Agencija za borbu protiv korupcije odlučila da se javno objavi preporuka za razrešenje Milana Višnjića sa funkcije dekana Medicinskog fakulteta u Nišu.

Milan Višnjić (FoNet, arhiva)

Agencija je apelovala je na predsednika Saveta univerziteta u Nišu da se prilikom razmatranja kandidature Milana Višnjića za prorektora Univerziteta u obzir uzme i to da je javno izneta preporuka da on bude razrešen sa funkcije dekana Medicinskog fakulteta zbog kršenja zakona.

Podseća se da je u Prekršajnom sudu u Nišu podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Višnjića zbog povrede odredaba zakona o sukobu interesa, pri zapošljavanju na fakultetu članova porodice.

„Imajući u vidu ove činjenice Agencija smatra da kandidovanje za prorektora Univerziteta u Nišu tog javnog funkcionera (Višnjića) dovodi u sumnju kredibilitet i lični dignitet kako kandidata, tako i institucije čija je osnovna delatnost objedinjenje obrazovnog i naučnoistraživačkog, stručnog, odnosno umetničkog rada, kao jedinstvenog procesa visokog obrazovanja“, ukazala je Agencija za borbu protiv korupcije.

Ona je ranije navela da postoji osnovana sumnja da Višnjić, kao javni funkcioner, nije obavestio pismeno neposrednog pretpostavljenog, odnosno Savet Medicinskog fakulteta u Nišu i Agenciju za borbu protiv korupcije o sumnji u postojanje sukoba interesa pre zaključivanja ugovora o radu sa članoima svoje porodice.

To su njegov sin Aleksandar Višnjić – na radnom mestu docenta na predmetu Socijalna medicina, njegova ćerka Jelena Višnjić – na radnom mestu asistenta na predmetu Matematika i informatika, njegov zet Srđan Ljubisavljević – na radnom mestu asistenta na predmetu Patofiziologija, majka njegovog zeta Snežana Ljubisavljević – na radnom mestu tehničkog sekretara na predmetu Urgentna medicina.

(Beta)

Od 13.694 studenata koji su Univerzitet u Beogradu upisali 2010/11. godine, 41 odsto nije uspelo da upiše drugu godinu. Od fakulteta je odustalo pet odsto studenata, dok je 36 odsto obnovilo godinu, pokazale su najnovije analize prolaznosti.

Najbolje rezultate imali su studenti Arhitektonskog fakulteta, gde je 87 odsto studenata položilo sve ispite i ostvarilo 60 ESP bodova.

– Ovaj fakultet, zbog velike konkurencije, upisuju najbolji srednjoškolci. Tokom godine studenti su na većini predmeta angažovani non-stop kroz razne projekte, analize. Polaganje ispita olakšano je i uvođenjem kolokvijuma – kaže za „Blic” prof. Vladimir Mako, dekan Arhitektonskog fakulteta.

Prema podacima UB, najmanje je studenata na Mašinskom i Pravoslavno-bogoslovskom fakultetu koji su ispunili sve svoje ispitne obaveze i ostvarili 60 ESPB bodova.

– Problem je što brucoši dolaze sa lošim predznanjem iz srednjih škola. Ideja je da već od ove godine svakog septembra organizujemo besplatnu polaznu školu matematike, gde će profesori sa brucošima prelaziti gradivo iz srednje škole – objašnjava Milorad Milovančević, dekan Mašinskog fakulteta.

Ohrabruje to što je prolaznost na ispitima generacije 2010/11. godine u odnosu na generaciju pre njih u blagom porastu – povećana je za tri odsto.

РBLIC

Uslove za akreditaciju nije ispunilo 13 od ukupno 50 visokih škola koje su bile na proveri. Upozorenim školama nedostaju stručni kadrovi i bolji uslovi za rad

Komisija za akreditaciju (KAPK) odložila je odluku za još dve škole. Većini manjka stručnog kadra, a neke su upisivale i duplo više studenata nego što im je dozvoljeno, pišu „Novosti“.

Na spisku onih kojima je stigao akt upozorenja jer ne ispunjavaju uslove za akreditaciju su – visoke škole za vaspitače u Aleksincu, Gnjilanu, Kruševcu, Sremskoj Mitrovici, Pirotu i Vršcu. Akreditaciju nisu dobile ni visoke tehničke škole u Aranđelovcu, Trsteniku, Zvečanu i Požarevcu.

Uslove za akreditaciju nisu ispunile ni Beogradska poslovna škola, Visoka poslovna škola iz Čačka i Visoka hotelijerska škola u Beogradu. Donošenje odluke o akreditaciji odloženo je za Visoku sportsku i zdravstvenu školu iz Beograda i Visoku ekonomsku iz Peći i Leposavićа.

Dnevni akter

РТВ

ВРШАЦ –

Након мале матуре следи упис у средње школе.

То може бити стресан тренутак, нарочито када је у питању полагање завршних и пријемних испита. Понекад, због страха и треме, очекивани резултати могу изостати без обзира на знање детета.

РТВ

По добијању дипломе млади се по први пут сусрећу са конкурсима за посао у којима се често тражи радно искуство, а које током студирања нису имали прилику да стекну.

Многи факултети, упркос евидентној потреби, не пружају студентима могућност да се барем делимично упознају са оним што их чека на тржишту рада.

Влада Србије највероватније ће у четвртак, 24. маја, донети одлуку о броју буџетских студената који ће у школској 2012/13. години бити уписани на основне академске и струковне студије, а предложене квоте су нешто веће него прошле године.

