DIREKTORKA SAMA SEBI NE VERUJЕ

Dva aršina – Dok su zlostavljali malog Aleksu, tvrdila da je sve u redu, a kada se na meti našla njena ćerka, brzo ju je prebacila u drugu školu

Nije reagovala kad je trebalo … Suzana Popović Ickovski

Bezbedno, nema šta. Iako se direktorka niške OŠ „Sreten Mladenović Mika“, u koju je išao Aleksa Janković (14), koji se ubio zbog vršnjačkog zlostavljanja, trudila da uveri javnost da je u toj školi sve u redu, teško da će joj iko poverovati posle vesti da je iz ove obrazovne ustanove, posle sedam godina, ispisala svoju ćerku.

Suzana Popović Ickovski odlučila je da ispiše ćerku, učenicu sedmog razreda, pre dve nedelje, nedugo pošto je Press, a za njim i ostali mediji, počeo da piše o slučaju malog Alekse, teškim optužbama roditelja na račun škole i nalazima Prosvetne inspekcije da je bilo očiglednih propusta i neadekvatnog reagovanja direktorke.

O stanju u školi dovoljno govori to što su čak i direktorkinu ćerku počeli da prozivaju i šikaniraju pojedini đaci, ali je Suzana Popović Ickovski očigledno bila mnogo brža u reakciji nego kada je trebalo zaštititi Aleksu. To joj, naravno, ne treba zameriti, ali njen postupak svakako otvara pitanje da li, i ko, može učenicima ove škole da garantuje bezbednost.

Direktorka juče nije želela da odgovori na pitanje Pressa zašto je ispisala ćerku.

Ove nedelje počeo je i pretkrivični postupak protiv trojice maloletnika koji su duže od šest meseci zlostavljali Aleksu. Dragana Janković, majka pokojnog dečaka, svedočila je pred Odeljenjem za maloletničku delinkvenciju u Višem sudu duže od sat vremena o batinama i psihičkom zlostavljanju koje je Aleksa trpeo u školi. Posebno je pričala o događajima u martu i aprilu ove godine, kada su Aleksi nanete teške povrede, dobio je podlive, modrice, potres mozga i polomljene su mu naočare. Bojan Janković, Aleksin otac, biće saslušan na nekom od sledećih ročišta.

Aleksina mlađa sestra, kojoj su prošle nedelje telefonom pretila trojica dečaka, još se oporavlja od traume.

– Ona se dobro oporavlja, ali čim zazvoni fiksni telefon, potpuno se izgubi i pobegne u sobu – kaže otac Bojan.

Ana Mitić, Niš

Eksperimentalna nastava u subotičkoj školi

Zahvaljujući profesorki srpskog jezika Milanki Stankić iz Subotice Osnovna škola „Sveti Sava“ jedina je obrazovna ustanova koja u nastavi primenjuje program „Korak ka kulturi“ koji tematski objedinjuje nastavne predmete.

Profesori na seminaru “Korak ka kulturi “

Metoda povezivanja je po Stankićevoj ideji akreditovana od 2002. godine u Ministarstvu prosvete i prosvetni radnici je rado biraju za seminar, dok učenicima pilot-odeljenja 8/e vršnjaci zavide zbog zanimljive nastave.

Tako su se na istom času “sudarile” lekcije iz tehničkog obrazovanja i o Ivi Andriću, a na čas petog razreda je prvo stigao nastavnik srpskog jezika koji je govorio o mostovima kao o inspiraciji, zatim je nastavnik muzičkog pustio muzičku “podlogu” o Višegradu, a učenici pravili makete mosta.

Učenicima se više dopadaju kreativni časovi

Milanka Stankić kaže da bi pre nego što se osmisli nastavni program prosvetni radnici u svim školama trebalo da sednu i dogovore se kako će povezati časove i gradivo, međutim, pošto se to još čini nedostižnim, sledeće godine povodom deset godina programa „Korak ka kulturi“ Stankićeva će izdati „Knjigu koleracije“ i napraviće izložbu fotografija sa svih putovanja i đačkih ekskurzija kako bi približila svoj metod rada i svima koji su nepoverljivi

Milanka Stankić

Marko Stantić, učenik 8/e razreda, tvrdi da su ekskurzije zanimljivije ako svi učestvuje u njihovoj pripremi kao što je to bilo pre nekoliko godina kada putovali u Beograd.

