Beograd — Policija je uhapsila studenta Stefana Vlajkovića zbog sumnje da je počinio krivična dela prevare i falsifikovanje isprave za dobijanje stipendije.

On je osumnjičen da je falsifikovao diplomu Fizičkog fakulteta i prevario Fond za mlade talente i biće priveden dežurnom istražnom sudiji, kažu u Informativnoj službi MUP-a.

Pojedini mediji navode da je Vlajković uhapšen u okolini Vrnjačke Banje gde se skrivao u dubokoj ilegali posle izbijanja skandala o lansiranju prvog srpskog satelita zajedno sa NASA.

Ubrzo je na Fizičkom fakuletu utvrdjeno da nije diplomirao, da je od 25 položio samo sedam ispita i da je falsifikovao diplomu na osnovu koje je upisao doktorske studije u Cirihu.

Utvrdjeno je i da je od Fonda za mlade talente npričao da je pregovarao sa NASA o lansiranju prvog srpskog satelitaa osnovu lažne diplome uzeo novac za stipendiju.

B-92

На факултетима и у Ректорату почело уручивање диплома. „Болоњске“ дипломе издају се и на енглеском језику, а називи занимања подударни су са називима у дипломама Европске уније.

Крајем прошле године на дипломе је чекало око четрнаест хиљада дипломаца. После отклањања проблема у електронској комуникацији, на матичним факултетима и у Ректорату Универзитета у Београду академцима се уручују дипломе.

После акредитације и свих уједначавања – система звања од стране Националног савета за високо образовање, одговарајућих профила предвиђених законом, правилником о стручној спреми у основној и средњој школи, и одговарајућих софтвера, први су филолози прошлог викенда почели да добијају дуго очекивана документа.

Дипломци кажу да са дипломама могу да траже више послова и на више места, као и да би могли да конкуришу за мастер студије у иностранству.

Називи занимања у дипломама подударни су са називима у дипломама у земљама Европске уније.

Декан Филолошког факултета Универзитета у Београду проф. Александра Вранеш каже да акредитација потврђује да су наше дипломе апсолутно компатибилне са дипломама у земљама ЕУ.

„Ми очекујемо и имамо повратне информације из иностранства да наши студенти, наши дипломци немају дипломе са нострификацијама“, рекла је Вранеш.

Ректор Универзитета у Београду проф. Бранко Ковачевић каже да диплома сад има пет нивоа заштите и да не може да се фалсификује.

„Коначно смо увели и издавање дипломе и на енглеском језику, тако да неће више морати да иду код судског тумача да преводе диплому. Иначе диплома овог универзитета признаје се свугде у свету“, истакао је Ковачевић.

До 15. јула документа ће добити 1.100 филолога. Овог месеца дипломе основних и мастер студија добили су и студенти ФОН-а.

РТС

Родитељи ученика основне школе „Краљ Петар Први“ у Београду, забринути због тога што учитељ који је туберкулозом заразио 14 деце има и вирус ХИВ-а. Забринути родитељи позивају на одговорност Министарства просвете и здравља и траже смену директорке, јер учитеља није послала на лекарски преглед.

После информације да је учитељ једне основне школе „Краљ Петар Први“ у Београду који је туберкулозом заразио 14 деце, заражен и вирусом ХИВ-а – родитељи су узнемирени. Траже смену директорке јер, кажу, учитеља није послала на лекарски преглед.

Директорка тврди да не може запослене да приморава на лечење, док надлежни подсећају да радна места у образовању нису високоризична, па не подлежу редовним систематским прегледима.

Не желе да спекулишу о болести учитеља на основу тврдњи медија. Родитеље занима безбедност њихове деце, јер је више од пола одељења позитивно на туберкулозу.

„Проблем је у томе што је 14 наше деце заражено дуготрајном изложеношћу бактерије и неодговорним понашањем школске управе, тј. директора школе на првом месту, учитеља на другом месту који је требало правовремено да реагује и да се повуче“, каже један од родитеља Драган Петровић.

Позивају на одговорност Министарства просвете и здравља, а траже и смену директорке.

„Директорка и сви послодавци имају законску обавезу, кад посумњају у здравствено стање запосленог да га упуте на ванредни систематски преглед“, каже адвокат родитеља Драган Пашић.

Ту се не ради о његовој вољи, ако лице то не жели, онда директорка има одређена овлашћења, као што су привремено удаљење са посла или нека друга, објашњава Пашић.

