РТВ

Неки од вас сигурно се сећају плавих униформи које су биле обавезан „модни детаљ“ за основце. Да ли због униформе или васпитања – однос према учитељима и наставницима у то време био је другачији.

Данас у школама ђаци носе оно што желе, а неки се тако и понашају.

Међутим, постоје школе које су увеле кодекс облачења и понашања.

Око 900 хиљада ђака враћа се у школске клупе. Почетак школске године скоро два и по месеца распуста тешко ће пасти ђацима, па стручњаци позивају на стрпљење. Поједини синдикати просветних радника најављују протест.

После два и по месеца одмора, око 900 хиљада ђака је поново у школским клупама. Неки од синдиката просветних радника већ су најавили протест. Министар Жарко Обрадовић очекује да после ребаланса буџета синдикати потпишу протокол који предвиђа повећање октобарске плате за два одсто.

Обрадовић: Све школе крећу на наставу

Министар Жарко Обрадовић очекује да после ребаланса буџета синдикати потпишу протокол који предвиђа повећање октобарске плате за два одсто.

Обрадовић је рекао да за данас у Београду имају најаву штрајка једног синдиката од четири репрезентативна.

Међутим, како је рекао, ипак ће све школе кренути на време са наставом, јер су неки унутар тог синдиката одустали од своје првобитне намере и рекли да ће радити 30 минута.

„Очекујем да ће се тим примером повести и остали и да ће све школе радити на време“, навео је Обрадовић.

Док су током лета учионице биле празне, школска дворишта била су места за разбибригу – дружење, рекреацију, па и одмарање. Помисао на обавезе, код многих изазива отпор и нервозу.

Ђаци кажу да већ осећају притисак због обавеза које су пред њима, напомињући да ће се због топлог времена тешко натерати на учење.

Они млађи, прибојавају се петог разреда, и обимнијег градива. Кажу да би волели да има више спорта и учења кроз игру.

Повратак раду, чак и после много краћег одмора, ни одраслима не пада лако. То не заборављају наставници, па ће, кажу, имати стрпљења. То саветују и родитељима.

„Врло често чујемо како родитељи плаше децу. Е, сад је почела школска година, нема игре, дружења и томе слично. Наравно, тако ћемо створити отпор према школи. Школа је место где ће бити дружења, нових љубави, где ће овладавати новим знањима, новим вештинама“, напомиње школски психолог Гордана Косановић.

На школским састанцима договарају се новине, како би деци школа била занимљивија. Најављује се више учења у природи и практичне примене градива.

Директорка ОШ „Михајло Петровић Алас“ у Београду Весна Недељковић сматра да је примена функционалног знања најважнија, тако да се планира посета музејима и позориштима, амбијентална настава.

„Нама локација иде на руку, па се могу посећивати Калемегдан или Студентски парк, Кнез Михајлова улица, али у сврху знања и примене знања у оквиру света око нас, природе и друштва, историје или било ког другог предмета, додаје Недељковићева.

Почетак и ове школске године у знаку је незадовољства просветара.

Зоран Костић из Министарста просвете и науке поручује да свако нека тражи своја права, али у складу са законом.

„Нема једнодневне обуставе рада, тога нема у закону и ја упозоравам да се то не ради. Једночасовна опомена је оно што могу да раде, у многим школама то није ни најављено“, каже Костић.

Школско звоно данас се неће огласити само у школи у Турековцу крај Лесковца. Због реновирања, ђацима те школе година почиње 10. септембра.

РТС

У основној школи у селу Гокчаница код Ушћа на Ибру, 12 наставника учиће у петом разреду само једног ђака. Осећам се као да сам из краљевске породице, каже једанаестогодишњи Лазар.

У последњих 12 година број ђака у Србији смањен је за готово 200.000. Мањак ученика створио је вишак наставника, а у све више школа, највише сеоских, предавача има колико и ђака. Њих укупно 12 у основној школи у селу Гокчаница код Ушћа на Ибру, у петом разреду учиће ове године, само једно дете.

