Deca u Srbiji nekad maštala o kosmosu i pronalazaštvu, a sada o luksuznim hotelima i slatkom životu. Pre 25 godina deca obožavala borce za pravdu, a danas cene slavne i bogate.

SVI me poznaju, traže autogram, pijem kafu sa Cecom i Anđelinom Džoli, imam puno para i živim u luksuznoj kući… Ovo je samo deo odgovora dece koja su učestvovala u analizi Instituta za pedagoška istraživanja na temu „O čemu najčešće sanjarim“.

Dok su deca nekada maštala da postanu astronauti, pustolovi i pronalazači, potrošačka kultura u kojoj danas živimo i najmlađima je nametnula neke nove želje. Zato i ne čudi što je većina ispitanika izjavila da sanjare kako se kupaju u bazenima luksuznih hotela, da su slavni i da uživaju u materijalnim dobrima.

– Kada se uporede rezultati analize o istom pitanju od pre 25 godina, vidljive su ogromne razlike u odgovorima. Tada se većina ispitanika identifikovala sa ličnostima koje se bore za pravdu ili otkrivaju nove svetove, a danas deca biraju takozvane moderne i najčešće pogrešne vrednosti. Sada su heroji slavne i bogate ličnosti – kaže Jelena Pavlović, saradnik Instituta za pedagoška istraživanja.

MENADžERI Analiza Instituta za pedagoška istraživanja (IPI) pokazala je i značajan pad interesovanja za prirodne nauke kod dece.

– To su trendovi koji nisu samo prisutni u Srbiji. Sada svi žele da postanu menadžeri i uskoro neće biti onih koji stvaraju proizvode oko čije prodaje će menadžeri da se angažuju. Što je najgore, ovakve vrednosti svesno ili nesvesno podstiču i roditelji, koji su takođe deo sistema u kojem vlada kult slave – poručuje direktorka Instituta za pedagoška istraživanja Jasmina Šefer.

Pavlovićeva smatra da je zaokret nastao zbog promovisanja potrošačke, materijalne kulture, u kojoj je kult slave veoma važan, navodeći da odgovornost dele mediji, škola, nastavnici i roditelji.

Psihoterapeut Zoran Milivojević i autor „Male knjige za velike roditelje“, objašnjava da koren ovog problema leži i u porodici.

– Deca postaju obožavana bića, kojima se šalje poruka da vrede samo zato što postoje. Problem nastaje kada to dete iz porodice izađe u spoljni svet i očekuje da ga i ostali tako prihvate i tretiraju, što, naravno, nije slučaj. Želja za slavom je želja da ih ljudi poznaju i vole, jer će tako navodno više vredeti – ističe Milivojević.

Našeg sagovornika ne čudi što deca danas maštaju o hotelima sa pet zvezdica.

– Mnoga deca zapravo i žive kao u hotelu sa pet zvezdica, jer roditelji su često spremni i da gladuju kako bi im ugađali, po sistemu „za njih mora da se ima“. Zbog preteranog ugađanja, takva deca kasnije imaju problema i u emotivnim vezama, jer su navikli da sve bude po njihovom i da sve dobiju „na tacni“. Naravno, živimo u vremenu kada se i glorifikuje hedonizam kao način života – kaže Milivojević.

Neverovatno zvuči podatak da su dečaci pre samo 25 godina najviše želeli da postanu zaštitnici, vojnici ili pronalazači, a devojčice lekari.

– Tada je još postojala ideja da nešto treba dati društvu, kako bi to bilo prepoznato kao nešto vredno. Danas je situacija obrnuta, odnosno pojedinac očekuje da se društvo žrtvuje za njega – zaključuje naš sagovornik.

„Večernje novosti“

Novi Sad — Bez ugovora o školovanju grupa Novosađana uplatila po 350 evra Fakultetu za trgovinu i bankarstvo „Janićije i Danica Karić“. Predavanja do danas nisu počela.