„Нека поднесу тужбу, само нека престане хајка која руши углед школе“, истиче директорка и додаје да је приметила да је учитељ ослабио, али ју је он уверавао да се добро осећа.

„Није мој посао, нити ја могу као директор школе да терам моје запослене да иду код лекара, јер би то био мобинг или дискриминација“, каже директорка ОШ „Краљ Петар Први“ Милка Бошков.

И у Министарству просвете наводе да директор школе није надлежан да процењује здравствено стање просветних радника, јер за то није стручан.

„Директор школе и други органи школе нису здравствени радници и не могу да дају квалификације о туђем здрављу. Просветни радници дужни су да само приликом заснивања радног односа доставе лекарско уверење да су способни за рад са децом, објашњава Желимир Попов из Министарства просвете и науке.

Све друго, регулисано је Законом о јавном здрављу грађана, каже Попов и подсећа да је до 2005. године постојала обавеза годишњег систематског прегледа просветних радника.

„Разлог укидања систематског прегледа вероватно је финансијске природе, пошто у образовању има 120 хиљада запослених и те прегледе неко треба да плати, па је вероватно утврђено да је скупо“, сматра Попов.

Да треба вратити обавезан годишњи преглед, једино је у чему се слажу и родитељи и просветни радници и министарство, али то не решава проблем заражених ученика другог разреда школе „Краљ Петар Први“.

РТС

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

08.06.2012. од 9:30.  у  Београду , у просторијама Самосталног синдиката  одржан је Округли сто  у организацији Секције жена Синдиката образовања Србије. Чланице Секције жена ГСПРС „Независност“ присуствовале су као гости са правом учешћа у дискусији. После поздравне речи Бранислава Павловића саветовање је почело излагањем Биљане Малетин, консултанткиње ОЕБСА – а за родну равноправност у Србији на тему: „Жене у друштвеном животу и образовању у светлу родне равноправности“.

Кроз тему је посматран однос равноправности полова у разним аспектима почев од рођења (облачење у розе и плаву боју – стереотипи), преко васпитавања и облачења девојчица на мушки начин ( у „женским“ породицама тзв. вирџине), преко улога (девојчице-мајке, куварице; дечаци-војници, занатлије…), осетљивих друштвених група (Роми), дискриминације на радним местима, па све до отежаног учешћа жена у руководећим органима установа, као и у светским центрима моћи (апсолутно нема жена нпр. у НАТО). На крају, анализом статистичких података и излагања донети су следећи закључци:

 Жене мање учествују на тржишту рада и имају мање зараде – извори разлика: жене почињу након школе са избором студирања (мушкарци већ усмерени); разлике у професијама којима се тежи; разлике по питању рађања и коришћења времена; не зна се много о другим ограничењима (транспорт, безбедност…) која утичу на мобилност радне снаге

 Жене имају веће шансе да постану „обесхрабрени радници“ (није им исплативо да раде ако плаћа пут и бебиситерку) због традиционалних родних улога

 Највећи губитници у транзицији су они који су већ били под притиском, мање образовани, родитељи, радници са већ ниском сигурношћу рада или без социјалних давања, а посебно жене

Следећу тему је изложила Драгана Платиша, дипломирани правник, под називом „Жене и радна и здравствена сигурност“.

Указано је на важност социјалног и здравственог осигурања, шта оно обухвата као и накнаде зарада у случају привремене спречености за рад. Упознати смо са забраном дискриминације, заштитом материнства, заштитом родитељства, трајањем породиљског одсуства као и одсуства ради неге детета као и о накнадама зараде и висине те накнаде.

Уводничар за следећу тему је био мр Јово Гаврић „Жене и реформа пензионог система“. У оквиру ове теме указано је на:

Разлике између мушкараца и жена у пензијском систему Србије

Законски оквир у оквиру пензијског система у Србији и положај жена у њему

Анализа стања пензионера у Србији са аспекта разлике међу половима

Изједначавање старосне границе за мушкарце и жене

Након излагања изведени су закључци:

 Пензијски систем у Србији је уређен тако да погодује женама али ипак постоји разлика између висине пензије у корист мушкараца

 Жене у Србији које су већ достигле одређени број година не живе много дуже од мушкараца (код нас жене користе прнзију много краће него што се обично мисли у односу на мушкарце (2-3 године дуже)

После излагања организована је панел расправа: „Жене у образовном систему – жене у програмима образовања и родна равноправност.