Једанаестогодишњи Лазар Цветковић из засеока Дубова на обронцима Жељина, има ту привилегију, или се бар за сада тако осећа.

„Осећам се као да сам из краљевске породице. Чак 12 наставника долази само да би мене учили, а неки прелазе и 60 километара“, каже Лазар.

Наизменично, три наставника сваког дана ће му држати дупле часове. План и програм су већ направили, а за наставу се припремају као да ће у учионици од од око тридесетак квадрата бити пуна ђака.

„Не могу потпуно да се изразим у одељењу са једним учеником, али све у свему, корисно и за њега и за нас“, каже Лазарева наставница биологије Весна Тошић.

Лазару неће недостајати ни друштво у школском дворишту. У шестом и осмом разреду је још 11 ученика. У седмом нема ниједног, а од ове године ни у првом. Нажалост, првака неће бити ни наредне године.

„Ако се школа затвори, следује нам Краљево и околна села, објашњава Александра Пеић, наставница енглеског језика.

Да би задржали дневнике и продужили живот овој сеоској школици, која је не тако давно имала и по 600 ђака, неки од наставника ушли су и у пројекат „Друга шанса“.

Четворо наставника је тренутно ушло у пројекат и већ су на обуци, потврдила је директорка матичне школе у Ушћу на Ибру.

Ништа против да седне у клупу, ако ће то да продижи и живот селу, нема ни домаћица школе Драгица Банковић.

Можда и не буде требало јер уз Лазара у породици Цветковић стасава мала Сара која ће, како каже њен брат, бар што се тиче образовања, имати третман „као у краљевској кући“.

ртс

Саопштење 29.08.2012.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја, дана 29. августа 2012. године упутило је захтев Министарству унутрашњих послова (Управа криминалистичке полиције), да испита изјаву „Форума београдских гимназија“ у којој се тврди да постоје конкретни подаци о малверзацијама при запошљавању у београдским гимназијама. Наведене изјаве објављене су дана 27. и 28. августа 2012. године у више јавних гласила.

Имајући у виду, с једне стране, да овакве тврдње узнемиравају јавност и нарушавају углед запослених у образовању, а с друге стране, да је изнета тврдња о конкретним подацима о малверзацијама у запошљавању, Министарство просвете, науке и технолошког развоја затражило је да МУП предузме мере у оквиру својих надлежности, како би се што пре утврдила истина о изнетим наводима. Захтев Министарства просвете, науке и тенолошког развоја можете погледати овде

Са сајта МПСН

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zatražilo je u sredu od policije da ispita izjavu „Foruma beogradskih gimnazija“ o postojanju konkretnih podataka o malverzacijama pri zapošljavanju u gimnazijama i ocenilo da takvi navodi štete ugledu zaposlenih u obrazovanju.

Ministarstvo je podsetilo da su navedene izjave (da radno mesto u prosveti košta 7.000 evra) objavljene u ponedeljak i utorak u više javnih glasila.

„Imajući u vidu, s jedne strane, da ovakve tvrdnje uznemiravaju javnost i narušavaju ugled zaposlenih u obrazovanju, a s druge strane, da je izneta tvrdnja o konkretnim podacima o malverzacijama u zapošljavanju, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zatražilo je da MUP preduzme mere kako bi se što pre utvrdila istina“, navodi se u saopštenju Ministarstva

VESTI NA DLANU

Profesor istorije Miroslav Đurđević ostao bez posla posle 34 godine rada u prosveti

Miroslav Đurđević

Kragujevac – Miroslav Đurđević, profesor istorije, jedinstven je slučaj u novijoj istoriji srpske prosvete. On je, verovatno, jedini direktor škole koji je ostao bez posla, pošto nije prošao reizbor. Direktori škola u Srbiji obično sačuvaju prethodno radno mesto ili se snađu na neki drugi način. To ovom nastavniku nije pošlo za rukom, što ga je nateralo na štrajk glađu koji je započeo pre tri dana, u zgradi Šumadijskog okruga.

