Od septembra u osnovnim i srednjim školama počeo da se upotrebljava novi pravopis srpskog jezika. „Ulica“ u nazivu, kao i „sveti“ ispred imena uvek se piše velikim slovom.

Zapeta umesto zareza, „ulica“ u nazivu, kao i „sveti“ ispred imena uvek velikim slovom, auto-put i druge složene reči sa crticom između, a devojačko i udato prezime kod žena bez crte – samo su neke od jezičkih novina koje će đaci morati da nauče ove školske godine. U učionice, ali ne i u udžbenike, ovog septembra ušla su nova pravila prema pravopisu „Matice srpske“, objavljenom prošle godine.

Primena novog pravopisa, međutim, bar prema iskustvu iz škola, više je teorijska nego praktična. U većinu škola novi pravopisi nisu stigli, mnogi nastavnici ni sami nisu dovoljno upućeni, pa tako đaci i dalje uče po starom. I tamo gde su na časove srpskog stigla nova pravila pisanja, reč je o ličnoj inicijativi nastavnika, ne i o pravilu koje bi svi trebalo da poštuju.

Iako su autori ovog izdanja „Matice srpske“ svojevremeno objasnili da je jednostavniji i dosledniji od ranijih pravopisa, đacima nije lako da zaborave pravila koja su u prethodnom razredu morali da poštuju i da pismene sastave u ovoj školskoj godini pišu drugačije.

Velika je borba nastavnika i učenika i da se savladaju jezička pravila koja su do sada važila, tako da će nova pravila samo uneti dodatnu zabunu, smatraju prosvetari.

Mada, iskustva iz pojedinih škola pokazuju i da se deca dobro snalaze u novim pravilima.

– Postepeno na časovima uvodimo nova pravila i učenici ih dobro prihvataju – kaže za „Novosti“ Nataša Radulović, nastavnik srpskog jezika u OŠ „Svetozar Marković“. – Neka pravila su uprošćena, pa im je sada lakše.

PITANJE LIČNE KULTURE – POŠTOVANJE pravopisa obavezno je jedino u školi, a posle toga je samo pitanje lične kulture. Ne postoji norma koja bi nas tome privolela – objašnjava Vlada Đukanović. – Možete da pišete i slavenosrpskim, ako mislite da će vas neko razumeti. U engleskom jeziku, recimo, ne postoji knjiga pravopisa, već svaki izdavač ima svoja pravila pisanja i mnoge reči mogu da se pročitaju sa crtom i bez crte, sastavljeno ili odvojeno, velikim ili malim slovom…

Ranije su, objašnjava naša sagovornica, imali dilemu kada se „ali“ nađe na početku rečenice, da li iza njega stoji zarez ili ne, a sada je izričito naglašeno da tu zarezu, odnosno zapeti mesta nema.

Iako i dalje postoji veliki broj dubleta, reči koje mogu „ovako i onako“ da se pišu, akademik Ivan Klajn naglašava da je njihov broj u novom pravopisu manji nego u ranijim izdanjima.

– Sada se „naizgled“, „zauzvrat“, „sraskida“ piše isključivo sastavljeno, dok je ranije moglo i odvojeno. Sveti Nikola i drugi nazivi sa sveti uvek imaju veliko S, bilo da je reč o svecu, prazniku ili crkvi, dok se ranije pravila razlika – objašnjava Klajn, koji je i recenzent novog pravopisa. – Za mini – u prvom izdanju davana je „prednost odvojenom pisanju u vezi s modom i odećom“ (mini suknja), dok je s crticom bilo mini-golf ili mini-serija, a sada je sve sa crticom.

Isto tako, objašnjava naš sagovornik, „auto“ u značenju „automobilski“ sada se uvek piše s crticom, dok je ranije bilo „prednost crtici“ u nekim slučajevima a „prednost odvojenom pisanju“ u drugim. Sada je samo crnpurast i samo modistkinja, dok je prvo izdanje dopuštalo i crmpurast odnosno modiskinja.

