Razlog za to je sve manji broj đaka. Ni Bolonja nije ispunila naša očekivanja

– Poražavajući je podatak da su mnoge škole prazne i da je za tri godine ukinuto preko 1.500 odeljenja zbog malog broja đaka. Ideja nam je da za osnovce koji žive daleko obezbedimo autobuse i pratioca kako bi sigurno stizali do škole – odgovor je ministra na pitanje šta će, između ostalog, doneti novi zakon o osnovnim školama.

* Kako komentarišete proteste studenata na Filološkom fakultetu? Proveli su noć u zgradi i, kako kažu, ne nameravaju da odustanu od svojih zahteva.

– Studenti koji protestuju kao Plenum studenata Filološkog fakulteta imaju svoje zahteve. Dekan Filološkog fakulteta, šefovi katedri i predstavnici Studentskog parlamenta (koje Plenum ne priznaje) kažu da se problemi rešavaju ili su već rešeni. Međutim, zahtevi koje je od studenata dobio Fakultet razlikuju se od onih koje je Ministarstvo dobilo 6. oktobra. Između ostalog, zahtevaju da sledeće godine uslov za upis na narednu godinu bude 48 bodova, a ne 60. To će biti predmet razmatranja tek kad krajem jeseni uradimo analizu prolaznosti.

* Studenti mnogih fakulteta bune se zbog povećanja cena školarina.

– Naš stav je da se školarine ne povećavaju. Poslaćemo inspekciju i preduzeti mere protiv svake visokoškolske ustanove ako je to učinila. Međutim, kako bismo mi reagovali, potrebno je da nas studenti obaveste o poskupljenju studija.

* Da li ste zadovoljni uvođenjem bolonjskog sistema studiranja?

– Rezultati Bolonje nisu ispunili očekivanja koja smo imali pri donošenju Zakona o visokom obrazovanju. Nije ni u drugim zemljama med i mleko. Imamo dosta načelnih stavova i kritika bez konkretnih predloga. Mora se uperiti prstom i reći – ovaj program ne valja, ovi su studenti ili profesori nezainteresovani za rad. Međutim, napredak je evidentan. Kad smo 2008. menjali zakon, prolaznost je bila od 14 do 28 odsto na univerzitetima, a danas je višestruko veća.

KURIR

БЕОГРАД – Ситуација на Филолошком факултету, који се већ трећи дан налази у блокади студената у протесту, све више се заоштрава и постаје све напетија, а током јучерашњег дана поједини професори су били и физички спречени да држе наставу и избачени из слушаоница. Огорчени професори и асистенти најављују да ће од сутра наставу студентима који желе да је похађају држати у парку преко пута зграде Филолошког факултета.

После ноћи измећу понедељка и уторка, коју је око 50 академаца Филолошког, који протестују због висине школарина и уписне политике, провело у холу зграде, јучерашњи дан не само да није донео смиривање ситуације, већ је ионако наелектрисана атмосфера на релацији студенти-професори додатно заоштрена спречавањем држања наставе. Наиме, око 11 часова група студената, чланова Пленума Филолошког факултета ушла је у слушаоницу у сутерену зграде, у којој се одржавала настава из руског језика, и прекинула час. Виши лектор за руски језик и заменик управника катедре за славистику професорка Вукосава Ђапа Иветић, чији је час прекинут, каже за „Правду“ да је онемогућена да ради свој посао и да је слушаоницу напустила јер није желела сукобе са студентима у протесту.

– По распореду наставе био је предвиђен двочас, а вежбе је студентима требало да држи гошћа из Москве, лектор Марина Томанов. Како је улаз у слушаоницу у холу, где се иначе одвија настава на нашој катедри, био блокиран клупама и столицама, својеврсним барикадама, час смо почели у сутеренској просторији, која је једино била отворена. Убрзо су дошла два студента, који су рекли да су представници колега у протесту, и затржили прекид часа. Када сам ја то одбила, појавило се њих десетак, који су певали и на сваки начин онемогућавали наставу, да би на крају пуштали и сирену насред слушаонице. Нисам желела да дајем повод за неке веће инциденте, па сам изашла из слушаонице заједно са студентима који су били онемогућени да слушају наставу. Ово је недопустиво понашање и ми професори смо буквално таоци студената који штрајкују – каже професорка Иветић.

