Не знам на чему ће Министарство просвете штедети док Влада не одлучи о мерама за решавање кризе, рекао министар Жарко Обрадовић. Министарство ће половином јула предложити парламенту да се поједностави поступак признавања страних диплома, најавио Обрадовић.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић изјавио је да још не зна на у чему ће то Министарство штедети и да ли ће за науку бити смањен буџет, док Влада Србије не одлучи о мерама за решавање економске кризе.

„Још се није разговарало о свим мерама Владе за решавање економске ситуације. Тек након тога видећемо унутар нашег министарства, као и свих осталих, шта је то што може бити план уштеде, а шта је нешто што се мора користити за потребе образовања и науке, односно истраживања“, рекао је Обрадовић новинарима након седнице Ректорског савета.

Министар је поновио да се за половину јула очекују измене Закона о високом образовању, а да ће се тицати признавања диплома са иностраних факултета.

Обрадовић је подсетио да су студенти који су факултете завршили у иностранству на недавном јавном слушању у српском парламенту рекли да процес признавања диплома траје дуго и да је прескуп.

Зато ће ресорно министарство, како је објаснио, изаћи пред посланике са предлогом да се поједностави поступак признавања тих диплома.

Обрадовић је најавио да ће највероватније отварањем поглавља о образовању и науци приликом придруживања ЕУ, бити неопходно и доношење новог закона о високом образовању.

„Очекујем када почну преговори са ЕУ, када се отвори поглавље у вези са образовањем и науком, да ћемо видети да ли има ствари које и тада треба да буду део измена и допуна, односно садржаја новог закона“, поручио је Обрадовић.

РТС

Захтеви синдиката да се оформе одељења са мањим бројем ученика нису реални, јер за њих нема пара, рекао је министар просвете Жарко Обрадовић. То би значило ангажовање најмање 7,5 хиљада нових радника, а ни школе за то немају довољно капацитета, наводи Обрадовић.

Министар просвете Жарко Обрадовић рекао је, гостујћи у емисији Око, да захтеви синдиката да се створе одељења са мањим бројем ученика нису утемељени, јер не воде рачуна о економској стварности и могућеностима Србије.

„Кад би се испунио захтев и смањио број ђака на 25 по одељењу, то би значило ангажовање нових наставника. Имали бисмо 2.883 нова одељења, нека у сваком буде 25 ђака, то би значило од 7.500 до 8 000 новозапослених“, прецизирао је Жарко Обрадовић.

Сем тога, како истиче, ни школе немају толико капацитета, јер би то значило нове кабинете или би школе морале да изнајме нове просторе, за шта нема новца.

Министар је рекао да ће од септембра 6.838 ученика мање уписати први разред средње школе у односу на период пре годину дана, што значи да ће одређени број наставника бити технолошки вишак. „Ми ћемо знати око 15. августа да ли постоји споразум са синдикатима да се направи листа технолошких вишкова и да се одреди да нема запошљавања нових људи“, каже министар просвете.

То, како је прецизирао, значи 238 одељења мање, што би значило да ће око 500 или 600 људи имати мањи фонд часова, иако неће остати без посла, наводи министар.

Говорећи о антикризним мерама, Жарко Обрадовић каже да кад је реч о његовом миинистарству, нема простора за било какве уштеде, јер је то, како је рекао, квадратура круга.

„То је у нашем случају немогућа мисија, преко 93 одсто новца из буџета министарства одлази на плате, а плате се неће смањивати, док оних 6 одсто, ако се смањи, доводе се у питање функције Министарства, односно реализација програма који су део система образовања“, објашњава Обрадовић.

Коментаришући то што ће за седам дана бити одржана мала матура, Обрадовић је рекао да ће тест бити лакши од пробног теста. Обрадовић каже да у средњим школама има око 10 хиљада више места него ђака који за та места конкуришу.

Говорећи о квотама за упис на факултет, министар је навео да оне одговарају потребама тржишта. „Питање је шта је тржиште у земљи у транзицији као што је Србија, где фирме нестају преко ноћи. Ми имамо студенте који завршавају факултете и поједини наши привредници кажу да они немају вештина, али када оду у иностранство, нико им то не доводи у питање“, каже министар просвете.