– Moramo biti svesni da se veći deo dvojstava ne može izbeći. Pravopisci su ranije malo previše sitničarili i gubili se u nijansama, ali ne bi valjalo da sad odu u suprotnu krajnost, pa da u svakom paru oblika jedan proglase za dozvoljen a drugi za pogrešan – procenjuje akademik Klajn. – Ima mnogo slučajeva gde se dva oblika javljaju u govoru i oba su prihvatljiva, pa to mora i u pisanju da se odrazi: uvo i uho, crpsti i crpiti, donedavno i donedavna, s nama i sa nama, jednom reči i jednom rečju…

MOŽE, A NE MORA – NEKI dubleti ostali su, nažalost, i u ovom izdanju pravopisa – kaže akademik Ivan Klajn. – Mislim da nema stvarnog razloga da se skraćenica za metar (m) piše i s tačkom i bez nje, da se uzvik ajao(j) piše i tako i s crticom, a-jao(j), da se pored mnenje dopušta i mnenje, da se sa crtom piše „hteo ne hteo“ a bez crte „radio ne radio“, da se za holandska imena nude dve mogućnosti transkripcije, jedna prema izgovoru, a druga prema pisanju. Za sledeće izdanje trebalo bi dobro razmisliti o takvim sitnicama i ujednačiti sve što se može.

Pogotovu su, kaže, neizbežni oni dubleti gde dva načina pisanja iskazuju dva različita značenja: palo mi je na pamet (na um), ali naučiti napamet (sve zapamtiti), Južna Koreja (država), ali južna Kina (deo države), plavozelen (nijansa) ali plavo-zelen (s plavim i zelenim prugama), šestogodišnji (od 6 godina) ali šeststogodišnji (od 600 godina).

Glavni problem i novog i prethodnih pravopisa je, prema rečima lingviste Vlade Đukanovića, to što nema na umu prosečnog „korisnika“ srpskog jezika, kome treba da bude jasan.

– Nije se stanje u pravopisu ništa pogoršalo u odnosu na lošu situaciju koju smo imali i ranije – tvrdi Đukanović. – Neke stvari obrađene su kontradiktorno. Nikako da bude prihvaćeno da pravopis treba da uspostavlja konvenciju i da tu nema mesta za zdrav razum i logiku. Pravopis se stalno usložnjava i kada pokušaju da ga poprave, dodatno ga pokvare.

Dešava se, dodaje Đukanović, da isti autor u različitim izdanjima daje kontradiktorna pravila. Ali, dodaje u šali, to ne bi trebalo mnogo da sekira javnost, jer mali broj prodatih „Pravopisa“ najbolje pokazuje koliko nam je stalo do pravila pisanja.

„Večernje novosti“

Grupa od oko stotinu studenata beogradskih fakulteta protestovala je danas u centru Beograda tražeći lakše studiranje.

Arhivska fotografijа

Studenti traže lakše uslove za upis naredne godine studija, kao i to da školarine ne premašuju visinu tri minimalne mesečne zarade u Srbiji.

„Školarine su ogromne, na Filološkom fakultetu školarina je 120.000 hiljada dinara, a mi nemamo ni najosnovnije uslove, u tu školarinu ne ulaze ni udžbenici“, kazala je agenciji Beta jedna od studentkinja Filološkog fakulteta, čiji su akademci i organizatori današnjeg protesta.

Studentkinja, koja se predstavila kao delegat Plenuma Filološkog fakulteta, kao jedan od zahteva navela je i početak razgovora o besplatnom studiranju.

Studenti traže i da se ukine rangiranje prilikom upisa naredne godine studija i da jedini uslov za prelazak na budžetsko finansiranje bude 48 bodova prikupljenih tokom školske godine.

Akademci traže i da se vrati „apsolvenstski status“, koji je ukinut za studente koji uče prema novim planovima usklađenim sa Bolonjskom deklaracijom.

Pored studenata Filološkog fakulteta protestovali su i akademci Filozofskog fakulteta, Više elektrotehničke škole, Fakulteta političkih nauka, kao i Arhitektonskog fakulteta.

Studenti su centralnim gradskim ulicama prošetali do zgrade Vlade i sedišta Ministarstava prosvete u Nemanjinoj ulici, gde su na pisarnicama predali svoje zahteve.

