Na današnjoj svečanoj dodeli diploma i indeksa, na Tehničkom fakultetu u Boru, u vreme trajanja studentskog protesta ispred glavne zgrade i anfiteatra fakulteta, rukovodstvo fakulteta je dimplomcima uručivalo prazne fascikle, bez diplome studijskog programa koji uspešno završili…

Kako je na regionalnoj televiziji „RTV Bor“ u emisiji „Oko istoka“ izjavio Nenad Pandurović, predsednik Studentskog parlamnta Tehničkog fakulteta u Boru, Univerziteta u Beogradu, pojedinim studentima sa indeksom ’06 danas su umesto diplome svečano uručene prazne fascikle. Razlog ovome je kako je rukovodstvo fakulteta navelo, problem u potpisu Rektora Beogradskog univerziteta, dok je studentima obećano da će diplome dobiti kroz par dana. Nenad je dodao i to da je večina ovih studenata diplomirala još pre pola godine i da je do sada sigurno bilo vremena da se ovako nešto spreči, odnosno da studenti koji su diplomirali u toku poslednje nastavne godine, danas na svečanoj dodeli dobiju svoje zaslužene diplome.

U razgovoru sa Nenadom Pandurovićem saznali smo da će sutra u prepodnevnim satima predstavnici studenata otići na razgovor sa rukovodstvom fakulteta gde će se detaljnije informisati o ovom slučaju. Takođe, oni će sutra pokušati još jednom da razgovaraju o problemu koji je nastao nakon stupanja na snagu Odluke Saveta o vrednosti ESPB Bodova.

S.P

Roditelji učenika Osnovne škole „Naim Frateli“ u Bujanovcu zatražili su odgovornost i smenu direktora škole Fatmira Hasanija zato što su njihova deca iskorišćena kao politički dekor Partije za demokratsko delovanje (PDP).

Bujanovac

U pismu javnosti oni ističu da je direktor škole ponižio roditelje tako što je njihovu decu iskoristio za politički dekor na obeležavanju 21. godišnjice PDP, čiji je lider narodni poslanik Riza Halimi.

„Po naređenju direktora, prošle subote, koja je bila neradni dan, za decu je najpre organižovan izlet u prirodu, a onda su, bez najave i obaveštenja, kao u Titovo vreme, u dugačkom redu dovedeni u Dom kulture na proslavu PDD“, stoji u pismu koje je dostavljeno novinarima.

Kako je navedeno, na ulazu u salu svi osnovci su dobili zastave, transparente, parole, slike Rize Halimija i drugu ikonografiju ove stranke, a nije izostala ni edukacija ponašanja pred reflektorima i TV kamerama.

Pismo-obaveštenje o zloupotrebi dece upućeno je javnosti, domaćim i međunarodnim organizacijama koje se bave ljudskim pravima i pravima dece, Ministarstvu prosvete, Koordinacionom telu za jug Srbije i ambasadama nekoliko zemalja Evropske unije.

„Kako je upotreba dece u političke svrhe oštro zabranjena svim međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, učenicima i roditeljima biće satisfakcija ako javnost osudi ovaj skandal PDD i njenih kadrova koji su albanske patriote po zanimanju“, stoji na kraju ovoga pisma.

Halimi: Prvi put čujem

Halimi je novinarima kazao da nije obavešten o pismu i reagovanju roditelja, kao i da nije učestvovao u organizaciji obeležavanja godišnjice PDD.

„Najpre želim da kažem da mi je žao ako su roditelji bili prinuđeni da reaguju, ali mi morate verovati da za sve ovo prvi put čujem, jer je kompletna organizacija bila poverena našem odboru iz Bujanovca“, rekao je Halimi.

BLIC

Beograd — U osnovnim školama u Srbiji počela je nastava za odrasle kojima je omogućeno da besplatno završe osnovno obrazovanje za dve ili tri godine.

Takođe, u okviru programa „Druga šansa“, polaznici će moći da steknu i stručne kvalifikacije za jedno od 35 zanimanja.

Za ovu školsku godinu planiran je upis više od 2.000 odraslih polaznika u 38 osnovnih škola.

