U Beogradu je  počela dvodnevna naučna konferenciju posvećena kalendarskom znanju i doprinosu Milutina Milankovića, a ministar prosvete i nauke Žarko Obradović rekao je otvarajući skup da Vlada i resorno ministarstvo nastoje da obezbede uslove kako bi nauka i tehnologija postali ključni faktori društveno ekonomskog razvoja.

Vlada Srbije i Ministarstvo prosvete i nauke nastoje da obezbede zakonske i materijalne pretpostavke i uslove kako bi se u Srbiji stvorio ambijent u kome bi naučno – istraživačka delatnost zajedno sa visokim obrazovanjem postala jedan od glavnih nosilaca ukupnog privrednog i društvenog razvoja, izjavio je Obradović.

Ministar je na početku dvodnevne konferencije „Kalendarsko znanje i doprinos Milutina MIlankovića“, koja se održava na Građevinskom fakultetu u Beogradu, istakao da su nauka i tehnologija ključni faktori i generatori ubrzanog tehničko-tehnološkog procesa kao i ukupnog društveno ekonomskog razvoja.

„Imamo u vidu da Srbija raspolaže jednim od najznačajnijih resursa, a to su ljudski resursi – kompetentni naučnici, istraživači, stručnjaci, profesori univerziteta, koji ostvaruju kvalitetne naučno istraživačke rezultate“, rekao je Obradović.

On je podsetio da je Milutin Milanković najcitiraniji srpski naučnik u svetskoj naučnoj zajednici koji zajedno sa Nikolom Teslom i Mihajlom Pupinom predstavlja tri srpska stuba u svetskoj nauci.

Konferenciju je organizovalo udruženje „Milutin Milanković“, a okupiće više od 50 stručnjaka iz različitih naučnih oblasti.

Cilj konferencije je da se prikupe i javnosti predstave podaci o nastanku i razvoju kalendarskog znanja sa gledišta matematičke i astronomske teorije merenja i računanja vremena.

BLIC

Ukoliko inspekcija utvrdi da je nastavnik Branislav Vučenović izmlatio učenika Dušana, trajno će mu zabraniti rad

ŠID – Dobiće svoje?

Profesor Branislav Vučenović, koji predaje matematiku u OŠ ‘’Sremski front’’ u Šidu i koji je pre nekoliko dana udarao učenika sedmog razreda Dušana Smiljanića (12), može trajno da izgubi dozvolu za rad.

– Ukoliko se nakon disciplinskog postupka utvrdi da je nastavnik prekršio zakon, on više nikad neće moći da radi u obrazovnom sektoru. Čitav postupak traje oko dva meseca – rekao je za Kurir direktor škole Ljuba Stanimirović

Suzana Smiljanić, majka dečaka, kaže kako je Dušan od pre dva dana, kad ga je nastavnik vukao po podu i udario vratima u glavu jer se smejao drugu kome je pčela upala u kosu, veoma potišten i da će morati da ga vodi kod psihijatra.

– Budi se, vrišti u snu… Plaši se da će mu se profesor osvetiti jer je Dušan sve ispričao direktoru – sa strahom priča majka.

Pokušali smo da ponovo stupimo u kontakt s nastavnikom, ali nam je njegova supruga rekla da „on ne želi da daje izjave“, nakon čega je spustila slušalicu.

KUPIR

(S. B.)

Ministar Žarko Obradović tvrdi da će posle penzionisanja, raspoređivanja u druge škole i otpremnina, taj broj biti daleko manji

– U ovom trenutku imamo samo 158 ljudi u obrazovnom sistemu Republike Srbije koji nemaju časove. Moguće je da će taj broj biti i manji kada podvučemo crtu – videćemo ko je stekao uslove za penziju, ko se može angažovati u drugim školama i treća opcija će biti otpremnine – izjavio je juče na konferenciji za novinare ministar prosvete i nauke dr Žarko Obradović.

Prema podacima svih školskih uprava, u prošloj školskoj godini bilo je 4.867 nastavnika koji nisu imali pun fond časova. U međuvremenu je po rečima ministra raspoređeno 2.205 nastavnika, tako da je sada ostalo 2.682 radnika zaposlena u obrazovnom sistemu koja nemaju pun fond časova.

Obradović je rekao da, srećom, nisu tačne informacije sindikata koje su se pojavljivale u javnosti u protekle tri nedelje i da će se stanje u školama i dalje pratiti.