Kako navode studenti, želja im je bila da danas skrenu pažnju na svoje zahteve, a ne i da razgovaraju sa predstavnicima Vlade ili nadležnog ministarstva. Poručuju da je današnji protest samo početak i da će se slične akcije ponavljati.

U Ministarstvu prosvete i nauke agenciji Beta je rečeno da su primili zahteve studenata i da je njihovu delegaciji danas bio spreman da primi pomoćnik ministra Slobodan Jauković, ali da studenti nisu došli na razgovor.

(Beta)

Извор: РТВ, Танјуг

СРЕМСКА МИТРОВИЦА -Помоћник министра просвете Зоран Костић изјавио је јутрос, поводом погибије ученика Ђорђа Марицког у Будимпешти, да је обавеза стручног вође и агенције која је организовала путовање да у року од три дана по завршеној екскурзији достави извештај просветној инспекцији која ће утврдити да ли је испоштован правилник.

Истражни органи ће утврдити чињенице и шта се догодило, а просветна инспекција да ли је екскурзија организована и изведена по правилнику који је јасан и строг, рекао је Костић РТС-у

Он је рекао да постоји правилник о безбедности и да је пре одласка на пут директор школе у обавези да се састане са свим актерима екскурзије – децом, агенцијом, родитељима, стручним вођама и разредним старешинама и да укаже на сва правила понашања у иностранству

Костић је објаснио да се у правилнику ради подизања безбедносне ситуације каже да родитељи могу донети одлуку да поред разредног старешине пођу на екскурзију још два наставника који предају том одељењу да би се подигао ниво безбедности.

На екскурзији је било 90 ученика, шест професора, вођа пута, људи из агенције и све је реализовано у складу са правилником, али се несрећни случај не може предвидети, каже Костић.

Он је објаснио да за организовање екскурзије 60 одсто родитеља мора писмено да се сагласи и уколико се она може извести по правилнику, директор школе доноси одлуку о екскурзији.

Костић је навео да су професори који иду на екскурзије све време са децом, да немају одмор него им радни дан траје 24 сата.

Вукосављевић: Чекамо резултате обдукције

Конзул у амбасади Србије у Будимпешти Милан Вукосављевић изјавио је данас да у амбасади чекају резултате обдукције тела Ђорђа Марицког, ученика гимназије у Сремској Митровици који је јуче погинуо у Будимпешти.

„Чекамо званичну информацију од мађарске полиције. Данас ће и они видети тело. Чека се обдукција“, изјавио је Вукосављевић Танјугу.

Конзул је додао да за сада немају нове информације у вези с истрагом о погибији ученика.

Он је рекао да се у Будимпешти налазе родитељи трагично настрадалог ученика, као и директорка школе.

„Ми смо им помогли колико смо могли“, рекао је Вукосављевић.

Ученик средње школе из Сремске Митровице Ђорђе Марицки јуче је трагично изгубио живот у Будимпешти када је пао са петог спрата хотела у којем је са својим вршањцима био смештен.

Извор: РТВ

НОВИ САД -Стихови Љубивоја Ршумовића „Деце има разне, ал’ свако дете је личност, разлике нису казне, у разликама је наша сличност“ , који су мото Дечје недеље, на делу су и ван ове седмице у Друштву за подршку особама са аутизмом.

Како би се учила различитости, толеранцији и социјализацији, у оквиру пројекта „Растимо и учимо заједно“, ученици из ОШ „Милош Црњански“ у Новом Саду на креативним и забавним радионицама, од августа се друже са децом из тог друштва.

Позитивни ефекти видљиви су и код једних и код других.

Извор: РТВ

БЕЧЕЈ -Обичај да сваки разред ђака првака посади генерацијско дрво у Горанском парку у Бечеју постоји већ преко четири деценије.

Током тог времена парк је обогаћен за стотинак врста дрвећа а тачан број стабала знаће се тек након евиденције, која је први корак ка коначном уређењу тог природног драгуља у граду на Тиси који је неко време био запостављен.

Privatni Američki medicinski fakultet postoji nekoliko godina u Beogradu, ali još nema akreditaciju, a njegov novi vlasnik obećava studentima da će učiniti sve da oni steknu priznatu diplomu, a ta ustanova dozvolu za rad.

