Na Birou sve više mladih bez diplome, iako je osnovna škola obavezna. Prekršajne prijave retke, a novčani penali od 5.000 do 25.000 dinara

Mnogi prinuđeni da se školuju u zrelim godinama

POSLU se na birou, kazuju poslednji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, nada čak 10.330 mladih osoba koje nemaju ni osam razreda osnovne škole čime se Srbija pokazala kao neslavni rekorder po broju nepismenih u regionu. A ni spisak od 30.365 mlađih od 30 godina koji su ”dobacili” samo do male mature ne odaje utisak da imamo reprezentativan kadar na tržištu rada.

– Zakon kaže da je osnovna škola obavezna, ali nama zakoni očigledno služe samo za ukras jer ne postoji nikakva kontrola njihovog sprovođenja – ocenjuje Jadranka Dimov, stručnjak za karijerno vođenje i savetovanje. – Zato se dešava da roditelji, koji su odgovorni što im se deca ne obrazuju i tako osposobljavaju za samostalan život, prolaze nekažnjeno.

Za kontrolu su, objašnjavaju u centrima za socijalni rad, zaduženi njihovi stručni timovi samo u slučaju ako su deca već korisnici neke od usluga socijalne zaštite. Za ostale su nadležne komisije za obrazovanje pri svakoj opštini. Ipak, bez obzira na ”resor”, prekršajne prijave protiv nesavesnih roditelja mogu se na prste pobrojati, kao i naplaćene kazne koje se kreću u rasponu od 5.000 do 25.000 dinara.

A koliko je problem rasprostranjen, uprkos činjenici da je osnovno obrazovanje obavezno, pokazuju i podaci Zavoda za statistiku, pa i Aleksandra Kokanović, koja radi na projektu Ministarstva prosvete i nauke ”Druga šansa”, smatra da je situacija alarmantana:

– Nepismenih i onih bez osnovne škole je čak 1,3 miliona ili 22 odsto stanovništva. Ovaj podatak dopunjava i brojka da je među njima i 350.000 ljudi koji ne znaju ni da se potpišu.

U Ministarstvu prosvete primećuju i da je među onima bez osnovne škole najviše Roma, kao i da je više nepismenih žena, nego muškaraca, a uveliko prednjače stanovnici ruralnih sredina. Ipak, uočavaju se i novi neslavni trendovi.

– U poslednjih 20 godina beleži se porast dece koja odustaju od školovanja. To je posledica turbulencija u društvu, ratova, ekonomskih kriza. Zato je Srbija, po broju neobrazovanih, u samom evropskom vrhu.

ŠTA VREDI ŠTO JE OBAVEZNA I SREDNjA

Novi Zakon o pravima deteta predviđa da i srednja škola postane obavezna.

– Pitanje je kako će se i taj zakon poštovati – sumnja Jadranka Dimov i podseća da je Srbija poslednja u regionu odlučila da uvede obavezu pohađanja srednje škole. – Prava se bitka vodila da se unese ova odredba uprkos činjenici da u srednjim školama ima dovoljno mesta da se, bez ikakvih problema, upišu sve generacije koje završe osnovnu.

Večernje novosti

Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović potvrdio da se raspust u osnovnim i srednjim školama u Srbiji produžava i cele naredne nedelje, do 17. februara

Raspust u osnovnim i srednjim školama u Srbiji produžava se i naredne nedelje, odnosno do 17. februara, potvrdio Obradović u izjavi za RTS

Odluka Ministarstva usledila je posle preporuke Vlade Srbije da se zbog štednje energenata nastava ne održava ni sledeće nedelje

Školska godina produžena za pet dana

Školska godina za đake u Srbiji biće produžena za pet dana da bi se nadoknadila nastava izgubljena zbog izuzetno loših vremenskih prilika, saopštio je ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Obradović je na Sednici Republičkog štaba za vanredne situacije rekao da ni naredne nedelje neće biti nastave. Od pet radnih dana dva, 15. i 16. februar, zvanični su državni praznici, a preostala tri izgubljena dana biće nadoknađena prema internim planovima škola.