– U ovom trenutku postoje potrebe škola za novim radnicima – za 2.630 sa nepotpunim i za 1.151 zaposlenim sa punim fondom časova. Pošto je za raspisivanje konkursa potrebna naša saglasnost, mi ćemo svaki slučaj posebno proveravati da bismo utvrdili opravdanost takvog zahteva, a rešenje ćemo tražiti među ovim ljudima sa nepunim fondom časova – rekao je ministar i dodao da ni sada nisu sto odsto sigurni da je ovaj zahtev od 1.151 osobe u potpunosti tačan, jer postoji mogućnost da pojedini direktori čuvaju radno mesto za sebe.

Obradović je podsetio i da se već tri godine sprovodi akcija racionalizacije broja odeljenja, kojih je sada manje za 1.586. U odnosu na prethodnu godinu, broj odeljenja je manji za 394. On je rekao i da u ovom trenutku imamo 800 odeljenja u kojima ima pet i manje đaka, 1.556 odeljenja sa šest do 10 đaka i 1.739 odeljenja sa 11 do 15 učenika.

Na pitanje „Politike” kada će početi rangiranje univerziteta budući da Univerzitet u Beogradu ponovo nije uspeo da uđe na Šangajsku listu 500 najboljih, Obradović je rekao da će krajem oktobra u Beogradu biti organizovana međunarodna konferencija na tu temu, da se kriterijumi za rangiranje moraju promeniti, ali je priznao i da smo za neulazak u društvo najboljih sami krivi.

– Našom greškom, jedan broj radova nije naznačen kao da pripada UB što je kolektivno uticalo da ne budemo među prvih 500. S druge strane neophodno je da se promene i kriterijumi, koji trenutno daju prednost najbogatijim i najpoznatijim univerzitetima. Ja sam doveo u pitanje tu Šangajsku listu na nedavnoj međunarodnoj konferenciji, jer su diskutabilni kriterijumi angažovanje profesora koji imaju Nobela, saradnja s privredom, pitanje citiranosti tema iz zemalja koje im nisu interesantne i sl. – objasnio je ministar.

S. Gucijan

Kad Press širi histeriju

Photo: Press

Pod intrigantnim naslovom kojem se ne može odoleti jer malo podseća na ime kviza – „Da li znate šta je ‘očevidnik’?“, usplahireni dnevni list Press objavio je stupidnu priču o tome kako se u Vojvodinu perfidno uvodi nešto što se zove „vojvođanski jezik“. Neki , u prvo vreme se moglo pomisliti – jezički čistunac, dojavio je Pressu kako se na dokumentima Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koriste nesrpske reči. I ne samo što su nesrspske, one su hrvatske, molim lepo

Podmuklo, kako i dolikuje naopakim inženjerima ljudskih duša i nepostojećih jezika koji bi od srpskog putem hrvatskog da naprave vojvođanski jezik, reči „zamolnica“, „osobni list“ i „izvod iz očevidnika“ upotrebljavane su tek u dnu dokumenata, kad pažnja čitaoca već značajno opadne. Međutim, antisrpski hohštapleraj se zajebucnuo pa je reči ispisivao fontom iste veličine tako da podvala nije mogla da promakne oštroumnim i oštrookim rodoljubima koji drže mrtvu stražu na braniku otadžbine. I dok ste lupili dlanom o dlan, iz teksta su počele da iskaču vrišteće izjave mudrih i učenih glava, s jednim jedinim ciljem, da uzbune graždanstvo i pozovu na opštu mobilizaciju.

Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Veljko Brborić najpre je podsetio one koji ne znaju, da je da je srpski književni jezik zvaničan jezik državne i društvene korespondencije i da je obaveza svih državnih organa da to poštuju. One strašne hrvatske reči s početka teksta (da ih više pogane ne pominjemo), objasnio je Brborić, nisu deo srpskog jezičkog standarda. Da je pokrštavanje srpskog u vojvođanski a preko hrvatskog uzelo maha i da je sve zapravo već otišlo dovraga, Brborić je najočitiji, i s obzirom na titulu i funkciju koju obnaša, najalarmantniji dokaz. Usred Beograda i to još o takvoj temi, profesor je, potpuno u duhu hrvatskog jezika, objasnio čitaocima Pressa o čemu se zapravo radi:“ Očigledno da se u pomenutom slučaju radi o hrvatiziranju jezika“, zaključio je Brborić misleći očigledno na hrvatizovanje jezika.

