U konkurenciji skoro 400 ekipa sa celog kontinenta, naši đaci pobedili u vođenju virtuelne banke

Profesor Predrag Matović, Nemanja Markićević i Branko Mirković u redakciji „Politike”

Nemanja Markićević i Branko Mirković, učenici četvrtog razreda Tehničke škole u Mladenovcu, ovogodišnji su pobednici evropskog takmičenja „Banke u akciji”. Takmičenje je trajalo četiri meseca, od sredine januara, kada je startovalo 396 ekipa iz 12 evropskih zemalja, a prošle subote bilo je veliko finale, u kojem su, osim našeg, učestvovali timovi iz Litvanije, Bugarske, Italije, Grčke i Slovačke. Nemanja i Branko osvojili su prvo mesto u veoma jakoj konkurenciji, sa 370 poena, što znači da su 3,7 puta uvećali poslovanje svoje virtuelne banke.

– Nagrada za osvojeno prvo mesto iznosi ukupno 300 evra, za nas dvojicu. Kako su nam objasnili – i u Evropi je kriza. Do pretprošle godine, finala su bila u Briselu, Parizu, Bukureštu, a od tada se održava onlajn. Znači, mi sedimo za kompjuterom i odigravamo poteze, odnosno donosimo bankarske odluke. Dobijamo određene vesti koje opisuju stanje na tržištu, proučavamo ih i donosimo odluke o poslovanju banke. Naša „baza” bila je naša škola u Mladenovcu. Odluke smo donosili obično ponedeljkom i petkom, i trebalo nam je u proseku po sat vremena dnevno – pričaju novopečeni bankarski šampioni, koji su posetili redakciju „Politike”.

Kako kažu, na njima je bilo da donose odluke o visini kamatnih stopa za kredite i štednju, koliko novca da ulože u marketing, istraživanja i razvoj banke.

.

B. Bilbija

Poštansko sanduče koje svetli i zvoni obaveštavajući ukućane o prispeću pošte, kao i kompjuter koji normalno funkcioniše pod vodom osmislili su i konstruisali srednjoškolci iz Tehničke škole „Rade Metalac” u Leskovcu

Tim koji je konstruisao kompjuter u akvarijumu

Leskovac – Timovi istraživača u okviru učeničkih kompanija u Tehničkoj školi „Rade Metalac“ u Leskovcu predstavili su nekoliko zanimljivih otkrića koja su izazvala veliku pažnju na takmičenjima i sajmovima. Jedan takav tim upravo se vratio sa nacionalnog sajma mladih pronalazača koji je održan u Beogradu od 23. do 25. maja, na kojem je s ponosom prikazao „akva-komp“, kompjuter u akvarijumu sa ribicama. Izum je nagrađen zlatnom medaljom i peharom koji je dodeljen školi za prezentaciju, a priznanje je stiglo i od Udruženja pronalazača Pule, takođe za izuzetan nastup i prezentaciju.

Učenička kompanija „Akva-komp” proglašena je za najbolju na sajmu učeničkih kompanija Jablaničkog i Pčinjskog okruga u Leskovcu koji je organizovao Centar za ekonomski razvoj pod nazivom „Misli kao preduzetnik“. Nesvakidašnji kompjuter prikazan je i na nedavnom svečanom otvaranju nove pošte u Leskovcu, gde je takođe izazvao oduševljenje.

Pored Lazara Vasića, učenika trećeg razreda, od koga je potekla ideja, u izradi neobičnog računara učestvovali su i Aleksandar Ranđelović, Anica Spiridonović, Miljan Stošić i Nikola Đorić.

Timom je rukovodio Igor Arsić, profesor elektronske grupe predmeta, koji za „Politiku“ objašnjava: – Uspeli su da spoje nespojivo – vodu, elektroniku i softvere. Kompjuter je kao i običan, samo što nema prašine i čišćenja kućišta, ima produžen vek, zato što radi sa nižom temperaturom, pa se manje troše komponente. Sam računar je u specijalnoj tečnosti, fluidu koji ne provodi električnu energiju. To je najveća tajna. Ta tečnost ujedno rashlađuje računar.