Панелисти су: Радмила Ђурић из Апатина (предшколско образовање и васпитање), Виолета Стојановић (основно образовање), Слађана Миљковић из Земуна (средња стручна школа) и др Славица Манић из Београда (високо образовање).

Округли сто је протекао у радној и пријатној атмосфери са жељом да се и убудуће настави сарадња наша два синдиката и да наступамо као један када су у питању захтеви као добробит за све запослене као и друге (сугестија чланица Секције жена УГС-а). У прилог овоме иде Палићки споразум из 2000. године који позива на повезивање синдиката и заједничког наступања на јавној сцени (могућност лобирања утицајних политичарки и јаких цивилних и привредних лица зарад интереса свих без политичког ангажовања).

Подносилац извештаја:

представница Секције жена

у Покрајинском одбору УГС „Независност“

Биљана Митровић

Policija ispituje da li su u dve škole provaljeni testovi ili je zlonamerno uznemirena javnost

Testovi sve vreme u sefu i marici, nastavnici i učenici ih vide tek na ispitu

– Završni ispit neće biti „oboren”. Dojava o navodnom prodavanju testova stigla nam je iz dve škole, a ispostavilo se da su đaci u tim školama postigli lošije rezultate nego generacija prošle godine. Nema razloga za osporavanje završnog ispita, izveštaji 3.113 supervizora potvrđuju da nije bilo masovnog prepisivanja i ugrožavanja regularnosti provere znanja – izjavio je juče za „Politiku” Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

On je pojasnio da će posledice snositi oni koji su napravili prekršaj, bilo da su ugrozili regularnost male mature ili uznemirili javnost. Ko su oni, utvrdiće policija.

Za koju kariku možete sa sigurnošću da tvrdite da nije popustila u lancu sprovođenja završnog ispita?

– Ni za jednu. I u banci postoji sistem zaštite koji ne može da spreči zlu nameru. Očito je i u priči o ispravnosti sprovođenja završnog ispita neko bio zlonameran – zaključuje Kostić.

Roditelji đaka iz dve beogradske škole tvrde da su pred početak testa iz matematike mogli na ulici za hiljadu dinara da kupe tri kombinacije testova, od kojih je jedan bio i na maturi. Direktor štamparije „Službenog glasnika” Petar Mladenović ističe da „sporni testovi, navodne kopije pravih, koji su se pojavili u javnosti ne izgledaju kao testovi koji su izašli iz službene štamparije”.

Testovi su morali biti čuvani u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, jer tamo su nastali. Koliko su dobro sačuvani?

– Ne postoji nijedan računar na kojem su deponovani, ni u fazi izrade. Pripremani su u izolovanom delu zavoda gde neovlašćeni nemaju pristup, niti se radni materijal šalje i-mejlovima. Kad se posao obavi, sve se briše sa računara, a podaci se čuvaju na eksternoj memoriji, pod nadzorom – objasnio nam je Dragan Banićević, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Ko je odgovoran za čuvanje testova na toj memoriji?

– Ja sam jedini odgovoran. Nikada u ruci nisam imamo štampanu, niti sam video-elektronsku verziju testa, to pokazuje koji je stepen sigurnosti. Procedura je propisana zakonom. Striktno se držimo protokola i radimo pod video-nadzorom. Kod nas je kao da ulazite u sef Narodne banke, nisu svima vrata otvorena, svaki ulaz se beleži i nema šanse da o tome ne ostane trag – kaže Banićević

Konačne kombinacije testova nisu dostavljene štampariji elektronskim putem nego „peške”?

– Tako je. Tamo ne ide jedan čovek, niti materijal nosi u džepu. U pratnji policijskih službenika predajemo materijal „Službenom glasniku”, sačekamo prvi otisak u štampariji, parafiramo ga i dalji posao je u nadležnosti zaduženog za štampu – pojasnio je Banićević.

On nije hteo da komentariše koja je karika u lancu čuvanja testova mogla najpre da pukne, ali je rekao:

– Kada policija uradi svoj deo posla, za dva-tri dana znaće se ko je i zašto posumnjao u regularnost završnog ispita. Za mene je ovo uznemiravanje javnosti i dece.

Milenija Simić Miladinović

На Шангајској листи најбољих 500 универзитета у свету ове године могао би да се нађе и Универзитет у Београду. У самом врху Шангајске листе су Харвард, Стенфорд, Беркли, Оксфорд, Кембриџ, Сорбона.