Испред слушаонице број 33 на првом спрату Филолошког факултета, где се налази својеврсни штаб студената у протесту, јуче се око поднева окупила се група професора који су покушали да са студентским представницима пронађу заједнички језик, али се све завршило само на покушају, а расправа је на моменте била врло жучна. У једном моменту пронео се глас да је и полиција у згради факултета, на шта због аутономије Универзитета нема право, али се та информација показала као нетачна. Професор Душан Иванић са катедре за српску књижевност академцима у штрајку је скренуо пажњу да је управа факултета на готово све њихове захтеве још раније одговорила, а велики део и испунила, али није наишао на разумевање.

– Управа је у понедељак заседала и на све захтеве студената је одговорено директно. О свему се може преговорати и договарати, али блокада наставе није начин да се дође до решења. Што се захтева за смањењем школарине тиче, ми цену трошкова уписа године нисмо мењали четири година, а факултет мора од нечега да живи – каже професор Иванић.

Професори и асистенти најавили су од сутра одржавање наставе у Студентском парку преко пута Филолошког факултета, а поједини асистенти су студентима у протесту пребацивали да блокадом угрожавају опстанак и рад факултета. Студенти су тражили да им се обрати и декан Александра Вранеш, а били су присутни и представници Ректората, који су од студената тражили информацију до када ће трајати блокада.

Једна од студенткиња, која је ноћ провела у згради Филолошког, каже да академци неће одустати ни од блокаде ни од својих захтева, иако су свесни да их управа факултета не подржава.

– Нас педесетак је током целе ноћи било у згради факултета. Само су две слушаонице биле отворене, па су многе колеге спавале и по ходницима, а све време је било врло хладно, јер грејање није радило. Деканица нам се још није обратила, већ издаје саопштења у коме наше методе назива агресивним, а ни један професор нам није дао званичну подршку. Долазили су нам пријатељи и родбина током ноћи и доносили храну и топле напитке, а и грађани су улазили у зграду и нудили помоћ студентима – каже ова студенткиња Филолошког.

ПРАВДА

Nastavljen protest akademac

Više od 100 studenata Filološkog fakulteta provelo je i drugu noć u jednoj od slušaonica na fakultetu, pokazujući time da ne odustaju od protesta i blokade dok im se ne ispune zahtevi.

– Bilo nas je znatno više nego prve noći, a dobili smo i veliku količinu hrane od pekare iz Sremske ulice. Inače, nikakvih incidenata, niti bilo kakvih drugih problema, nije bilo – ističu studenti.

Studenti koji su sinoć proveli noć na fakultetu kažu da cele noći nisu spavali, a na fakultetu su diskutovali o daljim akcijama

Sinoć je održan Plenum na kojem su odlučili da ne prihvate poziv studentskih parlamenata nekoliko drugih fakulteta i da se ne pridruže protestu u četvrtak.

– Posle višečasovnog razmatranja da li da se odazovemo pozivu studentskih parlamenata FPN- a, FON- a, Geografskog fakulteta, Više elektrotehničke škole i Fakulteta bezbednosti i priključimo protestu koji organizuju u četvrtak, odlučili smo da to nećemo uraditi. Ne priključujemo se nikakvim stranačkim protestima – kažu za “ Blic” studenti Filološkog fakulteta

Zahtevi studenata nisu se promenili, pa i dalje traže smanjenje školarina, prelazak na budžet sa 48 bodova i vraćanje apsolventskog staža, ali, nije se promenio ni odgovor dekanata koji ponavlja da nije u njegovoj nadležnosti da ispunjava ove zahteve.

Studenti za sada ne planiraju da blokiraju beogradske ulice i ostaju unutar zidina fakulteta, ali ih brine to što nema najava da će biti razgovora kako bi se protest razrešio na obostrano zadovoljstvo.

