НОВИ САД -Наставник географије Иван Миовић Штасни, који је још 2010. ухапшен под сумњом да је обљубио неколико својих ученика, осуђен је на јединствену казну затвора од 15 година, након чега још десет година неће смети да се бави професорским послом, одлучило је првостепено  веће Вишег суда у Новом Саду.

Iako su se u prethodnom periodu mogli čuti zahtevi da direktori škola budu isključivo profesori stručnih predmeta, u školama su i dalje na rukovodećim funkcijama uglavnom nastavnici fizičkog vaspitanja. Da li će licenciranje direktora promeniti sadašnju strukturu upravljačkog kadra u obrazovanju – ostaje da se vidi, a do tada se barata istraživanjem Unije sindikata prosvetnih radnika, koje je na uzorku od 75 odsto osnovnih i srednjih škola pokazalo da su na čelu škola u 72,7 odsto slučaja nastavnici fizičkog vaspitanja. Među direktorima ima i pedagoga i psihologa (četiri odsto), 20 procenata su profesori razredne nastave, a 23 odsto nastavnici ostalih predmeta.

Jasna Janković, na čelu Sektora za obrazovanje u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da, koliko joj je poznato, novo istraživanje nije rađeno, verovatno i zato što se podaci, odnosno direktori nisu promenili.

– U mojoj Pravno-poslovnoj školi direktorka je profesorka književnosti, pre toga smo imali profesore matematike i geografije. Nema nikakvih pravila ko će biti izabran za prvog čoveka škole, to nema nikakve veze sa tim koji je fakultet kolega završio. Direktor bi trebalo da ima menadžerskih sposobnosti, jer je škola danas tako koncipirana, a ne smeta i ako reprezentativno izgleda, što je čest slučaj kod nastavnika fizičkog – ističe Janković.

Dragan Jovičić je treći mandat na čelu Osnovne škole „Branislav Nušić” u Smederevu, a na to mesto je došao kao nastavnik fizičkog vaspitanja, zamenivši takođe nastavnika fizičkog. Po njegovom mišljenju, ovi podaci su verovatno danas drugačiji, jer navodi primer, u Smederevu su od 20 direktora – samo dvojica nastavnici fizičkog vaspitanja.

– O radu direktora je najbolje pitati kolektiv, a koliko znam, u našem gradu sve direktore su birali nastavnici, a ne politika, evo ja prvi nisam član nijedne partije. Naš posao je vrlo zahtevan, mora se biti vrlo agilan, to nije samo sedenje u fotelji, već se nabavlja i hrana, struja, ide u opštinu. Ja sam mislio da je lakše biti direktor nego nastavnik, međutim, to ipak nije tako – kaže Jovičić.

On skreće pažnju na još jednu činjenicu u školstvu Srbije: većinu kolektiva u školama čine žene koje se teže odlučuju za funkciju direktora.

– Nije bitno da li ste matematičar ili fizičar, već kako obavljate taj posao i šta ćete jednog dana da ostavite iza sebe. Naša škola je uvek najbolja na maturskom ispitu, imali smo prvi đački parlament u Srbiji, prvi smo klimatizovali sve učionice, prošle godine smo podelili 20.000 besplatnih obroka za đake – kaže Jovičić.

Ivan Ružičić, direktor Gimnazije u Čačku i predsednik Društva direktora škola Srbije ističe da nije ključno pitanje koje su struke ljudi koji su na čelu škola, već kakav im je status.

– Mi smo jedino udruženje u Srbiji ovog tipa, okupljamo oko 240 direktora osnovnih i srednjih škola i mogu vam reći da je struktura vrlo šarolika. Pitanje struke nije ključno, već kako sistemski rešiti da direktori škola budu najbolji profesori u najboljim godinama. Trenutno oni su destimulisani da obavljaju ovaj posao – ističe Ružičić.

Po njegovim rečima, do 2009. godine direktorima se nije čuvalo radno mesto sa kojeg su došli, čak su bili prinuđeni da zapošljavaju druge kolege na to radno mesto, a od 2009. godine mogu da računaju na prethodno radno mesto samo jedan mandat.