Fakultet je, kako je rekla predsednica Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Vera Vujčić, pod aktom upozorenja, jer nema rešeno pitanje nastavne baze za studente na praksi.

– Tom fakultetu je nekoliko puta produžavan rok za otklanjanje nedostataka – rekla je Vujčić i navela da su rokovi prošli i da će o toj ustanovi biti odlučivano do početka novembra

Vlasnik fakulteta, Mohamed Hemis, međutim, naveo je da je ta ustanova u međuvremenu ispunila sve što je komisija zahtevala i naglasio da ima puno administrativnih teškoća u celom poslu akreditacije fakulteta.

Školarina je do sada bila 5.000 evra, ubuduće će biti povećana u zavisnosti od toga da li školovanje traje četiri ili šest godina.

– Imamo ugovore sa kliničkim centrima i bolnicama širom Srbije, u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Smederevu, kao i nastavnu bazu u SAD – rekao je Hemis i naveo da fakultet na svim godinama studija ima oko 150 studenata.

Studenti su juče zvanično počeli novu školsku godinu, a vlasnik je istakao da ima puno zahteva stranih studenata da se ovde školuju, ali da čekaju vizu.

Prema rečima vlasnika, u pripremi je i osnivanje fakulteta za medicinske sestre, fakulteta za fizikalnu terapiju i rehabilitaciju i fakulteta veterinarske medicine.

Kao osnovnu prednost zaposleni na fakultetu ističu to što se radi po američkom programu, omogućena je specijalizacija u SAD, a radi se u malim grupama.

Suština je da se omogući studentima da, ukoliko žele specijaliziraju u SAD, u najboljim uslovima, i da se vraćaju kao odlični stručnjaci, rekao je Hemis i naveo da se specijalizacija može obaviti i u Srbiji.

Osim domaće akreditacije na tom fakutletu planiraju da dobiju akreditaciju od nadležnih američkih tela, a koncepcija fakulteta je da se prilagodi procesima globalizacije i primeni evropske i svetske standarde.

Nekoliko studenata u međuvremenu je diplomiralo, ali pošto su uglavnom iz susednih država, želeli bi da stažiraju u svojim gradovima, ali nailaze na probelme.

Studente, i zaposlene, kojih je prema rečima vlasnika više od 100, ipak najviše brine to što fakultet i dalje nije akreditovan i što ne znaju da li će sa diplomom te ustanove moći da se zaposle.

Hemis – nekadašnji beogradski student

Mohamed Hemis je američki državljanin iz Ilinoisa, inače poreklom iz Sirije i nekadašnji odličan student Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

BLIC

U Niš i Kragujevac stigli novi studeni

Kragujevački univerzitet i Niški univerzitet dobili su 7.680 novih studenata koji su se upisali u prvu godinu studija. Veliki broj njih imao je već prva predavanja, neki su se uselili i u studentske domove, a pored želje da što više nauče i dobiju diplomu, kažu da žele da steknu što više prijatelja i da su neke već upoznali.

Budući pravnici u Nišu već seli u klupe

– Bila sam đak generacije. Stigla sam juče i odmah našla nove drugarice. Ja sam iz Priboja i nikada nisam do sada bila u Kragujevcu. Ovo je za mene raj, ima svega, i pozorišta, i sportskih terena… I zabava je vrhunska. Nedostaje mi porodica, ali ne treba da brinu. Imam gde da spavam, šta da jedem. Volim prirodu, a lepše parkove od ovih u novom gradu nisam videla – kaže Božana Janjić, brucoškinja u Kragujevcu. Ona je u sobi studentskog doma sa Kristinom Lukić iz sela Kovačica kod Jagodine.

– Upisala sam Pravni fakultet. Bila sam ranije ovde, ali tek treba da se vidim sa drugarima koje sam u Kragujevcu upoznala ranije. Cilj mi je da završim fakultet sa što boljim ocenama i da postanem sudija – kaže Kristina.

Božana Janjić i Kristina Lukić

U sobi 306, na trećem spratu drugog paviljona, zatekli smo Aleksandru Aksić. Ona je u svoj novi dom došla iz Smederevske Palanke.