Jednu od slušaonica studenti su preuredili u spavaonicu. Na klupe su postavili ćebad i jastuke. Kako im ne bi bilo hladno, doneli su grejalicu, a instalirali su i rešo na kojem kuvaju kafu i čaj.

Iako veliki broj studenata podržava blokadu k

ao poslednji način da se izbore za svoja prava, ima i onih koji žele da pohađaju predavanja, pa protest najoštrije osuđuju.

Studenti će organizovati tribine i otvorene diskusije po pitanju bolonjskog proceca i školarine.

Protest je počeo u ponedeljak u 7 sati.

Studenti su u ponedeljak blokirali ulaze u sve učionice, tako da nije bilo predavanja na celom fakultetu. U zgradu fakulteta može da se uđe, šalteri i studentske službe normalno rade, kako bi studenti mogli da uzimaju potvrde koje su im neophodne.

Studenti između ostalog traže smanjenje školarine i vraćanje prava na apsolventski staž i apsolventskih rokova.

BLIC

Učenici srednjih škola u Srbiji uskoro bi izradom novih standarda na kraju školovanja mogli da polažu završne ispite u matičnim školama umesto prijemnih ispita za fakultete, najavili su u Ministarstvu prosvete.

Državna sekretarka u ministarstvu prosvete Tinde Kovač Cerović ocenila je da su završni ispiti u osnovnim školama, koji su prvi put održani ove godine, pokazali dobre rezultate, te da će ministarstvo uskoro oformiti radnu grupu i napraviti standarde za srednje škole.

– Ovim testovima smo pokazali koliko je osiguravanje kavalitete obrazovanja važno za budućnost našeg obrazovnog sistema – rekla je Cerović i dodala da u obrazovnom sistemu još postoje određene mane poput korupcije.

Završni ispiti na kraju osmog razreda u junu polagalo je 76.134 učenika, što je čak 98,26 odsto osmaka. Konferenciji “Podrška osiguranju kvaliteta sistema završnih ispita na nacionalnom nivou u osnovnom i srednjem obrazovanju” obratila se i Jolanda San-Hose prvi savetnik i šef sektora delegacije EU u Srbiji

– Zadovoljni smo kako je protekao završni ispit u osnovnim školama u Srbiji. Država je pokazala da je kvalitet osigurala i EU će nastaviti u ovome da vas podržava – rekla je Jolanda.

Piter Mogensen rukovodilac ovog programa koji vredi četiri miliona evra, pohvalio je nastavni kadar u Školama u Srbiji uporedivši ih sa kolagama u Danskoj.

BLIC

Посланици републичког парламента усвојили ребаланс буџета за 2011. годину, којим је предвиђен дефицит од 142,7 милијарди динара. Посланици су усвојили и измене Закона о порезима на имовину, према којима се тај порез неће повећавати у 2012. години. Усвојена и четири закона којима се Србија додатно задужује. Скупштина Србије усвојила је данас ребаланс буџета за 2011. годину, који је усаглашен са Међународним монетарним фондом и који предвиђа буџетски дефицит од 142,7 милијарди динара.

За ребаланс су гласале све странке владајуће већине, укључујући и Лигу социјалдемократа Војводине и Савез војвођанских Мађара, који су имали примедбе на исплату буџетских средстава Војводини. Влада Србије усвојила је амандман СВМ-а, којим је прецизирано да се износ средстава опредељених тим законом за финансирање капиталних издатака Војводине, у четвртом кварталу ове године трансферише буџету те покрајине у три једнаке рате 1. новембра, 15. новембра и 1. децембра. Сходно усвојеном амандману Уједињених региона Србије, којим је прецизирана расподела новца градовима и општинама у последњем кварталу по основу ненаменских трансфера и трансфера солидарности, градови и општине ће за последња три месеца ове године из буџета добити укупно 4,6 милијарди динара ненаменских трансфера и око 810 милиона динара трансфера солидарности. Ребаланс буџета предвиђа приходе од 707,34 милијарди динара, а расходе од 850,91 милијарди. Према договору са ММФ-ом, дефицит консолидованог буџета у овој години биће повећан са првобитно планираним 4,1 одсто бруто домаћег производа на 4,5 одсто.Ребалансом буџета, како је раније саопштено из Владе, биће увећани издаци за пензије, зараде и социјална давања, а та повећања ће бити реализована у октобру, како је и планирано. Ребалансом је, такође, предвиђено додатних 300 милиона динара за субвенционисање стамбених кредита грађана Србије. Највеће уштеде биће направљене на име капиталних издатака, и то по основу боље планиране динамике плаћања, као и код расхода за камате.

