Министарство просвете и науке и експертски тим који је учествовао у изради нацрта организовали су јавну расправу у Ужицу, где су представљени основни елементи овог важног документа. На јавној расправи учествовали су: државни секретари Министарства просвете и науке – проф. др Тинде Ковач Церовић и проф. др Радивоје Митровић, руководилац тима за израду нацрта Стратегије проф. др Иван Ивић, координатори радне групе Рани развој и предшколско образовање – проф. др Драгана Коруга и Јелена Марковић, координатор радних група Основно образовање и Опште средње и уметничко образовање проф. др Ана Пешикан, координатор радне групе Образовање наставника – проф. др Ратко Јанков, координатор радне групе Средње стручно образовање – проф. др Милан Вукобрат, координатор радне групе Стуковне студије – проф. др Боривоје Родић, представници ученика, родитеља, наставника, директора, синдиката, невладиних организације, привредног сектора, локалне управе. ..

У центру пажње нашла су се питања какав треба и може да буде систем образовања у Србији до 2020. године; којим стратешким политикама, акцијама и мерама таква визија развоја образовања се може остварити полазећи од његовог текућег стања; образовање и награђивање наставника, права детета; које су мере за побољшање образовних постигнућа; једносменски рад у смислу ограничења капацитета; повезаност образовања и привреде; побољшање услова рада у школама, матурски испит… Нацрт Стратегије образовања у чијој изради је учествовало више од 200 стручњака постављен је на сајт Министарства просвете и науке 28. марта, а сви заинтересовани се позивају да своје сугестије и коментаре пошаљу на адресу strategija@mpn.gov.rs

У току априла месеца одржане су јавне расправе у Врању и Зајечару, а планира се јавна расправа у Суботици – 18. априла у Градској кући (ул. Трг Слободе бр.1) са почетком у 12:00 часова.

Са сајта МПН

РТВ

РТВ

Надокнада изгубљених часова викендом није популарна међу ђацима, па суботим и више од пола разреда не долази на наставу. Иако се родитељска оправдања најчешће прихватају, из просветне инспекције апелују да родитељи буду одговорнији.

За разлику од ранијих година, када су се суботом надокнађивали часове пропуштени због штрајкова просветара, разлог надокнаде наставе, ове године, су фебруарске елементарне непогоде. Долазак у школу суботом, међутим, међу ученицима није популаран, па се дешава да их викендом више од пола не дође ни не дође на часове

За разлику од ученика, професори су суботом у школи редовни. Ипак, рад са десеткованим одељењима се одражава и на квалитет часа.

„Углавном утврђујемо градиво суботом, мада радимо по наставном плану и програму. Али ако нема довољно ђака у разреду, онда опет ту наставну јединицу морате поновити у току радне недеље“, каже Тања Ђокић из Средње школе за бродарство у Београду.

И одзив основаца могао би да буде бољи, тврде запослени. Школски психолог Миља Кривокућа сматра да сами родитељи не схватају озбиљно надокнаде наставе и долазак у школу суботом.

„Сами родитељи правдају недоласке деце, разлози су углавном везани за породичну организацију, планирање заједничког излета, одлазак код рођака, путовања или дечје тренинге“, наводи Кривокућа.

У инспекцији кажу да школе одлучују о томе шта се прихвата као оправдање. Иако се родитељска оправдања најчешће прихватају, ипак апелују да родитељи буду одговоринији.

„Ако је родитељ оправдао изостанак на начин на који је то прописано, а није неопходно, нити је дете било болесно, нити је била неопходна активност која није могла да се избегне, то није добра услуга детету“, истиче начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић.

Многима се, због породичног одмора суботом, чини да је продужетак школске године – боље решење. Стручњаци, ипак, тврде другачије.

„Уколико продужите школску годину и уђете у лето, уђете у термине за неке друге активности које такође захтевају припрему и пажњу, као што су завршни испити, матурски испити. Немате много простора да оно време које је изгубљено надокнеђујете на начин који би био најадекватнији“, сматра Драгица Павловић Бабић из Инситут за психологију.

Стручњаци поручују да је надокнада је само делимична, када је већ нешто је изгубљено. Зато свима у наставном процесу саветују да прекид наставе буде крајња одлука, ако друга решења нису могућа.

РТС

У школама у Србији, почиње ПИСА тестирање, највеће међународно истраживање у области образовања. Тестирање се у Србији спроводи четврти пут, а ове године учествоваће око 5.500 ђака од 15 година.

ПИСА тестирање, највеће међународно истраживање у области образовања, почиње данас у школама у Србији, а резултати треба да допринесу унапређењу читавог просветног система, најавила је координаторка ПИСА тестирања за Србију Драгица Павловић Бабић.

Тестирање се у Србији спроводи четврти пут, а ове године учествоваће око 5.500 ђака узраста од 15 година у више од 160 средњих, али у једном броју основних школа.

Тестирање ће трајати до краја маја, а ђаци ће радити тестове знања из три области – читалачке, математичке и природно-научне писмености.

Први пут ове године један број ученика радиће тестове у електронској форми, рекла је Бабић и истакла да ће резултати бити познати у децембру наредне године.

На досадашњим тестовима, постигнућа наших ученика била су испод међународног просека, али смо у прошлом циклусу, 2009. године, напредовали у све три области у односу на претходне.

„Минимално што бисмо желели овога пута је да будемо на нивоу међународног просека“ – рекла је Бабић и навела да је незахвално износити прогнозе али да охрабрује то што је било неких промена у систему, донети су правилници, закони, покренута процедура за неке друге зкаоне.

Друго је питање, како каже, колико су промене имплементиране у настави и да ли су биле ефективне на нивоу постигнућа.

