Opštine bez novca za prosvetare

Sudeći prema dinamici isplata do sada, teško da će svi prosvetari dobiti jubilarne nagrade za 2009, 2010. i 2011. do kraja godine, kako je obećao ministar Žarko Obradović. Novca u budžetu lokalnih samouprava, na koje je prebačen ceo teret isplate nagrada, nema. I tu se, kažu predstavnici pojedinih opština, umešala politika pa pomoć od Ministarstva prosvete, odnosno Ministarstva finansija stiže uglavnom povlašćenim opštinama, a ostali su ostavljeni da se snalaze sami.

Obaveze prebacio na opštine: Žarko Obradović, ministar prosvete

Ministarstvo, međutim, kaže da lokalne samouprave primenom novih zakonskih rešenja imaju povećan priliv sredstava, a da o eventualnim problemima treba da potraže pomoć i detaljno informišu Ministarstvo finansija. Od aprila, međutim, predsednici opština upozoravaju da su lokalne kase prazne i da za te namene nema novca. Niko nije reagovao dok prosvetari nisu zapretili novim štrajkom. Tek tada su iz Ministarstva obećali da će problem biti rešen i da će sve opštine kojima je to potrebno dobiti novac. Pravo na jubilarne nagrade ima 15.000 prosvetara, a samo 40 odsto je do sada dobilo novac.

– Mi smo u budžetu planirali novac za jubilarne nagrade i one su isplaćene za tekuću godinu. Nemamo, međutim, novca za prethodne dve godine. Da se ne lažemo, do sada su uglavnom pomoć dobile one opštine gde je kadar DS-a i SPS-a. Lično sam početkom decembra pisao ministru Obradoviću i pitao ga kako da isplatimo jubilarne nagrade za te dve godine. Zakazao mi je sastanak i obećao da će obezbediti novac, međutim do sada ništa nismo dobili – priča za “Blic” Dragan Jovanović, predsednik opštine Topola, inače kadar NS.

I Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština i predsednik opštine Paraćin, objašnjava da je od Ministarstva stiglo obećanje da će novac za isplatu jubilarnih nagrada za tekuću godinu stići kao pomoć opštinskom budžetu.

– Osim toga, rečeno nam je da postoje zadržana sredstva koja pripadaju opštinama, ali nisu prebačena ranije. Taj novac može da pokrije još jednu godinu, tako da na opštinama ostaje da iz svojih budžeta isplate samo jednu godinu. Mi u Paraćinu privodimo kraju isplatu jubilarnih nagrada za sve tri godine – kaže Paunović.

Stevan Đaković, predsednik opštine Trstenik, inače član DS, kaže da su prosvetarima isplatili deo za koji su dobili novac iz Ministarstva. Prosvetari u Osečini dobili su deo za ovu godinu, ali još traže obećano za prethodne dve godine. Predsednik ove opštine Nenad Stevanović (G17) poručuje “isplatićemo obećano, ali kad nam pošalju novac iz Vlade”. Isto kaže i Dimitrije Lukić, predsednik opštine Sokobanja (DS). Dragan Jovanović, gradonačelnik Kruševca i član DS-a, kaže za “Blic” da je isplata jubilarnih nagrada za ovu godinu počela pre mesec dana iz opštinskog budžeta i da će je završiti u narednih 12 meseci. I u ovoj opštini, međutim, nisu platili 2009. i 2010. godinu i neće dok ne dobiju novac iz republičkog budžeta.

– Krivicu oko kašnjenja isplate jubilarnih nagrada Ministarstvo prosvete i Ministarstvo finansija prebacuju na lokalne samouprave, a ovi na nadležna ministarstva. Krivi su svi, a trpe samo zaposleni u prosveti. Ministarstvo finansija ne želi da nam kaže koje opštine su dobile novac jer, navodno, oni ne dobijaju pare za isplatu jubilarnih nagrada, već kao pomoć budžetu – kaže Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije.