Порез на имовину неће се повећати 2012. године

Скупштина Србије усвојила је четири споразума о задуживању Србије, међу којима је и гаранција између Србије и Европске банке за обнову и развој за зајам од 80 милиона евра за „Електропривреду Србије“, односно Рударски басен „Колубара“. Порез на имовину за 2012. годину не може бити већи од пореза који су грађани и предузетници платили у овој години, утврђено је изменама Закона о порезу на имовину које је данас усвојила Скупштина Србије. У образложењу Владе Србије наводи се да је основни разлог за измене Закона о порезу на имовину заштита социјалног положаја пореских обвезника који не воде пословне књиге. Скупштина је усвојила и измене Закона о јавном дугу које ће омогућити дугорочно задуживање локалних самоуправа за финансирање инфраструктурних пројеката. Прописује се и могућност обуставе трансферних средстава из буџета Србије до висине неизмирених обавеза, ако јединица територијалне аутономије не измири дуг у складу са уговореном динамиком. Скупштина је усвојила и измене Закона о обавезном осигурању у саобраћају којима је предвиђено одлагање почетка рада Гарантног фонда најкасније до 30. јуна 2012. године. Према постојећем закону, рок за почетак рада фонда је 11. октобар 2011. године. Парламент је, након гласања, почео нову седницу на чијем дневном реду је, између осталог, Предлог националне стратегије заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.

Извор: РТС

Blokada Filološkog fakulteta biće nastavljena i tokom noći, odlučeno na Plenumu akademaca * Studenti su izglasali da se distanciraju od Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) koju vode predstavnici studentskih parlamenata

Predstavnik studenata rekao nam je u telefonskoj izjavi da je deo štrajkača otišao kući, ali su utvrđene radne grupe koje će ostati na fakultetu tokom večeri.

Plenum je trajao oko tri sata i na njemu su potvrđeni raniji zahtevi studenata – 48 bodova za budžet i prelazak na narednu godinu, ukidanje rangiranja, smanjenje školarina na tri minimalne mesečne plate Srbiji i vraćanje apsolventskog roka. Akademci su na zasedanju odlučili da se distanciraju od rada SKONUS-a.

„Nastavljamo da širimo ideju blokade i direktne demokratije“, rekao nam je jedan od studentskih delegata u ponedeljak popodne. Kako sazanajemo, studenti su od upravnika katedri dobili pismeno saopštenje za koje tvrde da je „sramno i ponižavajuće“, kao i da „sadrži gomilu birokratskih floskula“.

Dekanica Filološkog fakulteta Aleksandra Vraneš dala je u ponedeljak agenciji Beta kontradiktornu izjavu: „Blokirali su fakultet i onemogućili studentima da dolaze na nastavu. To nisu studenti Filološkog fakulteta, mada među njima ima i naših studenata, ali i studenata drugih fakulteta i drugih univerziteta“, rekla je Aleksandra Vraneš.

Na studentskom zboru, koji je održan oko podneva ispred zgrade Filološkog, organizatori pobune obratili su se sa balkona fakulteta okupljenima, i tom prilikom su napomenuli je da će blokada trajati do ispunjenja zahteva. Štrajkači su rekli da iza protesta ne stoji ni jedna studentska ni politička organizacija.

Od sedam ujutru studenti su preuzeli zgradu Filološkog fakulteta u Beogradu. Predavanja su prekinuta, slušaonice su zatvorene, studenti su na hodnicima, okačeni su transparenti, pušta se muzika. Ispred fakulteta se nalazi policijska marica. Svi studenti koji učestvuju u pobuni nose crvene trake oko ruke. Na vratima slušaonica su stolovi kojima su pregrađeni ulazi.