Za sada je projekat otpočeo u sedam škola, a očekuje se da tokom oktobra nastava sukcesivno počne i u ostalim osnovnim školama obuhvaćenim programom „Druge šanse“.

Program funkcionalnog osnovnog obrazovanja za odrasle trajaće tri godine za one koji nikada nisu išli u školu, dok će školovanje onih koji su u ranijem periodu završili četiri ili više razreda biti dve godine.

Školska godina će pratiti osmogodišnje redovno školovanje i završiće se u junu. Termini pohađanja nastave prilagođeni su potrebama polaznika, pa će većina škola nastavu odraslima držati u večernjim časovima i vikendom.

Nastavu za odrasle, kako je navedeno, vodiće obučeni školski timovi u osnovnim školama u kojima će biti direktori, učitelji i predmetni nastavnici i andragoški asistenti.

U okviru programa „Druga šansa“ nastavu će držati učitelji i nastavnici bez pune norme časova, koji su mogli biti proglašeni tehonološkim viškom.

Projekat „Druga šansa“, koji se sprovodi uz podršku EU, otpočeo je u sedam škola u Srbiji, među kojima su škola za osnovno obrazovanje odraslih „Sveti Sava“ iz Novog Sada i osnove škole „Stevan Sremac“ iz Sente i „Petar Petrović Njegoš“ iz Zrenjanina.

Stariji od 15 godina našli su se i u školskim klupama osnovnih škola „Dragiša Luković Španac“ u Kragujevcu, „Mladost“ u Knjaževcu, „Nada Matić“ u Užicu i „Đura Jakšić“ u Pančevu, navodi se u saopštenju organizatora projekta „Druga šansa“.

B-92

BEOGRAD – Većina brucoša krenula je juče na predavanja, iako je studentska školska godina zvanično počela u subotu.

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu (UB), tim povodom, organizovaće svečanost za nove studente, kojoj će, kako je najavljeno, prisustvovati ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković.

Brucoše prava pozdraviće i rektor UB Branko Kovačević, predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović, predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević i dekan Pravnog fakulteta Mirko Vasiljević.

Povodom obeležavanja nove studentske godine, na Pravnom fakultetu u ponedeljak će, uz nedavno otvoren muzej, biti otvoren Treći sajam pravne knjige.

Svečani početak studentske godine biće obeležen i na Matematičkom, Farmaceutskom fakultetu, a novu generaciju studenata u toga dana dočekaće i niški Filozofski fakultet, Tehnički fakultet u Čačku…

Brucoši se na početku godine upoznaju sa pravilima i režimom „bolonjskih“ studija, koji pored ostalog predviđa kontinuirani rad, evropski sistem prenosa bodova (ESPB), što znači da sakupljaju bodove na vežbama, kolokvijumima, a nakon toga izlaze na ispit.

Nastava najpre „startuje“ za studente prve godine, dok za studente ostalih godina počinje polovinom oktobra, nakon završetka ispitnih rokova.

Zakon o visokom obrazovanju predviđa tri nivoa studija – studije prvog stepena, kao osnovne akademske i osnovne strukovne studije i studije drugog i trećeg stepena.

Osnovne akademske studije traju tri do četiri godine, dok osnovne strukovne (ranije izučavane na višim školama) traju tri godine.

U drugom stepenu izučavaju se diplomske akademske studije (master), specijalističke strukovne studije i specijalističke akademske studije.

Doktorske akademske studije su studije trećeg stepena, koje mogu da organizuju univerziteti i fakulteti. Školska godina na fakultetima i visokim strukovnim studijama traje 12 meseci i može se deliti na dva semestra (svaki traje 15 nedelja), tri trimestra (po 10 nedelja) i na blokove (u ukupnom trajanju od 30 nedelja).

Nastava iz pojedinačnog predmeta po pravilu se organizuje u toku jednog semestra, trimestra ili bloka, a najduže u toku dva takva vremenska perioda.

O početku nove školske godine, brucoši treba blagovremeno da se raspitaju na fakultetu ili visokoj strukovnoj školi čiji su indeks stekli, ili da posete internet adrese svoje visokoškolske ustanove.