Brucoši su uplatili novac i predali dokumenta, iako prethodno nisu potpisali nikakav ugovor o školovanju zbog čega smatraju da su postali žrtva prevare, piše Pres.

„Ugovor o pohađanju studija nikako nije stizao iz Beograda, pa su nam kasnije rekli da ćemo ga dobiti kada počnu predavanja. Tek u aprilu 2011. godine obavestili su nas da predavanja neće biti u Novom Sadu, kao i da se ukida smer zbog kojeg smo i upisali master“ , ogorčena je studentkinja J. A., koja dodaje da su tada pojedine kolege pismenim putem zatražile povraćaj novca i predatih dokumenata.

„Neki od nas više puta su slali pisma sekretaru fakulteta, finansijskoj službi, službi master studija, ali evo, počela je i nova školska godina, a o novcu i početku nastave nema ni reči“ , ističe naša sagovornica.

S druge strane, čelni ljudi Fakulteta za trgovinu i bankarstvo i rektorata Alfa univerziteta ni posle višednevnih poziva nisu želeli da komentarišu optužbe studenata, pravdajući se brojnim sastancima i zauzetošću.

Odbili su da odgovore i na pitanje da li Fakultet za trgovinu i bankarstvo „Janićije i Danica Karić“ uopšte poseduje istureno odeljenje u Novom Sadu.

Alfa univerzitet jedan je od prvih privatnih univerziteta u Srbiji, osnovan još 1993. godine u Peći, kao Univerzitet braća Karić. Univerzitet su, kako su tada pisali mediji, 2008. otkupili novi vlasnici sa Kipra, ali je u Javnom registru Trgovinskog suda u Beogradu kao vlasnik i dalje ostala „Karić fondacija“.

Na sajtu Ministarstva prosvete postoji obaveštenje da su studije Fakulteta za trgovinu i bankarstvo „Janićije i Danica Karić“ uspešno akreditovane, ali Komisija za akreditaciju ni u jednom ciklusu nije odobrila izvođenje nastave izvan sedišta fakulteta, koje se nalazi u Beogradu.

PRESS

NAJMRAČNIJA TAJNA SRPSKIH ŠKOLA – ispovest gimnazijalke kojoj su Školske drugarice napravile pakao od Života – „Ti si vazduh“ najbrutalnije deČje maltretiranje do sada

Maltretiranje – B. S., razmažena ćerka bogatih advokata, okrenula je ceo razred protiv mene. Niko me nije pozdravljao, niko me ništa nije pitao, držali su se za nos kad sam prolazila. Mislila sam da ću da poludim. Na kraju sam morala da se ispišem iz škole

Svaki odlazak u školu za mene je bio mučenje jer su me drugarice mesecima maltretirale! Prolazile su pored mene kao da ne postojim, govorile da sam ružna, prljava… Od tada je prošlo pola godine, a i dalje sanjam isti san: ja sam vazduh, a drugi đaci prolaze kroz mene glasno se smejući.

Ovako svoju šokantnu ispovest za Press počinje Ana M. (16), učenica elitne beogradske gimnazije, koju je vršnjačko nasilje umalo koštalo zdravlja. Na kraju su je roditelji prebacili u drugu školu. Ipak, posledice psihološkog terora pamtiće dok je živa.

Ana se našem listu javila posle dogovora sa roditeljima, nakon što su u nedeljnom izdanju Pressa pročitali tekst o dečaku iz Niša koji se pre nekoliko meseci ubio jer su ga vršnjaci maltretirali.

Od raja do pakla

Agonija kroz koju je ova devojčica prošla počela je samo mesec dana od polaska u prvi razred srednje škole.

Milivojević: Tiho nasilje najgore

Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da takozvano tiho nasilje može da ima mnogo veće posledice od fizičkog maltretiranja.