Photo: Dušan Komarčević

Akademci su istakli da ne planiraju da kontaktiraju Ministarstvo obrazovanja, nego čekaju da neko iz Ministarstva kontaktira njih, s obzirom na to da je pomoćnik ministra prosvete Slobodan Jauković nije pokazao razumevanje niti interesovanje za studentske zahteve tokom poslednjeg sastanka 14. oktobra.

Na Filološkom od ponedeljka funkcionišu samo šalteri za administrativne potrebe i ispred njih se čeka u redovima.

Studenti su pozvali kolege sa drugih fakulteta da im se pridruže u blokadi, tako što će blokirati zgrade svojih fakulteta.

Sve najnovije informacije biće objavljene na plenumfiloloskog.blog.spot

*****

Photo: Dušan Komarčević

SAOPŠTENJE STUDENATA FILOLOŠKOG FAKULTETA

Ministarstvo obrazovanja je u petak 14.10.2011. odbilo da ispuni zahteve studentskog protesta, pritom obrazlažući da mi nemamo nikakav legitimitet i da mogu prihvatiti pregovore jedino sa Studentskom konferencijom univerziteta Srbije (SKONUS), a koja nas je prva i dovela do postojeće situacije.

Ostavljeni bez odgovora i drugih metoda borbe, studenti su na plenumu nakon protesta koji je održan u petak 14.10.2011. odlučili da je blokada fakulteta jedini mogući i efikasni metod borbe koji preuzimamo. Filološki fakultet je od danas u blokadi, sva nastava se odlaže do daljenjeg i zgrada fakulteta se nalazi pod kontrolom studenata. Izuzev nastave, sve ostale aktivnosti će se odvijati kao i do sada. Tokom blokade će se organizovati alternativna dešavanja i edukativne ativnosti organizovane od strane samih studenata.

Ovim pokušavamo da ukažemo na ponižavajuće teške i nepodnošljive uslove u kojima se danas nalazi studentska populacija, a koji proizvode drastične posledice na sam život studenta, porodice koje studente izdržavaju, pa samim tim i na celo društvo. Studiranje postaje onemogućeno sve većem broju ljudi, finansijski i društveni teret koji studenti nose na svojim leđima postaje praktično nemoguće podneti. Računi, stan, hrana, knjige, školarine su neki od mnogih problema sa kojima se danas studenti sami bore bivajući primorani da paralelno sa studijama traže zaposlenje koje im nije zagarantovano čak ni nakon završetka studija. Krenuli smo putem koji ima za cilj preokrenuti ovu situaciju po svaku cenu.

Photo: Dušan Komarčević

Blokada koju mi sprovodimo nije napad, već sama odbrana obrazovanja. Sve što danas pokrećemo može se videti samo kao najprogresivniji pokret u današnjem društvu, pokret koji je samoorganizovan na principima demokratije i bez ikakvih predstavnika i studentskih organizacija koje godinama podržavaju tok u kome se visoko obrazovanje usmeravalo. Mi danas stajemo u odbranu studentske autonomije, u odbranu demokratije i u odbranu obrazovanja koje mora biti dostupno svima. Ovo nije ograničena studentska borba, ovo je društvena borba i borba za slobodnije i pravednije društvo. Zato, spremni smo da se povežemo svakom samoorganizovanom društvenom borbom koja deli naše stavove i pozivamo sve koji to žele i mogu da se pridruže studentskoj borbi i blokadama fakulteta koje su u toku i koje predstoje. Takođe, pozivamo sve koleginice i kolege da tokom blokade okupiraju svoj fakultet i iskoriste njegove resurse i kapacitete u aktivnosti koje će biti edukativne, radne i dalje organizacione prirode. Blokadom otvaramo univerzitet, nakon svega ona za nas predstavlja festival svetlosti i zvuka koji nas može vratiti u život. Oslobodićemo univerzitet i očuvati ga slobodnim!

Znanje nije roba! Svi u blokade!