Autor:

Agencija Tanjug

Protiv dekana Medicinskog fakulteta u Nišu Milana Višnjića, koji je zaposlio članove familije, podneta je prijava Agenciji za borbu protiv korupcije. Trenutno se utvrđuje da li je predstavka u nadležnosti ovog nezavisnog tela ili će biti prosleđena tužilaštvu ili policiji, saznaje „Blic”.

Oštetio i studente: Milan Višnjić

Prema saznanjima „Blica”, protiv dekana Višnjića podneto je nekoliko krivičnih prijava u kojima ga tužioci terete i za nameštanje imenovanja profesora i kršenje Zakona o visokom obrazovanju.

Višnjić je dekan Medicinskog fakulteta već 12 godina, odnosno pet mandata, a u ovoj naučno-obrazovnoj instituciji zaposleno je devet članova uže i šire familije. Pojedini od zaposlenih rođaka nisu kvalifikovani za radno mesto koje su dobili.

Profesor Čedomir Čupić, član Upravnog odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže za „Blic” da dok Agencija ne donese konačnu odluku ne želi da komentariše konkretan slučaj, ali dodaje da „principijelno ko god je zaposlio familiju on je u sukobu interesa”.

Blic

Gimnazijalci u Pazaru bez nastave

Školska godina za više od 40 učenika prvog razreda srednje škole iz Novog Pazara još nije počela, iako njihovi vršnjaci već mesec dana uče gradiva novih razreda. Ovi đaci su upisali neki od smerova gimnazija u Tutinu, Raški, Novoj Varoši, Vrnjačkoj Banji, Kraljevu i Kosovskoj Mitrovici, u nadi da će se početkom školske godine prebaciti u Novi Pazar.

Većina đaka koja traži prebacivanje osvojila više od 80 bodova na prijemnom

Oni su na prijemnom ispitu imali između 70 i 90 bodova, što je bilo nedovoljno za upis u novopazarsku Gimnaziju, koja je i ove godine upisala oko 240 učenika prvog razreda u osam odeljenja. Jedan od roditelja ovih učenika kaže da se plaši da će njegova ćerka izgubiti ovu školsku godinu.

– Moja ćerka je na prijemnom ispitu imala 83 poena i na listi želja je, nakon smerova u novopazarskoj Gimnaziji, upisala i ovu školu u Raški, gde je i primljena. Očekivali smo da ćemo je bez problema prebaciti u Novi Pazar, kao što je to ranijih godina rađeno, međutim, od toga još nema ništa. Da smo znali da će se nešto ovako desiti, ona bi sigurno upisala neki od smerova u Ekonomsko-trgovinskoj školi, za koju je imala sasvim dovoljno poena, a ovako mi dete već mesec dana sedi kod kuće. Plašim se da na kraju ministarstvo ne odobri dodatno odeljenje Gimnaziji i da će ona izgubiti školsku godinu. Neki njeni drugovi svakodnevno putuju u Rašku i idu u školu, ali za mene su to veliki troškovi koje ne mogu da podnesem. Svakodnevno bih morao da joj dajem makar 500 dinara za autobusku kartu i za užinu, a taj novac nemam – kaže ovaj roditelj.

U Školskoj upravi i Gimnaziji u Novom Pazaru tvrde da su na vreme podneli zahtev Ministarstvu prosvete za odobrenje upisa još jednog odeljenja, međutim, nikakav odgovor još nisu dobili.

– Zahtev smo predali ministarstvu istog dana kada i Medicinska škola, kojoj je odmah odobreno dodatno odeljenje. Tražio sam odobrenje za upis još jednog odeljenja od 30 učenika, iako upis u našu školu trenutno traži 60 đaka. Od ovog broja, 41 učenik je upisao gimnaziju u nekom od susednih gradova, dok ostali đaci iz drugih škola žele da pređu kod nas – kaže direktor Gimnazije Zoran Milosavljević. Žarko Obradović, ministar prosvete, tokom posete Novom Pazaru nije imao odgovor na pitanje hoće li Gimnazija dobiti još jedno odeljenje.

– Sve zavisi od škole, mi o svakom zahtevu razgovaramo s direktorima i školskom upravom. Bitno je da ima dece i razloga za otvaranje još jednog odeljenja, a ne da to bude razlog da neko od profesora sačuva radno mesto – rekao je Obradović.

