Prava stvar – Prosvetni radnici u Srbiji podržavaju model kolege iz Osijeka

Prosvetni radnici u Srbiji bez rezerve podržavaju metod rada direktora OŠ „Vijenac“ iz Osijeka Stjepana Sokola, koji je ukinuo domaće zadatke, uz obrazloženje da su oni nepotrebno opterećenje za đake

Sokol, koji ovu praksu već 15 godina primenjuje na časovima, objašnjava za Press da je poenta u tome da učenici najviše posla odrade u školi i da pritom dobiju stručnu pomoć.

Samo dobrovoljno

– Vodili smo se idejom da kod njih promovišemo kulturu rada. Želeli smo da im kažemo da je njihov izbor da li će mnogo više raditi u školi ili će imati posla kod kuće. Ideja je da kod kuće samo dovrše posao koji nisu uradili u školi – ističe Sokol, i dodaje da je većina učenika prezadovoljna.

Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radunović objašnjava za naš list da je ova praksa odlična i da već dugo postoji u svetu, ali da u Srbiji za sada ne postoje uslovi da se ona sprovede.

Suprotan stav: Domaći dobar za đake

Ima i onih koji misle drugačije, pa tako predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Dragan Matijević smatra da nastavnici davanjem domaćih zadataka stvaraju radne navike kod dece i da ih nikako ne bi trebalo ukinuti:

– Škola postoji ne samo da se deca uče činjenicama i dobijaju ocene, već da ih nauči odnosu prema obavezama i radu. Domaći je odnos prema profesionalnoj obavezi kojoj treba da pristupe ozbiljno. Najvažnije je da to ponesu iz škole, ostalo se može i zaboraviti. Nikada se neću odreći prava da detetu kažem da nešto uradi i kod kuće.

– Đaci su u takvim školama do 17 časova, rade u jednoj smeni, sa dovoljnim brojem nastavnika i sve završe u školi. Između časova imaju i vannastavne aktivnosti, a udžbenici mogu da ostanu u školi. Viši standard društva obezbeđuje i viši standard obrazovanja. Ali, mi trenutno nemamo finansijskih i prostornih mogućnosti da to realizujemo – kaže Radunovićeva.

Učitelj i pedagog iz beogradske OŠ „Kralj Petar Prvi“ Miroslav Marinković kaže da nikada nije zadavao mnogo domaćih zadataka, jer se kod dece tako stvara odbojnost prema školi, pogotovo kada im se oni zadaju tokom raspusta ili vikenda.

– Praksa je pokazala da je bolje u školi uraditi što više i provežbati na času. Domaći treba da bude nadgradnja i primena naučenog, da proistekne iz dečje potrebe, a ne iz prisile. Ukoliko zadamo domaći za vikend, dete to shvata kao kaznu, jer je moglo da ga iskoristi za mnogo korisnije sadržaje – ističe Marinković.

Shvataju kao kaznu

Predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola Radmila Dodić kaže da se ovaj metod već primenjuje u nekim školama u Srbiji, gde postoji celodnevna nastava koja uključuje i produženi boravak do 17 časova.

– Ministarstvo prosvete odavno ima ideju da sve beogradske škole imaju takvu nastavu, jer u njima postoji takva mogućnost, budući da imaju manje učenika i mogu da rade u jednoj smeni – navodi ona.

Ana Vlahović

Poslednje tri godine, kako zbog ekonomske krize tako i boljih uslova u studentskim menzama, sve je više akademaca koji između pekara, restorana brze hrane i domaće kuhinje u menzama, biraju poslednje.

Pomoćnik direktora za ishranu u Studentskom centru Srđan Janković je rekao za MONDO da se u 14 menzi u Beogradu dnevno hrani od 15.000 do 20.000 studenata i da je poslednjih godina zabeležen konstantan rast.

Pravo da se hrane u menzama imaju svi studenti.

Ipak, mladići i devojke koji se školuju o trošku države ostaju privilegovani jer obroke plaćaju duplo jeftinije od onih koji sami plaćaju studije.

Akademci se dovijaju tako što pozajmljuju ili kupuju kartice kolega koji su na budžetu, ali se ne hrane u menzi.

U studentskom centru kažu da kartice, koje se koriste i za plaćanje smeštaja u studentskim domovima, ne mogu da se prodaju i pozajmljuju jer su čipovane. Međutim, student tvrde da to ne predstavlja problem i da se one i dalje „valjaju“.