„U 62 škole nema grejanja, u 22 nema struje, a negde su zaleđene instalacije. Očekujemo da će se ti problemi rešiti u narednoj nedelji“, kazao je Obradović.

Obustava nastave u svim školama u Srbiji odnosi se i na održavanje nastave u prirodi, ekskurzija, kao i organizaciju školskih takmičenja, izjavio je načelnik Prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.

„Obustavljene su sve aktivnosti u nastavi i dodatne školske aktivnosti. To se odnosi i na organizovanje Dana škole“, rekao je Tmušić agenciji Beta.

Prema njegovim rečima i fakulteti su održavanje ispitnih rokova odložili ili prilagodili potrebama studenata.

Učenici osnovnih i srednjih škola na raspustu su od 6. februara

Gostujući u Jutarnjem programu Radio-televizije Vojvodine, načelnik školske uprave za Južno-Bački i Sremski Okrug Petar Viđikant objasnio je na koji način će se propušteni časovi nadoknaditi.

РТВ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

BEOGRAD – Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović najavio je da će u petak, 10. februara, biti doneta odluka da li će učenici od ponedeljka, 13. februara, krenuti na nastavu ili će im, zbog hladnog vremena, biti produžen raspust.

Obradović je novinarima rekao da će u petak biti održana sednica Republičkog štaba za vanredne situacije na kojoj će biti prezentirani svi podaci o energetskom bilansu, kao i ostalim parametrima vezanim za nesmetan život u uslovima niskih temperatura i snega.

On je naveo da bi bilo logično da, ukoliko ostane vreme kao što je sada, bude doneta odluka da se nastava ne obavlja, istakavši da će odluka koja bude doneta u petak biti prevashodno u interesu dece.

Obradović je rekao i da je bezbednost dece prioritet i da je zbog toga doneo odluku da od 6 do 10. februara ne bude nastave.

Ministar prosvete je podsetio i da je prvi ukazivao na opasnost od pojave pada ledenica sa krovova, dodavši da će i taj segment biti uključen u odluku vezanu za nastavak nastave.

Prema njegovim rečima, dobro je što su sreda,15. februar, i četvrtak, 16. februar, neradni dani i da će i ta činjenica biti razmatrana prilikom donošenja odluke o nastavku nastave.

Ministar prosvete i nauke prethodno je prisustvovao dodeli diploma studentima Kriminalističko-policijske akademije.

Autor:

Agencija Tanjug

iz mog ugla – Prof. dr Mića Jovanović

Već nekoliko godina se, u akademskim krugovima, govori o strategiji razvoja visokog obrazovanja u Srbiji, ali se ništa ne dešava. Proces ide sporo, a odlučniju akciju u trianglu Ministarstvo prosvete i nauke, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), opstruira KAPK, iz sada već svima jasnih razloga

Naime, jednog dana kada se ova strategija usvoji pomenuta komisija neće više moći da „žari i pali“ obrazovnim prostorom Srbije, ucenjujući već etablirane visokoškolske institucije, a „poklanjajući“ akreditacije pod veoma sumnjivim okolnostima „fakultetima“ i „visokim strukovnim školama“ koje od svih uslova koji se traže za legalnu akreditaciju u nekim slučajevima imaju samo – livadu!

O tome svedoče i (u jednom visokotiražnom dnevnom listu) nedavno objavljeni izveštaji recenzentskih komisija, koje su upravo zatekle takvu situaciju u Vojvodini, kada je trebalo da utvrde ispunjenost uslova za davanje akreditacije. Ocena, koja je prezentovana Komisiji za akreditaciju, bila je negativna, ali je ova „školica“ ipak dobila akreditaciju. Vera Vujčić, predsednica KAPK-a, lakonski je objasnila da „komisija ne mora da poštuje izveštaje recenzenata“. Pa, šta će vam onda recenzenti, gospođo Vujčić? Recenzenti provedu po dva-tri dana u institucijama koje traže akreditaciju, detaljno utvrđuju ispunjenost svih potrebnih uslova, da bi Komisija za akreditaciju, čiji se članovi ne pomeraju iz toplih fotelja u Palati Srbija, anulirala rad ovih ljudi i dodeljivala akreditacije po sopstvenom nahođenju.