– Išli smo na izložbu o dinosaurusima i pripremili smo prezentaciju. Snimili smo i film i to smo prikazali drugarima, nastavnicima, direktorici škole, pedagogu, psihologu. Uživali smo jer su nas svi pažljivo slušali – objašnjava Marko.

Učenik 8/d Robert Irmeš kaže da mu je žao što je njegov razred išao na ekskurziju samo tako što je spakovao torbe, a 8/e se uvek mnogo bolje i zabavnije sprema za put.

– Prijalo mi je “parče” kulture koje sam dobila na seminaru u Subotici i u Budimpešti. Suboticu sada doživljavam na drugačiji način i od onda grad posmatram nekim drugim očima, jer su mi otkrili secesiju na koju nisam obraćala pažnju – kaže učiteljica Slađana Prodanov.

Blic

BEOGRAD – Učenicima petog razreda Osnovne škole „Drinka Pavlović“, umesto profesora, danas je čas držao humanoidni robot NAO koji govori, hoda, prepoznaje ljude i predmete i oseća dodir.

Robot se prvo predstavio učenicima, zatim je pokazao kako šutira penale, „odigrao“ jedan kineski ples, ali i užičko kolo.

Aleksandar Rodić iz Odeljenja za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“, koji je deci predstavio robota, rekao je da je cilj časa da mališani dobiju motivaciju da se, kada budu upisivali fakultet, opredele za tehniku ili informacione tehnologije, jer su one „budućnost za čovečanstvo“.

Jedan ovakav robot košta oko 18.000 evra, ali prema Rodićevim rečima, za nekoliko godina, kada naučnici razviju personalne robote, što im i jeste glavni čilj, njegova cena će biti manja.

„Današnji roboti nisu samo automati, već su inteligentne mašine, ali budući roboti će biti još savršeniji kada im se umesto elektromotora ugrade veštački mišići“, rekao je Rodić.

Robot NAO nedavno je „došao“ iz Francuske, u grudi mu je ugrađen kompjuter koji sakuplja informacije iz okruženja, ima dve kamere i mikrofon i pokreće ga 25 elektromotora.

„Komunikacija sa njim je potupno bežična, a sve komande mu se izdaju sa računara“, rekao je Rodić i dodao da ovaj robot još uvek nije u potpunosti automatizovan, ali da će biti za nekoliko meseci.

Robota će moći da vide i posetioci predstojećeg Festivala nauke, koji se održava od 2. do 4. decembra na četiri lokacije u Beogradu.

ТANJUG

ZA NJEGA NEMA KRIZE

Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, ponovio se nekretninom i „tojotom“ vrednom bar 17.000 evra, dok se za studente nema dovoljno para

BEOGRAD – Ima se, može se!

Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, ponovio se stanom i automobilom, saznaje Kurir!

Uvidom u novu imovinsku kartu, koju je predao Agenciji za borbu protiv korupcije, vidi se i da su mu lična primanja „blago“ uvećana (pogledaj okvir).

I dok srpski studenti protestuju i blokiraju fakultete zbog lošeg položaja i traže smanjenje školarina i povećanje broja studenata na državnom budžetu – na šta iz Univerziteta poručuju da nema dovoljno novca – beogradski rektor u novom izveštaju prijavljuje stan od 55 kvadrata, dok je „pežo 206“ iz 2003. zamenio „tojotom urban kruzer“ iz 2010. godine, koja, u zavisnosti od opreme, košta između 17.000 i 20.000 evra.

Branko Kovačević za Kurir potvrđuje da se stan vodi na njega, ali kaže da u njemu živi njegova majka.

– Stan se vodio na mog očuha, pa sam, nakon što je preminuo, njegovoj familiji isplatio deo stana. Automobil jesam kupio, ali na petogodišnji lizing, dok sam stari ostavio sinu – objašnjava Kovačević. Upitan kako komentariše to što studenti svakodnevno protestuju zbog lošeg položaja, a on poručuje da fakulteti nemaju dovoljno novca za studentske zahteve, odgovara:

– Mora se naći nov model finansiranja. Ali ne može se sve rešiti protestima, već razgovorom. Svaki fakultet određuje plate profesora. Moja primanja su uvećana za procenat inflacije, odnosno troškove života – zaključuje naš sagovornik.