Zloupotrebe u opštinama

Predstavnici sindikata kažu da su pojedini predsednici opština zloupotrebili pomoć koja je stigla za jubilarne nagrade i da su novac potrošili u druge svrhe. Rukovodili su se logikom, prosvetari mogu da nas tuže, sudski postupci dugo traju, tako da će rešavanje ovog problema sačekati drugu vlast. U Čačku su, kako tvrde predstavnici sindikata, prosvetarima isplaćivane nagrade na nivou neto, umesto bruto plate. Problem na terenu predstavlja i to što 14 škola u Srbiji ima blokirane račune, tako da opštine i da hoće ne mogu da im prebace novac.

BLIC

Studenti dobijaju popust od 25 odsto za ulaznice

Univerzitet u Beogradu nastavio je saradnju sa kompanijom „SuperStar worldwide“, organizatorom manifestacije „mt:s Noć reklamoždera“. Studenti će i ove godine moći da uživaju u najboljim domaćim i stranim reklamama sa cenom karte nižom za 25%

Organizator manifestacije prihvatio je inicijativu Univerziteta u Beogradu, kao člana Konferencije univerzitetâ Srbije, da popust uz indeks od 25% važi za sve studente državnih i privatnih univerziteta u Srbiji.

Studenti pravo na popust mogu da ostvare isključivo na blagajni Centra „Sava“, tako što će na uvid priložiti indeks uz kopiju prve strane indeksa koju će ostaviti na blagajni. Kupovina karata sa popustom biće omogućena već od sutra, četvrtka, 22. decembra 2011. godine. Cena karte za „mt:s Noć reklamoždera“, iznosi 800 dinara, a sa popustom za studente uz dogovoreni popust iznosi 600 dinara.

Univerzitet u Beogradu podržao je organizaciju manifestacije „Noć reklamoždera“, i kao partner se priključio jer kao i sama manifestacija podržava i promoviše identične vrednosti – znanje, kreativnost i inovativnost. Poznato je da su studenti Univerziteta u Beogradu tokom godine ostvarli značajne rezultate na takmičenjima u znanju na evropskom i svetskom nivou što je svakako najbolja prezentacija Srbije.

„Noć reklamoždera“, ja spektakl koji gostuje u više od 50 zemalja sveta, a ove godine slavi 30 godina postojanja. Ove godine, „mt:s Noć reklamoždera“, održaće se u subotu, 24. decembra 2011. godine, u Centru „Sava“, sa početkom u 20 časova.

Podsetićemo na neke od značajnijih rezultata studenata Univerziteta u Beogradu:

-studentski rad studenata Arhitektonskog fakulteta, našao se među prvih deset na prestižnom takmičenju Schindler award 2010,

– studenti Fakulteta organizacionih nauka osvojili su drugo mesto na Svetskom univerzitetskom debatnom prvenstvu,

-studenti Pravnog fakulteta pobednici su četvrtog međunarodnog takmičenja iz međunarodnog medijskog prava Monroe E Price Moot Court,

-studenti Elektrotehničkog fakulteta pobednici su 17. Međunarodnog takmičenja studentskih projekata u oblasti inženjerstva,

-studentski tim „Drumska strela“ drugi je na svetu,

-studenti Fakulteta organizacionih nauka na internacionalnom takmičenju u rešavanju studije slučaja Hult Global Case Challange osvojili su tređe mesto, a trijumfovali na regionalnom i tim studenata Strawberry energy koji su osvojili prvo mesto na „Nedelji održivog razvoja“ u Briselu u kategoriji smanjenja javne potrošnje.

VESTI NA DLANU

OVAJDIO SE

Ministarstvo prosvete 99 odsto novca potrošiće na razne projekte, programe i specijalne usluge

BEOGRAD – Narod gladan, a oni se rasipaju.

Prema Nacrtu budžeta za 2012, Ministarstvo prosvete i nauke na ime specijalizovanih usluga dobiće čak 20.948.467.000 dinara! Od toga će 10.264.556.000 dinara dobiti iz budžeta, a 10.683.911.000 dinara kroz izdatke iz dodatnih prihoda.

Kad se uzme u obzir da je ukupan budžet ovog mi­nistarstva 21.660.875.000 dinara, može se zaključiti da 99 odsto rashoda ode na specijalizovane usluge. Ova stavka planirana je i u budžetima ostalih resora i državnih agencija, ali je ta svota svuda daleko manja od one u Ministarstvu prosvete.