Zato i nema transparentnosti u radu KAPK-a, zato čak i Nacionalni savet ne može da dođe do dokumenata koje Komisija krije „kao zmija noge“. Konačno je neko i reagovao. Ombudsman je jasno kritikovao rad ove komisije, tražeći javnost u radu.

Koje su dalekosežne posledice nedonošenja strategije visokog obrazovanja u Srbiji? Pre svega, nastavak odlaska mladih ljudi iz Srbije. „Pali iz Srbije“ biće, nažalost, i dalje moto mladih ljudi. A strategiju i u području obrazovanja i u području zapošljavanja nije tako teško doneti. Ove dve strategije su ključne za budućnost Srbije. Unija poslodavaca bi i u jednom i u drugom slučaju morala da bude jedan od ključnih faktora. Jer, ko će bolje znati realne potrebe za kadrovima od poslodavaca? Unija poslodavaca, kao zvanična organizacija, trebalo bi najaktivnije da učestvuje u kreiranju strategije visokog obrazovanja i strategije zadržavanja mladih u Srbiji. Megatrend univerzitet je jedina visokoškolska institucija koja sa Unijom ima aktivan ugovor o saradnji, što je već dalo dobre rezultate. Zahvaljujući ovoj saradnji veliki broj naših studenata je na praksi u inostranim kompanijama koje posluju u Srbiji. Takođe, u saradnji sa Unijom poslodavaca, Megatrend univerzitet kreiraće svoju upisnu politiku za narednu akademsku godinu.

Autor je rektor Megatrend univerziteta, potpredsednik Konferencije univerziteta Srbije i član Unije poslodavaca.

Prof. dr Mića Jovanović

Ове године биће уписано више студената него прошле. С друге стране, на тржишту рада све више незапослених стручњака.

Будући бруцоши већ сада, барем оквирно, знају колико места ће за њих бити на факултетима у Београду наредне академске године. Према плану, овог јуна моћи ће да се упише више студената него прошле године. Питање је да ли су предложене уписне квоте само преписане, или су оне у складу са потребама тржишта рада.

Великих изненађења у броју места у амфитеатрима неће бити. Тако ће, на пример, на Филозофском факултету, од укупно 710 примљених, на буџету бити 640 бруцоша.

На Економском факултету планиран је упис 1.350 студената, од којих ће 570 бити на буџету, а на Факултету организационих наука од планираних 670 места, на буџету ће бити њих 380.

Након студија, свакако, очекујемо посао. У процедури одобравања броја места на факултетима Национална служба за запошљавање (НСЗ) учествује искључиво достављањем информација.

„Нисам сигуран да се у довољној мери респектују чињенице са евиденције НСЗ, имајући у виду прошлогодишња искуства, када су уписне квоте практично преписане од преходног периода, а да нису довољно водили рачуна о томе каква је ситуација на тржишту рада“, каже Драган Ђукић из Националне службе за запошљавање.

„Факултети прате могућности и интересовања и потенцијалне могућности запошљавања, али ја бих рекла да и кандидати мало сагледавају то, па сад, кад је неко заинтересован за неке студије он ипак хоће нешто да студира, независно од могућности запошљавања, јер је то у оквиру његовог интересовања“, каже Неда Бокан, проректор Универзитета у Београду.

На ЕТФ-у, где се образују стручњаци најпримамљивији послодавцима, и ове године биће места за 560 бруцоша. Да би их било више није довољна само већа квота, већ и додатни простор, наставни кадар, а требало би радити и на популаризацији струке.