Šta piše u imovinskoj karti

* rektorska plata 88.000

* Plata na ETF 110.000

* ETF – naučni rad

(autorski honorar, prosek za 2009) 88.069

*Iznosi u dinarima, podaci Agencije za borbu protiv korupcije

Plate dekana na Beogradskom univerzitetu

КURIR

Povećan broj tuča u osnovnim školama, trećaci prednjače

U osnovnim školama u Srbiji povećan je broj tuča među učenicima, naročito u mlađim razredima, pokazalo je istraživanje u okviru programa „Škola bez nasilja“. Dijana Plut sa Instituta za psihologiju kaže da rezultati govore i to da se u školama smanjuje broj verbalnih ponižavanja među učenicima.

Devetogodišnjaci pokvarili statistiku: Osnovci se fizički obračunavaju radi dokazivanja

U istraživanju koje je sprovedeno u 45 osnovnih škola učestvovalo je 1.976 roditelja i 12.670 učenika trećeg, petog i sedmog razreda. Rezultati pokazuju da oblike verbalnog nasilja, u koje spadaju vređanje i ismejavanje, trpi manji broj učenika, jer je zastupljenost tog oblika nasilja smanjena za 21 odsto. Zabeleženo je i smanjenje fizičkog nasilja među decom, i to za 32 odsto, ali Dijana Plut objašnjava da je tu reč o svakom namernom guranju, udaranju i šamaranju radi povređivanja i ponižavanja. Međutim, rezultati ukazuju na to da se zato broj tuča među učenicima povećao.

– Ovde su deca odgovarala na pitanje da li su se potukla u poslednjih godinu dana. Broj tuča je povećan u skoro svim školama, kao neka epidemija, u proseku za oko 15 odsto. Najviše su na taj rast uticali trećaci. U trećem razredu je postao običaj da dečaci odmeravaju snage, dokazuju ko je jači, a te tuče po pravilu ne moraju da budu nasilne. Mogu da dovedu i do povređivanja, ali više je reč o okršajima. U ovom dobu se menja hijerarhija moći uspostavljena u prvom razredu i pravi se nova – kaže Dijana Plut, autorka istraživanja.

Ocene da vršnjačkog nasilja ima isto kao i ranije, ali da se o tome sada više govori, sociolog Jelena Petrović Desnica odbacuje kao netačne, jer smatra da je danas situacija mnogo lošija.

Obradović: Svako četvrto dete trpi nasilje

Ministar prosvete Žarko Obradović juče je na trećoj konferenciji ,reže „Škola bez nasilja“ rekao da je problem nasilja u školama i dalje prisutan, u manjoj meri nego ranije, ali još na nivou i u obimu kojim ne možemo biti zadovoljni.

– Činjenica da svako četvrto dete trpi učestalo nasilje od svojih vršnjaka, kao i neke akte nasilja od svojih nastavnika, predstavlja stalnu opomenu – rekao je Obradović.

– Najmlađi tek treba da prođu proces socijalizacije. Oni nemaju uzor ili model ponašanja. Te modele dobijaju preko medija, putem igrica, koje su sve nasilnije, kao i televizije. Bez obzira na to što televizija ističe obaveštenje za koje je godište neki program, pitanje je koliko roditelja to kontroliše. Deca su okružena nasiljem, a još ne znaju koje su posledice nasilja – kaže Petrović Desnica i dodaje da je problem to što su kazne za nasilje preblage.

– Time se šalje negativna poruka, jer ispada da je takvo ponašanje dozvoljeno – kaže Petrović Desnica.

Kada je reč o socijalnom nasilju, tu nema smanjenja. Spletkarenje, manipulacija i socijalna isključenja teško se prepoznaju, a kako kaže Dijana Plut, za ovu vrstu nasilja postoji i velika tolerancija odraslih.