Za mišljenje je upitan i Dragoljub Zbiljić koji se odmah podsetio da nije u opasnosti samo srpski jezik već i srpsko pismo i ogledalo identiteta – ćirilica. A gde je ćirilica tu je i pravoslavlje, a gde je pravoslavlje tu je i pokrštavanje Srba, a gde su Srbi tu je i hiljadu godina, minimum. Kad se sve to skupi dobija se sledeće: „Srpska nacija je i dosad razbijana preko preimenovanja jezika i prihvatanja drugog, tuđeg pisma. Katoličenje Srba je proces koji se sprovodi već hiljadu godina. Srbima se latinica nameće još od 1060. godine, a najveće latiničenje Srba dogodilo se u periodu između 1961. i 1978. godine. Ovo sada je poslednja faza latiničenja Srba u Srbiji.“

Koliko je sve to sa Zbiljićem zbilja, već dugo, dostojno pomoći i nege, najbolje je objasnio Boris Dežulović.

Ko ne zna neka upamti – nijednog ozbiljnog ili neozbiljnog teksta o jeziku (i nedoumicama) nema bez legendarnog Ivana Klajna. Od njega je – da ne bi, daleko bilo, ispalo da Press nešto izmišlja – tražena i dobijena potvrda da su one tri strašne hrvatske reči (da ih više, zloslutnice, ne pominjemo) zaista hrvatske. Imao je Klajn sigurno još nešto da doda, verovatno je Klajn imao i neko „ali“, samo što njegove dalje opservacije ne bi išle u prilog zadatoj temi teksta: moronizaciji čitalaca Pressa i povećavanju netrpeljivosti prema pobornicima vojvođanske autonomije.

Ipak, pelcer histerije nije se u projektovanoj meri primio na čitalaštvo, ali je ekipa koja je nasledila Dragana J. Vučićevića beskompromisno nastavila zahuktalu akciju rasterivanja i ono malo ljudi koji Press čitaju, sada već samo iz navike. Najpre su čitaoci, ljuti jer im neko na tako jeftin način vređa inteligenciju, u komentarima zatražili od Pressa da počne da se štampa na ćirilici i tako zaštiti nacionalno pismo, poveća tiraž i počne da poštuje Ustav. A onda su se javili i Vojvođani da podsete da su u Vojvodini, osim srpskog, u skladu sa zakonom i nacionalnom strukturom stanovništva, i na očiglednu žalost nekih, u zvaničnoj upotrebi još neki jezici (da ih, štetočinske, ne pominjemo) i da je sporni dokument Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje bio štampan na jednom od tih jezika.

Konačno, ova budalaština mogla bi i nešto korisno donese ukoliko Press zaista odlučno želi da se bori za jezički integritet Srba. Najpre, i to vrlo hitno, budući da imaju novinare sa dobrim vezama, mogli bi da istraže koji su tačno idioti i zbog kojih razloga tražili da se iz školskog gradiva izbace Crnjanski, Dis i Kiš. Za ovog potonjeg posebno, jer je to istinska svetska, a time i srpska književna veličina, iako bi se po prezimenu mogao učiniti sumnjivim. Kad to reše, i kad idioti sa takvim idejama budu smenjeni sa svojih dobro plaćenih državnih poslova, novinari iz Pressa mogli bi da istraže i koji je tačno idiot dozvolio da učenici, čak ni oni sa ogromnim brojem izostanaka, ne mogu da budu izbačeni iz škole, već im se potpuno nepismenima, po sili te odluke, kad-tad moraju dati prelazne ocene iz srpskog jezika. To bi Press naročito trebalo da interesuje jer, sudeći po „stilu“ pisanja komentara, mnogi njihovi čitaoci, pogotovo oni najzastrašeniji pojavom „vojvođanskog“, nisu bili ni na jednom času srpskog jezika, a bez toga se ne može. Da bi nešto mogao da braniš moraš da poznaješ to što braniš da bi znao kako da ga braniš.

Bojan Bednar

e-novine

РТВ

У образовном систему Србије само 158 запослених наставника нема фонд часова да би могли да држе наставу, што је знатно мање од броја са којима се „лицитирало“ у јавности, истакао је данас министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

Обрадовић је, на конференцији за новинаре, навео ће прво бити утврђено колико просветних радника од тог броја има испуњена оба услова за пензију и да ли се могу ангажовати у складу са исказаним потребама школа. Остали ће, у складу са прописима, добити отпремнине.

