OSNOVNA ŠKOLA „MIROSLAV ANTIĆ“ IZ NIŠA ZAHVALJUJUĆI KOMPANIJI OMV SRBIJA UKLJUČENA U PROGRAM „ŠKOLA BEZ NASILJA

Svečanim potpisivanjem Memoranduma o saradnji Osnovna škola „Miroslav Antić“ iz Niša priključila se mreži od 209 osnovnih škola u kojima se već sprovodi program „Škola bez nasilja“. U prigodnom programu koji su izveli đaci ove škole promovisane su ideje nenasilja, drugarstva i podrške, a direktorka škole, gospođa Sonja Stanković, izrazila je zadovoljstvo zbog početka programa, kao i zahvalnost kompaniji OMV Srbija koja je izabrala i usvojila školu „Miroslav Antić“.

„Veliko nam je zadovoljstvo što smo u mogućnosti da pomognemo program „Škola bez nasilja“ jer je društveno odgovorno poslovanje strateško opredeljenje naše kompanije“, rekao je ovom prilikom Duško Veselinović, predstavnik kompanije OMV Srbija.

Sredstva za uključivanje ove škole u program prikupljena su na fer plej turniru u malom fudbalu koji je održan u junu u okviru akcije “Ujedinjeni za škole bez nasilja”. Timovi sastavljeni od dece zaposlenih u OMV Srbija, Coca-Cola Hellenic Srbija, Delta Maksi, RTS i UNICEF i poznatih ličnosti, odmerili su snage u fudbalu i na taj način doprineli bezbednom odrastanju dece. Tom prilikom prikupljena su sredstva za uključivanje još škola iz Srbije u ovaj program: kompanija Delta Maxi će 5. oktobra usvojiti školu “Branko Radičević” iz Kruševca, dok će 10. oktobra ove godine kompanija Coca-Cola Hellenic Srbija usvojiti školu “Jovan Jovanović Zmaj” iz Surdulice.

UNICEF

Kao i svake godine, prva sedmica oktobra posvećena je deci; zato i jeste dečja nedelja, a ovogodišnja biće vodjena stihovima Ljubivoja Ršumovića: „Dece ima razne, al’ svako dete je ličnost, razlike nisu kazne, u razlikama je naša sličnost“.

Program obeležavanja Dečje nedelje u „Zmajevoj“ školi je izuzetno bogat. U ponedeljak, 3. oktobra, učenici mlađeg uzrasta sa svojim učiteljima i učiteljicama održaće čas posvećen dečjim pravima. Viši razredi, u saradnji sa učenicima škole „Đura Jakšić“ u podne imaće sportske susrete pod motom „Sportom od slabića do zdravog ljudskog bića“.

Predviđeno je da devojčice igraju košarku, a dečaci fudbal. Zanimljivo je da će ekipe koje se sastaju biti mešovite, iz obe škole, čiji je sastav odredio žreb. Za utorak su niži razredi predvideli dolazak i prijem prvaka u gradsku biblioteku „Vuk Karadžić“, dok će se sedmaci i osmaci nadmetati u kvizu znanja.

U sredu mlađi uzrast organizuje trampilište igračaka, dok viši razredi s nestrpljenjem očekuju već dobro osmišljeno oslikavanje fasade zgrade u dvorištu. Četvrtak je, kao u svake godine, predviđen za „Trku za srećnije detinjstvo“, dok će u petak učenici nižih razreda crtati na asfaltu, a viši prva dva časa zameniti uloge sa odraslim. Nakon završetka nastave održaće se đačka pijaca, a završnica je u diskoteci, gde će učenici sa svojim nastavnicima veselo završiti ovu nedelju.

Sve aktivnosti biće organizovane posle šestog časa. Osim toga, organizovani su i literarni i likovni konkursi na temu „Moj učitelj/moja učiteljica“ kao i akcija „Dinar za knjigu“, u okviru koje će učenici moći da pomognu kupovinu knjiga potrebnih školskoj biblioteci.

D.K.

Под слоганом “Деце има разне, ал свако дете је личност, разлике нису казне у разликама је наша сличност“ у Крагујевцу ће, као и у целој Србији, од 3.до 9.октобра, различитим манифестацијама, бити обележена Дечија недеља. Град Крагујевац и ресорне градске управе и ове године, у сарадњи са предшколском установом “Нада Наумовић&рдqуо;, Центром за социјални рад односно Центром за младе и делом основних школа припремио је пригодан програм намењен деци различитог узраста.