„Данас је у Београду, ја мислим, немогуће наћи квалитетног програмера. Већина њих се запосли већ при крају студија. Потреба постоји. Е сад, механичко повећање квота, кад би неко наредио да факултет прими уместо 560 – 700, мислим да не би решило проблем, јер треба те квоте попунити и треба остварити услове за те квоте“, каже Миодраг Поповић, декан ЕТФ-а.

Квота од 1.500 места на Правном факултету важи и ове године.

„Од њих 1.500 око 1.200 уписују другу годину. тако да су то деца која желе да студирају и то је реална бројка. Нема много правника на бироу. Има други проблем, проблем привреде, па је један број остао без посла и води се на евиденцији незапослених, али када је реч о младим генерацијама, мислим да ту нема проблема“, сматра Миљко Ваљаревић, секретар Правног факултета.

На тржишту рада тренутно је око 5.000 незапослених правника и 6.000 економиста.

РТС

U Srbiji je 2010. godine bilo oko 108.000 osnovaca manje nego 2002. godine, dok se broj nastavnika u istom periodu povećao za 16,36 odsto, rečeno je danas agenciji Beta u Republičkom zavodu za statistiku.“Broj učenika je smanjen u 2010. u odnosu na 2002. godinu za 15,55 odsto, sa 691.334 na 583.799″, rekla je rukovodilac statistike obrazovanja u Republičkom zavodu za statistiku Nadežda Bogdanović.

Prema njenim rečima, broj nastavnika u osnovnim školama se povećao za 16,36 odsto, pa ih je 2002. godine u Srbiji bilo 43.731, a 2010. godine 50.886.

Bogdanović je ukazala da ti statistički podaci pokazuju nelogičnosti, „jer se smanjuje broj učenika, a povećava broj nastavnika, kao i broj srednjih škola“.

Kako je navela, situacija u srednjim školama u Srbiji je nešto drugačija, ali se i tamo povećao broj nastavnika, a srednjoškolaca ima manje za oko osam odsto

„U srednjem obrazovanju je nešto drugačije situacija, broj škola se povećava i to uglavnom zahvaljujući otvaranju sve većeg broja privatnih srednjih škola, a broj učenika se smanjio sa 306.411, koliko ih je bilo u 2002. godini na 282.337 u 2010. godini, za skoro osam odsto“, ocenila je Bogdanović.

Bogdanović je kazala da se broj nastavnika u srednjim školama u Srbiji povećao za oko 19 odsto.

„Prema podacima iz 2002. godine bilo ih je 25.227, a u 2010. godini 30.067“, rekla je Bogdanović.

Prema njenim rečima, u Srbiji ima 825 škola, uglavnom izdvojenih odeljenja, koje imaju 10 i manje učenika, a takvih najviše ima na jugu Srbije – više od 780.

„Uglavnom je reč o školama koje se nalaze na seoskom području, gde ima malo stanovništva i malo dece, pa svi pohađaju zajedno nastavu od prvog do četvrtog razreda“, rekla je Bogdanović agenciji Beta.

RTV

Oko 20 odsto osnovnih i srednjih škola ima elektronski dnevnik. Roditelji proveravaju i bežanje s čas

Elektronski dnevniк

MOGUĆNOST da putem interneta provere kakve ocene imaju njihova deca, da li beže sa časova ili prave probleme u školi ima tek oko petine roditelja u Srbiji. Procena je da oko 20 odsto osnovnih i srednjih škola ima elektronski dnevnik.

Projekat je počeo da se primenjuje pre sedam godina i zasada su najrevnosnije osnovne škole u Beogradu. A opet, od ukupno 165 beogradskih osmoletki, samo 33 imaju elektronsku evidenciju dostupnu roditeljima.

– Roditelji imaju šifre i uvek mogu da provere ocene, da li je dete bežalo sa časova i koliko izostanaka ima. Besplatno dobijaju i SMS obaveštenja – kaže, za ”Novosti”, Milja Krivokuća, psiholog OŠ ”Sveti Sava”.