Jelena Lazić, studentkinja Filozofskg fakulteta, koju smo zatekli u menzi na Obilićevom vencu, popularno nazvanoj „Tri kostura“ potvrdila je za MONDO da se kartice prodaju za 50 do 100 evra.

„Prilikom kupovine obroka na računaru izađe slika pravog vlasnika karte, ali zaposleni u kantini gotovo nikada ne prave problem“, rekla nam je Jelena.

U redu i po sat vremena

Ilustracija(Guliver/Getty Images)

Da je ovo najjeftiniji način ishrane za studente iz unutrašnjosti, ali i nekoliko hiljada beogradskih akademaca, svedoče veliki redovi u menzama gde se čeka i po sat vremena.

Najveća gužva je, kažu, u menzi Kralj Alaksandar I, poznatijem kao Lola.

„Uf, tamo je super hrana…ali su redovi neviđeni. Sjate se svi sa arhitekture, elektrotehničkog, pravnog… Ipak, vredi čekati, jer je hrana zaista ukusna“, rekao je za MONDO Marko Đurašković, student Ekonomskog fakulteta i dodao:

„Ma, gde možete jesti za te pare. Dosta mi je i pekara i restorana brze hrane.“

Osim ove menze student rado odlaze i u restoran u Studentskom gradu i domu Rifat Budžević, jer , kako su nam rekli, tamo je mnogo veći izbor hrane.

„To je zbog stranaca..zbog toga ima više vrsta mesa i variva koje nam se servira za ručak“, kaže student koga smo zatekli ispred menze „3K.“

Pomoćnik direktora za ishranu u Studentskom centru Srđan Janković rekao nam da je studentske priče o lošijoj hrani u pojedinim menzama nisu opravdane jer je meni za sve studentske restorane isti.

„Ma, to su studentske priče…Nema razloga da hrana u jednom restoranu bude manje ukusna nego u drugom. Odgovorno tvrdim da se studentska populacija najbolje hrani“, istakao je Janković.

Akademci posebno zameraju što je hrana u menzama masna, a neki, pak, tvrde da je to tako kako bi duže ostali siti.

„Ajde što je hrana ponekad neslana ili previše ljuta….to svakoj kuvarici može da se desi, ali svako jelo je prilično masno. Ovde, u „Tri kostura“ je najlošija hrana“, požalila nam se studentkinja Pravnog fakulteta Jelena Dragojlović.

Ipak, studenti menzu, najčešće, biraju zavisno od dela grada gde žive ili gde im je fakultet.

Studentkinja Ekonomskog fakulteta Milica Dražić rekla nam je da već tri godine dolazi u menzu „Tri kostura“ jer je blizu fakulteta, a ne stiže da ode kući da ruča, jer su pauze između predavajna kratke.

Bečka i pomfrit omiljeni već deceniju

I pored toga što hrana nije uvek baš po ukusu svih studenata,omiljeno jelo isto je već čitavu deceniju.

Kako nam je rečeno u Studentskom centru, a što je za MONDO potvrdio i upravnik menze „Tri kostura“ Dragan Dragojlović, akademci godinama unazad najradije jedu bečku šniclu i pomfrit.

„Iako im je naraspolaganju nekoliko jela za ručak, oni će uvek izabrati bečku i pomfrit. Sad je postao popularan i pohovani kačkavalj..mogli bi da ga jedu svaki dan“, kaže Dragojlović.

Osim ovog studentima omiljenog jela, za 55 dinara, koliko staje ručak budžetske, odnosno 180 dinara koliko moraju da izdvoje samofinasirajući student,svakoga dana može se birati između nekoliko vrsta variva i mesa, čorbi.

Za doručak, koji košta 31 dinar, odnosno 100 dinara, studentima se, između ostalog, nudi puter ili margarin i marmelada, šunka, sir, prženice, kornfleks, viršle, burek, pašteta.

Večera je slična ručku, pa možete pojesti pileće pečenje i pomfrit, riblje pljeskavice, bećar paprikaš, rusku salatu i viršle, girice, juneću šniclu u saftu, a staje samo 46 dinara za budžetske studente i 150 zone koji studiraju o svom trošku.

Za one studente koji se pridržavaju posta, posebno se vodi računa da se na meniju nađu i jela bez masti, ali i ona na vodi.