ПИСА тестирање у нашој земљи од 2001. године обезбеђује Министарство просвете и науке, а реализује Институт за психологију Филозофског факултета у Београду.

У првом ПИСА циклусу учествовале су 43 земље, углавном чланице ОЕЦД -а, док је тестове 2009. године радило око пола милиона ученика из 74 земље света.

Ђаци из Србије су на тестирању 2009. заузели 43. место и у односу на оно из 2006. године остварили напредак од 41 поена у области читалачке писмености и по седам бодова у областима математичке и научне писмености

И у односу на Европу наши ђаци су у незавидној ситуацији као и друге земље региона, изузимајући Словенију.

РТС

У школама у Србији данас је први наставни дан након десетодневног пролећног распуста.

Ранијом одлуком ресорног министра, школска година биће продужена у јуну за пет радних дана, како би се надокнадила настава пропуштена због изузетно лоших временских прилика током фебруара, када је била проглашена ванредна ситуација.

Календаром рада школа, првобитно је било предвиђено да се матуранти гимназија распусте 18. маја, а осмаци и ученици завршних разреда средњих стручних школа 25. маја.

За ученике од првог до седмог разреда ранијим календаром било је предвиђено да се друго полугодиште заврши 8. јуна, а за остале средњошколце 15. јуна.

РТВ

У Букурешту ће крајем априла бити одржана конференција министара образовања земаља које примењују Болоњску декларацију, где ће и званично бити саопштено да је Србија слабије напредовала у реформи високошколског образовања у односу на 2009. годину.

Конференција ће бити одржана 26. и 27. априла, рекао је Танјугу државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић и најавио да ће осим њега скупу присуствовати и државна секретарка Тинде Ковач Церовић.

У делегацији Србије биће и председник Националног савета за високо образовање Срђан Станковић, председница Националног савета за науку и технолошки развој Вера Дондур и један представник студентске популације.

Конференција се одржава сваке треће године, а министар просвете и науке Жарко Обрадовић раније је Танјугу изјавио да ће Србија, међу 48 земаља учесница, овога пута добити оцену 3,11.

На претходној конференцији у Лувену 2009. године добили смо оцену 3,8 (од 46 земаља заузели смо 24. место), а 2007. године у Лондону смо са оценом 4 били рангирани међу првих десет земаља.

Професорка Дондур рекла је у изјави Танјугу да смо сада лоше оцењени у делу који се односи на целоживотно учење и признавање неформалног начина учења у високом образовању.

Такође, замерено нам је што Комисија за акредитацију и проверу квалитета није постала пуноправни члан Међународне асоцијације акредитационих агенција (ЕНQА), иако је предат захтев за учлањење.

Примедба је и што у нашем законодавству није предвиђено учешће студената у процесу акредитације, као и то што наше установе наплаћују издавање додатка дипломи, рекла је Дондур.

„То се у земљама западне Европе не чини“, рекла је она и навела да код нас врло мали број институција издаје додатак дипломи на енглеском језику.

РТВ

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ !

Свим колегиницама и колегама, њиховим ученицима, родитељима и другим запосленима у просвети који обележавају и прослављају највећи хришћански празник, упућујемо срдачне честитке !

ГС ПРС „НЕЗАВИСНОСТ“

БЕОГРАД – Према оценама синдиката просветних радника, највећи проблем Нове стратегије образовања до 2020. је то што предвиђа низ нереалних мера, као што је велико повећање издвајања из државног буџета за просвету, повећање високообразованих становника, рад школа само у једној смени, повећање броја гимназија и друге…

– Жил Верн је мало дете у односу на ауторе ове стратегије, а она личи на некакав футуристички роман или списак лепих жеља – рекао је Бранислав Павловић, представник Синдиката образовања Србије на конференцији за новинаре у Дому синдиката, додајући да је и он смислио стратегију да упозна Анђелину Џоли, али да не зна како то да оствари.

Футуристички роман

Он је незадовољан и тиме што је Стратегија настала без консултовања просветних синдиката, будући да је то пракса у иностранству.

– Осим тога, стратегија мора бити усклађена са нивоом друштвено-економског развоја. Велико питање је да ли ће Србија остварити потребан привредни развој да би имала новца да унапреди образовање колико Стратегија прописује – рекао је Павловић и замерио да се наставници третирају као извршиоци посла, који треба да буду квалитетни и одговорни, а да се нигде не помиње повећање њихових плата.

Он је истакао и да планирани систем финансирања по глави ученика није добар, јер је у земљама које су на сличном нивоу економског развоја, као што је, примера ради, Бугарска, довео до отпуштања великог броја учитеља.

Томислав Живановић, председник Гранског синдиката просветних радника „Независност“, оценио је да стратегија образовања мора да буде део економске стратегије целе државе, а да овде то није случај.

Коме школујемо кадар

– Стратегија предвиђа да 2020. године имамо 38,5 одсто факултетски образованих, старости између 30 и 34 године, али поставља се питање за кога ми школујемо те кадрове. И данас је велики број факултетски образованих незапослен, па изгледа да бисмо те кадрове школовали за иностранство – рекао је Живановић.

Драган Матијевић, председник Уније синдиката просвете Србије, истиче да код докумената као што је Нова стратегија није питање да ли су добри, већ да ли су реални и оствариви.

– Нова стратегија отвориће могућност да државне органе притискамо на основу тог документа, а реалност остваривања онога што она предвиђа друга је прича – каже Матијевић.

Маркетиншки трик

– Чудно је што Влада при крају мандата на брзину усваја овакав документ – каже Томислав Живановић и наставља:

– Све ми то личи на маркетиншки трик и део предизборне кампање – каже Живановић, подсећајући да око 1.000 школских објеката прокишњава, што сведочи о томе колико држава заиста брине о просвети.

Филип Роговић