– Na to smo slepi. Kako bilo šta možemo da promenimo kad deca to svakog dana slušaju od roditelja i gledaju na televiziji? Delovanje i eliminisanje spletkarenja je mnogo složenije, a veliki bol se nanosi deci tim tipom nasilja – kaže Dijana Plut.

Istraživanje je pokazalo i da bi 81 odsto đaka zatražilo pomoć od odraslih u školi, kao i da 82 odsto njih smatra da nastavnici dosledno reaguju na nasilje.

Nastavnici i dalje vuku za uši

Istraživanje je pokazalo da nastavnici i dalje fizički uznemiravaju i vređaju učenike. U fizičko uznemiravanje spadaju šamari, povlačenje za uši…

– U većini škola je zabeležen pozitivni pomak, ali ima škola gde se to i dalje praktikuje. To je nedopustivo i to će biti kriterijum koji će moći da isključi školu iz programa „Škola bez nasilja“ – kaže Plut.

BLIC

Kadinjača — Jubilarne nagrade prosvetnim radnicima biće isplaćene do kraja godine, ne samo za ovu, već i za 2009. i 2010 , kaže ministar prosvete Žarko Obradović.

On je naglasio da će tempo isplate jubilarnih nagrada „zavisiti samo od količine sredstava u budžetima gradova i opština“.

„Uopšte se ne postavlja pitanje da li hoćemo ili ne da isplatimo jubilarne nagrade, već je isključivo reč o tome da li tog dana ima novca za tu namenu“, rekao je Obradović.

On ističe da je u nekim lokalnim samoupravama evidentirano nenamensko trošenje novca planiranog za jubilarne nagrade i nepostojanje spiskova radnika kojima pripadaju nagrade.

Kao pozitivan primer ministar Obradović, pored Beograda, naveo je i grad Užice, koje je, prema rečima gradonačelnika Jovana Markovića, isplatilo jubilarne nagrade za 2009. i 2010, a prema dogovoru sa sindikatima u januaru i februaru u Užicu će biti isplaćene i nagrade prosvetarima za 2011. i 2012. godinu.

B-92

Pozivi će biti upućivani prosvetnoj inspekciji, a na liniji će raditi ekipa ljudi koji će davati prve informacije i uputstva za blagovremeno reagovanje

BEOGRAD – Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović očekuje da će krajem ove sedmice proraditi posebna telefonska linija za prijavljivanje slučajeva nasilja u školama.

Ministarstvo je u saradnji sa „Telekomom“ obezbedilo uvođenje SOS telefonske linije koja će omogućiti više poziva istovremeno, rekao je Obradović na konferenciji „Mreže škola bez nasilja“, koja se održava u organizaciji UNICEF-a i Ministarstva prosvete i nauke.

„Pozivi će biti upućivani prosvetnoj inspekciji, a na liniji će raditi ekipa ljudi koji će davati prve informacije i uputstva za blagovremeno reagovanje“, rekao je Obradović.

Na konferenciji je upozoreno da svako četvrto dete trpi učestalo nasilje od svojih vršnjaka, ili neki vid nasilja od nastavnika.

UNICEF-ov program „Škola bez nasilja“, kako je rečeno na skupu, polako ali konstantno beleži napredak, jer se sada neka nasilnička ponašanja više ne tumače kao nužna, kao nešto što je normalno.

Takođe, sada je 20 do 30 odsto manje nasilja u školama u odnosu na inicijalno istraživanje, rečeno je na skupu.

KURIR

Деца у Србији на тестовима интелигенције постижу натпросечне резултате, док је ситуација потпуно другачија када знање треба да се примени. На ПИСА тесту, већ трећи пут деца показују резултате испод просека.

Проходност деце на тестовима Менсе у Србији је на прилично високом нивоу – међу најбољима смо у Европи, али укупни резултати ипак изостају. Просечно српско дете заостаје за својим вршњацима из Европе и посебно Источне Азије.

Међународни програм процене ученичких постигнућа ПИСА (Programme for International Student Assessment Programme for International Student Assessment) је, у овом тренутку, највеће међународно истраживање у области образовања. Реализује се у организацији ОЕЦД-а (Организације за економску сарадњу и развој) од 1997. године.