– Nevidljivo psihološko nasilje može dugo da traje, jer je dete najčešće sramota da o njemu govori. Deca su u procesu socijalizacije, što znači da funkcionišu kao čopor u kom najjači za sebe uzimaju veća prava. Socijalizacija podrazumeva da decu učimo da nije važno ko je jači, već šta je fer, ko je u pravu. U svemu tome škola je važna, ali uloga roditelja je presudna. Oni, međutim, očekuju da im škola vaspitava decu – ističe Milivojević.

– U gimnaziju sam se upisala kao đak generacije, nikada do tada nisam imala problema sa vršnjacima. Radovala sam se početku godine, novoj školi, drugarima. Nisam ni slutila da ću proći kroz pakao iz kog ću morati da pobegnem glavom bez obzira. Ni sada ne znam zbog čega sam se zamerila jednoj devojčici iz mog odeljenja. Možda zato jer sam bila bolji đak od nje – pita se Ana.

Devojčica B. S., razmaženo dete beogradskih advokata, potrudila se da Ani zagorča život, okrenuvši ceo razred protiv nje.

– Govorila je drugim devojčicama da sam prljava, da smrdim, da sam odvratna, ružna, da me dečaci mrze… Najstrašnije mi je bilo kada su svi u odeljenju počeli da me ignorišu, praveći se da ne postojim. Niko me nije pozdravljao, niko me ništa nije pitao. Držali su se za nos kad sam prolazila pored njih.

Oblici maltretiranja

– Verbalno nasilje (vređanje, davanje pogrdnih imena, ismevanje…)

– Laganje (širenje laži da bi odvratili druge od druženja sa žrtvom)

– Fizičko nasilje (šutiranje, guranje, gađanje, zatvaranje i zaključavanje)

– Otimanje novca i drugih stvari, uništavanje imovine

– Pretnje i zastrašivanje

– Prisiljavanje da žrtva čini ono što ne želi

Brojke

44 odsto učenika je tokom školovanja bilo izloženo vršnjačkom nasilju

65 odsto učenika u Srbiji bilo je bar jednom izloženo nekom obliku nasilnog ponašanja tokom tri meseca

25 odsto đaka trpelo je nasilje više puta u periodu od tri meseca

23 odsto đaka izjavilo je da su jednom ili više puta u poslednja tri meseca doživeli da ih nastavnik uvredi, ismeje ili udari

* Izvor UNICEF

Mislila sam da ću da poludim. Pred gotovo svaki polazak u školu počinjala bi da me boli glava, povraćalo mi se, imala sam proliv. Noćima nisam spavala. Jednom sam pokušala da se požalim razrednoj, ali mi je ona rekla: „Ana, potrudi se malo više da te ostali prihvate.“ Prstom nije mrdnula. Njen tata je dao donaciju za školu i svi su se pravili da ne vide šta ona radi – priča ova srednjoškolka.

Violeta Nedeljković, Beograd

Предрасуде у школским књигама, па и она о „глупачи – женској особи”, биће разматране на некој од наредних седница Националног просветног савета

Страница „Граматоломија” која је узбуркала јавнос

На некој од наредних седница Националног просветног савета разматраћемо и грешке у уџбеницима, па и ову која је узбуркала јавност да је „глупача једнако женска особа”. Међутим, школска година је почела, деца не могу више да чекају иновиране наставне планове, имамо јако много другог посла, тако да ћемо се на седници у уторак бавити наставним плановима и програмима за средње стручно образовање и васпитање, рекла је јуче за наш лист професорка др Десанка Радуновић, председница НПС-а.

Да подсетимо, иновирани програми за гимназије усвојени су на прошлој седници, а пошто НПС протресе и средње стручне школе, Министарство просвете проследиће упутство о изменама свим школама у Србији. Измене нису радикалне, већ су лекције очишћене застарелих израза и свега онога што је демантовала реалност у последњих 20 година.