Како је на данашњој конференцији за новинаре рекла Славица Савељић члан Градског већа за социјалну политику и друштвену бригу о деци намера организатора је да током дечије недеље оживи градске улице и тргове и покаже креативност деце. “У свим школама и обдаништима ће се одвојати програми који су они припремили а у пешашкој зони, дечијем позоришту и локалној самоуправи одржаће се манифестације из заједничког програма“, рекла је Славица Савељића. Она је најавила да ће обележавање Дечије недеље почети у понедељак 3.октобра у Пешачкој зони у 10 часова дечијим маскенбалом у организацији Предшколске установе “Нада Наумовић“. Малишани из драмске групе “Свитац“ извешће представу. Дан касније такође у Пешачкој зони у 12 часова пригодних програмом представиће се учесници основне школе Трећи крагујевачки батаљон, док ће се 6.октобра, такође у подне, представити ученици школе Ђура Јакшић. За 5.октобар предвиђена је позоришна манифестација “Сусрет пријатељства“ у Позоришту за децу, а тог истог дана испред зграде Града у 10:45 биће одржана већ традиционална манифестација “Дечији шкраб“. Славица Савељић рекла је и да ће 7.октобра у локалној самоуправи бити организован Дан отворених врата а 8.октобра у Пешачкој зони биће изведен програм који припрема Центар за младе.

Славица Отовић директорка Предшколске установе Нада Наумовић рекла је да се малишани и васпитачи свих крагујевачких вртића јако дуго припремају за различите садржаје којима ће бити обележена дечија недеља и да је припремљен велики број ликовних и музичких садржаја, спортских сусрета а да су централне манифестација на којима учествују малишани из установе маскенбал и позоришна представа. У оквиру дечије недеље ће у Крагујевцу, у свим школама, посебна пажња бити посвећена промоцији дечијих права, истакла је Сузана Тасић представник пријатеља деце Крагујевца и додала да је управо зато организован велики број ликовних и литерарних конкурса како би основнци, на прави начин, могли да искажу своја интересовања и способности.

Иначе, за Крагујевац је опредељено 10 хиљада налепница по цени од 30 динара чијом куповином свако узима учешће у обележавању дечије недеље. “Планирани приход је 300 хиљада динара од чега 60% задржава локална самоуправа а осталих 40% се враћа републичком буџету. Очекујемо да ће по овом основу град Крагујевац остварити приход од 100 хиљада динара“, рекла је Љиљана Лучић начелник Одељења за друштвену бригу о деци.

РАДИО ЦЕНТАР 987

Родитељи у Србији више неће моћи да туку своју децу, јер Преднацрт Грађанског законика Србије предвиђа забрану физичког кажњавања. Комисија је том одредбом желела да промовише нове стандарде понашања у породици где ће свако насиље бити потпуно елиминисано.

Преднацрт Грађанског законика Србије предвиђа забрану физичког кажњавања деце, тако да родитељи у Србији убудуће неће моћи да бију своју децу, уз стари мото „батина је из раја изашла“.

„Обавеза забране физичког кажњавања детета, пре свега, произлази из обавезе Србије преузете ратификовањем Конвенције УН о правима детета, која изричито предвиђа да је свака држава потписница дужна да предузме све мере да заштити дете од свих облика физичког насиља“, рекла је чланица радне групе за израду новог Грађанског законика (ГЗ) Олга Цвејић Јанчић.

„Наш садашњи Породични закон већ предвиђа да родитељи не смеју подвргавати дете понижавајућим поступцима и казнама које вређају људско достојанство детета, као и да су дужни да га штите од таквих поступака других лица“, подсетила је Јанчићева.

С обзиром на то да је у нашем друштву степен толеранције насиља врло висок, писци Преднацрта законика сматрали су да треба изричито предвидети забрану физичког кажњавања деце, „јер би некоме могло да се учини да батине нису понижавајуће за дете и да се тиме не вређа његово људско достојанство“.

Комисија је том одредбом желела да промовише нове стандарде понашања у породици и узајамних односа чланова породице, затим стандарде међусобног поштовања где ће свако насиље бити потпуно елиминисано и где ће дете у породици бити васпитавано тако да насиље не треба ни толерисати нити чинити, објаснила је Јанчићева.

„Желимо да деца у својим породицама убудуће не налазе узор вршења или одобравања насиља. Забрана физичког кажњавања детета је изузетно важна, поготово јер је последњих деценија у нашој земљи насиља било превише и што заиста треба окренути нови, мирољубивији лист у васпитању и подизању деце“, нагласила је Јанчићева.

Физичко кажњавање деце није допуштено у Аустрији, Хрватској, Бугарској, Румунији, Мађарској, Немачкој, Шпанији, Португалији.

