Na probnom testiranju: srpski jezik, matematika i prvi put „treći” test sa zadacima iz geografije, istorije, biologije i hemije

Sa jučerašnje konferencije za štampu u Vladi Srbije (Foto Tanjug)

Zbirke zadataka iz matematike i srpskog (maternjeg) jezika za završni ispit u osnovnom obrazovanju već su na rafovima knjižara, a pojaviće se i u elektronskom izdanju na sajtu Ministarstva prosvete i nauke. Ove zbirke juče su predstavljene u Vladi Republike Srbije.

– Odštampane su na srpskom jeziku i sedam jezika nacionalnih manjina: mađarskom, albanskom, rumunskom, hrvatskom, rusinskom, slovačkom i bugarskom. U zbirci zadataka iz srpskog (maternjeg) ima 350 zadataka, iz matematike 330. Prva košta 210, a druga 130 dinara – objasnio je Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.

Mali maturanti na završnom ispitu rešavaće testove iz maternjeg jezika i matematike i imaće više nepoznatih zadataka nego generacija lane. Polovinu testa činiće zadaci sa kojima se osmaci ranije nisu sreli, po 25 odsto zadataka će im biti poznato i delimično poznato.

– To je u skladu sa planom da iz godine u godinu bude sve više nepoznatih zadataka kako bi u školskoj 2013/14. zaživeo finalni oblik male mature gde će svi zadaci biti nepoznati – podseća Obadović.

Osmaci će na predstojećoj maloj maturi polagati samo dva testa: iz maternjeg jezika i matematike. Nekoliko nedelja pre toga proveriće znanje i upoznaće se sa pravilima polaganja na probnom završnom ispitu.

– Ove godine imamo obavezu više, da pripremimo i održimo probni ispit i iz „trećeg” predmeta koji podrazumeva kombinovani test sa pitanjima iz geografije, istorije, biologije i hemije u procentu u kojem su ovi predmeti zastupljeni u nastavnim planovima i programima – kazao je ministar.

Testovi na probnom ispitu sastojaće se isključivo od nepoznatih zadataka. Prošlogodišnje iskustvo pokazuje da je „generalna proba” male mature lane pomogla đacima da pre samog ispita uoče koje oblasti nisu savladali u dovoljnoj meri.

– Svi osmaci će polagati i probni „treći”, kombinovani test, kojeg ove godine neće biti na zvaničnoj maloj maturi. Rezultati sa tog dela probnog ispita su nam važni da bismo što bolje napravili testove za buduće generacije kojima će se bodovi sa ovog ispita računati – razjasnio je Želimir Popov, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje.

Organizacija polaganja male mature biće gotovo ista kao prošle godine, novina je što će biti malo više posla za supervizore.

– Posle detaljne analize realizacije završnog ispita prošle godine koju je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja zaključeno je da problema nije bilo. Uočilo smo, i smatramo, da treba „proširiti” posao supervizora. Oni su prošle godine pratili testove na putu od direktora do učionice, u učionici, i vraćanje testova do direktora. Sada želimo da budu prisutni i tamo gde se testovi pregledaju. Time ćemo otkloniti svaku sumnju na postojanje eventualnih nepravilnosti – obrazlaže Zoran Kostić, pomoćnik ministra za školske uprave, stručni pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje.

—————————————

Obradović: Izdavači se bore za tržište

Zašto su prosvetne vlasti menjale definiciju udžbenika svodeći ih na knjige u kojima ne sme da se piše, a koje se koriste više godina? Da li ima osnova bojazan pojedinih izdavača da dodati član 31a u Nacrtu zakona o izmenama Zakona o udžbenicima (koji se odnosi na finansiranje udžbenika sredstvima republičkog budžeta) otvara veliku mogućnost zloupotrebe i diskriminacije udžbenika i izdavača? Na ova pitanja odgovarao je juče Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.

– Malo se govori o tome da je pitanje udžbenika pitanje velikog tržišta. Činjenica je da ima oko 900.000 đaka, da komplet košta od 50 do 100 evra. Bez dodatnih troškova, to govori da je godišnje tržište udžbenika ’teško’ od 50 do 90 miliona evra. Za mene je potpuno logično što se izdavači žale. Svako želi da zadrži što bolju poziciju na tržištu udžbenika – rekao je Obradović.

Za izmenu definicije udžbenika kaže da je u vezi sa unapređenjem zakona.

– Da nije, izdavači se ne bi žalili. Njihov je interes da prodaju što više knjiga a naš da knjige budu što kvalitetnije da bi više generacija učenika moglo da ih koristi – zaključuje Obradović.