Тестирања ученика организују се сваке три године (2000, 2003, 2006, 2009…), а основни циљ је да се омогући земљама учесницама да доносе стратешке одлуке у образовању, на основу емпиријских података о достигнућима ученика и условима у којима се они школују.

Тестовима се процењују знања која су ученици стекли током школовања. Уместо термина знање, обично се користи израз писменост или компетенција.

Писменост, да би се указало да је реч о оним знањима која се сматрају образовним капиталом, неопходним да би ученик наставио школовање и да би се успешно снашао у личним и професионалним улогама у којима ће бити једног дана, као одрасла особа. Бити компетентан у овој студији не значи само да је неко стекао одговарајућа знања, већ и да зна када и како може да их примени.

Деца у Србији на ПИСА тесту већ трећи пут показују резултате испод просека, а доказано је да је један од елемената који се мере на тој међународној провери – функционално (употребно) знање, у директној релацији са бруто националним дохотком (БНД).

Председник Комитета светске Менсе за даровиту децу др Ранко Рајовић каже да се не може створити богата држава без функционалног знања, напомињући да се по ПИСА тестовима види да Србија нема такво знање.

Рајовић истиче да је врло је важно да схватимо да у подизању нивоа знања наше деце морају учествовати сви – родитељи, васпитачи, учитељи. Чланови српске Менсе, како наводи, улажу доста труда и додаје да је последње три године у нашим школама и вртићима у примени Менсин „НТЦ систем учења“.

„Приоритет Европе јесу сви програми за повећање функционалног знања, управо због везе са БНД, јер европске државе касне за појединим државама Азије. Ако је ово приоритет за Европу, а ми смо испод европског просека, онда је повећање функционалног знања за нас дупли приоритет“, рекао је Рајовић за Танјуг.

Према његовим речима, за неискоришћеност интелектуалних капацитета и недовољну посвећеност даровитој деци, као важном ресурсу сваке државе, није крив само образовни систем, већ проблем мора да се сагледа са више страна.

Три кључна проблема

Како би унапредили образовни систем у служби функционалног описмењавања младих, у Менси су уочили три главна проблема, која се могу релативно брзо отклонити кроз „НТЦ систем учења“.

„Први проблем је развој детета до седме године, где много греше пре свега родитељи“, објашњава Рајовић, који је и коаутор Менсиног система учења.

Рајовић објашњава да родитељи, углавном из најбоље намере, спречавају своју сасвим малу децу у њиховим инстинктивним активностима (скакање по кревету, ходање по банкинама, скакање по барицама, провлачење), које помажу развој детета и одређених структура мозга, касније веома важне у животу.

„Напротив, све више имамо обрнуту ситуацију, у којој одрасли дозвољавају деци да раде нешто што може да оштети развој укупних способности детета, на пример претерано гледање телевизије и играње видео игрица на рачунару“, додаје коаутор програма.

Други део проблема је учење, и ту се, како каже Рајовић, греши, јер се и даље инсистира на репродуктивном учењу, што из угла медицине није физиолошко учење.

Према његовим речима, у Менсином програму учења уводе се нове вежбе, заступљене су игре мисаоних класификација, серијација, асоцијација и аналогија, где млади добијају потпуно нов начин учења кроз играње, а успут науче и лекцију, а што је још важније, веома лако је упамте.

„Иако има још противника таквог учења, резултати недвосмислено говоре да деца овако науче брже, лакше, без много стреса и страха од одговарања, дуже памте и могу да повезују научено“, наглашава Рајовић.

Репродуктивно учење у школама

Рајовић наводи да у школама данас имамо и до 90 одсто деце која репродуктивно науче све и да нема више само 20 одсто одличних ђака, као раније.

„Ђаци који су имали јединице сад су дошли на тројке, некадашњи тројкаши данас добијају петице“, каже Рајовић, додајући да су деца данас опуштена и да се више не плаше школе.

Трећа фаза програма представља повезивање наученог, односно функционално знање, чији су важан сегмент загонетне приче и питања. „Када обучимо учитеље да то раде у школи, деца имају осећај као да су дошли на квиз“, рекао је Рајовић.