BLIC

Sve više roditelja i škola zainteresovano za celodnevnu nastavu. Škola „od jutra do popodneva“ znači učenje, redovan obrok, druženje…

SVAKE godine sve je veći broj zahteva roditelja da se u osnovnim školama osnivaju odeljenja sa celodnevnom nastavom za prvake i učenike drugog razreda. Samo u Beogradu, u ovom trenutku, 15 škola čeka odobrenje Ministarstva prosvete, potvrđeno je za „Novosti“ u ovom ministarstvu.

Po rečima Gordane Cvetković, načelnika Školske uprave za Beograd, ne zna se tačan broj škola u Srbiji koje organizuju ovakvu vrstu boravka, ali gotovo u svim većim mestima postoji bar jedan takav razred.

– Radno vreme roditelja je drugačije nego ranije, pa su, drugačije i potrebe. Sada se odeljenja sa celodnevnom nastavom formiraju i na periferiji, ne samo u centru grada, pa ih imamo i u Borči i Železniku – kaže Cvetkovićeva.

Mišljenja su, međutim, podeljena koliko je dobro to što su deca po ceo dan u školi. Pobornici pravdaju svoj stav činjenicom da roditelji svakako rade do 17 časova, pa je bolje da njihova deca budu bezbedna u školi, gde će završiti domaće zadatke pod nadzorom učitelja.

EVROPSKA PRAKSA CELODNEVNA nastava je dominantan obrazac obaveznog obrazovanja u gotovo svim evropskim državama, a uvedena je da bi se uskladilo radno vreme roditelja i škole. Nastava počinje u osam ili devet, i traje do četiri ili pet popodne. Slobodno vreme se koristi za ručak u školskoj trpezariji, društvene aktivnosti, kreativne radionice, sport. Knjige i školski pribor deca donose u školu ponedeljkom, a kući odnose petkom.

Кritičari ističu da, ma koliko ideja bila lepa, u praksi se ona često pretvara u svoju suprotnost. Jer, i pored toga što su deca celog dana u školi, njih opet kada dođu kući sačekaju domaći zadaci.

– Gotovo da nema dana kada sa sinom nešto ne moram da učim, bez obzira na to što svakog dana dolazi kući oko 16 sati. Uvek moramo da završavamo domaće koje tamo nije stigao da uradi, vežbamo čitanje… Oboje smo očajni, on više nema vremena ni za igru, ni za sport – priča B. D., majka jednog drugaka koji pohađa osnovnu školu na Bežanijskoj kosi u Beogradu.

Zato su se roditelji u ovom razredu već žalili upravi škole.

Goran Vilotijević, direktor OŠ „Banović Strahinja“ iz Beograda, kaže da u normalnim okolnostima deca do polaska kući uspevaju da završe domaće.

– Dešava se, međutim, da učiteljica ima 25 učenika i da ne stignu sve da urade. Ako su te situacije česte, znači da nešto ne valja. Ili učiteljica zadaje previše zadataka ili je gradivo preteško za dete – kaže Vilotijević.

I on se slaže da ponekad mališanima ne ostaje prostora za igru.

– Đaci u tom uzrastu moraju da se kreću, jer ispada da provode više vremena sedeći nego ljudi koji rade u kancelariji!

Radmila Dodić, predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola, nema, međutim, primedbe na celodnevnu nastavu.

– Prvaci imaju individualnu koncentraciju i brzinu rada, pa je potrebno vreme da se uhodaju. Veoma redak je slučaj da nastavnik ne radi dovoljno sa decom. Njihov rad kontroliše pedagog-psiholog, odnosno direktor škole.

U Ministarstvu prosvete ističu da nije bilo većih primedbi na celodnevnu nastavu, već samo individualnih i da je pravi put, ako roditelji nisu zadovoljni, da se prvo obrate školi.

„Večernje novosti“

Kada dolaze na školovanje u Beograd budući brucoši najčešće znaju da će im nedostajati porodica i sredina koju napuštaju, a verovatno malo ko od njih zna šta ih čeka u studentskim domovima.