M. Simić-Miladinović

Ministar prosvete Žarko Obradović rekao za Kurir da će utvrditi šta se tačno desilo na Kopaoniku

BEOGRAD – Ministarstvo istražuje.

Ministar prosvete Žarko Obradović je, povodom izbacivanja učenika Četvrte beogradske gimnazije iz hotela na Kopaoniku usred noći i na minus 12, rekao da još utvrđuju šta se zapravo desilo.

– Dok ne utvrdimo šta se tačno dogodilo, ne možemo govoriti o tome – kaže za Kurir ministar Obradović.

Naime, učenici su pre dva dana izbačeni iz hotela zbog toga što su pušili u sobama, a to je, prema rečima upravnice dečjeg odmarališta „Mašinac“, strogo zabranjeno.

(T. T.)

– Родитељи будућих бруцоша муку муче са финансијама још од октобра, како би својим наследницима обезбедили припрему за пријемни на жељеном факултету у јуну. Цене се крећу од 5.400 динара на Економском, до 1.500 евра на Архитектонском факултету.

Цене зависе од фонда часова и атрактивности самог факултета, а издвајају се Архитектонски факултет по цени и Филолошки по могућности онлајн припреме.

– Припремни курс на факултетима није обавезујући ни за кога и похађа га ко хоће, а министарство није надлежно за контролу ових случајева – каже Велимир Тмушић, начелник Републичке просветне инспекције.

Одговор на питање ко доноси одлуку о одржавању припремних курсева на факултетима покушали смо да, осим у Министарству просвете, нађемо и на Београдском универзитету и другим факултетима. Према речима Неде Бокан, проректора за наставу овог универзитета, одржавање ових курсева ствар је сваког појединачног факултета.

– Припремни курсеви нису планирани као основна и обавезна делатност, па одлуку о њима доноси Наставно-научно веће, а цену одређује Савет факултета, као и све остале активности. Новац за курс обезбеђују сами кандидати – каже Бокан.

На већини факултета Београдског универзитета постоје припреме за пријемне испите, али се њихова цена разликује од факултета до факултета. Тако је на Фармацеутском факултету у припреме укључено 80 часова из математике и хемије, који трају од децембра до маја, а цена је 54.000 динара. Будући студенти могу да се одлуче за један од ова два предмета и плате половину суме.

– Одлуку о одржавању ових часова као облика припреме за полагање пријемног испита доноси руководство факултета, а средства се надокнађују новцем будућих студената. Новац од припреме даље се улаже у штампање материјала, литературе, у простор за одржавање наставе и професоре који дају часове. Не добијамо никаква средства од државе за одржавање припремне наставе, јер она није обавезна делатност факултета, мада би била пожељна. Онима који похађају ове часове нудимо плаћање у више рата, а цену већ годинама нисмо мењали – објашњава Зорица Вујовић, продекан за финансије овог факултета.

Председница удружења „Родитељ“ Драгана Ћорић упозорава родитеље да уложени новац не даје никакву гаранцију.

– Ови курсеви нису гаранција да ће неко успети да се упише на жељени факултет, па се поставља питање шта је са оном децом чији родитељи не могу да приуште ове припреме. Зато цене за ове курсеве не би смеле бити високе, а неки би могли да буду и бесплатни, као што је то случај на појединим факултетима у Новом Саду – каже Ћорићева.

ТАБЕЛА

Цене припремних курсева

Грађевински факултет (од 5. фебруара) 40 часова 29.000 динара

ектротехнички факултет 60 часова 24.500 по предмету

Учитељски факултет (од марта) 30.500

Стоматолошки факултет (од фебруара) 24.000 по предмету

Економски факултет 5.400

Правни факултет 10.000

Филолошки (онлајн) 20.000

Факултет спорта 22.600 месечни пакет

Архитектонски факултет (октобар-мај) 1.510 евра

Приватни часови око 10 евра / 90 минута

ПРАВДА

Niš želi da zadrži najbolje diplomce

Niš – Grad Niš će najzaslužnijim mladim stručnjacima iz oblasti nauke, obrazovanja i umetnosti ubuduće dodeljivati stanove na korišćenje kao stimulans da ostanu da žive i rade u Nišu. Predsednik Skupštine Niša Mile Ilić predložio je da se promeni odluka o dodeli stanova u vlasništvu grada, pa će se predlog razmatrati već na sledećoj sednici.