Други аутор програма који се бави управо функционалним знањем је Урош Петровић, председник Менсе Србија, дечји писац. Петровићев задатак је да децу проведе кроз систем загонетних питања, која не захтевају пуко знање и на која неће одговорити само она деца која су научила или запамтила одговор.

„Када радимо на овакав начин, читаво одељење учи како да размишља до самог одговора у креативној атмосфери“, каже Петровић.

Доктор Рајовић упозорава да последњих десет година имамо све више проблема са поремећајима учења (дислексија, дисграфија), децу са поремећајима говора, 90 одсто деце неправилно држи тело због проблема са кичмом, а све то утиче на њихове сазнајне способности.

У оквиру програма постоје семинари за васпитаче, учитеље, а укључени су и родитељи. Програм се примењује три године у Србији, а пре месец дана започета је и сарадња са УНИЦЕФ-ом.

У Европи у 14 држава примењују НТЦ програм учења, који је у Србији акредитован у Заводу за унапређивање васпитања и образовања, а спроводи се уз помоћ Савеза учитеља Србије и Друштва васпитача Војводине.

РТС

Свако четврто дете трпи насиље од својих вршњака или неки вид насиља од наставника, закључак је конференције о спречавању насиља. Та чињеница представља сталну опомену да не смемо стати у доследном реаговању, рекао министар Жарко Обрадовић.

Закључак треће Конференције Мреже школа без насиља „Зауставимо насиље заједно“, одржане у Београду јесте да свако четврто дете трпи учестало насиље од својих вршњака или неки вид насиља од наставника.

„Та чињеница представља сталну опомену да не смемо да станемо у доследном реаговању и сталном проналажењу начина да се супротставимо насиљу“, рекао је на отварању конференције министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

У Мрежу школа без насиља од 2009. године до данас укључило се 145 образовних установа, које се кроз различите активности и садржаје активно и ефикасно суочавају са проблемима насиља.

Истраживања показују да је у школама које спроводе програм „Школа без насиља“ значајно повећана осетљивост на насиље (по тврдњама 85 одсто наставника), смањена је „популарност“ насилних ученика (по тврдњама 2/3 ученика), уз повећање капацитета и деце и одраслих у школи да насиље препознају и да боље реагују, рекао је Обрадовић.

Резултати показују да се насиље значајно смањило у појединим школама у програму и да се најбољи разултати постижу у установама у којима постоји јасна одлучност да се о насиљу не ћути, да се насиље не толерише, у чему, како је речено, значајну улогу имају директори и стручне службе школа.

Међутим, проблем насиља у школама и даље је присутан, мада, како каже министар Обрадовић, у мањој мери него раније, али је још на нивоу и у обиму којим не можемо бити задовољни.

Подсетивши да су родитељи, односно породица најважнији чинилац у васпитању деце, а да је школа најважније место за њихову социјализацију, Обрадовић је поручио да је неопходно будно, одговорно и професионално пратити стање безбедности у школама, водити евиденцију о појавама насиља.

У свим случајевима, поред предузимања одговарајућих мера, треба благовремено извештавати надлежне просветне органе, рекао је Обрадовић.

Заменица директорке Канцеларије Уницефа за Србију Лесли Милер указала је да у Србији 67 одсто деце узраста од две до 14 година доживи неки облик насилног дисциплиновања, било физичког или психичког.

Истовремено, 7,2 одсто родитеља не верује да је физичко кажњавање деце неопходно у васпитавању, али га и даље примењују и то њих 37 процената, рекла је Милерова.

Установе у Мрежи школе без насиља и даље ће настојати да ојачају капацитете школа за управљање превенцијом насиља, како би биле лидери у промоцији културе ненасиља у својој заједници, каже Милер.

Професорка Дијана Плут рекла је на конференцији да Уницефов програм „Школа без насиља“ има помаке.

„Полако, али константно бележи се напредак“, рекла је Дијана Плут, наводећи да се сада нека насилничка понашања више не тумаче као нужна, као нешто што је нормално.

Такође, сада је 20 до 30 одсто мање насиља у овим школама у односу на иницијално истраживање, рекла је Плутова и навела да је најмање насиља у такозваном социјалном насиљу, сплеткарењу.

РТС