Možda hrana u studentskim menzama ne zadovoljava svačiji ukus, ali ono što je sigurno jeste da je ispravna i da se poštuje hasap princip, jer republička, gradska , kao i inspekcija Studentskog centra redovno kontrolišu sve što se servira.

(Jelena Stokić / MONDO)

Dvonedeljni zimski raspust za đake u Srbiji bliži se kraju, jer se učenici od 16. januara vraćaju na nastavu, kada počinje drugo polugodište

BEOGRAD – Dvonedeljni zimski raspust za đake u Srbiji bliži se kraju, jer se učenici od ponedeljka, 16. januara, vraćaju na nastavu, kada počinje drugo polugodište.

Kalendarom rada za ovu školsku godinu predviđeno je da drugo polugodište traje do 18. maja za maturante gimnazija, odnosno do 25. maja za „osmake“ i učenike završnih razreda srednjih stručnih škola.

Za učenike od prvog do sedmog razreda drugo polugodište traje do 8. juna, a za ostale srednjoškolce školska godina završava se 15. juna.

U školama u Vojvodini, prema kalendaru rada koji donosi pokrajinski sekretar za obrazovanje, drugo polugodište završava se 13. juna za učenike od prvog do sedmog razreda, odnosno 30. maja za učenike osmog razreda.

Za maturante vojvođanskih gimnazija drugo polugodište završava se 23. maja, odnosno 30. maja za učenike završnih razreda srednjih stručnih škola.

Za učenike prvog, drugog i trećeg razreda gimnazija i za đake prvog i drugog razreda trogodišnjih srednjih stručnih škola u Vojvodini, letnji raspust počinje 21. juna.

Autor:

Agencija Tanjug

Економски факултет у Београду покренуо кампању против превара при полагању испита под називом „Не преписуј“, јер модерне технологије представљају један од највећих проблема факултета за обезбеђење регуларности приликом полагања испита.

Записуј, потписуј, дописуј, отписуј, али не преписуј, поручују професори, асистенти али и студенти академцима Економског факултета у Београду

У амфитеатрима, учионицама, холовима, постављени су постери који истичу зашто је важно полагати испите на фер начин, али и које су последице варања на испиту.

Иван Шашић, студент продекан Економског факултета рекао је да студенти реагују позитивно и а су задовољни што неко води рачуна о томе да се њихово знање цени на један овакав начин.

„Идеја мојих колега и мене је била да афирмишемо поштен однос према раду на факултету“, каже Бојан Ристић, асистент Економског факултета у Београду.

Вељко Мијушковић, асистент Економског факултета навео је да је од укупно 10.000 студената, 8.000 активних и да је веома тешко исконтролисати њихов рад посебно када су, како је рекао, велики испитни рокови.

Кампања је уједно и упозорење да су професори свесни проблема и да ће се борити против њега. Дељењем флајера желе да подсете студенте да преписивање не спада у део академског понашања. Због преписивања, студент може да буде удаљен са универзитета и до годину дана.

Продекан Економског факултета Бранислав Боричић каже да имају случајеве од најнаивнијих пушкица, дошаптавања за време испита до такозваних дублера, односно лица која дођу са другог факултета са другом фотографијом у индексу.

„Имамо арсенал нових електронских средстава за спречавање примања сигнала споља, односно употребе мобилних и сличних апарата у те сврхе“, каже Боричић.

Акцију „Не преписуј“ покренули су Клуб асистената и Студентски парламент. Кампања ће трајати и наредног семестра.

РТС

Slučaj „Magda“ potresa Skupštinu

Srednjoškolac: Krajnje diskutabilno da se obrazovanjem bavi neko ko nije stručan, tvrde u Nacionalnom prosvetnom savetu.

Nacionalni prosvetni savet je zapanjen što je  zamenik skupštinskog odbora za prosvetu poslanik Jon Magda, koji je parlamentu dostavio lažnu fakultetsku diplomu.

Overeni prevod na srpski

Potvrda iz Bukurešta Dokument na rumunskom

Član tog saveta Mario Spasić je kritikujući izbor Magde za članstvo u prosvetnom odboru naveo da bi na tako bitnoj funkciji morao da bude neko mnogo kompetentniji i obrazovaniji.