Преднацрт ГЗ прва фаза у припреми законика, након које следи нацрт па тек онда предлог закона који иде у скупштину на усвајање. Јавна расправа о породичном делу Преднацрта ГЗ траје до краја 2011. године, до када би требало да буду прикупљена сва мишљења, предлози, сугестије и коментари а потом приступило даљем раду.

РТС

Медаље за српске астрономе

Екипа Србије освојила три бронзане медаље на Међународној олимпијади из астрономије. Србију представљало пет ученика Математичке гимназије у Београду.

На 16. Међународној олимпијади из астрономије, екипа Србије освојила је три бронзане медаље.

Бронзу су понели Александар Миладиновић, Душан Шобот и Иван Танасијевић.

Такмичење из астрономије одржано је крајем септембра у Казахстану, а учествовала је 21 земља.

Србију је представљало пет ученика Математичке гимназије у Београду.

РТС

U Osnovnoj školi „Kralj Petar Prvi“  je održan tradicionalni „Jesenji karneval“ u kome su učestvovali učenici od prvog do četvrtog razreda. Škola je dobila i novo rekonstruisano dvorište.

– Na inicijativu roditelja škole, a uz podršku Kancelarije za mlade, „Zelenilo – Beograd“ renoviralo je dvorište sa ciljem da ono bude bezbednije i lepše mesto za đake koji svoje slobodno vreme provode upravo ovde. Pre šest meseci uputili smo poziv uspešnim preduzećima da se uključe u našu akciju. „Unika osiguranje“ uradilo je dvorište u OŠ „Mika Petrović Alas“, a nastavljamo u „Braći Baruh“. Našem pozivu odazvalo se i „Zelenilo – Beograd“, pa je danas škola „Kralj Petar Prvi“ dobila novi parkić. Sledeća akcija biće u osnovnoj školi u naselju Altina u Zemunu – rekao je Kosta Andrić, direktor Kancelarije za mlade.

Radnici „Zelenila – Beograd“ očistili su dvorište, postavili nove rekvizite za igru i zaštitili šahtove. Školu su donirali i sa cvećem i sadnicama.

Današnjoj svečanosti prisustvovali su i Petar Rakočević, zamenik direktora JKP „Zelenilo – Beograd“, i Ana Danilović, potpredsednica opštine Stari grad.

STUDIO B

Tradicionalna dečja manifestacija „Radost Evrope“ biće održana u Beogradu od 1. do 5. oktobra, u organizaciji Dečjeg kultiurnog centra a pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda. Na 42. Međunarodnim susretima učestvovaće deca iz 19 evropskih zemalja, a tema ovogodišnje manifestacije je „Kad bi drveće hodalo“, po nazivu pesme Grigora Viteza.

Tokom pet dana trajanja manifestacije deca iz cele Evrope imaće priliku da se druže i predstave različitim umetničkim programima – klasičnom, tradicionalnom, džez i savremenom igrom, dramom, muzikom i filmom. Manifestacija „Radost Evrope 2011“ počeće u subotu, 1. oktobra karnevalom u okviru kojeg je planiran svečani defile od platoa kod Crkve Svetog Marka do fontane na „Tašu“, sa početkom u 17 sati. U okviru manifestacije, 3. oktobra, biće održana tri koncerta „Susreti prijateljstva“ u Velikoj dvorani Dečjeg kulturnog centra Beograda. A svečani koncert u Sava Centru biće održan 5. oktobra u 20 sati, koji će direktno prenositi RTS.

Na manifestacijama „Radost Evrope“ i „Dečja nedelja“ učestvovaće i deca sa invaliditetom. Predsednik Savetodavnog tela za osobe sa invaliditetom pri kabinetu gradonačelnika, Darko Ivić rekao je da je grad na taj način želeo da omogući druženje dece sa invaliditetom sa mališanima iz čitave Evrope, što je veoma važno za njihovu inkluziju.

– Pripremili smo nekoliko zanimljivih druženja i na izvestan način spojili dešavanja u okviru „Radosti Evrope“ i „Dečje nedelje“, koja je ove godine posvećena deci sa invaliditetom. Najpre će mališani u subotu učestvovati na velikom karnevalu „Radosti Evrope“, zatim u ponedeljak u 18.30 sati deca će se družiti s vršnjacima iz Litvanije, Hrvatske i Crne Gore, koji će prvi put doći u Školu za oštećene sluhom – nagluve „Stefan Dečanski“. Predviđen je prigodan program za goste i zajednička izrada predmeta od gline. Istog dana, pedesetoro dece sa invaliditetom prisustovaće koncertima dece iz evropskih zemalja, koja će se predstavljati u 11, 16 i 20 časova u Dečjem kulturnom centru – rekao je Ivić. Deca sa invaliditetom učestvovaće i u sportskim aktivnostima, koje su predviđene za utorak na Adi Ciganliji.