On traži da se vrati u prosvetu ili da mu nadležni državni organi daju bilo kakav posao, jer kaže: „Od 5.950 dinara socijalne pomoći ne mogu da živim”.

– U dve kragujevačke osnovne škole kolege istoričari odlaze u penziju. Mogao bih da ih zamenim već trećeg septembra, kada počinje školska godina, a ako to iz bilo kojih razloga nije moguće, neka mi Školska uprava u Kragujevcu ili Ministarstvo prosvete, obezbede neki drugi posao. Ja mogu sve da radim – kaže Đurđević.

Za direktora osnovne škole u Konjuhu, selu između Kruševca i Trstenika, Đurđević je izabran krajem 2004. godine, na konkursu. Januara 2009. nije prošao reizbor i od tada je bez posla. Šest meseci je primao direktorsku platu, a posle je završio na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu.

– Kolega istoričar u Konjuhu je došao u školu pre mene i nije bilo pravnog osnova da se vratim u nastavu – objašnjava ovaj profesor.

Posle godinu dana na „birou rada”, Đurđević je, kaže, morao da se lati nekog posla, kako bi preživeo.

– Brao sam maline u Makovištu kod Kosjerića, a jabuke na plantažama kod Grocke. Radio sam i sa zidarima iz Petrovca na Mlavi, ali su majstori rđavo i neredovno plaćali. Ipak, meni ništa nije teško. Zato sam sada tražio da me prime u „Komunalno”, da čistim ulice, ali su mi tamo rekli da ne mogu, jer imam fakultetsku diplomu – kaže ovaj šezdesetjednogodišnji prosvetni radnik.

Đurđević je rodom iz Velike Drenove, a od 34 godine staža, 28 je radio kao profesor istorije u školi u Petrovcu na Mlavi, gde je i živeo. U Kragujevac se preseli jer je, kaže, voleo ovaj grad.

– Imao sam kuću u Petrovcu i lepo živeo. Sa gastarbajterima, kojih je taj kraj pun, tokom leta sam išao u Austriju i tamo radio kao perač sudova. Svojevremeno sam zarađivao i po 20.000 šilinga. Posle sam prodao kuću i preselio se u Kragujevac, gde sam kupio jednosoban stan. Voleo sam ovaj grad oduvek, jer sam još kao mali mnogo slušao o njemu. Kad sam ostao bez posla, molio sam vladiku Jovana da mi da nešto da radim pri crkvi. Nudio sam mu da crkvi ostavim stan kad umrem, ali ništa nije vredelo. Išao sam i kod gradonačelnika, a ministar prosvete je, kada sam mu ispričao šta se dogodilo, rekao da je „u pitanju greška”. Kakva i čija, ne znam – priča Đurđević.

On štrajkuje ispred same kancelarije načelnika Školske uprave u Kragujevcu, Radojka Damjanovića.

– Ne možemo da mu pomognemo, jer je kao nezaposleno lice u ingerenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. A, ako se pojavi neko slobodne mesto, tu su direktori škola da odluče hoće li primiti njega ili nekog drugog – objašnjava Damjanović.

Đurđević ima sina i ćerku, ali od njih ne želi da traži pomoć. Kaže da je to „evropski model”.

– U razvijenoj Evropi svako ima svoj život, i ako ima nekih problema ne obraća se deci, već institucijama države – navodi ovaj bivši direktor škole.

Za školu u Konjuhu, kaže, uradio je mnogo. Izgradio je tri pomoćna objekta, uredio dve botaničke bašte, asfaltirao igralište… Smatra da su rezultati koje je postigao dovoljni da bude vraćen u nastavu, a radio bi, kaže, bilo gde u Srbiji.

– U Evropi su ljudi pokretljivi, rade i po 500 kilometara daleko od kuće, a meni su se čudili što idem 61 kilometar, koliko ima od Kragujevca do Konjuha – navodi Đurđević i kaže da će štrajk glađu nastaviti sve dok ne dobije neki posao.

Brane Kartalović