– To je vrlo odgovoran posao, svakodnevno rešavamo brojne probleme koji nisu mali i to za platu od 54.000 dinara. Evo, ja sam 12 godina direktor i verujte da nijednom nisam bio na godišnjem odmoru duže od sedam dana, da ne pričam o mojim kolegama koje pre stignu do bolnice nego do penzije – ističe ovaj profesor filozofije.

On objašnjava da je dodatak na platu direktora samo 20 odsto i da realno, svaki predsednik sindikalne organizacije koji je i razredni starešina i nešto stariji, može da ima veću platu od prvog čoveka škole.

Naš sagovornik se upravo vratio i sa prvog regionalnog skupa direktora koji je održan u Sarajevu i prenosi da istraživanja Evropskog udruženja direktora pokazuju da direktor na kvalitet škole utiče čak do 60 odsto. On dodaje i da procedura za izbor prvog čoveka škole nije jednostavna, a na kraju, sami nastavnici biraju ko će ih predstavljati.

Sandra Gucijan

На захтев представника Градског синдиката просветних радника Смедерево и представника синдиката „Независност“, данас је одржан састанак са градоначелницом Града Смедерево др Јасном Аврамовић и председником Скупштине града Смедерево Бранчетом Стојановићем на којем је било речи о проблемима запослених у просвети.

Наиме, представници синдиката обратили су се локалној самоуправи због неисплаћених накнада за превоз радника у просвети који користе сопствени превоз. Речи је било и о неисплаћеним јубиларним наградама просветарима за прошлу 2012 годину.

Према речима градоначелнице др Јасне Аврамовић, део дуга локалне самоуправе за превоз просветних радника као и део дуга за јубиларне награде биће одмах исплаћен.

На састанку је договорено и то да ће бити формирана комисија која ће утврдити тачан број корисника сопственог превоза међу запосленима у просвети, како би се ова накнада исплаћивала само онима којима је то заиста неопходно.

Градоанчелница др Јасна Аврамовић рекла је да ће Град Смедерево испоштовати све оно што спада у законске обавезе локалне самоуправе према запосленима у просвети.

преузето са сајта града Смедерева

Ученици Математичке гимназије освојили су четири медаље на управо завршеном Међународном такмичењу из математике одржаном у Јамболу у Бугарској, саопштено је данас из те гимназије.

Сребрну медаљу освојила је Анастасија Илић, а бронзане медаље Лазар Радојевић, Игор Медведев и Марко Медведев.

На четвртом такмичењу за ученике од четвртог до седмог разреда учествовало је укупно шест ученика, а поред награђених ту су били и Тина Младеновић и Срђан Ранђеловић.

Организатори манифестације су Савез математичара Бугарске, Регионални инспекторат за образовање и Математичка гимназија „Атанас Радев“ из Јамбола.

Такмичење је одржано од 25. до 27. јануара и учествовало је 296 такмичара из Бугарске, Русије и Србије.

На ово такмичење се иде по позиву и позивају се само земље чији ученици годинама доминирају на Међународним олимпијадама из математике.

До сада су наши ученици одлазили на слична такмичења у Русију и Румунију, а ово је први пут да је наше ученике позвала и Бугарска, чији ученици су једни од најуспешнијих на међународним математичким такмичењима.

РТВ

Svi povređeni su medicinski zbrinuti u Domu zdravlja u Štrpcu, a dežurni lekali su rekli za RTV Kosovo da oni nisu u životnoj opasnosti.

Kako je saopšteno iz policije Kosova, u autobusu je bilo 60 učenika ove škole, a udes se verovatno dogodio zbog loših vremenskih uslova i neprilagođene vožnje.

Policija je odmah izašla na lice mesta i prvi rezultati istrage pokazuju da autobus nije prilagodio brzinu kretanja uslovima na putu.

АКTER

Kao i svake godine, fakulteti su najavili povećanje školarina za stopu inflacije od 12 odsto i odmah dobili „crveno svetlo” prosvetnih vlasti. Predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu Vladimir Smuđa kaže da podaci pokazuju da je u protekle tri, četiri godine, došlo do strašnog povećanja broja studenata koji pišu molbe za oslobađanje od plaćanja školarine i za povećanje broja rata. Profesori kažu da znaju da je roditeljima sve teže da školuju svoju decu, ali i da fakulteti baš iz tih razloga godinama nisu menjali školarine, dok su materijalni troškovi rasli.