Министар је указао да пун фонд часова тренутно нема 2.682 наставника, пошто је 2.205 у међувремену распоређено, наводећи да истовремено постоји и потреба школа за 2.630 нових просветних радника и 1.151 запослених са пуним фондом часова.

Он је истакао да ће, с обзиром на смањење броја одељења, Министарство проверити оправданост сваког захтева за запошљавањем нових наставника и решење, између осталих, тражити међу онима који немају пун фонд часова.

Вишак запослених је, рекао је он, последица рационализације која се спроводи већ три године и током које је број одељења смањен за 1.586, а само у односу на прошлу школску годину за 394 одељења.

Обрадовић је оценио да су Министарство и репрезентативни синдикати пронашли „добру формулу“ да се, упркос великом смањењу броја одељења, појави мало наставника који немају пун фонд часова.

У прилог томе да рационализацију треба наставити, што је Обрадовић и најавио, говоре подаци да 800 одељења има пет и мање ђака, 1.556 – између шест и десет, а 1.739 од 11 до 15 ученика.

„Показало се добрим оно што је Министарство просвете урадило са репрезентативним синдикатима – да правимо листе технолошких вишкова од 15. августа и онда их распоређујемо по школама. Тиме објективно помажемо просветним радницима да реше питање фонда часова“, казао је министар.

Обрадовић је рекао да ће синдикати у току дана бити упознати са подацима Министарства о броју просветних радника који немају пун фонд часова.

Директори школа имали су обавезу да до 1. септембра направе листе технолошких вишкова, а синдикати просветних радника проценили су да у школама Србије има више од 3.500 наставника са непуном нормом часова.

Министар просвете је, одговарајући на питања новинара, за пролеће најавио реформу високообразовног система и казао да би предстојећи ребаланс буџета, када је реч о његовом министарству, могао само да утиче на обим инфраструктурних улагања, јер је 95 одсто средстава „резервисано“ за плате.

Запослени наставници који нису имали пун фонд часова у прошлој години, Министарство просвете ће да преусмери на места за које у образовном систему постоји потреба, изјавио министар Обрадовић.

Министарство просвете и науке покушаће да запослене који нису имали пун фонд часова у прошлој школској години преусмери на места за која у образовном систему постоји потреба, изјавио је министар Жарко Обрадовић.

РТС

„У Србији је запослено 158 наставника који нису имали фонд часова и њих 4.867 који нису имали пун фонд у прошлој школској години“, рекао је Обрадовић на конференцији за новинаре у Влади Србије.

Министар је истакао да је Министарство у сарадњи са синдикатима 15. августа формирало листу технолошких вишкова на основу које је, као и потреба које су за наставним кадром упутиле школске управе, распоредило 2.205 наставника који нису имали пун фонд часова.

„У овом тренутку постоји потреба за 2.630 кадрова који ће држати наставу у смањеном обиму и 1.151 који ће имати пун фонд часова“, додао је Обрадовић.

„За 158 наставника који немају фонд, Министарство ће проверити да ли испуњавају услове за пензију, да ли се могу уклопити потребе наставе или ће добити отпремнину“, истакао је министар.

Обрадовић је рекао да се већ три године у образовном систему спроводи рационализација одељења, школа и запослених, као и да је у односу на тај процес мали број наставника који не држе наставу или немају пун фонд часова.

У односу на податке којима на основу извештаја школских управа располаже Министарство, Обрадовић је оценио да у медијима постоје нетачни и непотпуни подаци који уносе збрку и међу просветне раднике.

Vlast i prevoznik bez dogovora

Đaci ispaštaju zbog nesuglasica grada i prevoznika

NOVI PAZAR – Đaci i nastavnici gradskih i prigradskih naselja u Novom Pazaru od početka ove školske godine plaćaju kartu u gradskom prevozu jer lokalna samouprava još nije uspela da dogovori sa čelnim ljudima „Sandžaktransa“ naknadu za prevoz koja će biti prihvatljiva za obe strane. Grad je u obavezi da osnovcima i nastavnicima plaća prevoz do škole, odnosno radnog mesta.

Đaci koji do škole putuju moraju da plaćaju kartu u jednom pravcu 30 ili 50 dinara, zavisno od zone.

– Moje dete putuje u takozvanoj drugoj zoni i svakog dana mora da plati po 100 dinara za kartu. Od početka školske godine za prevoz detetu morali smo da damo 900 dinara, a ne znamo do kada ćemo morati da plaćamo prevoz. U gradu gde je veliki broj ljudi nezaposlen, gde su firme propale, a plate male, to je ogroman izdatak za svaku porodicu. Da ne govorim o porodicama sa više dece u školi – priča jedna od Novopazarki, majka osnovca.