– Upisala sam Ekonomski fakultet. Bila sam odličan đak. Sve mi je lepo i novo. Rešila sam da završim ovu školu i da postanem privatnik. Biznis je ono što me zanima, ali bih volela da radim, ako se ukaže prilika, i u nekoj banci – kaže ona. S njom je, u istoj sobi, Milica Ljiljak. Iz istog su mesta i znaju se odranije.

– U Kragujevcu je najlepše to što ima puno mladih, lepih ljudi. Atmosfera je pozitivna, ima gde da se izađe, šta da se vidi – kaže Milica. Treća cimerka u istoj sobi je Sanja Belić. Došla je iz sela Ostre kod Mrčajevaca.

– Nikada do sada nisam bila u Kragujevcu. Malo sam zbunjena, nisam se još uvek snašla, ali vidim da su ljudi oko mene dobri i da hoće da mi pomognu. Porodica me je ispratila i rekla da treba da znam šta mi je činiti… Znam da očekuju da učim, da dajem ispite, ali su mi rekli da treba i da proživim sve što mi se nudi. Imam šansu, mogućnosti… Volela bih da radim u banci – kaže Sanja.

Na 13 fakulteta Univerziteta u Nišu ove školske godine upisano je 4.280 brucoša.

– Upisao sam ekonomiju, ali na samofinansiranju, tako da pre svega moram da učim mnogo kako bih uspeo da steknem uslov i da drugu godinu upišem na budžetu. Zaista se nadam da ću na fakultetu imati sve uslove, za sada su mi utisci dobri. U Nišu studira mnogo mojih drugarica i drugova iz Kruševca, tako da mi nije problem da se snađem. Sigurno je da ćemo se lepo družiti i provoditi, ali moram da učim jer samo stan plaćam 120 evra. Moji roditelji će mesečno morati da mi daju oko 350 evra, doduše sad je to nešto više jer moram da kupim udžbenike. Nadam se da ću sa diplomom ekonomije moći lako da se zaposlim – priča brucoš Stevan Jovanović iz Kruševca.

Nišlijka Jovana Đorđević kaže da su već imali prva predavanja na Pravnom fakultetu.

– Ovo je za nas sve novo, nije više kao u srednjoj školi. Mnogo nas je više, nije samo tridesetak đaka kao do sada. Već su nam objasnili da ćemo studirati po principima Bolonjske deklaracije, što treba da nam olakša učenje. Nadam se da ću biti uspešna tokom studija i da ću završiti u roku. Sviđa mi se što ima puno koleginica i kolega iz drugih gradova, mada se još ne znamo jer su studije tek počele – veli Jovana.

Ivani Zlatić iz Majdanpeka jako se dopada Niš i srećna je što će tokom studiranja moći da živi u ovom gradu.

Studenti kažu da na studijama nije mnogo lošije nego kod kuće

– Volim hemiju i zato se nisam dvoumila šta ću studirati. Bila sam odličan đak, i zaista se nadam da ću biti i veoma uspešna na studijama. I da ću se lako zaposliti. Za sada je u Nišu sve odlično, iznajmila sam stan sa drugaricom u blizini fakulteta. Zajedno plaćamo 150 evra, plus troškovi, tako da nije premnogo. Ja volim Niš i sigurna sam da ću ovde provesti lepe godine svog života, jer je ovo mnogo veći grad od Majdanpeka i pruža mnogo veće mogućnosti. U Nišu ima gde da se izađe i da se prošeta – priča Ivana.

Mariji Radisavljević iz Zaječara cilj je da uspešno položi sve ispite na prvoj godini Pravnog fakulteta kako bi studirala o trošku države.

– Nije dobro što nisam uspela da se upišem na budžet, zato ću sve uraditi da drugu godinu studiram bez plaćanja. Ako moram da plaćam iznajmljivanje stana, hranu i sve druge troškove, ne moram da dajem pare za školarinu. Nadam se da ću uspešno studirati i da ću završiti fakultet u roku sa dobrim prosekom, što će mi dati više šansi da se zaposlim. Očekujem da ćemo se lepo družiti sa kolegama i da ću tokom studiranja steći mnogo novih prijatelja – kaže Marija.

blic

Studenti i profesori predložili izmenu doktorskih studija

Na doktorskim studijama u Srbiji trenutno je oko 5.000 akademaca (277 na privatnim univerzitetima), a najviše u oblasti tehničko-tehnoloških (35 odsto) i društveno-humanističkih nauka (29 procenata). Većina svoju budućnost ne vidi u svojoj zemlji. Kažu da imaju loše uslove za rad, da nemaju mogućnosti odlaska u inostranstvo na međunarodne skupove, muku muče i sa visokim školarinama, a najveći problem su im „nevidljivi” mentori.

