih makroekonomskih kretanja i većeg rasta budžetskih prihoda od planiranih.
Sindikati koji su nastavili protest traže povećanje zarada od majske i oktobarske plate za po pet odsto.
Oni traže usklađivanje zarada s indeksom potrošačkih cena, odnosno povećanje zarada na godišnjem nivou za 18 do 20 procenata.
Pred toga, ne odustaju ni od zahteva za izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i izmenu Posebnog kolektivnog ugovora za osnovne i srednje škole i domove učenika, o kome su pregovori počeli.
U protestu su duže od mesec dana Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat „Nezavisnost“ i Sindikat radnika u prosveti Srbije.
Iz Ministarstva prosvete upozoravaju da će štrajkačima biti umanjene zarade, dok čelnici sindikata odgovaraju da će time biti doveden u pitanje regularni završetak godine.
ОРБОВИЋ: СТАНДАРД МОРА ДА РАСТЕ
Влада Србије требало би хитно да преиспита сва поскупљења у овој години, затражили су у Савезу самосталних синдиката Србије. Стандард мора да почне да расте, јер овакву ситуацију грађани више не могу да поднесу, истакао председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић.
Савез самосталних синдиката Србије затражио је од Владе да хитно преиспита не само повећање цене хлеба, него и сва остала поскупљења у овој години. У синдикату кажу да већ реализована и најављена поскупљења немају економског оправдања и да се њима даље урушава ионако тежак материјални и социјални положај радника.
Из гостовања Љубисава Орбовића у Дневнику РТС-а
Гостујући у Дневнику РТС-а председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић истакао је да цене основних прехрамбених производа расту и тиме стварају највеће трошкове запосленима у Србији, док цене радне снаге и даље стоје на истом нивоу.
„Међународни монетарни фонд покушава да наметне политику старе штедње и заустављања стандарда грађана. Не кажем да треба нагло повећати плате, јер је то нереално, али стандард мора да почне да расте, јер овакву ситуацију грађани више не могу да поднесу“, рекао је Орбовић.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије је истакао да решење овог проблема зависи од договора Владе, послодаваца и синдиката.
„Ми ових дана очекујемо договор око социјалног савета на ком би требало да присуствује и премијер Србије и после тога би у року од десет дана требало да знамо у ком правцу ће се кретати решење проблема“, истакао је Орбовић.
БЕЖАЛИ СА ЧАСОВА ТРИ НЕДЕЉЕ
За 80 радних дана – 80 изостанака по ученику
Београдски средњошколци су, на крају првог полугодишта за 80 радних дана имали, у просеку, 80 изостанака по ученику! На овај фрапантан податак упозоравају из Форума средњих стручних школа Београда и истичу да преведено на „статистички речник“ у односу на број радних дана, значи да сваки ученик није био у школи 13 дана, што је скоро три недеље!Према речима Милорада Антића, председника Форума средњих стручних школа Београда, за овако поражавајућу слику из наших школа криви су Министарство просвете, родитељи и професори који правдају изостанке. И док су некада, на лошем гласу по изостанцима биле само техничке школе, данас се ситуација скроз променила, па је у готово свим средњошколским установама приближно исти број изостанака
РАЗРЕДНИ ИСПИТ
Ученици не сносе никакве консеквенце због великог броја изостанака. Иако се поставља питање колико су успели да савладају градиво, уз стално изостајање из школе, професори морају да закључе оцене. На разредни испит се може изаћи, ако је ученик изгубио трећину градива из неког предмета и то у случајевима дугог одсуствовања из школе због болести.
– Повећањем броја неоправданих изостанака са 25 на 35, Министарство је допринело да се масовно изостаје из школе, па ђаци имају обичај да кажу – „Хвала чика Жаре за десет форе“ – каже Антић. – Овако се шаље порука да се без рада и без дисциплине може постићи нешто, а да су позитивне особине само за губитнике и будале. Да ли се неко у земљи запита где су та деца кад нису у школи, шта раде, ко их васпитава… Као да се све чини да се потпуно униште државне школе.
Наш саговорник наводи податке да је у школи „Техноарт“ било 73,85 изостанка по ученику, Техничкој школи у Панчеву – 70,24, Школи за негу лепоте – 79… У Правно-пословној школи у четвртом разреду просечан број изостанака је 75, док је у другој години фрапантних – 115 по ученику. Да ситуација буде још гора, очекује се да ће изостајање из школе како се ближи крај године бити све масовније.
– У априлу, мају и јуну број изостанака ће се повећавати и бити и више од 160 по ђаку – објашњава Антић. – Пред крај године професори ће играти ћораве баке да би нашли ученика, који калкулишу и не долазе у школу како не би покварили оцену и просек. Професори не могу ништа, јер су им законом тотално везане руке, а ђацима су дата сва права.
Б. БОРИСАВЉЕВИЋ
„ПРОСВЕТНИ СИСТЕМ СРБИЈЕ – ЕВРОПСКИ МОДЕЛИ ФИНАНСИРАЊА“
ДАНАС 
Највише средстава из буџета Србије што се тиче улагања у просветни систем, чак више од 90 одсто, одлази на плате запослених, а највише се издваја за основно, а потом за средње и високо образовање. Иначе, на високо образовање улаже се нешто више од један одсто бруто домаћег производа (БДП), истакао је јуче државни секретар Министарства просвете Радивоје Митровић.
На конференцији Danas konferens центра на тему „Просветни систем Србије – Европски модели финансирања“, Митровић је указао да се у Србији из године у годину смањује број одељења у школама, па је тако за последње две године тај број нижи за скоро 1.200. Према његовим речима, у основним школама „најкритичнији је шести разред“ што се тиче броја ђака, док у средњим школама број ученика „драстично опада“ од првог до четвртог разреда.
– Велики је број школа које имају по одељењу мање од 15 ђака, међу којима скоро 1.000 и са мање од пет. У циљу проналажења ефикасног решења и уштеде по том питању договарамо се са локалним самоуправама, али не може се пронаћи идентично решење за сваку средину. Један од модела је куповина превозних средстава, како би деца из више школа била прегруписана у једну – истакао је Митровић.
Он је додао да се у Србији планира измена досадашњег модела финансирања у образовном систему и да већ постоји неколико могућих модела, али да је ипак потребно времена и разговора са представницима из ове области како би се пронашло адекватно решење. Митровић је нагласио и да се реформе у образовном систему успешно спроводе, што би могло да резултира привлачењем хиљада страних студената и ученика за специјализоване средње школе. Како је рекао, реч је о ученицима из Либије, Конга и других афричких земаља.
Ректор Универзитета Сингидунум Милован Станишић навео је да држава приватне универзитете опорезује неповољније од предузећа, иако се воде ови универзитети воде као непрофитне установе, као и да немају попусте као предузећа за улагања у опрему и зграде.
– Не треба да постоји вештачка подела на приватне и државне универзитете већ је неопходно да заједно развијамо ресурсе и привлачимо стране студенте. Такође, Комисију за акредитацију високошколских установа треба да у подједнакој мери чине послодавци, професори и експерти – нагласио је Станишић.
Декан Факултета за пословне студије у Београду Универзитета Мегатренд Ана Ланговић Милићевић такође сматра да факултете треба посматрати према квалитету образовних програма, а не по томе да ли су у државном или приватном власништву.
Застарели школски програми
Жарко Милисављевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, истакао је да су школски програми у Србији застарели и не школују радну снагу за потребе привреде. Како је додао, производи се кадар који на овом технолошком нивоу не задовољава потребе тржишта, док за неке врсте образовање „држава никад неће бити способна“.
Б. Ц.