Plenum studentkinja i studenata Filološkog fakulteta u Beogradu

е-novine

Nasilje u Školama bez ikakvih sankcija – direktori i nastavnici nemaju naČina da kazne Đake koji Šikaniraju vrŠnjake

Jači od zakona – Učenik koji premlati druga, ošamari nastavnika ili pljune tetkicu neće zbog toga biti izbačen iz škole jer ga štiti zakon

Učenik osnovne škole u Srbiji koji premlati školskog druga, ošamari nastavnicu ili pljune tetkicu neće zbog toga biti izbačen iz škole jer ga štiti zakon. Mali nasilnik može da radi šta hoće jer za njega ne postoji adekvatna kazna u našem školskom sistemu, slažu se sagovornici Pressa, i napominju da nasilja u školama trenutno ima više nego ikada.

Premeštaj u drugu školu, kao „krajnja vaspitna mera“ za tabadžiju iz školske klupe, moguć je samo uz saglasnost roditelja, ali i druge škole koja treba da prihvati da ga primi. Da se sa ovim problemom nije lako izboriti govore sve češći slučajevi brutalnog ponašanja osnovaca koji zaprepašćuju javnost.

Kao u koridi

U jednoj beogradskoj osnovnoj školi jedan desetogodišnjak, učenik četvrtog razreda, svakog dana iz zabave premlati po jedno dete. Nastavnici na čelu sa direktorom priznaju da ne mogu da učine ništa u ovom slučaju.

Maltretiraju 80 odsto nastavnika

Radmila Dodić kaže da zakon nije predvideo kazne za nasilje nad prosvetnim radnicima.

– Ovde nije popularno pominjati nasilje nad prosvetnim radnicima od strane učenika, roditelja, relevantnih institucija. Zaštitu nastavnika zakonodavac uopšte nije predvideo. Čak nije bilo ni zvaničnog reagovanja posle obrađenih odgovora u anketi koju je FBOS sproveo pod nazivom „Nasilje nad prosvetnim radnicima“, a koja je pokazala da je 80 odsto nastavnika doživelo neki oblik maltretiranja – ističe Radmila Dodić.

– Ovaj dečak uvek istuče makar jedno dete. Nekada mu u pomoć priskoči i brat koji ide u osmi razred. Nasilnik poštedi samo učenike iz svog razreda, ali su oni, zauzvrat, prinuđeni da navijaju za njega i ne smeju da ga prijave. Jedan dan sam naletela na stravičan prizor u školskom dvorištu: dok je ovaj tabadžija tukao jednog nesrećnika iz petog razreda, njegovi drugovi su glasno navijali, bodreći ga. Sve je ličilo na koridu. Roditelji druge dece su očajni, traže od direktora da nešto preduzme, ali on je nemoćan jer mu je zakon vezao ruke – otkriva za Press nastavnica koja radi u ovoj školi.

Načelnica Gradske prosvetne inspekcije Verica Kovačević potvrđuje za Press da se prema postojećem zakonu osnovac, ma šta radio i kako se ponašao, ne može nikako kazniti. Krajnja kazna koja može da ga zadesi je prebacivanje u drugu školu, ali samo uz saglasnost njegovih roditelja.

– Međutim, čak i kada se roditelji slože da se dete prebaci u drugu školu, ta škola može da odbije da ga primi – navodi Kovačević.

Potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Miodrag Antić tvrdi da je nasilje u školama prisutnije nego ikad.

– Učenici se tuku, psuju kao kočijaši, maltretiraju drugove, nastavnike šutiraju, gađaju kredom, pokvase im stolicu na kojoj sede… – navodi Antić.

On ističe da je Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja bukvalno ponizio nastavnike.

– S obzirom na to kakvo nam je aktuelno Ministarstvo prosvete, ali i nekoliko prethodnih, nije ni čudo što nam je Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja loš. Na obrazovne zakone ne utiču ljudi iz struke, već oni koji sede u kabinetu ministra prosvete. Školi su vezane ruke, a nastavnici su nam poniženi, uvređeni, degradirani… Učenik može da vas šutne, vi možete samo da ćutite i trpite ili da promenite radno mesto – upozorava Antić.

Violeta Nedeljković, Beograd