Milan Momčilović

БЕОГРАД – Екипа од пет младих и талентованих физичара који су постигли најбоље резултате на управо окончаној Српској физичкој олимпијади представљаће Србију на Међународној физичкој олимпијади, која ће бити одржана у јулу у Естонији.

Тамара Шумарац, Милан Корњача, Душан Шобот, Милан Крстајић и Јован Блануша су средњошколци који ће се потрудити да наставе традицију добрих резултата наших физичара на међународним такмичарима, а ако неко од њих буде онемогућен да путује у Естонију, замениће га Илија Бурић или Лука Бојовић, који су освојили шесто и седмо место.

Као у свету

Ученица четвртог разреда Математичке гимназије Тамара Шумарац, првопласирана на СФО, објашњава да се ове године то такмичење први пут спроводило из два дела, експерименталног и теоријског.

– Добро је што су експерименти које смо спроводили првог дана направљени по угледу на оне који се спроводе на међународним Олимпијадама, па већ сад знамо шта нас тамо чека – каже Тамара и истиче да су она и остали такмичари имали седмодневне припреме, током којих су им савете давали бивши олимпијци

Мада се олимпијаде физичара организују за ученике четвртог разреда, на њима могу да учествују и млађи, а један од таквих био је и Лука Бојовић, ученик другог разреда, који је освојио седмо место.

– Одувек сам волео природне науке, ваљда зато што су ме родитељи усмеравали у том правцу. Још сам млад да бих знао чиме ћу се бавити, али ме тренутно највише привлаче физика и нарочито астрофизика – каже Лука.

Злато и девет бронзи

Председник Друштва физичара Србије Иван Дојчиновић наводи да се у последње три године, од 15 српских такмичара на међународним Олимпијадама, чак 14 вратило са неком од медаља.

– Имали смо једну златну, четири сребрне и девет бронзаних, што је врло леп успех… Иначе, такмичења физичара имају дугу и лепу традицију у Србији. Ове године одржано је педесето републичко такмичење, у Сенти, крајем априла, које је представљало квалификације за СФО, која се одржава шести пут, и то по узору на међународна такмичења – каже Дојчиновић и истиче да од овогодишњих представника очекује не само да наставе традицију, већ и да премаше успехе својих претходника.

Проблем финансије

– Путовања младих талената на међународна такмичења стално прате финансијски проблеми. Прошле године је било густо јер је Министарство просвете дало мало новца, па смо морали да тражимо помоћ са стране. Ове године, Олимпијада је, срећом, у Естонији, па пут није превише скуп, а и из Министарства су најавили знатно већи износ – каже Иван Дојчиновић, председник Друштва физичара Србије.

Ф. Роговић

Ученици Основне школе „Свети Сава“ у Горњем Милановцу платили су казну за возача аутобуса, због пребрзе вожње, док су се враћали са дводневне екскурзије, рекли су данас родитељи ученика.

Ђаци седмог разреда били на дводневној екскурзији у Ђавољој вароши и Врању. Возач аутобуса „Конвој травел“ на повратку прекорачио је брзину због чега га је саобраћајна патрола казнила са 5.000 динара.

Наставници су организовали сакупљање новца за плаћање казне, сваки ђак по 100 динара.

Родитељи су огорчени зато што возач није поштовао прописе и угрозио животе деце и зато што они и деца плаћају казну уместо возача.

Новинари су покушали да разговарају са директорком Душицом Бојовић, али им је речено да она није у школи, а на мобилни телефон се није јављала.

Секретарица сколе Радица Ристановић је рекла да је чула за тај случај и да је „због тога заказан састанак тима за заштиту ученика од насиља“.

Начелник Оделења за друштвене делатности Скупштине општине Љиљана Тешић, у чијој је надлежности просветна инспекција, изјавила је да о том догађају није упозната.

