Актуелно

Opština Aleksandrovac izdvojila je oko tri miliona dinara za rekonstrukciju montažne osnovne škole u župskom selu Dobroljupci, međutim ono što je urađeno ne odgovara planu rekonstrukcije. Unutrašnji zidovi škole koji su od azbestnih ploča nisu zamenjeni kao oni sa spoljne strane, ostala je stara drvenarija. Ministarstvo prosvete najavljuje dolazak prosvetne inspekcije.

Ministarstvo prosvete najavljuje dolazak prosvetne inspekcije: Škola u Dobroljupcima

- Detaljni projekat rekonstrukcije škole sačinili su građevinski stručnjaci SO Aleksandrovac. Vrednost radova koje je izvela aleksandrovačka firma „Građing“, a čiji je finansijer opština Aleksandrovac, iznosi 2.907.554,50 dinara - kaže Mirjana Micanović, sekretar matične OŠ „Ivo Lola Ribar“ u Aleksandrovcu

Српска дијаспора у наредном периоду може да очекује „појачање" сачињено од незадовољних Новосађана, који последњих месеци буквално окупирају агенције које нуде посао у иностранству.Разочарани стањем у друштву, посао „напољу" све чешће траже и студенти, који знање стечено у факултетским клупама користе као визу за излазак из Србије

BEOGRAD - Student, a već zagazio četrdesetu. Pri svakom pozdravu sa starim prijateljima, kad ga pitaju u šali koliko ima ispita do kraja fakulteta, on odgovara - još dva-tri. I tako celu deceniju.

Ovakvih studenata u Srbiji ima na hiljade, većina njih uveliko radi, a sagovornici „Blica“ saglasni su u oceni da onima koji žele da nastave školovanje treba pomoći, jer će se na taj način povećati procenat fakultetski obrazovanih u Srbiji, koji je svega oko šest odsto. Pomoć takozvanim večitim studentima će se sastojati u ponudi da se prebace na bolonjski program ili kroz organizovanje dodatnih kurseva.

РТВ | Извор: Танјуг

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ - У сремскокарловачкој гимназији свечано је отворено јубиларно 4о. Бранково коло, велика песничка манифестација посвећена романтичарском песнику и зачетнику стражиловске линије певања, Бранку Радичевићу (1824-1853).

У Основној школи „Петар Тасић“ ове године у први разред није уписан ниједан српски ђак. Од 480 дечака и девојчица 80 процената су деца ромске националности, а пре само десет година Срби су чинили две трећине укупног броја ученика. Откада је допунама Закона о основама система образовања родитељима омогућено да бирају школу у коју ће уписати своју децу, независно од места становања, број српске деце у градској школи „Петар Тасић“ се смањује. Како ове јесени није уписан ниједан српски ђак, а већина малих Рома не зна српски, учитељи су на великим мукама.

Akcije „Znanje i bojice za bezbedne ulice“, koja je imala za cilj povećanje bezbednosti dece u saobraćaju završena je juče kada je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić na Trgu Nikole Pašića uručio pobedničkoj školi „Svetozar Miletić“ iz Zemuna ključeve kombija za prevoz putnika.

U većini škola teško obezbediti mesto za produženi boravak dece. Zahtev da se program organizuje i za treći i četvrti razre

KADA odzvoni za kraj poslednjeg časa, učenici prvog i drugog razreda mogu da ostanu u produženom boravku, dok za njihove drugare iz trećeg i četvrtog razreda ne postoji ovakva mogućnost. Međutim, celodnevni boravak finansira se iz prosvetnog budžeta i u njemu nema novca za uključivanje starijih đaka.

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Uprkos dugačkoj listi prekobrojnih u prosveti, direktori i dalje dovode nastavnike. Više od 4.000 prosvetara pred otpuštanjem, a 2.000 upravo zaposleno

MINISTARSTVO prosvete i nauke još nije prebrojalo prekobrojne nastavnike, iako je školska godina uveliko počela. Sindikati prave svoje spiskove, pa je prema poslednjim podacima Unije sindikata prosvetnih radnika u 17 opština i gradova 4.215 nastavnika tehnološki višak.

Sudeći po broju kandidata koji su u septembarskom roku konkurisali za upis na fakultete Univerziteta u Novom Sadu, na gotovo svim fakultetima ostaće slobodnih mesta i nakon druge podele indeksa.

studentski indeksi

Na 14 fakulteta za ovaj upisni rok ukupno je bilo slobodno 1.987 mesta (od čega samo 268 na teret budžeta) na osnovnim akademskim i integrisanim studijama i na osnovnim strukovnim studijama, s tim što je Medicinski fakultet u ovom roku raspolagao samo sa 60 mesta za integrisane studije medicine, stomatologije i farmacije na engleskom jeziku (po 20 na svakom programu), predviđenim za strance. I opet se, kao i u prvom krugu upisa, dogodilo da je, u odnosu na broj slobodnih mesta, najveći pritisak kandidata bio na ovom fakultetu, gde je ukupno 105 prijavljenih (što je 175 posto), računajući 94 kandidata za studije na engleskom, ali i devet stranih državljana koji bi da studiraju medicinu, odnosno stomatologiju na srpskom i još dvoje naših državljana koji su srednju školu završili u inostranstvu, a koji se, kao i na drugim fakultetima, upisuju u okviru kvote od dva odsto broja predviđenih za budžetske, odnosno samofinansirajuće studente.