Ovako govore mlade nade naše nauke, a njihove odgovore i ove godine sakupilo je Udruženje studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije i predstavilo ih u Novom Sadu.

– Pod jedan je problem finansiranja – neophodno je da država reši ovo pitanje, tako što se neće upisivati studenti koji nemaju unapred rešeno finansiranje. Ideja je da se deo studenata finansira kroz projekte, deo da dobije školarinu (da to bude 1.500 mladih do 2020. godine), a deo će se samofinansirati. Studenti ne očekuju i ne traže velike pare, školarina obezbeđuje egzistenciju, jer ako je velika – student će se provoditi, a manje studirati, a ako je mala, moraće da radi i opet će da trpe studije – kaže Slobodan Radičev, predsednik Udruženja.

Primećeno je i da se retko do doktorata dolazi za dve-tri godine, kako bi trebalo po zakonu, već da je prosek četiri, pet i šest godina. „Evo, od 200 mojih kolega, ja znam samo jednog koji je diplomirao na vreme, a pri tom, mentor mu je bio iz Kanade!”, kaže naš sagovornik.

Mnogo je diskutovano o mentorskom radu, jer je većina studenata upravo mentorstvo označilo kao ključni problem doktorskih studija. To što se većina studenata sastaje s mentorom manje od jednom mesečno, razlog je i što studiranje traje duže nego što bi trebalo.

Radičev, koji je na doktorskim studijama na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, kaže i da su se studenti založili za to da bude što više programa na engleskom jeziku i da je trenutno veliki problem što se doktorska disertacija na većini fakulteta u zemlji radi samo na srpskom jeziku, kao i što ne postoji baza disertacija. To, po njihovom mišljenju, sprečava masovniji dolazak stranih studenata, s jedne strane, Srbija bi bila vidljivija i u evropskoj nauci.

Akademci su se kao i u prošlogodišnjoj anketi požalili i na loše uslove za istraživanja, to što nemaju dovoljno predavanja i što su ona na nivou koji ne priliči doktorskim studijama.

Dr Vera Dondur, predsednica Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, kaže da u poređenju sa Evropom zaostajemo po broju studenata, profesora i doktoranada, a katastrofalna je i starosna struktura nastavnika. Za nekoliko godina se očekuje velika smena generacija, a pitanje je u pojedinim oblastima da li ćemo imati dovoljno novih profesora.

– U EU je 38.000 studenata na milion stanovnika, a u Srbiji je 34.000, odnosno 8.200 diplomiranih, naspram 4.500 u našoj zemlji. Kada uporedimo procenat profesora starijih od 50 godina po zemljama, a prosek je oko 38 odsto, Srbija je na ubedljivo prvom mestu sa gotovo 60 odsto – kaže profesorka Dondur.

Kada se poredimo sa Evropom, loši smo i u oblasti doktorskih studija: mi imamo 680 studenata doktorskih studija na milion stanovnika, a EU 1.050, dok je kod diplomiranih doktoranada taj odnos još gori – 390 (EU) na prema 70 (Srbija).

Po rečima dr Dondur, strategija države jeste da dostignemo 200 doktora na milion stanovnika, da naši univerziteti uđu na listu 500 najboljih na svetu, da u doktorske studije budu uključeni naši naučnici iz dijaspore i da upis bude u skladu sa istraživačkim kapacitetima i utvrđenim prioritetima naučnog i tehnološkog razvoja i zahtevima poslodavaca.

Sandra Gucijan

РТВ

Бачко Градиште, место у бечејској општини, не тако давно било је једно од најнапреднијих у Војводини.

Сада је слика сасвим другачија, а ђацима основне школе прети зараза, јер нема воде за пиће, тоалети су запуштени и руинирани да нису за употребу.