(foto: Novosti)

Na konkurs za studentski dom u Beogradu prijavilo se 2.359 budućih brucoša, a mesta je bilo za 917. Među njima 535 devojaka i 382 mladića, većina sa prosekom u školi 5.00.

Većina ovih tek upisanih studenata je zadužilo ključeve neke od samica ili dvokrevetnih soba u drugom po veličini i poslednje sagrađenom (1978. godine) beogradskom domu za studente „Karaburma“.

Najpre je trebalo da ispoštuju proceduru useljenja, koja važi za sve domove: podnošenje dokumentacije (uput za useljenje, studentska katica, lekarsko uverenje koje izdaje Studentska poliklinika, indeks i lična karta), plaćanje depozita, stanarine i administrativnih troškova. Tek nakon toga mogli su da uzmu ključeve, prijave se za direktnu telefonsku liniju (pretplata je 360 dinara) ili internet (mesečno 150 dinara) i zaduže posteljinu.

Budžetska cena smeštaja u domu treće kategorije, kakav je ovaj u Mije Kovačevića, je 1.035 za jednokrevetnu i 964 dinara za dvokrevetnu sobu, do je recepcijska 6.640 za jednokrevetnu i 6.043 za dvokrevetnu sobu. U sobi su kreveti, radni stolovi, stolice, police i plakari, a većina stvari je donesena nakon Univerzijade 2009. godine.

MONDO je zajedno sa Jelenom Vranić iz Sjenice, koja je upisala Pravni fakultet, zavirio u jednu soba budućih brucoša. Kada je ušla rekla je da će se najpre latiti lavora i žogera. Pogledajte.

Studenti često za dom na Karaburmi umeju da kažu „nije sve u kupatilu“ aludirajući na to da su spratna kupatila gde nije konstantno topla voda. Ipak, imali smo priliku da se uverimo da sanitarija nije stara, kao i da je higijena na pristojnom nivou. Svaki sprat, a tu može da bude i po 40 ljudi, ima svoju čistačicu koja makar jednom dnevno sredi ovaj prostor.

Iskusniji stanari upozoravaju mlađe na novo pravilo da nije dozvoljeno bušenje nameštaja ili zidova, te da bi bilo od koristi da kupe viseće ofingere. Oni koji su već iskusili život u domu savetuju da se kupe rešo, frižider, tepih, prekrivač za krevet i jastučnice. Mada i u domu imaju mogućnost da uzmu jastuk, jastučnicu, po dva čaršava i ćebeta, koja mogu da se menjaju jednom nedeljno. Takođe, mogu da koriste perionicu veša, gde pranje u jednoj mašini košta 150 dinara (to ne uključuje prašak i omekšivač), a sušenje 100.

Od dodatnih sadržaja, koji zadovoljavaju svakodneve potrebe mladog čoveka, tu su još: studentski restoran, veoma povoljan internet kafe sa letnjom terasom kapaciteta 100 mesta, ambulanta i zubna ambulanta studentske poliklinike, čitaonica, vajarski, slikarski i muzički atelje, sala za tribine i predstave, igralište za mali fudbal i košarku, pošta, prodavnice, fotokopirnica, teretana, frizerski salon, diskoteka i studentski klub.

Dom „Karaburma“ važi za mesto dobre zabave i pozitivne atmosfere. Kažu „ima dušu“. Verovatno je zbog toga tražen na raspodelama i vecito izlepljen oglasima poput: „menjam to-i-to za Karaburmu“. Inače, studenti imaju mogućnost zamene mesta između domova istih kategorija i zamene mesta unutar doma.

Beogradsi brucoši bi trebalo da se usele do 7. oktobra, dok od 15. novembra kreće raspodela ključeva i za studentre starijih godina. U objektima SC „Beograd“ smešteno je ukupno 12.000 studenata, a dnevno bude posluženo 25.000 obroka, od čega 4.000 u domu „Karaburma“.