Milivoje Mihajlović, šef vladine Kancelarije za saradnju s medijima , kaže da svako ministarstvo planira specijalizovane usluge.

– To znači da angažuju neke specijalizovane institucije koje pružaju usluge neophodne ministarstvu. A koja institucija će biti angažovana, odlučuje se na tenderu – objašnjava Mihajlović.

U Ministarstvu prosvete kažu da u ovu stavku spada i finansiranje raznih projekata, kao i finansiranje programa od opšteg interesa. Na naše pitanje koji se konkretno programi i projekti finansiraju na osnovu stavke „specijalne usluge“, iz Ministarstva su odgovorili:

– Program os­no­vnih istraživanja, istraživanja u ob­lasti tehnološkog razvoja, program transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata naučnoistraživačkog rada, program naučnoistraživačkog rada SANU i program naučnoistraživačkog rada Matice srpske, program usavršavanja kadrova za naučnoistraživački rad samo su neki od segmenata specijalizovanih usluga.

Nezvanično, međutim, saznajemo da specijalizovane usluge podrazumevaju i marketing, izradu studija izvodljivosti, popravke, odnosno sve poslove za koje navedeno ministarstvo nema zaposlene kadrove.

U 2011. samo 16 milijardi

Ministarstvo prosvete je prošle godine na ime specijalizovanih usluga dobilo 16.212.192.137 dinara, četiri milijarde manje nego lane. I prošle godine, kao i ove, to je najveći deo sredstava Ministarstva prosvete – 16.744.010.137 dinara.

KURIR

На северној Земљиној полулопти данас у 6.30 сати је почела зима, саопштило је Астрономско друштво „Руђер Бошковић“.

У истом тренутку за становнике на јужној Земљиној полулопти почело је лето.

На дан почетка зиме обданица је најкраћа, а ноћ најдужа.

Priznavanje stranih visokoškolskih isprava trebalo bi uskoro da bude ubrzano. Ponekad se na konačni pečat čeka i dve-tri godine, a godišnje stigne oko 2.000 zahteva

Na priznavanje diplome najduže čeka na Medicinskom fakultetu – 138 dana

KADA se sa studija u inostranstvu mladi vrate u Srbiju najveći problem su im nostrifikacije diploma. Iskustva mnogih povratnika kažu da je čekanje od dve do tri godine uobičajeno. I iz Ministarstva dijaspore i vera upozorili su nedavno da je predugo čekanje ključni problem za povratnike.

Godišnje oko 2.000 stranaca koji nastavljaju studije u Srbiji i srpskih državljana sa stranim diplomama zatraži priznavanje diplome. Prošle godine Univerzitetu u Beogradu stiglo je 339 zahteva. U proseku, svaki peti je ”povratnik”, a ostali su stranci.

– Do kraja nedelje treba da se sastane radna grupa Ministarstva prosvete i nauke koja priprema zakon koji će konačno da reguliše ovu oblast – najavljuje za ”Novosti” prof. dr Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu. – Moramo da dobijemo nacionalni centar koji će se baviti nostrifikacijom, da procedura bude jedinstvena, a ne da se, kao sada, dešava da jedan univerzitet odbije kandidata, a neki drugi mu prizna diplomu.

NAJDUŽE SE ČEKA NA MEDICINI PODACI Univerziteta u Beogradu za proteklih nekoliko godina kažu da se na priznavanje diplome najduže čeka na Medicinskom fakultetu – 138 dana. Na Elektrotehničkom od zahteva do rešenja prođu 102 dana u proseku, na Fizici 98 dana, a na Geografskom fakultetu 81 dan.

Centar će, dodaje ona, biti specijalizovan i da otkrije svaku vrstu falsifikata. Tako se, kada bude donet zakon, nostrifikacijom više neće baviti fakulteti, nego država.

Prema rečima prof. dr Lazara Saranovca, prodekana za nastavu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, nostrifikacijom se više ne bavi niko u svetu, već isključivo priznavanjem diploma, što bismo morali i mi kao potpisnici međunarodnih sporazuma.