Када је реч о грешци у приручнику, чија је спорна страница прво осванула на „Фејсбуку”, др Радуновић каже да је НПС примио писмо др Невене Петрушић, поверенице за заштиту равноправности, која наводи да је то пример вређања и омаловажавања жена.

А у уџбенику за шести разред основне школе, под називом „Граматоломија”, новосадског издавача „Либер д.о.о.” ауторке Душанке Вујовић, дословце пише:„Суфикси најчешће нису једнозначни. На пример, речи са суфиксом -ача могу да имају различита значења: лозов-ача – врста пића, глуп-ача – женска особа, краст-ача – врста жабе”.

У овој издавачкој кући објашњавају да је реч о старом уџбенику из 2003. године који се продавао неколико година и да ниједна школа није започела школску годину са овом књигом.У кабинету поверенице нам кажу да је писмо послато још у јуну и Министарству просвете и Заводу за унапређење образовања и Националном просветном савету и да је једино НПС реаговао.

– Недопустиво је да се овако нешто нађе у уџбенику из кога уче 12-годишња деца и невероватно је да је овако нешто добило одобрење за штампу и да се користи као школски приручник. Школство је најдиректнији пут којим се младима преносе друштвене вредности. Шта од њих можемо да очекујемо, ако их од малена овоме учимо – пита Петрушићева и додаје да оваквих уџбеника у Србији и даље има много и да би они морали да буду повучени и из употребе и из продаје.

Анализа уџбеника је, иначе, показала да су школске књиге родно несензибилне и неосетљиве на сексуалне разлике, да се не позива на преиспитивање стереотипа као извора нетолеранције, што значи да уџбеници не служе доминантном тренду васпитања за демократију, нити доприноси вредностима тзв. отвореног друштва.

–Многи наставни садржаји и уџбеници за основну и средњу школу у Србији обилујуупотребом некоректног језика и терминологије када се говори о појединим друштвено осетљивим групама, такође и генерализацијама или интерпретацијама појединих друштвених појава који додатно продубљују постојеће предрасуде и стереотипе – наводи Петрушићева.

Председница НПС-а додаје да ово јесте важно питање, да свакако имају намеру да о овоме расправљају и додаје да кроз Савет пролази јако много рукописа и да је могуће да има грешака и у новим уџбеницима, што ће бити исправљено.

Сандра Гуцијан

Ambulanti za mobing pri Zavodu za medicinu rada u Beogradu javlja se sve više zaposlenih, a među njima raste broj muškaraca koji se žale na posledice zlostavljanja na radnom mestu, izjavila je psihijatar u toj ambulanti Marijana Trkulja.

Trkulja je bila jedna od učesnica okruglog stola „Stvaranje mogućnosti“ za efikasniju primenu zakona protiv mobinga, održanog u beogradskom Medija centru.

Učesnici skupa ukazali su na teške posledice mobinga po fizičko i mentalno zdravlje, od čira na želucu, do depresije i samoubistva.

Psihijatar Marijana Trkulja je ukazala je da je u zemlji poput Srbije, gde stopa nezaposlenost premašuje 26 odsto i gde svakoga dana više od 500 radnika dobije otkaz, velika hrabrost podići glas protiv zlostavljanja na radnom mestu.

„I pasivno ponašanje je vrsta zlostavljanja. Ako vidimo da neko zlostavlja našeg kolegu i ništa ne učinimo i to je mobing“, poručila je Trkulja, dodajući da je strah od gubitka posla dominantan kod svih žrtava mobinga.

Ona je kazala i da su vrata Ambulante za mobing otvorena svima koji se suočavaju sa zlostavljanjem na poslu, bilo da imaju uput ili dolaze bez njega.

Autor / izvor: Beta

BEOGRAD – Nekoliko stotina beogradskih studenata protestovalo je danas u centru grada tražeći lakše uslove za upis naredne godine studija, kao i to da školarine ne premašuju visinu tri minimalne mesečne zarade u Srbiji.