Возач аутобуса Драган Добричић је рекао да се прекршај догодио код Блаца.

„Деца су била бучна, а ја нисам обратио пажњу на знаке, чак нисам ни знао за то“, рекао је он и додао да су ђаци сами организовали сакупљање новца за плаћање казне.

РТВ

Декан Медицинског факултета Владимир Бумбаширевић изабран је данас за новог ректора Универзитета у Београду, на трогодишњи мандат.

За његов избор на заједничкој седници Сената и Савета гласало је 24 члана од укупно 32 верификована члана. Данашњој седници је присутвовало 28 чланова Сената и Савета.

Бумбаширевић ће на челу Универзитета заменити досадашњег ректора Бранка Ковачевића.

Владимир Бумбаширевић је рођен 1951. у Београду, Медицински факултет је завршио са просечном оценом 9,57, докторску дисертацију је одбранио 1985, а звање специјалисте медицине је стекао 1993. године.

Редовни је професор Медицинског факултета, шеф је Катедре за хистологију и ембриологију. Објавио је 22 рада у интернационалним часописима, 12 у иностраним монографијама, 25 у домаћим часописима.

Бумбаширевић је декан Медицинског факултета од 2008. године.

РТВ

Osnovne studije država će finansirati za 21.572 studenta, strukovne studije za 6.975 studenata, a za 7.686 studenata biće obezbeđena sredstva za upis na master programima

BEOGRAD – Vlada Srbije odlučila je da o trošku državnog budžeta naredne školske godine studira ukupno 36.233 akademca na osnovnim, master i strukovnim studijama, što je povećanje za 3,2 odsto u odnosu na prošlu godinu, izjavio je ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Obradović je saopštio da će osnovne studije država finansirati za 21.572 studenta, a strukovne studije o trošku države upisaće ukupno 6.975 studenata. Za 7.686 studenata biće obezbeđena sredstva za upis na master programima.

Osnovne studije na beogradskom univerzitetu upisaće 9.338 budžetskih studenata, u Novom Sadu 4.975, Kragujevcu 2.200, Kosovskoj Mitrovici 1.049, Nišu 2.908, i Novom Pazaru 605 akademaca. Univerzitet odbrane upisaće 215 studenata, a Univerzitet umetnosti 282.

Na master programima beogradski fakulteti imaju mesta za 3.237 studenata, novosadski za 2.646, niški 844.

U Kragujevcu će se upisati 403 atudenta, Kosovskoj Mitrovici 242 i u Novom Pazaru 79.

Komentarišući dugovanja ministarstva državnim fakultetima, Obradović je rekao da ta dugovanja nisu nastala za vreme njegovog mandata, već u 2004. i 2005. godini.

„Ministarstvo je u ovom sazivu redovno izmirivalo svoja dugovanja“, kazao je Obradović.

KURIR

Na Univerzitetu u Kragujevcu o trošku budžeta studiraće 2.200 studenata na osnovnim studijama, dok će na master programima biti mesta za 403 studenta.

Vlada Srbije odlučila je da o trošku državnog budžeta naredne školske godine studira ukupno 36.233 akademca na osnovnim, master i strukovnim studijama, što je povećanje za 3,2 odsto u odnosu na prošlu godinu, izjavio je danas ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Obradović je saopštio da će osnovne studije država će finansirati za 21.572 studenta, strukovne studuje o trošku države upisaće ukupno 6.975 studenata. Za 7.686 studenata biće obezbeđena sredstva za upis na master programima.

Osnovne studije na Beogradskom univerzitetu upisaće 9.338 budžetskih studenata, u Novom Sadu 4.975, Kragujevcu 2.200, Kosovskoj Mitrovici 1.049, Nišu 2.908, i Novom Pazaru 605 akademaca. Univerzitet odbrane upisaće 215 studenata, a Univerzitet umetnosti 282.