Nagrađeni studenti sa gradonačelnikom Niša Milošem Simonovićem

Studentima podrška grada mnogo znači, jer znaju da će nakon školovanja i usavršavanja moći da se osamostale i odvoje od roditelja, i to zahvaljujući svojim uspesima.

– Svaka čast za predlog, ovo je podstrek za sve studente, da što više rade i uče, a kao nagradu dobiće stan i počeće samostalni život. Stambeni krediti su nepovoljni, pa je odlično što ćemo sami moći da se odvojimo od roditelja jer danas retko koji mladi čovek može da kupi stan – kaže Marko Petković, jedan od najmlađih doktora nauka na Niškom univerzitetu.

Prema rečima Aleksandra Ilića, mladog i prespektivnog doktora nauka koji se nalazi na privremenom radu u kompaniji „Fejsbuk“, ovaj potez je još jedan motiv da se mladi i uspešni ljudi vrate u rodni grad.

Univerzitet gradi 100 stanova

Niški univerzitet već gradi 100 stanova za najbolje mlade i naučnike u univerzitetskom naselju u Ulici Branka Krsmanovića, koji će moći da ih otkupe po povoljnim cenama i bez kamate.

– Informacije o završetku gradnje ovih stanova u Ulici Branka Krsmanovića saznaćemo za desetak dana – kaže rektor Grozdanović.

– Odlična ideja, smatram da će svim sadašnjim studentima ovo biti dodatni motiv da više rade i budu najbolji, jer će grad nagraditi njihov trud.

Mladi se danas teško osamostaljuju i odvajaju od roditelja, a ovo je idealna prilika. Na ovaj način mi sliužimo gradu, a grad nama – kaže Ilić.

U Upravi za imovinu kažu da važeća odluka ne podrazumeva dodelu stanova najuspešnijim studentima, ali ukoliko bi takva odluka bila u interesu grada, svakako će je podržati.

– Grad ima 14 slobodnih stanova, a sadašnja odluka podrazumeva da stanove mogu dobiti na korišćenje samo borci rata, invalidi, lica za raseljavanje, civili koji su povređeni u ratu – kaže načelnik Ljubiša Janić.

Predsednik Skupštine grada Mile Ilić ističe da bi ubuduća praksa mnogo pomogla mladim i uspešnim ljudima da ne napuštaju rodni grad. Predlog nove odluke biće spreman za sledeće skupštinsko zasedanje.

– Kada je Aleksandar Ilić dobio najprestižniju nagradu grada „11.januar“ predložio sam da dobije stan, ali sadašnja odluka to ne podržava, zato sam predložio da se promeni kako bi i mladi talentovani ljudi dobili stanove i ostali u gradu. Takva omladina je naša budućnost i ne bi trebalo dozvoliti da odlaze – kaže Ilić.

Rektor Univerziteta u Nišu prof. dr Miroljub Grozdanović podržava predlog da grad dodelljuje stanove najboljim diplomcima.

– U potpunosti piodržavam predlog da najbolji i najuspešniji akademci dobijaju stanove. Smatram da bi grad trebalo mnogo više da čini za svoje najuspešnije mlade ljude i ima našu punu podršku, jer mi radimo u interesu naših studenata – rekao je Grozdanović.

BLIC

GORNJI MILANOVAC -Učenik Matematičke gimnazije u Beogradu koji je sa trojicom kolega na Naučnoj olimpijadi u Južnoj Africi osvojio srebrnu medalju iz fizike, Luka Bojović, izjavio je danas da za odlazak na takmičenje nisu dobili ni dinar od Ministarstva za prosvetu i nauku Srbije.

Luka Bojović (17) iz Gornjeg Milanovca rekao je agenciji Beta da su naučni talenti prepušteni da se sami snalaze i kritikovao državu da ne pokazuje interesovanje za talente.

„Rečeno je da nemaju para, pa nam je pomogao ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić i naši roditelji, preko nekih sponzora, a svima smo se obraćali i tražili pomoć“, naveo je Bojović, koji je medalju osvojio pre mesec dana na Naučnoj olimpijadi.

On je do sada učestovao na dve Olimpijade iz astronomije, u Kazahstanu i na Krimu, na koje zbog nedostatka sredstava dve učenice Matematičke gimnazije nisu ni putovale.

Bojović je rekao da su u pitanju mala sredstva ali da država „radije za sve drugo daje a ne za nauku, pa nije ni čudo što mladi naučnici i talenti odlaze, jer ovde nemaju uslova da rade niti da napreduju, što je pogubno za dalji razvoj“.