Studenti predvođeni akademcima sa Filološkog fakulteta protest su počeli oko 12.30, a zbog šetnje centralnim gradskim ulicama saobraćaj je za vreme prolaska kolone studenata bio blokiran u ulicama Kralja Milana, Kneza Miloša i Nemanjinoj.

Studente je primio pomoćnik ministra prosvete i nauke Srbije Slobodan Jauković, ali kako je agenciji Beta rekao jedan od članova Plenuma studenata, na razgovoru „nije pokazano interesovanje, ni razumevanje za stvarno razmatranje studenstkih zahteva”.

„Taj razgovor je bio čisto vređanje inteligencijie, bez suštinske želje da se naši problemi reše”, kazao je član Plenuma studenata, koji nije želeo da se predstavi.

On je napomenuo da je pomoćnik ministra Jauković najavio da će odgovore na studentaske zahteve dobiti studentska skupština SKONUS, ali nije precizirao kada.

„Razmotrićemo dalje korake, ovo nije kraj i protesti će se sigurno ponavljati”, kazao je predstavnik studenata.

Studenti su prvi put, sa istim zahtevima, protestovali prošlog četvrtka.

Jedan od studentskih zahteva je i početak razgovora o besplatnom studiranju. Studenti traže i da se ukine rangiranje prilikom upisa naredne godine studija i da jedini uslov za prelazak na budžetsko finansiranje bude 48 bodova prikupljenih tokom školske godine.

Akademci traže i da se vrati „apsolvenstski status”, koji je ukinut za studente koji uče prema novim planovima usklađenim sa Bolonjskom deklaracijom.

Pored studenata Filološkog fakuklteta protestovali su i akademci Filozofskog fakulteta, Više elektrotehničke škole, Fakulteta političkih nauka, kao i Arhitektonskog fakulteta.

Beta

Sve više mladih koji uzimaju alkohol

Učenik završnog razreda Tehničke škole „Rade Metalac“ u Leskovcu pre nekoliko dana je upao pijan na čas i desetak minuta maltretirao profesorku. Nije prijavljen direktoru škole jer se profesorka uplašila odmazde. Ovaj slučaj samo je jedan u nizu, jer ni jedna od šest srednjih leskovačkih škola nije pošteđena ispada pijanih đaka po učionicama i školskim dvorištima.

Lekari Odeljenja bolesti zavisnosti kažu da se broj mladih alkoholičara povećava, što potvrđuje i sondaža Edukacionog centra u kojoj je 31 odsto Leskovčana reklo da se plaši za svoju bezbednost zbog alkoholizma kod mladih.

Profesorka koja je bila izložena maltretiranju priča da je smirila pijanog đaka i otpratila ga do izlaznih vrata.

– Satima sam se tresla od poniženja i besa, a najviše me zabolelo to što ostali učenici nisu reagovali nego su se smejuljili. Nisam ga prijavila direktoru jer znam da bi ga izbacio iz škole, a ja bih bila na udaru roditelja. Nisam ni reagovala kada mi se unosio u lice. Bojala sam se učeničkih mobilnih telefona – priča prosvetna radnica koja zahteva anonimnost.

Sličan slučaj dogodio se ovih dana i u Medicinskoj, ali i u Tekstilnoj školi. Učenicima je alkohol na dohvat ruke. Gimnazija i Ekonomska škola u centru grada okružene su sa nekoliko kafića, a na uglu Medicinske nalazi se picerija i brza hrana, gde se toči alkohol. Ni u jednom objektu nije istaknut natpis da je prodaja alkohola maloletncima zabranjena. U Tržišnoj inspekciji kažu da nisu nadležni za sprovođenje tog dela zakona, a do načelnika Turističke inspekcije nismo mogli da dođemo.

– Volela bih da oko škole nema kafića, ali na tu okolnost ne možemo da utičemo – komentariše direktorka Gimnazije Ivana Ilić, tvrdeći da su slični incidenti prošlost za tu školu.