Međutim, javna je tajna da se cena studija, zapravo, izračunava „odokativno”, a ono što dekani priznaju u neformalnom razgovoru sa novinarima jeste „da se gleda da školarina bude okrugla i deljiva na rate”. Oni kažu i da je osim desetak fakulteta, koji su najatraktivniji i imaju mnogo studenata i sopstvene prihode, na većini ipak katastrofalna situacija i da se štedi na svakom koraku. Najteže je u toku zime, dodaju, pa se na fakultetima zavrću radijatori posle 15 časova, iako nastava traje do osam uveče, nastavnici putuju na stručno usavršavanje ako se ima para, štedi se i na mobilnim telefonima, pa se inostranstvo zove samo kad je neophodno.

Akademci s druge strane kažu da je teška situacija i u njihovim porodicama i da nije u redu da se njihove pare umesto na unapređenje nastave, troše na plate ili račune.

– Većina studenata nema uvid u način formiranja školarine i kuda ide taj novac. U principu, akademci dobijaju neke informacije, ali se to razlikuje od fakulteta do fakulteta. Na Ekonomskom fakultetu se na primer, već pet, šest godina usvaja plan poslovanja na savetu i u njemu postoje sve informacije o prihodima i rashodima, odnosno na šta se troši novac – kaže Ivan Šašić, student prorektor Univerziteta u Beogradu.

Dekan Ekonomskog fakulteta dr Branislav Boričić prvo objašnjava da fakulteti uopšte i nisu tražili povećanje cene studija, već je reč o očuvanju realne vrednosti školarine.

– Ukoliko se to ne uvaži, sigurno će se negde odraziti. Mi bismo prvo žrtvovali knjige koje naši sufinansirajući studenti dobijaju u paketu uz školarinu i po čemu smo jedni od retkih u Srbiji, pa bi se išlo na dužinu časa i tako dalje… Jer kada se određuje cena studija, gleda se šta sve student dobija, a na Ekonomskom fakultetu dobija modernu učionicu sa računarom, legalni softver, udžbenike (među kojima je 16 kapitalnih stranih knjiga koje je fakultet sam preveo i štampao u originalnom luksuznom povezu), zatim toplu učionicu zimi, rashlađenu leti – objašnjava dr Boričić.

On kaže da fakultet 15 godina od države nije dobio ni dinara za obnavljanje infrastrukture i tekuće održavanje, a u međuvremenu su promenjena vrata, prozori, podovi, bibliotečki fond se neprekidno obnavlja, finansiraju se vannastavne aktivnosti od studentskih organizacija i studentskog lista do priprema i putovanja na međunarodna takmičenja iz sporta i znanja.

U tome da su školarine na univerzitetima preskupe, srpske studente podržava i OECD-a, koji u najnovijem izveštaju navodi da jeprosečna cena deset najskupljih oblasti studija u Srbiji gotovo dva puta veća od prosečne školarine u Koreji i preko četiri puta veća od prosečnih školarina u državama OECD .

– Cena univerzitetskog studiranja u Srbiji u odnosu na dohodak po stanovniku je veoma visoka. Naknade čak i na najjeftinijim fakultetima u Srbiji su znatno više nego prosečne u zemljama OECD. Većina državnih sredstava namenjeno je za plate zaposlenih na univerzitetu – navodi se u ovom izveštaju OECD-a.

Predsednik Studentskog parlamenta beogradskog Geografskog fakulteta Dušan Ristić kaže da je upravo održan Savet i da nisu dobili specifikaciju troškova, tako da će studenti insistirati da ukoliko bude povećanja cene studije, mora da se zna i kako se do nje došlo. Na naše pitanje kakvi su uslovi studiranja, on odgovara da su za razliku od proteklih godina sada dobri, jer je fakultet bio podstanar, a sad je dobio zgradu u Zemunu koja je renovirana.

Sandra Gucijan