Kako je istakao, po osvajanju medalje imali su veliki doček i mnoštvo čestitki i prijema, ali da pre toga nisu imali nikakvu pomoć.

Bojović je rekao da bi želeo da se menja odnos države prema nauci kako mladi više ne bi odlazili inostranstvo, odnosno da idu samo da „svoja znanja usavrše i vrate se u Srbiju da ih primene“.

RTV

Група старијих ученика прокупачке основне школе малтретирала дечака другог разреда, тако што су га силом свукли и голог закључали у пољски тоалет.

У Основној школи „9. октобар“ у Прокупљу група старијих ученика малтретирала је дечака П. К, ученика другог разреда, тако што су га силом свукли, па голог закључали у пољски тоалет

Отац дечака Срђан Крстић рекао је да су насилници његовог сина скинули до голе коже, затим му умазали одећу блатом и вукли по том тоалету, а спасла га је учитељица, која је приметила да није присутан на часу.

То се догодило јуче у поподневној смени у школи, на одмору између трећег и четвртог часа.

Крстић је казао да је учитељица родитеље позвала из зборнице, где је довела дечака и да му је одмах указана лекарска помоћ.

„Лекари су му дијагностификовали ‘акутну реакцију на стрес'“, рекао је отац и додао да дечак наредних дана неће долазити у школу.

У прокупачкој полицији речено je да је тај случај пријављен и да су одмах „поступили по пријави“.

Случај ће бити пријављен тужиоцу и свим надлежним институцијама, речено је у полицији.

Директорка Основне школе „9. октобар“ Љиљана Вековић рекла је да је то насиље пријављено школској управи у Нишу, као и да ће се састати с представницима Тима за безбедност Министарства просвете.

„Предузете су све законске мере и насилници ће сигурно бити санкционисани“, рекла је Вековићева.

Група дечака која је малтретирала П. К. недавно су у исти пољски тоалет закључали једну ученицу такође другог разреда.

Основна школа „9. октобар“ налази се у ширем центру Прокупља и има само тај један пољски тоалет, који је удаљен од школе око 150 метара. Школу похађа 1.155 ученика.

РТС

Đaci osmog razreda ove godine će na završnom ispitu – „maloj maturi“ imati 50 odsto nepoznatih zadataka iz matematike, srpskog ili maternjeg jezika. Zbirke sa testovima su spremne i uskoro će moći da se nabave.

„Đacima će 25 odsto zadataka biti potpuno poznato, a četvrtina zadataka će imati drugačije cifre ili izmenjen redosled ponuđenih odgovora“, precizirao je pomoćnik ministra prosvete Srbije Zoran Kostić u izjavi agenciji Beta.

On je naveo i da će zbirke sa zadacima za polaganje male mature biti predstavljene u Vladi Srbije do kraja nedelje, a nakon toga će moći i da se nabave.

Pripremljene su i zbirke na jezicima nacionalnih manjina. Učenici manjinskih zajednica imaju pravo da umesto srpskog polažu test na maternjem jeziku.

Pomoćnik ministra je podsetio da je svaka škola u obavezi da organizuje pripremnu nastavu za polaganje „male mature“ i najavio da će probni test završnog ispita biti održan krajem aprila ili početkom maja, a da na „probi“ neće biti pitanja iz zbirki.

Ovogodišnji osmaci su druga generacija đaka koja polaže „malu maturu“. Učenici su prošle godine imali 50 odsto poznatih pitanja iz zbirki, 25 odsto pitanja bilo je delimično poznato, a preostalih 25 odsto potpuno nepoznato.

Broj poptpuno nepoznatih zadataka se postepeno povećava, pa bi sledeće godine trebalo da ih bude tri četvrtine, a u školskoj 20013/2014. bi svi zadaci trebalo bi da budu potpuno nepoznati.

Te godine predviđeno je i uvođenje trećeg testa na kojem bi se proveravalo znanje iz više prirodnih nauka.

(Beta)

Philip Morris: Kompanija Filip Moris finansira stipendije za 40 studenata u Nišu i najbolje studentske projekte za razvoj grada

Osmu godinu za redom program „Partnerstvo za obrazovanje i razvoj zajednice“ (PECD) i kompanija Filip Moris podržavaju studente Univerziteta u Nišu

Osmu godinu za redom, program „Partnerstvo za obrazovanje i razvoj zajednice“ (PECD) raspisao je konkurs za studente Elektronskog, Ekonomskog, Mašinskog i Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Program će nagraditi ukupno 40 studenata individuialnom stipendijom u iznosu od 200.000 dinara, a sa ukupno 4 miliona dinara omogućiće realizaciju odabranih projekata studentskih grupa, koji imaju za cilj unapređenje uslova života u Nišu. Program se sprovodi zahvaljujući pokroviteljstvu kompanije Filip Moris Operejšens a.d.