Према предлогу, на основним академским студијама осам државних универзитета о трошку државе школоваће се нешто више од 21.500 бруцоша, а на 47 струковних школа има места за близу 7.000 бруцоша, рекао је Танјугу државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић.

На основним академским студијама, уколико предлог министарства буде усвојен, школоваће се 1,77 одсто више бруцоша него лани, док ће квоте на струковним студијама бити веће за 1,56 процената.

Пријемни од 25. до 27. јуна

Митровић тврди да овога пута није било „пуког преписивања квота“ и да је била укључена и Национална служба за запошљавање, чији су стручњаци у неколико наврата анализирали предлоге факултета и стање на тржишту рада. Одмах након владине одлуке, универзитети и факултети расписују конкурсе са детаљним подацима о квотама на појединим студијским програмима, школарином, уписним терминима.

Универзитет у Београду (УБ) је предложио да се у наредној школској години упише нешто више од 14.200 бруцоша, од чега око 9.200 буџетских.

Пријављивање кандидата највероватније ће трајати од 20. до 22. јуна, полагање пријемних испита обавиће се од 25. до 27. јуна, а резултати ће бити објављени 28. јуна.

Коначна ранг листа, према предлогу календара уписа, биће објављена 2. јула, а до 12. јула мора бити завршен упис у првом року. Други уписни термин је у септембру, од 3. до 30. септембра.

Скупља школарина на већини факултета

Упркос препоруци ресорног министарства да се школарине за самофинансирајуће студенте не мењају, шест од 31 факултета УБ предложило је веће цена уписа.

Највеће поскупљење предложио је Електротехнички факултет где на програму софтверског инжењерства тражи да школарина уместо 183.000 буде 204.000 динара. На овом факултету вероватно ће бити скупље студије и на одсеку електротехнике и рачунарства са 81.000 на 90.000.

Управа Факултета спорта и физичког васпитања планира да са 147.000 динара повећа школарину на 163.500. Повећање је затражио и Шумарски факултет и то за 5.000, па ће студије коштати 65.000 динара, док је Факултет политичких наука предложио једнаку школарину на сва четири програма на основним академским студијама – 98.000 динара. Неки њихови програми прошле године су коштали 90.000 динара.

За самофинансирајуће студенте на Правном факултету, уколико ресорно министарство то одобри, биће потребна 91.000 динара, уместо 85.000. Географски факултет планира да повећа школарину за 10.000 динара , са 70.000 на 80.000.

Броју бужетских студената треба додати и квоте за самофинансирајуће студенте, а приватни Универзитет Мегатренд недавно је понудио да бесплатно упише 2.500 бруцоша.

РТВ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Оd 13.697 prošlogodišnjih brucoša, 8.002 ostvarila uslove za budžet, sve manje položenih ispita. Sa univerziteta se ispisalo pet odsto novajlija

GENERACIJA prošlogodišnjih brucoša zanemarljivo se popravila u odnosu na starije kolege. Studenti Univerziteta u Beogradu koji su se upisali 2010. tek za nepuna tri procenta uspešniji su od generacije brucoša prethodne godine, kada je reč o broju položenih ispita i prikupljenih ESP bodova.

Od 13.697 prošlogodišnjih brucoša, 8.002 ostvarila su bar 48 ESP bodova, koliko je dovoljno da se rangiraju za budžet. A dve godine ranije od 13.550 studenata prve godine, njih 7.539 prešlo je granicu od 48 bodova. Isti je odnos i među najboljima – koji su dostigli maksimalnih 60 poena. Prošle godine bilo ih je za tri odsto više.

NAJBOLjI USPESI NA ARHITEKTURI

PREMA broju brucoša koji su „očistili godinu“ i osvojili maksimalnih 60 bodova najuspešnija je prošle godine bila Arhitektura, sa 87 odsto. Na Učiteljskom fakultetu je 70 odsto položilo sve ispite, na FON skoro polovina, a zatim slede Medicinski sa 42,1 i Filološki sa 40,6 odsto najuspešnijih studenata.

Na nivou univerziteta oko pet odsto prošlogodišnjih brucoša je i zvanično napustilo studije. Mnogi od njih su sačuvali indeks, ali sa malim brojem položenih ispita. Mnogi fakulteti, međutim, odskaču od ovog proseka. Tako je na Fakultetu za fizičku hemiju broj ispisanih studenata, već u prvoj akademskoj godini, 39,8 procenata. Sa Mašinskog fakulteta ispisao se svaki deseti, sa Tehnološko-metalurškog 14,8, a sa Hemijskog 17,6 odsto. Od Biološkog fakulteta baš niko nije odustao, a manje od jedan odsto diglo je ruke od Farmacije, FON, Učiteljskog i FPN.

Od akademaca koji su odustali od Fakulteta za fizičku hemiju, čak 38,6 odsto bilo je na budžetskom finansiranju.

Ove godine, s obzirom na to da će hiljadu brucoša moći prvu godinu besplatno da studira na „Megatrendu“ profesori procenjuju da će broj onih koji „rezervišu“ dve stolice, jednu na privatnom, drugu na državnom, da bude povećan.

A kada bi lestvica za studiranje o trošku države sa 48 bodova bila podignuta na 60, kako je trebalo već da bude urađeno, budžetska mesta na studijama masovno bi ostajala prazna. Jer od cele generacije prošlogodišnjih brucoša, tek 4.228 ili 31 odsto uspelo je da položi sve ispite i zaradi maksimalnih 60 bodova.

Večernje novosti