ISHRANA U STUDENTSKIM MENZAMA – Pravo na ishranu u studentskim restoranima po dotiranoj (nižoj) ceni imaju samo studenti koji se finansiraju iz budžeta. Samofinansirajući studenti mogu da kupuju bonove za ishranu u menzama, ali po ekonomskoj ceni. Studenti koji studiraju u mestu prebivališta mogu da kupuju samo bonove za ručak. Za kupovinu bonova za ishranu (za doručak, ručak i večeru) potrebno je izvaditi abonentsku knjižicu i kupiti žeton za pribor. Izdavanje abonentskih knjižica se vrši u studentskim domovima i restoranima početkom školske godine. U nekim domovima umesto, klasičnih abonentskih knjižica, uvedene su čip kartice koje sadrže celokupnu evidenciju o stanaru studentskog doma. Subotom i nedeljom (i nekim praznicima) nema večere, nego se u terminu za ručak podiže paket sa suvom večerom.

(MONDO)

Fondacije u Srbiji staraju se o školovanju siromašne dece, pomažu zdravstvu, kulturi, sportu. Deca novac troše na knjige, smeštaj i ishranu. Fondovi renoviraju škole i bolnice

Đaci sa članovima UO „Fonda 5+“

Imam devet godina. Nemam roditelje. Majka mi je umrla kada sam imao dve godine, a otac pre pola godine. Živim sa bratom, bakom i dekom. Novac od stipendije baka štedi za crne dane. I za naše dalje školovanje. Ali, baka će živeti dok ja i brat ne postanemo dobri i sposobni ljudi.

Ovo je priča Viktora Sitaša, iz Boke kod Zrenjanina, učenika osnovne škole „Žarko Zrenjanin“, koji je ekskluzivni stipendista „Fonda 5 +“ koji je osnovala Srpska banka. Viktor je vrhunski talenat, a za literarne radove, pre svega pesme, dobio je do sada 36 nagrada. Konkurisao je i dobio stipendiju „Fonda 5 +“ koja iznosi 9.000 dinara.

Njegovoj priči slične su životne priče mnogih učenika i studenata koje stipendiraju različite fondacije. A glavni ciljevi njihovog osnivanja, rada i postojanja su briga o najugroženijim slojevima našeg društva.

U „Fondu 5 +“ kažu da je njihov cilj sistemsko i organizovano staranje o razvoju, obrazovanju i školovanju talentovanih učenika iz socijalno ugroženih porodica.

STRANCI „Karitas“ je jedina strana fondacija koja je do sada registrovana u Srbiji. Dokumentaciju je podnela i Fondacija „Studenica“, koju su osnovali Srbi u dijaspori, a sada žele jedan ogranak da osnuju i u Srbiji. Inače, u Srbiji postoji Registar stranih pravnih lica, pa se fondacije iz inostranstva u njemu vode.

– Svet se oduvek delio na bogate i siromašne. Moramo naći način da siromašni ne pate previše. Pogotovo ne smemo dozvoliti da neko ko je vrhunski talenat propadne samo zbog toga što nema novca, jer talenti su najvažniji resursi svake države – kaže Dragoljub Mićunović, predsednik UO „Fonda 5 +“. Fond se finansira od sredstava koja uplaćuje Srspka banka.

Ovaj Fond je dodelio 30 stipendija – 15 za učenike srednjih škola, a 15 za osnovce. Među njima je i Tamara Staletović iz Niša čija je porodica izbegla iz Štrpca s Kosova 1999. godine. Tamara ide u osmi razred i veliki je talenat za srpski jezik, a stipendija joj je, kaže, ulila veliko samopouzdanje.

Tužna je i životna priča Darka Ž. iz Smedereva koji dobija stipendiju Fondacije „Hemofarm“.

– Kada sam dobio stipendiju, svanulo mi je. Više nisam morao da mislim odakle ću da kupim knjige, platim dom i hranu. Otac mi je umro, majka je operisana pa ne može da radi, tako da sam morao preko leta da zarađujem kako bih se školovao – priča za naš list Darko, odličan student pete godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji se školuje zahvaljujući stipendiji koja iznosi 14 i po hiljada dinara.

