Новости

Deca iz osam država na Tari kroz igru upoznaju srpske nacionalne vrednosti.Jedna od kreativnih radionica na Tari koje pohađaju đaci iz Srbije i regiona (Foto S. Jovičić)

Tara – U improvizovanom studiju na otvorenom traje TV duel, a sagovornici su – sveti Sava i Nikola Tesla. Razgovaraju oni o Srbima nekad i sad, o zbivanjima i nevoljama, daju mudre predloge kako život poboljšati. Odmereno, bez nervoze, kako nacionalnim velikanima priliči. A kad taj TV duel završe, onda se dopisuju na „Fejsbuku”, i to glagoljicom, najstarijim pismom u Srba.

Podrška... Inicijativu naših čitalaca potpisuje sve više uglednih ličnosti

Inicijativu Pressa da se 21. oktobar, datum masakra u Kragujevcu, obeležava kao Dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, potpisao je i rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević.Srbija među prvima prepoznala zlo fašizma... Kovačević

- Šumarice su za građane Srbije simbol borbe protiv fašizma i mesto koje odslikava svu tragediju jednog rata koji je bio najveći u istoriji ljudske civilizacije. One, takođe, predstavljaju simbol patriotizma, jer su i nastavnici i ta deca koja su stradala u Šumaricama pokazali šta znači voleti svoju zemlju - rekao je Kovačević.

У оквиру једномесечне праксе у приватној адвокатској канцеларији, најбољи     студенти треће и четврте године београдског Правног факултета обишли су преко десет институција у којима су пратили рад старијих колега, али и сарађивали на неким предметима.

Десет најбољих студената треће и четврте године Правног факултета у Београду завршили су једномесечну праксу у приватној адвокатској канцеларији. Обишли су преко десет институција у којима су, само за њих, организована предавања.

Za srpske srednjoškolce 52. Matematička olimpijada u Amsterdamu, u zemlji cveća Holandiji, bila je više nego uspešna.

Tim naših takmičara, u sastavu: Teodor fon Burg (zlatna medalja), Igor Spasojević i Stevan Gajević (srbrne), Rade Špegar (bronzana), Filip Živanović (pohvala), iz beogradske Matematičke gimnazije, doneo je pregršt priznanja.

Мада је и ове, као и претходних година остало упражњених места у средњим школама у Србији, све је више деце која након основне школе одлучују да не иду на даље школовање.Део њих остаје на селу са намером да наставе да се баве пољопривредом, има оних који успехом из основне школе и не могу нигде да се упишу, а део њих просто не жели да учи па самим тим ни да покуша да нешто изучи. Како средња школа није обавезна са напуњених 15 година деца могу да се запошљавају, али само уз пристанак родитеља. Анализе су показале да се на биро пријављују претежно деца из сиромашних породица, а главни разлог за напуштање или не полазак у средњу школу је потреба да се што пре дође до било какве зараде.

ОБРАДОВИЋ: УЛАГАЊЕ У ОБРАЗОВАЊЕ, УЛАГАЊЕ У БУДУЋНОСТ ЗЕМЉЕ

Највећи број становника Србије има завршену средњу школу, мање је оних са високим образовањем, а иако је током протеклих деценија дошло до значајног помака у образовној структури, у Србији ипак 7,7 одсто становника нема завршену ни основну школу, показали су подаци последњег пописа становништва из 2002. године.Основно образовање има 23,9 одсто становништва, особе које нису завршила основну школу чине 7,7 одсто, док више и високо образовање има 11 одсто становништва. У Србији са завршеном средњом школом живи 41,1 одсто становника.

Slična sudbina dece u prihvatilištu – napustili su ih, ili su im umrli roditelji, upali su u loše društvo ili postali žrtve nasilja i trgovine ljudima

Vreme u druženju brzo prođe Foto D. Jevremović

Aleksandar (16) iz Pančeva imao je šest godina kada ga je policija prvi put dovela u Prihvatilište i Prihvatnu stanicu Beograd. Živeo je pre toga s dedom koji nije bio u stanju da se brine o njemu i mnogo vremena provodio je sam na ulici. Zaposlenima u prihvatilištu i policiji trebalo je nedelju dana da utvrde njegov identitet. Od tada živi po domovima, a povremeno je u prihvatilištu.

BEOGRAD - Drugi konkursni rok za upis studenata u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija počeće 1. i trajaće do 20. septembra, saopštilo je Ministarstvo prosvete i nauke.

San možda nije ni potreban

Svaki da po nekoliko sati viška: Remzi u japanskom vrtu koji upravo uređuje

Remzi Zećirović spava samo dva sata dnevno u poslednjih 40 godina, a veruje da je na taj način uspeo da ugrabi dodatnih 12 godina života. On prkosi teoriji da je čoveku neophodno šest do osam sati sna da bi se odmorio i skupio energiju za sledeći dan. Uprkos utreniranoj nesanici, Remzijeva vitalnost i bistrina uma su i u 64. godini fascinantne.

РТВ Економски факултет и компанија Меркатор потписали су уговор о сарадњи, који би требало да пружи велике погодности обема странама, али [...]