– Pouzdano znam da se neki naši učenici opijaju pivom tokom vikenda, najviše po parkovima, ali poslednjih godina nema pijanih u školi, u čemu važnu ulogu ima školski policajac – kaže direktorka Ivić.

Ipak, njenu priču demantuje učenik trećeg razreda.

– Limenku piva preručimo u flašicu koka-kole sa omotom i pijuckamo, a svi misle da pijemo sok – priča sedamnaestogodišnjak.

Goran Tojaga, neuropsihijatar i šef odseka za granična stanja na Odeljenju bolesti zavisnosti Opšte bolnice u Leskovcu, kaže da se broj mladih alkoholičara, među kojima i srednjokoškolaca, povećava na uštrb broja narkomana.

– Vidimo da se mladi okreću alkoholizmu, pa čak i oni koji su bili narkomanski zavisnici. Računica je prosta, droga je sve skuplja i sve je manje na ulicama, a alkohol je jeftin i dostupan. Mi samo gasimo požar, važna je prevencija, od škole preko roditelja do zakonskih propisa – komentariše Tojaga.

U Leskovcu je pre sedam godina jedna nevladina ženska organizacija vršila anketu među srednjoškolcima i došla do podataka da je svaki drugi učenik probao alkohol, a svaki četvrti ga redovno konzumira. Prema još neobjavljenim podacima do kojih je došao Edukacioni centar za potrebe gradskog Saveta za bezbednost, 31 odsto ispitanih je reklo da im je bezbednost ugrožena od mladih alkoholičara. Anketa je rađena u zdravstvenim ustanovama, hitnoj pomoći, urgentnom centru, Centru za socijalni rad i u policiji.

Zabrana unošenja flašica sa vodom

Direktor „Rade Metalca“ Slavoljub Stojanović kaže da mu je slučaj maltretirane profesorke nepoznat, ali priznaje da je prošle godine imao dva pijana učenika u školi i da je od tada uveo rigorozne mere. – Zabranio sam unošenje hrane u školu i flašica sa vodom i sokovima jer otkud znam šta ima unutra, a skratio sam i odmore – objašnjava direktor.

BLIC

Министарство просвете и науке планира да Скупштина Србије разматра Нацрт закона о основној школи.

Зашто представници синдиката нису учествовали у изради Нацрта закона о основној школи, ни самом Министарству није јасно, а синдикатима још мање.

Овим потезом Министарство просвете и науке је превазишло само себе, игноришући по ко зна који пут репрезентативне  синдикате.

Очекујемо да ће Министарство просвете и науке у што краћем року позвати представнике репрезентативних синдиката како би изнели своје предлоге и примедбе на Нацрт Закона о основној школи.

ПРЕУЗМИТЕ ОРИГИНАЛ

Izmenama zakona biće uvedena jedna smena u školama u kojima je to moguće. – Do Nove godine još tri prosvetna zakona

Mnogi osnovci više se neće po mraku vrćaati iz škole kući

Ministarstvo planira da Skupština Srbije u decembru razmatra tri obrazovna zakona – o osnovnoj školi, o srednjoj školi i o obrazovanju odraslih. Mi ćemo predložiti izmene, a šta će od toga biti usvojeno i da li će biti nekih amandmana, zavisiće od poslanika – rekao je za naš list mr Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete i nauke za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje.

Po njegovim rečima, nacrt zakona o osnovnoj školi bi trebalo da bude gotov do kraja meseca, a potom da krene javna rasprava. Cilj je da se poboljšaju uslovi rada učenika, nastavnika i škola, a u izradi novih zakonskih rešenja učestvuju i predstavnici sindikata, profesori, direktori…

– Moramo polako da pređemo na jednosmenski rad u školama. Moraćemo da se prestrukturiramo, da vidimo koliko nam je potrebno novih škola i da li sve mogu da rade u jednoj smeni, odnosno da se škola otvori u osam, a zatvori posle pet časova. To ne znači da će sve škole raditi u jednoj smeni, već one u kojima ima uslova za to – kaže pomoćnik ministra.