Snežana Radačaj, direktor Fondacije „Hemofarm“, kaže da je u prošloj godini za humenitarne aktivnosti prikupljeno oko 110 miliona dinara od čega je skoro polovina data za stipendije učenicima i studentima. Deo novca potrošen je u unapređenje kulture, obrazovanja i sporta, a deo za renoviranje dečjeg odeljenja bolnice u Vršcu. Ona napominje da Fondacija svake godine dodeli 20 novih stipendija, a najveći donator je „Hemofarm“.

U Srbiji postoji oko 450 registrovanih fondacija.

– Većinom su to korporativne fondacije, čiji su osnivači velike firme poput „Delte“, „Hemofarma“, „Telenora“ – priča za „Novosti“ Nives Čulić, registratorka u Registru zadužbina i fondacija. – Te fondacije uglavnom vrše svoju glavnu delatnost, a to je pomoć zdravstvu, kulturi, obrazovanju, zaštita dece…Pomažu se mladi talenti, siromašna deca, kupuju inkubatori i druga oprema za bolnice… Po novom zakonu sve fondacije treba da se preregistruju do 1. marta naredne godine. Nives Čulić kaže da je Agencija za privredne registre do sada dobila 45 prijava, a prevedeno je 28 fondacija.

*****

JELENA KRSTOVIĆ: KRIZA NE SME BITI IZGOVOR

Svakako najveće interesovanje izazvao je novi fond koji je osnovala Kompanija „Delta holding“. Jelena Krstović, direktor za korporativne komunikacije „Delta holdinga“, kaže da je ideja da se kroz takve projekte neke stvari u našem društvu promene i unaprede.

* Mnoge je iznenadila najava „Delte“ da će čak deset odsto profita davati u fond… Otkud ideja da se u vreme krize odlučite na ovaj korak?

– Kriza je suviše često postala izgovor za najrazličitije stvari. U krizi morate donositi poslovne odluke, pa i odluke o svojoj društvenoj odgovornosti. Sem toga, da bude jasno, ekonomska situacija jeste donekle usporila investicione planove „Delta holdinga“, ali poslovanje kompanije i dalje je profitabilno i zbog toga smo odlučili da značajan deo tog profita podelimo sa društvenom zajednicom u kojoj radimo. Svetski trend je da fondacije izlaze iz okvira pojedinačnih kompanija i šire krug učesnika, kako bi mogle da sprovode strateške društvene projekte. Naša specifičnost je da je srpskom društvu sigurno potrebno više podrške nego nekoj zajednici u zapadnoj Evropi. Odatle i naša odluka da nivo izdvajanja podignemo na 10 odsto ostvarene dobiti, što je znatno više od standarda razvijenih zemalja.

* I do sada ste dosta sredstava usmerili na razne društveno korisne projekte. Kakva su vaša iskustva sa tim, da li korisnici sredstava u potpunosti namenski koriste taj novac?

– „Delta holding“ je odavno odustao od klasičnog donatorstva, u kojem nekom date novac i time ste svoju dužnost ispunili. Mi sprovodimo održive projekte, što znači da ulažemo u dugoročne akcije i da tokove novca pratimo od početka do kraja. U društveno odgovornom poslovanju finansijska podrška jeste bitna, ali nekada je važnija pomoć u edukaciji, kontroli, socijalizaciji, pa i izgovorenoj reči.

* Hoće li i „Delta“ imati svoje predstavnike u radnim telima nove fondacije?

– Naša ideja je da u novoj fondaciji kompanije osnivači imaju svoje predstavnike, ali pre svega u organizacionom delu, kako bi obezbedili finansiranje i organizaciju fondacije. O akcijama, projektima, pravcima i oblastima rada, brinuće se predstavnici naših najvažnijih institucija i ugledni pojedinci dokazani u različitim oblastima rada i stvaralaštva.

* Šta je vaše iskustvo – da li je bolje davati sredstva u obrazovanje i stipendiranje mladih i talentovanih ljudi ili u obnovu kulturnog blaga?

– Najvažnije je uložiti sredstva u održive, dugoročne projekte. Da li će oni pomoći borbu protiv siromaštva, zaštitu životne sredine, ili obrazovne i kulturne institucije, to je stvar procene konkretnog projekta. Međutim, sigurno je da je edukacija u najširem smislu i najbolja investicija; tim saznanjem se i mi u „Delti“ rukovodimo!

„Večernje novosti“