GSP prevozi decu

I ove godine Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd prevoziće decu, učesnike međunarodne manifestacije „Radost Evrope“. Direktor GSP-a Mileta Radojević, koji je i predsednik Odbora manifestacije, rekao je da je to veoma važna i jedna od najstarijih manifestacija u zemlji i regionu.

– Manifestacija bi trebalo da podstakne učesnike da promovišu zaštitu životne sredine, utiču na razvoj ekološke svesti i ljubavi prema prirodi – istakao je Radojević. Prema njegovim rečima, GSP „Beograd“ je i do sada prevozio učesnike brojnih kulturnih i sportskih manifestacija koje su se održavale u prestonici.

DANAS

Beograd — Čak 22 škole u Srbiji prenaseljene, dok njih 500 ima manje od po petoro učenika i preti im ukidanje.

Škole u kojima je najveća gužva su u Novom Pazaru, gde ih ima čak devet, pet ih je u Novom Sadu, četiri u Beogradu, i po jedna u Nišu, Aleksincu, Jagodini i Lapovu.

Dokle zakonom predviđeno da jednu školu pohađa 600-800 dece, veliki je broj onih u kojima znanja stiče više od hiljadu đaka, a u prenaseljenim ih ima i po 2.000.

U školama u kojima se nastava odvija u tri smene, jutarnja smena kreće u sedam ujutro, popodnevna u 15 sati, a u međusmeni od 12 do 15 su đaci nižih razreda. Dešava se, kaže Trninić, da se onima koji idu popodne časovi završe i u devet uveče.

Novi Pazar je, inače, jedna od ”najmlađih” opština u Srbiji, sa najvećim brojem đaka u odnosu na veličinu opštine, a posebno na školske potencijale. Ovu godinu upisalo je, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, 12.021 dete. Izgradnja školske infrastrukture veoma dugo već ne prati demografski ”bum”.

„U dogovoru sa Evropskom investicionom bankom problem nastave u tri smene biće konačno rešen. – Kada se okonča prva faza dogovorenog projekta, ostaće još samo pet škola u Novom Pazaru, koje ne možemo da rasteretimo dok opština ne nađe lokacije za izgradnju novih. Jer postojeća zdanja, iz bezbednosnih razloga, nemoguće je nadgraditi“, kaže Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete za učenička i studentska pitanja.

Ova faza projekta koštaće oko 17 miliona evra, i u to je uključen završetak jedne nedovršene škole u Jagodini i nadogradnja i opremanje OŠ u Aleksincu, Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru, i beogradskim naseljima Borči, Kaluđerici i Kumodražu. Biće izgrađene i po jedna škola u novosadskom naselju Klisa, Novom Pazaru i Lapovu.

Za razliku od prebukiranih kuća znanja, u Srbiji, prema podacima Ministarstva prosvete, postoji minimalno 500 škola koje imaju manje od pet đaka. Tačnije, u pitanju su izdvojeni razredi po selima. Kako kažu u Nemanjinoj, svake godine veliki broj opština traži otvaranje takvih odeljenja, jer zbog loših puteva ne mogu da organizuju prevoz dece do matične škole.

Najviše izdvojenih odeljenja sa manje od pet đaka ima u školskoj upravi Leskovac (158), Ranilug (124), Užice (77), Novi Sad (75), Valjevo (62), Zaječar (43).

Osnovnu školu ove školske godine pohađa 579.042 đaka, što je za 17.000 manje nego pre deceniju.

b-92

U Srbiji postoji samo jedna osnovna škola čiji nastavnici drže časove u bolnicama ili kućnim uslovima

Na Univerzitetskoj dečjoj klinici časovi se organizuju tokom dijalize

Časovi za ove mališane ne počinju školskim zvonom i oni ne sede u klupama, već u bolničkim krevetima. Predavanje traje dok im to dozvoli koncentracija, a nastavnici su kod njih uvek dobrodošli. Reč je o oboleloj deci koja nisu u mogućnosti da redovno idu u školu. Samo od raka se u Srbiji godišnje leči između 300 i 400 mališana. Terapije su često dugotrajne, a pored njih školovanje treba omogućiti i deci oboleloj od bubrežnih i drugih teških i sporo izlečivih bolesti.