OBAVEZA ZA SVE ELEKTRONSKI dnevnik do sada nije bio sistemski regulisan i uređen, tako da su ih škole pojedinačno uvodile u svoju organizaciju rada

– objašnjavaju u Ministarstvu prosvete i nauke.

Među srednjim školama, mali je broj onih koje su se opredelile za uvođenje ove novotarije, koja košta oko 1.000 evra. Neki su odustali jer nije bilo interesovanja.

– Mnogi naši đaci su lošijeg materijalnog stanja, pa neki roditelji nemaju ni mobilne telefone, a kamoli kompjutere – objašnjava Dragan Pavlović, pomoćnik direktora Saobraćajno-tehničke škole ”Zmaj” u Zemunu.

Slična je situacija i u stručnim školama u celoj Srbiji. Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola, od njih 330, na prste se mogu izbrojati škole koje imaju elektronske dnevnike.

Mnogi nemaju para, a i kada kupe softver, potrebni su vreme, novac i dobra volja da nastavnici nauče da koriste ove dnevnike.

Večernje novosti

Ruski jezik uči 63.000 đaka. Jezik Tolstoja i Puškina daleko iza engleskog, nemačkog, francuskog

NEKADA neprikosnoven u nastavnom programu, ruski jezik danas u Srbiji uči tek svaki deseti osnovac. Nastavu o jeziku Tolstoja i Puškina, koju pohađa 63.000 đaka, daleko su iza sebe ostavili ”moderniji” – engleski, nemački i francuski jezik.

Ovo je razlog za reakciju ambasadora Rusije Aleksandra Konuzina, koji je, primajući Orden svetog Save, javno izrazio zabrinutost ”zbog informacija o ukidanju časova ruskog jezika u školama”.

Ruski, koji je do osamdesetih godina suvereno vladao školskim klupama, već godinama je ”zakucan” na dno ”standardnih” stranih jezika koji se predaju u srpskim školama. Manje popularni od njega samo su španski, italijanski i grčki, koje ”nudi” svega nekoliko osnovnih škola. Govor ”sestre sa istoka”, međutim, i dalje je najpopularniji među osnovcima nekoliko gradova u Srbiji – Kosovskoj Mitrovici, Zaječaru, Požarevcu…

Oseku nastave ruskog jezika u Ministarstvu prosvete pravdaju slabim interesovanjem dece.

UČE PRIVATNO MEĐU Srbima ponovo se budi interesovanje za učenje ruskog, tvrde u privatnim školama. Oni objašnjavaju da se pre samo sedam-osam godina ovaj jezik smatrao gotovo egzotikom, dok se za njega danas interesuju sve generacije.

– Nije mali broj ni onih koji na pitanje zašto žele da nauče ruski odgovaraju jednostavno – engleski je potreba, ruski zadovoljstvo – kažu u školi ”Verba plus”.

Koji će jezik biti u ponudi neke škole, kako objašnjavaju u Ministartvu prosvete i nauke, zavisi od više faktora. Osim interesovanja đaka, važno je i da škola ima zaposlenog nastavnika koji može da predaje neki jezik. Nijedan profesor, tako, ne može da ostane bez posla, sem ukoliko za jezik koji predaje vlada slabo interesovanje među decom.

Filološka gimnazija u Beogradu svake godine upiše jedno ”rusko” odeljenje od 21 učenika. Manji deo svršenih osnovaca, međutim, opredeljuje se za učenje baš ovog jezika. Ostala mesta popunjavaju deca koja su ruski izabrali kao rezervnu varijantu ukoliko ne preskoče crtu za učenje popularnijih, engleskog ili francuskog.

– Primetno je da ovaj jezik uči mali broj dece u osnovnim školama – kaže direktor Filološke gimnazije Duško Babić. – Nezainteresovanost dece za ovaj jezik danas je nešto manja nego ranijih godina i smatram da će ovaj broj učenika opstati i ubuduće.

Babić napominje da je veoma loše što je srpska kulturna politika razvnodušna prema ruskoj kulturi i kaže da je učenje mladih generacija ruskog jezika potreba našeg društva.

Večernje novosti