Одговарајући на питање да ли је боље да се уписију приватни или државни факултети, Обрадовић је рекао да је то ствар личног избора. „Статистиска показује да свега 17 одсто студената уписује приватне факултете, а 83 државне, то је питање личног избора и послодавци на крају одлучују кога ће да приме“, истиче министар просвете.

Кад је реч о школаринама, министар каже да је, на пример, 11 факултета Београдског универзитета прихватило сугестију Министарства да оне буду исте као прошле године.

„За сада су нам само Пољопривредни и Географски факултет рекли да су се студентски парламенти на тим факултетима сложили да се повећа школарина, што ћемо проверити“, наводи Обрадовић.

РТС

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Osnovci od petog do osmog razreda od sledeće školske godine imaće do pet časova nastave dnevno ili 25 nedeljno, umesto sadašnja 32, dok će oni od prvog do četvrtog imati najviše četiri 20 nedeljno za razliku od trenutna 23, predviđa usvojeni predlog zakona o osnovnom obrazovanju.

To znači da će osnovci biti rasterećeni za čak 20 odsto časova, a škole će, ukoliko imaju neke dodatne aktivnosti predviđene školskim programom, moći da organizuju još najviše tri časa nedeljno. Ovo je samo jedna od korenitih promena koje od naredne školske godine kroz nove zakone treba da zažive u obrazovnom sistemu.

– Doći ćemo u apsurdnu situaciju da ako slušamo zakon, ne poštujemo nastavne planove i programe. Broj časova koji zakon predviđa je dobar, ali pod hitno se nešto mora uraditi na reformi gradiva i organizaciji nastave – ističe Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Muhedin Fijuljanin, državni sekretar Ministarstva prosvete, kaže za “Blic” da ne samo da će uslediti reforma nastavnih programa, nego će naše obrazovanje morati da doživi jednu radikalniju transformaciju i u pogledu same nastave.

– To znači da će se nastava prilagoditi novim sistemima rada i tehnološkim dostignućima. Nastavni programi, s druge strane, biće usklađeni sa onim ciljevima, ishodima i postignućima učenika koji će ih najbolje uvesti u naredne cikluse obrazovanja ili u svet rada – priča Fijuljanin.

Osim smanjenja časova u osnovnim školama, čiji broj inače nije menjan decenijama, zakoni predviđaju da osnovci iz svakog predmeta u toku polugodišta moraju biti ocenjeni najmanje četiri puta da bi im se zaključila konačna ocena. Međutim, iz predmeta čiji čas imaju jednom nedeljno, biće im dovoljna samo jedna ocena u tromesečju. Takav slučaj biće sa, na primer, hemijom u šestom razredu.

Prosvetari podržavaju i zakonske odredbe, ali za neke nismo spremni.

– Čak 70 odsto škola u Beogradu nema kabinete, a svaka druga je bez sale za fizičko. Umesto da se ide korak po korak, država bi odmah da uvodi velike reforme, a da sve ostale probleme rešava u hodu. Sledi nam vrlo haotičan period – smatra Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

Više od 5.000 prosvetara moraće da ode u penziju čim Zakon o osnovama sistema obrazovanja ove godine stupi na snagu. Njime je predviđeno da se svako ko ispunjava bar jedan od uslova, godine života ili godine staža mora penzionisati.

Blic

Завршава се школска година за основце и почиње најдужи, летњи распуст. Ученици средњих школа до одмора мораће да раде још једну седмицу.

Ученици основних школа данас завршавају са наставом и за њих почиње летњи распуст, док ће ученици средњих школа до одмора морати да раде још једну седмицу.

За ђаке у Војводини важи другачији школски календар, па се основци распуштају 12. јуна, а средњошколци 19. јуна.

Подела ђачких књижица је на Видовдан, 28. јуна.

Осмаци и матуранти гимназија и средњих стручних школа већ су на распусту и чекају их завршни испити и уписне активности за наставак школовања.