– Nastava se održava tokom dijalize koja traje nekoliko sati, više puta nedeljno u beogradskoj Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj. Mališani prate predavanja po razredima, a nastavnici sa njima moraju da budu strpljivi jer deca – bubrežni bolesnici često nemaju dovoljno pažnje zbog pada krvnog pritiska tokom dijalize – kaže Jelena Alavanja, predsednica Udruženja dece bubrežnih bolesnika i transplantiranih osoba „Sve za osmeh”.

Ovakav vid nastave po bolnicama ili u kućnim uslovima organizuje se, po rečima naše sagovornice, samo za osnovce dok su deca u srednjoj školi diskriminisana jer nemaju mogućnost redovnog školovanja.

– Ukoliko oboleli ima nekoga od članova porodice ko može da mu donira organ, onda pripreme za dijalizu, operaciju i postoperativni tok traju oko godinu dana, ali ako pacijent nema ovu mogućnost već se nalazi na listi čekanja za transplantaciju bubrega, onda na dijalizi provodi i do deset godina. Za to vreme dete ima male, ili gotovo nikakve mogućnosti za školovanje. Trenutno se u Srbiji na kućnoj dijalizi nalazi troje ili četvoro dece, a u Univerzitetskoj dečjoj klinici na dijalizi je petnaestak mališana – objašnjava Jelena Alavanja.

I za decu obolelu od raka koja su na lečenju u beogradskim bolnicama nastava se organizuje u bolničkim odeljenjima. Čas bi, kako kaže Žana Korolija, član Upravnog odbora Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka, trebalo da traje 45 minuta, ali bolesni mališani često nemaju snage da toliko dugo prate predavanje.

– U Beogradu je nastava za bolesnu decu organizovana tokom cele osnovne škole, a ovakav vid školovanja postoji još samo u Novom Sadu i to za prva četiri razreda. Naše udruženje pokušava da organizuje sličan vid nastave u Nišu – kaže Žana Korolija.

I ona ističe da je ogroman problem što srednjoškolci tokom bolesti praktično nemaju mogućnost da se školuju.

Jedina osnovna škola u Srbiji koja organizuje nastavu po kućama je beogradska OŠ „Dragan Hercog”, a trenutno se na ovaj način školuje 44 mališana. Nastavnici ove škole drže časove i u 11 beogradskih bolnica. U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj nastava se održava u šest odeljenja – tri mlađih razreda i tri starijih.

– Drugačije je držati čas u kući đaka ili u bolnici, a nastavnik stalno mora da ima na umu zdravstveno stanje učenika i da mu se prilagodi. Deca imaju iste predmete kao i njihovi vršnjaci u drugim školama; uče četiri jezika, biraju izborne predmete… Učenici vole nastavu, vezuju se za profesore i postižu dobre rezultate – kaže Zoran Aleksić, direktor OŠ „Dragan Hercog”.

Dejana Ivanović

———————————————————–

Pomoć školama u Srbiji

Osnovna škola „Miodrag Matić” radi pri zdravstvenoj ustanovi – Specijalna bolnica za dečju paralizu i Stacionar u Sokobanjskoj ulici u Beogradu.

– Radimo po specijalnom programu za učenike sa cerebralnom paralizom. Nastavnici su završili Defektološki fakultet, imamo i tri logopeda i školskog psihologa – objašnjava magistar Zoran Andrejić, direktor OŠ „Miodrag Matić”.

U Srbiji deca obolela od cerebralne paralize, po novom zakonu mogu da se uključe u redovnu školu, a od pre dve godine ova škola učestvuje u projektu inkluzivnog obrazovanja.

– U obavezi smo da svakoj školi, ukoliko ima učenika obolelog od cerebralne paralize, damo podršku. Obraćale su nam se škole iz Kragujevca, Subotice, Požarevca, i naš stručni tim je pomagao, pružao stručnu pomoć, pre svega u izradi programa za đake obolele od cerebralne paralize – kaže Andrejić.

———————————————————–

Srednjoškolci ne uče po istom programu

– Gotovo je nemoguće organizovati nastavu za bolesne srednjoškolce u bolnicama i u kućnim uslovima, jer oni se upisuju u različite škole – gimnaziju ili stručne obrazovne ustanove, nisu na istim smerovima, imaju različite predmete i uče po drugačijim programima. Za učenike srednjih škola koji su opravdano i duže odsutni zbog bolesti u školi se organizuje pripremna nastava i polaganje razrednog ispita – objašnjava Gordana Cvetković, načelnica Školske uprave Beograd.

Rad bolničkih grupa je, kako objašnjava naša sagovornica, regulisan zakonom o predškolskom obrazovanju, a ovaj vid predškolske nastave organizuje se pri bolnicama u Srbiji i finansira se iz budžeta republike Srbije.

POLITIKA