Spasić: Nije kompetentan

– Možda jeste u skladu sa zakonom da poslanik ne mora da ima fakultet, ali je krajnje diskutabilno da se temama koje se tiču obrazovanja bavi neko ko nije stručan da o tome odlučuje. U najmanju ruku je čudno, a nije ni u duhu sa evropskom i međunarodnom praksom – istakao je Spasić, i dodao da je jako važno da se uspostavi sistemsko rešenje kako bi na odgovornim funkcijama sedeli kompetentni ljudi.

Predsednik skupštinskog odbora za prosvetu Zoran Šami iz DSS-a rekao je juče za Press da ga se uopšte ne tiče da li njegov kolega Magda ima završen fakultet.

– Molim vas da prestanete više da pišete o tome ko od poslanika ima ili nema diplomu. Ja sam doktor nauka još od 1978. i uopšte me se ne tiče tuđe obrazovanje – ljutito nam je rekao Šami.

Kako je Press već pisao, sa skupštinskog sajta su uklonjeni podaci o obrazovanju poslanika nakon što je ustanovljeno da su neki dostavili lažne diplome.

Odalović: Stranke odlučuju

Generalni sekretar Skupštine Veljko Odalović rekao je za Press da na izbor poslanika utiču isključivo političke stranke.

– Poslanik je apsolutno slobodan kada su u pitanju obrazovanje i stručna sprema. To je isključivo stvar stranke, koja postavlja za poslanike one ljude za koje smatra da treba da obavljaju taj posao – rekao je Odalović.

Magda je, inače, po dolasku na poslaničku funkciju naveo da je diplomirao na Fakultetu za fizičku kulturu u Bukureštu, dok se u potvrdi te visokoobrazovne ustanove, u koju je Press imao uvid, navodi da je izbačen tokom treće godine studija.

Magda je tvrdio da je privremeno napustio fakultet, te da je kasnije diplomirao.

– Nije tačno da nisam diplomirao – rekao nam je tada Magda, ali nije želeo da objasni koji je to fakultet i kada završio.

Iako se očekivalo da Magda ode iz skupštinskog Odbora za prosvetu, to se nije desilo.

Poslanik DS-a Srđan Milivojević rekao je za Press da ne može da tvrdi da Magda ima završen fakultet, ali da izostanak fakultetske diplome ne smatra preprekom za funkciju koju obavlja.

– Zašto bi neko ispaštao ako možda nije imao novca da se školuje – ocenio je Milivojević, upitan kako je moguće da poslanik koji je falsifikovao diplomu bude član Odbora za prosvetu.

Ivana Žigić

SLOMILI KRILA BELOM LABUDU!

Jana Nenadović (14), baletski talenat kakav se rađa jednom u sto godina, ostala bez stipendije za Milansku skalu zbog birokratskih zavrzlama

BEOGRAD – Srušili su mi snove.

Mlada balerina Jana Nenadović (14) ostavila je bez daha najpoznatije koreografe milanske Skale, ali zbog birokratskog problema s vizom u italijanskoj ambasadi ostala je bez stipendije od 25.000 evra, koju je osvojila svojim talentom.

– Očekivala sam da će moj odlazak tamo biti pitanje dana. Trebalo je da odem u septembru prošle godine, ali su onda nastali problemi u vezi sa izdavanjem vize. Ipak, i dalje se nadam – rekla nam je mlada umetnica.

– Sredinom aprila prošle godine, u sali Madlenijanuma, Jana je nastupala na Festivalu igre u Beogradu. Tada ju je video ugledni baletski koreograf i maestro milanske Skale Frederiko Olivijeri, koji nas je odmah pozvao i rekao da je Jana talenat kakav se retko sreće i da ima neverovatne baletske predispozicije. Tada nam je ponudio stipendiju za njeno dalje školovanje u Italiji – započeo nam je priču Janin otac Nenad Nenadović.

Međutim, kada je već sve bilo pripremljeno, dva dana pred devojčicin polazak, iz italijanske ambasade javili su da nema potrebne dokumentacije i da za Janu nema boravišne vize.

– Tražili su od direktorke akademije u Italiji da pod krivičnom i materijalnom odgovornošću potpiše garanciju za Janu, što ona nije htela da uradi jer takav zahtev nikad nije postavljen ni za jedno dete. Janina stipendija je tada zamrznuta jer nijedna institucija ne popušta, a mi ne znamo kome da se obratimo za pomoć – priča razočarani otac devojčice Nenad Nenadović.