Inače u Srbiji se u 22 škole radi u tri smene, samo u Beogradu je više od 50 škola sa po 1.300 učenika, a prema podacima sindikata, rekorderi su pojedine škole u Novom Pazaru, Vinči, Ivanjici i Preševu sa do 2.500 đaka.

– Ima dosta stvari koje radimo kao projekte – inkluzija, DILS; Druga šansa, završni ispit… to je materija koja sad mora da uđe u zakon. Stvorićemo pretpostavke za bržu izmenu nastavnih programa, koji se od 2004. godine do sada nisu menjali. Osam godina je prošlo, a mi bismo morali da za svaku generaciju pripremimo po nešto novo. Dakle u pitanju će biti rokovi, a ne sami nastavni planovi i programi, njih usvaja Nacionalni prosvetni savet – objašnjava Popov.

Zakonom će se regulisati produženi celodnevni boravak, a roditelji i opština će se dogovoriti oko načina plaćanja jer ministarstvo verovatno neće imati para.

Radi se i na regulisanju prevoza učenika i to tako da najmlađi, oni od prvog do četvrtog razreda, budu potpuno zaštićeni jer, dodaje Popov, svaka škola mora da zna kako im dete dolazi na časove. Povratak đačkih kuhinja je planiran kako bi se, gde god to može, popravila ishrana dece koja se danas hrane uglavnom u pekarama, više će se obratiti pažnja i na dodatnu nastavu i slobodne aktivnosti, a biće afirmisan i rad učeničkih zadruga.

– Srednje obrazovanje kasni malo, osnovno je gotovo, Unija sindikata prosvetnih radnika radi na tim izmenama. Obećana je stručna javna rasprava i to je nama jako važno jer se one obično završe tako što se negde u sali priča dva sata. Zato ćemo od Ministarstva tražiti da rasprava bude održana kako bi rekli šta tu ne valja – kaže Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija i koordinator Konferencije gimnazija Srbije.

Po mišljenju profesora, jednosmenski rad u srednjim školama bi bilo idealno rešenje, ali ono trenutno nije moguće.

Kada je reč o trećem zakonu – o obrazovanju odraslih, želja prosvetnih vlasti je da smanji stopu nepismenosti i omogući zvaničnu priznatost znanja stečenog u institucijama i organizacijama koje nude neformalno obrazovanje. To su veštine i znanja koja se stiču na otvorenim i radničkim univerzitetima, ili u nevladinim organizacijama.

U Srbiji oko 1,5 miliona građana nema završenu osnovnu školu, a na tržištu rade je oko 800.000 nezaposlenih.

Blažo Perović, predsednik, i Pavle Budinčević, portparol Srpskog udruženja institucija za obrazovanje odraslih, kažu da su članovi ovog udruženja životno zainteresovani da se u ovu oblast uvede red i da se konačno legalizuje crno tržište usluga, ali da je ovakav nacrt – potpuno neprihvatljiv.

– Obrazovanje odraslih se svodi na stručno obrazovanje, a stručno obrazovanje na obučavanje, pa dobijamo zapravo zakon o obučavanju. Favorizuju se srednje škole, a čitava mreža institucija ostaje u pravnom vakuumu – kaže Perović.

Ivan Kovačević koji se ispred Unije poslodavaca bavi obrazovnim problemima ukazuje na to da u Srbiji ne postoji evidencija institucija koje se bave obrazovanjem odraslih i da samo u Beogradu radi oko 1.000 raznih agencija za podučavanje odraslih, da ne govorimo o onima koji rade na crno. On iznosi i podatak da je u poslednjoj deceniji samo 10 odsto odraslih prošlo kroz srednje stručne škole, a da su obrazovanje ostalih 90 odsto realizovale vannastavne institucije.

Sandra Gucijan