Kompanija Filip Moris Operejšens a.d. kroz podršku PECD programu od 2004. godine pomaže najbolje i najangažovanije studente Univerziteta u Nišu. Do sada kompanija je kroz ovaj program dodelila 273 stipendije i omogućila realizaciju 65 studentskih projekata koji su okupili blizu 350 niških studenata.

PECD program prepoznaje mlade talente – buduće lidere i pomaže im da uspešno započnu svoju profesionalnu karijeru. Studenti kroz program imaju mogućnost da primene akademsko znanje i razviju liderski potencijal istovremeno učestvovanjem u aktivnostima kojima se unapređuje kvalitet života u gradu Nišu.

Rok za prijave studenata i studentskih projekata traje do 20. januara 2012, a uslovi konkursa dostupni su na internet stranici www.pecd.rs.

BETAOMS

Ovde ne sede razmažena deca bogatih roditelja koja ne moraju da uče jer im školarina od nekoliko hiljada evra garantuje svedočanstvo, tvrde u Zajednici privatnih srednjih škola

Srednja škola za ekonomiju, pravo i administraciju (Foto iz arhive škole)

U Srbiji radi 46 privatnih srednjih škola i desetak osnovnih, koje pohađa oko 4.000 đaka. Većina se nalazi u Beogradu i Novom Sadu, a školarina je od hiljadu do 7.000 evra, u zavisnosti od toga da li su uračunati i udžbenici, ishrana, smeštaj, prevoz… U javnosti se najčešće smatra da u klupama ovih škola sede razmažena deca bogatih roditelja i da se uz vrlo visoku školarinu automatski dobija i svedočanstvo.

Nikola Tesla, predsednik Zajednice privatnih srednjih škola i direktor Evropske poslovne škole „Milutin Milanković”, i Mirko Sarić, potpredsednik Zajednice i direktor Srednje škole za ekonomiju, pravo i administraciju, kažu da je Zajednica privatnih srednjih škola osnovana upravo sa željom da se razbiju ove predrasude.

– Naša ideja je bila da kroz Zajednicu skrenemo pažnju javnosti na način na koji radimo. Ponekad se o privatnim školama govori u negativnom kontekstu, u smislu da tu nema ozbiljnog rada. Mi se, naprotiv, trudimo da pružimo što veći kvalitet, a ne da radimo neodgovorno i površno, jer sve će nam se to sutra vratiti kao bumerang – priča profesor Tesla (inače nuklearni fizičar, u rodu sa slavnim naučnikom).

U školama se zato formiraju odeljenja do 20 učenika, đaci dobijaju lap top i udžbenike, putem interneta mogu da prate nastavu, a roditelji đake u školi, učenici učestvuju u sekcijama, takmičenjima, humanitarnim aktivnostima… Mnogi đaci su uspešni sportisti, već i u međunarodnim okvirima jer ima odgovara ovakav način rada. Na čelu ovih škola su mahom nekadašnji dugogodišnji direktori državnih škola, kažu sagovornici, a kroz Zajednicu se podižu standardi i kontroliše rad.

– Roditelj, ukoliko je nezadovoljan, može da nam se obrati i zato je i savet roditeljima kada upisuju decu da se raspitaju koja škola je u Zajednici. Nećemo da dozvolimo da neko loše radi, zato je u našem udruženju samo desetak škola. Mi do sada nismo imali problema, ali smo imali informacija da neke škole van Beograda štancuju diplome, da rade van svog sedišta i mi tu nismo ništa mogli da uradimo – ističe Nikola Tesla.

On kaže da je prednost privatnih škola upravo u manjem broju učenika. Po njegovim rečima, postoje tri kategorije đaka: odlični, koji žele da zadrže taj trend pa upisuju privatnu školu zbog dobrih uslova, zatim tu su „mede” – đaci koji su „uspavani” u osnovnoj školi, a koji se ovde „bude”, motivišu i usmeravaju, a treća kategorija su deca kojima je nedostajao jedan ili dva boda da se upišu u željenu školu, pa silom prilika upisuju privatnu da bi se ipak školovali za određeno zanimanje.