Na master programima beogradski fakulteti imaju mesta za 3.237 studenata, novosadski za 2.646, niški 844. U Kragujevcu će se upisati 403 studenta, Kosovskoj Mitrovici 242 i u Novom Pazaru 79.

Autor / izvor: Šumadijapress

Na državnim visokoškolskim ustanovama će biti mesta za 36.233 budžetska brucoša

Beograd – Naredne školske godine o državnom trošku moći će da se školuju 36.233 studenta, i to na osnovnim, master i strukovnim studijama. Ministar prosvete i nauke Žarko Obradovićizjavio je juče da je broj budžetskih studenata povećan za 3,2 odsto u odnosu na lane.

On je rekao da su prilikom utvrđivanja kvota poštovani predlozi visokoškolskih ustanova i da su konsultovani Nacionalna služba za zapošljavanje i Privredna komora Srbije. Ministar je poručio budućim studentima da upisuju samo akreditovane studijske programe na akreditovanim fakultetima.

Na Beogradskom univerzitetu na osnovnim studijama biće mesta za 9.338 budžetskih studenata, na Univerzitetu umetnosti 282, na Univerzitetu u Novom Sadu 4.975, a na Univerzitet u Prištini 1.049. Na Niškom univerzitetu moći će da se upiše 2.908 budžetskih brucoša, na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru 605 i na Univerzitetu odbrane 215.

Na visokim školama odobreno je 6.975 budžetskih mesta, od čega 1.235 u Pokrajini. Na master studijama o državnom trošku moći će da se školuje 7.686 studenata. Ministar prosvete je rekao da će Vlada naredne školske godine finansirati i doktorske studije, ali da je odluka o tome ostavljena na kasnije.

– Vlada i Ministarstvo prosvete neće dozvoliti povećanje školarina. Za vreme rada ove vlade svojski smo se trudili da pomognemo svim fakultetima. U javnosti se pojavljuje tvrdnja da država duguje univerzitetima novac za materijalne troškove, što je tačno. Ali, taj dug nije nastao za vreme mandata ovog ministarstva, većtokom 2004 i 2005. godine. Deo tih dugovanja smo vratili, ali nismo uspeli sve – rekao je Obradovićodgovarajući na pitanje Danasa.

Obradovićje istakao da je strategija obrazovanja završena i da će predlog tog dokumenta biti prosleđen aktuelnoj vladi na usvajanje.

Prijavljivanje

Učenici koji nameravaju da upišu specijalizovane srednje škole još danas mogu da se prijave za polaganje prijemnog ispita, u odgovarajućoj srednjoj školi. Prijemni će biti održani od 8. do 10. juna, a konačni rezultati će se znati do 15. juna. Primljeni đaci će se upisivati tek nakon polaganja završnog ispita, jer su svi učenici koji završavaju osmi razred obavezni da izađu na malu maturu.

DANAS

За кандидате који желе да се упишу у уметничке школе, филолошке гимназије и математичке школе данас почиње дводневни рок за подношење пријава и документације, предвиђено је календаром уписа за нову школску годину.

Кандидати за ове школе полажу пријемни испит, али ће морати и да изађу на завршни испит, обавезан за све осмаке.

Пријемни испити биће организовани од 8. до 10. јуна у зависности од школе, а проверавају се посебне способности кандидата неопходне за одређену школу.

Коначни резултати пријемних биће објављени до 15. јуна, а тог дана биће обављен и упис ученика.

Распоред примљених кандидата утврђује се на основу успеха на пријемном и завршном испиту, општег успеха од шестог до осмог разреда и резултата постигнутих на такмичењима осмог разреда основне школе из предмета који су од значаја за упис у одређену школу.

У школама за талентоване ученике ове године има места за око 2.850 ђака.

Кандидати који се не упишу у школе за ученике са посебним способностима, јер су остали испод црте, могу касније да конкуришу за место у редовним средњим школама.

Завршни испит, који полажу сви ученици на крају осмог разреда, биће одржан 18. и 19. јуна.

РТВ