Универзитет у Београду могао би ове године да се нађе на Шангајској листи 500 најбољих универзитета у свету.

Академско рангирање универзитета у свету, познато као Шангајска листа, јесте публикација коју објављује Шангајски универзитет „Цао Тун“ који и рангира универзитете и тако успоставља једну од најзначајнијих ранг-листа високошколских установа у свету.

Шангајска листа упоређује високошколске установе широм света према утврђеним стандардима: броју добитника Нобелове и Филдсове медаље, цитираности истраживача, броју објављених радова у водећим светским научним часописима.

Према прелиминарни резултатима, Универзитет у Београду ове године би могао да се нађе међу првих петсто. У прилог томе говоре и друге ранг-листе.

Ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић каже да је, према Скопус ранг-листи, која претражује резултате пре свега у области истраживања, науке и где се гледају публицистички резултати, часописи са ИМАК фактором, Универзитет у Београду прилично добро рангиран.

„Гледају колико имате радова у таквим часописима и колико сте пута цитирани, односно колико је ваш утицај на науку. И ту смо доста добро прошли. Ове године они су нас рангирали на неко 396 место у свету. Универзитет у Београду је далеко испред свих других српских универзитета. Оно што још увек фали, то је да ми имамо више радова него што су они приказали“, каже Ковачевић.

Ништа мање значајна није ни Томпсон-Ројтерсово истраживање.

„И Томпсон-Ројтерс је објавио радове за 2011. годину, где имамо више радова, на пример, од Загреба који је на Шангајској листи, око 400-500 радова више, као и Љубљане, који је испред Загреба на Шангајској листи, исто са неколико стотина радова више“, истакао је Ковачевић.

У самом врху Шангајске листе су Харвард, Стенфорд, Беркли, Оксфорд, Кембриџ, Сорбона. Из република некадашње Југославије, међу првих петсто налазе се Љубљански универзитет и Загребачко свеучилиште.

РТС

Први уписни рок на факултетима Универзитета у Београду траје до 22. јуна. Места има за 14.200 бруцоша.

Пријављивањем кандидата на факултетима Универзитета у Београду почиње први уписни рок, који ће трајати до 22. јуна. На основним академским студијама 31 факултета Београдског универзитета има места за нешто више од 14.200 бруцоша, од чега ће се 9.338 школовати о трошку државе.

Приликом пријављавања за упис на факултет, поред уписног листа, који се прибавља на писарницама факултета, потребно је донети и оригиналу диплому и фотокопију дипломе о завршном испиту, оригинале и фотокопије сведочанстава свих разреда средње школе, оригинал и фотокопију извода из матичне књиге рођених и доказ о уплати за пријављивање.

После пријављивања, пријемни испити одржаваће се од 25. до 27. јуна.

Кандидати свих медицинских факултета у земљи истог дана полагаће пријемни испит. На осталим државним универзитетима пријем докумената почиње 27. јуна. Висина школарина за самофинасирајуће студенте иста је као и прошле године.

Цене пријемних испита на факултетима Универзитета у Београду крећу се од 1.500 до 12.000 динара. Највиша је на архитектури 12.000 динара, док је најјефтинији Физички факултет са 1.500 динара. На већини осталих факултета цена је од 6.000 (Медицински, Електротехнички) до 7.000 динара (Правни, Филолошки, Фармацеутски).

Тај износ се, уколико кандидати не прођу на пријемном не враћа, а многи полажу пријемни на два факултета, како би имали више шанси да се упишу.

„Држава апелује да се пријемни не наплаћује или да тај износ буде минималан“, рекао је Танјугу државни секретар у Министарству просвете и науке Радивоје Митровић.

На цену пријемног испита утиче то да ли је потребно изнајмити додатни простор односно халу, кажу у управама факултета. Факултети имају трошкове штампања тестова, ранг-листа, разних обавештења, плаћају дежурства професорима и другом особљу, а у управама факултета оправдање налазе и у томе што држава већ дуго година не измирује у потпуности своје обавезе за материјалне трошкове факултета.

РТС

Осмаци полагали завршни испит из математике. Министар просвете Жарко Обрадовић извукао комбинацију број један за полагање теста. Будући средњошколци полагали су тест из математике, чиме су завршили обавезни завршни испит, малу матуру, који се вреднује приликом уписа у средњу школу.