– Potpuno je isti upis kao i u državnim školama, s tim što se ne gleda samo broj bodova, već se obavlja i razgovor s detetom i roditeljima. Ne upisujemo baš svakog ko nam se javi. Mi im objašnjavamo da ovo nije škola u kojoj ne mora da se uči, da ovo nije igraonica bez obaveza i predstavljamo školu u pravom svetlu, a onda nekim dodatnim anketama proveravamo sklonosti učenika. Mi smo, recimo, u mojoj školi doneli odluku da nećemo da prihvatamo đake ispod 60 ili 70 bodova, zavisno od smera, ali i tu smo fleksibilni, jer ni ti bodovi nisu uvek pravo stanje stvari – objašnjava Sarić.

Sagovornici kažu da se trenutno sve škole suočavaju s problemom manjka đaka, kao posledica ekonomske krize.

– Prošle godine je bilo 18,5 učenika po odeljenju, ali zbog ekonomskih neprilika, jedan broj učenika u starijim razredima nije bio u mogućnosti u septembru da nastavi školovanje. Roditelji su se našli u drugačijoj poziciji gubitkom posla ili gašenjem firmi u kojima su radili i sada je prosek u odeljenju malo više od 15 đaka, što školu dovodi na ivicu opstanka – priča Sarić i dodaje da problemi nastaju i za dete kada pređu u državnu školu jer obično bude 36. u odeljenju, jer je jasno o kakvom je kvalitetu nastave tu reč.

Iako škole imaju svoje 24-časovno obezbeđenje, bilo bi dobro kada bi dobili školskog policajca, kao i državne škole, kažu sagovornici. Zatim, nastavljaju, iako je stručno usavršavanje zakonska obaveza nastavnika, nastavnicima nisu uvek svi seminari dostupni. Problem je i to što škola nema nikakvih subvencija od države kada zaposli mladog nastavnika, a plaća mu pripravnički staž i polaganje licence, što je u državnim školama u nadležnosti lokalnih samouprava.

———————————————-

Prosvetni inspektori u redovnoj kontroli

U Republičkoj prosvetnoj inspekciji kažu da privatne škole uglavnom posluju ozbiljno, jer se trude da privuku nove đake. Kontrola je redovna, a primećeno je da privatne škole brže ispravljaju nedostatke koje uoče inspektori, nego što to čine državne. Do sada je samo prva otvorena privatna škola izgubila dozvolu za rad, a nijedna druga nikad nije kažnjena.

Sandra Gucijan

AFERA „AKREDITACIJE“

Filološko-umetnički fakultet dobio akreditaciju iako je recenzent sedam od 12 standarda ocenio negativno

BEOGRAD – Mutne radnje!

Filološko-umetnički fakultet iz Kragujevca je još jedna obrazovna ustanova koja je pored Departmana umetnosti iz Novog Pazara i Akademije umetnosti iz Novog Sada na sumnjiv način dobio akreditaciju za studijski program Zidno slikarstvo! Naime, ovaj program je akreditovan u četvrtom krugu akreditacije 2009. godine bez ijedne opomene iako je za sedam od 12 standarda od jednog recenzenta dobio ocenu manju od neophodne šestice.

Najmanju ocenu 3,5 program Zidno slikarstvo dobio je za svrhu studijskog programa, dok su standardi „struktura“, „ciljevi“ i „kurikulum“ ocenjeni četvorkom. Čak i standard „kompetencije diplomiranih studenata“ dobio je ocenu nižu od šest.

Slobodan Štetić, dekan Filološko-umetničkog fakulteta iz Kragujevca, tvrdi da su se namučili da bi dobili akreditaciju.

– Neophodno je da se sakupi celokupna dokumentacija o programima. Neke smo morali da prepravljamo. U aktima Komisije za akreditaciju detaljno se navodilo šta je neophodno ispraviti i u kom roku. Sve smo ispunili i dobili akreditaciju za sve tri studijske grupe, master i doktorske studije – tvrdi Štetić.

U Republičkom javnom tužilaštvu kažu da oni mogu da reaguju samo na osnovu prijave zloupotrebe.

– Tužilaštvo može da reaguje tek ako neko podnese krivičnu prijavu za zloupotrebe u radu – kažu u RJT.

U Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta su tvrdili da izveštaji recenzenata nisu jedina dokumenta na osnovu kojih se studijski programi i visokoškolske ustanove akredituju. Oni kažu da Komisija od onih koji od recenzenata dobiju negativne ocene traži da isprave nepravilnosti.