– Umesto da neko ode u Ministarstvo i dobije pečat da mu se diploma priznaje, kod nas se i dalje, kroz tri komisije i nastavno-naučno veće, proveravaju svaki ispit, nastavni planovi, podudarnost sa našim programima – kaže prof. Saranovac.

Na ETF je ove godine stiglo dvadesetak zahteva, što je više nego prošle godine. Polovina su molbe akademaca iz Libije, a ostali zahtevi su, uglavom, od crnogorskih diplomaca. Više je zahteva stiglo i Ekonomskom fakultetu u Beogradu – ukupno 29.

– Mesečno stigne između četiri i sedam molbi – kaže, za ”Novosti”, prof. dr Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta, koji je po broj nostrifikacija pri vrhu na UB.

On objašnjava da ukoliko neko želi nastavak školovanja ”papire” dobija veoma brzo, a ako hoće da se zaposli u Srbiji, onda je provera složenija:

– Proveravamo akreditacije studijskih programa. Neko može da završi studije i u najprestižnijim svetskim školama, ali ako nema dovoljan broj ESP bodova, ne može dobiti nostrifikaciju u zvanje ”diplomirani ekonomista”.

„Večerwe novosti“

Za prvih 10 meseci ove godine učenici, ali i njihovi roditelji, 12 puta napali predavače, direktore i pedagoge u beogradskim osnovnim i srednjim školama

– Niko nije siguran!

Prema podacima policije, za prvih deset meseci ove godine dogodilo se 12 napada na nastavnike beogradskih osnovnih i srednjih škola, a toliko ih je i bilo tokom čitave prošle godine. MUP je saopštio da su napadači najčešće učenici, ali je bilo agresivnih roditelja i bivših đaka. Osim nastavnika, „mete“ su bili direktori i školski pedagozi.

Nekolicina slučajeva policija je rešila i protiv napadača su podnete krivične ili prekršajne prijave, dok nasilnici koji su napali profesorku Dvanaeste beogradske gimnazije Vilmu Grebenarović ni posle godinu dana nisu otkriveni.

– Očajna sam, želela bih da znam zašto sam napadnuta – izjavila je Tanjugu profesorka Grebenarović, koju su napadači pretukli ispred škole 20. decembra prošle godine i polomili joj rame i ruku i povredili glavu.

(S. T. – AG.)

Ovakve optužbe iznose učitelji, dok pedagozi smatraju da se fizičko vaspitanje ne realizuje kako treba, čime se pogoršava zdravlje učenika

Za pravilan rast i razvoj ostala još samo fizička aktivnost

Nacionalni prosvetni savet nije juče doneo nikakvu odluku povodom inicijative Udruženja pedagoga fizičke kulture, koje je zatražilo da se nastavnicima fizičkog vaspitanja ponovo vrate časovi sa učenicima trećeg i četvrtog razreda.

Učitelji smatraju da je ovde reč o preotimanju časova i da oni mogu da drže časove fizičkog, dok je stav Saveta da je sve lošije zdravlje đaka mnogo važnije od toga ko će da im predaje.

Po zakonu, do četvrtog razreda osnovne škole nastava je razredna i nju izvode učitelji. Problem je nastao kada je direktorima ostavljeno pravo da, najčešće u trećem i četvrtom razredu, nastavu iz fizičkog drže nastavnici, a onda je uredbom Ministarstva prosvete to ukinuto i teret finansiranja svaljen na lokalne samouprave, koje hronično nemaju novca.

Politika

BEOGRAD  (Beta) – Sve lokalne samouprave trebalo bi do kraja godine da isplate jubilarne nagrade za 2009. 2010. i 2011. godinu, onima koji su to pravo ostvarili radom u prosveti, saopšteno je danas.

Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva prosvete i nauke, isplata jubilarnih nagrada u nekim gradovima i opštinama kasni, iako lokalne samouprave primenom novih zakonskih rešenja imaju povećan priliv sredstava.

Stalna konferencija gradova i opština je dopisom od 16. novembra informisala lokalne samouprave sa načinom isplate jubilarnih nagrada i sredstvima za njihovu isplatu.

VESTI