Jana je maloletna i za dobijanje vize bila joj je potrebna obimna dokumentacija.

– Nije nam bilo lako da odlučimo da ode tamo, ali smo pristali kada smo čuli gospodina Frederika Olivijerija. Takva prilika se pruža jednom u životu, nismo hteli da joj je uskratimo – priča nam Janin otac i dodaje da su se poslednjih meseci u potpunosti posvetili njenom odlasku i da ovo nisu mogli ni da sanjaju.

KURIR

Bitka za Janu

– Kada smo čuli reči hvale na račun našeg deteta, bili smo presrećni, sve je došlo kao grom iz vedra neba. Kad čujete od svetskih stručnjaka da vaše dete poseduje kvalitete i da ga možda čeka svetska slava, možete biti samo bezgranično ponosni. Sada smo razočarani i ne znamo kome da se obratimo za pomoć, a veoma nam je važno jer ovo nije samo bitka za Janu, već i za sve buduće talente iz Srbije, kojima se može prokrčiti put do svetskih scena – objasnio je Janin otac.

Za ekonomski razvoj Srbije potrebno je da se ostvari tešnja saradnja između fakulteta i privrede. Privreda mora da kaže kakav joj je kadar potreban, a univerziteti treba da se izjasne imaju li mogućnosti da realizuju takve obrazovne programe, opšti je zaključak učesnika skupa “Privreda i visoko obrazovanje” koji je održan danas u Privrednoj komori Srbije.

Da se privreda u fakulteti slabo poznaju najbolje govori podatak da preduzeća još uvek ne prepoznaju zvanja koja dobijaju diplomci po reformisanom, Bolonjskom procesu.

– Velike kompanije kao da ne znaju da se desio Bolonjski proces. Imali smo primer da se u odabiru kandidata među studentima sa Elektrotehničkog fakulteta prednost daje onima koji su studirali po starom programu, što je apsurd. Imamo mlade ljudi koji su završili osnovne studije sa visokim prosečnim ocenama, a da ih tržište rada ne prepoznaje, jer im fakultet nije trajao pet već četiri godine. Kako bi se ovo promenilo moramo što pre da uradimo okvir kvalifikacija koji sada ne postoji. U rešavanju ovog problema mora nam pomoći Privredna komora Srbije, Ministarstvo ekonomije – kaže prof. Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta.

U poslednjih pet šest godina svaki fakultet uz diplomu izdaje i dodatak diplomi koji sadrži dodatne informacije o toku studiranja, uspehu studenta i njegovim stručnim kompetencijama. Dodatak diplomi trebao bi da posluži poslodavcima da brže odabere kandidata na konkursu za posao, ali i da diplomcima obezbedi veću mobilnost za nastavak studiranja kao i da se lakše prilagode potrebama tržišta rada.

Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije kaže da privreda i visokoškolske ustanove malo znaju jedni o drugima. Obrazovne ustanove, nastavlja ona, moraju da znaju da su u Srbiji 87 odsto mikro preduzeća koja zapošljavaju po desetak ljudi. Oni kadrove regrutuju na bazi preporuka iz okruženja.

– Poslodavci moraju mnogo više da se uključe u obrazovanje. Jedan od načina je da se studenti tokom izrade diplomskog rada vežu za neko preduzeće i da, recimo, poslodavci budu posmatrači na odbrani diplomskog. Za početak to je dovoljno – savetuje Vidosava Džagić i nastavlja da je ovakva saradnja već dala dobre rezultate kod oglednih odeljenja u stručnim srednjim školama.

BLIC

Ostao dug za 2009. i 2010. godinu

Novi Pazar – Gradska uprava je na račune osnovnih i srednjih škola u ovom gradu uplatila sredstva za jubilarne nagrade prosvetnim radnicima koji su to pravo stekli u prošloj godini. Rifat Ličina, u Gradskom veću zadužen za obrazovanje, kaže da je stiglo više od 5, 2 miliona dinara i da su ta sredstva odmah prebačena na račune ovdašnjih škola.

– Prosvetnim radnicima koji su u 2011. godini navršili 10, 20 i 30 godina rada na ovaj način su izmirene sve obaveze. Ostaje da se reše problemi isplata za 2009. i 2010. godinu i Ministarstvu finansija za te dve godine opet ćemo dostaviti podatke sa potraživanjima. Upravo iz tog ministarstva smo za te dve godine imali uputstvo da ne isplaćujemo jubilarne nagrade – tvrdi Ličina.

Za tri poslednje godine radnicima 19 škola u ovom gradu (Muzička škola, 12 osnovnih i šest srednjih škola) po osnovu jubilarnih nagrada dugovalo se 17.606.000 dinara. Za rešavanje ovog problema novopazarska gradska uprava za pomoć se obratila Stalnoj konferenciji gradova i opština i ministarstvima prosvete i finansija. U ovdašnjoj lokalnoj samoupravi kažu da iz nadležnih ministarstava imaju obećanje da će preostala dugovanja biti uplaćena do polovine ovog meseca.

Danas

Услови за одлазак у пензију за жене у 2012. остају непромењени у односу на претходну годину, док се за мушкарце старосна граница помера за четири месеца.

Пензионере у овој години очекују два незнатна повећања пензија у априлу и октобру, која ће тешко моћи да покрију све веће трошкове живота.

За око 5.000 ученика у 170 средњих школа у првој недељи априла требало би да почне ПИСА тестирање знања која су ђаци стекли током школовања, а резултати ће бити саопштени тек у децембру наредне године, изјавила је данас национална координаторка за ПИСА истраживања Драгица Павловић-Бабић

Она је рекла Танјугу да су подаци о успешности ученика на овим тестовима значајни за све оне који се баве образовном политиком, те да они могу да се искористе за боље планирање наставних програма, унапређење уџбеника, усавршавања и обуку наставника…

„На нама, организатору Међународног програма процене ученичких постигнућа (ПИСА), јесте да што више промовишемо комптенције које се тестирају, јер сматрамо да су оне заиста релевантне за ученике и њихову будућност“, казала је Павловић-Бабић и истакла да по успешности решавања ПИСА тестова, српски ђаци и те како заостају за европским вршњацима.

„У односу на Европу нисмо у завидној ситуацији као и друге земље региона, изузимајући Словенију, па Србија са регионом дели само зачеље“, напоменула је она.

Према речима Павловић-Бабић, нижа постигнућа ученика од српских ђака имају они из Бугарске, Румуније, Црне Горе и Албаније, док нешто виша, али опет испод просека имају ученици из Хрватске.

Председница Националног просветног савета, Десанка Радуновић казала је Танјугу да су ђаци у Србији и на прошлом ПИСА тестирању остварили позитиван помак, и да се очекује да се такав тренд настави.

Она је истакла да, уколико се тај тренд настави, да ће онда бити јасно да је у образовном систему дошло до промена и да ђаци сада уче са разумевањем и не бубају градиво.

„Донели смо нове законе који су модернизовали приступ образовању, а наставници треба да се прилагоде новим захтевима, да читају прописане стандарде, управљају се према њима… Тако да ћемо највеће тежиште ставити на наставнике и покушаћемо да им помогнемо кроз стручно усавршавање“, казала је Радуновић.

Иначе, ПИСА тестирање се обавља на сваке три године и тестирају се увек ученици истог узраста, односно они који су напунили 15 година, тако да у тестирању учествују највише ученици првог разреда средње школе, али има и оних у другом разреду средње и осмом разреду основне школе.

Тестови су направљени тако да покривају три области – читалачку писменост, природне науке и математику.

„Тестови читалачке писмености проверавају како се ученици сналаже са различитим врстама текстова, односно колико информација могу да извуку из њих. Друга област испитивања су природне науке које покривају физику, хемију, биологију, физичку географију, астрономију“, објаснила је Павловић-Бабић и додала да ће се тестови решавати два сата и да ће их у овом циклусу ђаци по први пут пут радити на компјутеру.

Последње тестирање обављено је 2009. године и Србија је заузела 43. место. Те године ђаци у Србији су остварили напредак у односу на 2003. и 2006. годину.

Ученици из Србије су остварили пре три године просечно 442 поена, што је мање од просека који на стандардизованој скали износи 500. Међутим, подаци су показали да је у односу на 2006. годину за 19 одсто смањен број функционално неписмених.

На ПИСА тесту 2003. ученици из Србије заузели су 33. до 37. место, док су 2006. били на 41. од 58 тестираних земаља.

РТВ