“Sandžaktrans” je na tenderu imao najprihvatljiviju ponudu za redovno održavanje 13 linija gradskog prevoza i 12 linija do najvećih sela na ovom području. U gradskoj upravi tvrde da u “Sandžaktransu” za ovu uslugu traže mnogo više novca nego što su oni u mogućnosti da im obezbede.

U gradskoj vlasti veruju da će zajedno doći do najprihvatljivijeg novčanog rešenja, nakon čega će biti potpisan i zvaničan ugovor o prevozu do maja. Gradski čelnici traže od “Sandžaktransa” besplatan prevoz za đake, nastavnike, penzionere i radnike gradske uprave.

BLIC

Troškovi studija su veliko opterećenje za porodice brucoša

Roditelji novih brucoša primorani da zbog školarina i drugih troškova svoje dece podižu bankarske pozajmice kako bi im omogućili studiranje

Niš – Iako je, prema svim pokazateljima, školarina na niškim fakultetima najniža u Srbiji, roditelji najvećeg broja novih studenata koji nisu na budžetu, već sami finansiraju svoje univerzitetsko obrazovanje, primorani su da se zadužuju. Troškovi studija su veliko opterećenje za porodice brucoša da ne postoji ni jedan drugi način da se novac obezbedi, nego da se kod banaka podižu krediti.

Nalazimo se u posebno teškoj situaciji, ispričali su nam supružnici Vera i Jovan Zlatković iz Vranja. Kažu da za razliku od samofinansirajućih studenata iz Niša, koji stanuju i hrane se kod svojih roditelja i kojima je školarina praktično jedino opterećenje, studenti i njihove porodice iz okolnih gradova i mesta, osim što treba da obezbede sredstva za školarine, imaju i druge troškove:

– Našli smo stan za sina i njegovog druga, koji zajednički mesečno plaćamo ukupno 200 evra. Pored toga, u obavezi smo da uz kiriju za stan platimo i grejanje, struju, telefon i zajedničke troškove u stambenoj zgradi i, naravno, za ishranu. Već smo, u prethodnom periodu, morali da izdvojimo za pripreme za prijemni ispit i prijave tridesetak hiljada dinara, tako da smo sada bili prinuđeni da podnesemo zahtev za kredit. Jedina je sreća što smo oboje u radnom odnosu.

Mirka Spasića iz Kruševca zatekli smo na parkingu kod Narodnog pozorišta gde lista oglase:

– Kćerka se upisala na Fakultet zaštite na radu, ali nije na budžetu i došli smo u Niš, pošto 1. oktobra počinje nastava, da pronađemo stan. Već smo supruga i ja podigli kredit kojim ćemo pokriti i školarinu, ali i deo ostalih troškova. Nadamo se, ipak, da ćemo školarinu plaćati samo za prvu godinu i da će naša kći uspeti da se izbori za ulazak na budžet već od naredne godine – rekao nam je ovaj Kruševljanin.

Na predlog Ministarstva prosvete i insistiranje rektorata Univerziteta u Nišu, ovog leta nisu povećavane cene školarine na niškim fakultetima. Bilo je manjih korekcija, ali i pored toga cene su znatno niže nego na primer u Beogradu.

T. Todorović

——————————-

Školarine

U Nišu je najskuplja školarina – 100.000 dinara po samofinansirajućem studentu, na Fakultetu umetnosti i Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja. Na Građevinsko-arhitektonskom je 90.000 dinara za studente arhitekture, a 70.000 za studente građevine, koliko je i na Filozofskom, Elektronskom i Fakultetu zaštite na radu. Na Ekonomskom i Pravnom fakultetu je 80.000 dinara, a najniža je na Mašinskom fakultetu i iznosi 45.000 dinara.

POLITIKA

Izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnim pravima predviđaju i to da je notne zapise dozvoljeno umnožavati samo ručnim prepisivanjem

Ova odredba sprečava neovlašćeno kopiranje knjiga i nema nikakve suštinske veze sa njihovom tržišnom vrednošću

Fotokopiranje celih knjiga više neće biti dozvoljeno, osim ako je reč o delima čiji su primerci rasprodati najmanje dve godine. Postojeći Zakon o autorskom i srodnim pravima predviđao je mogućnost da fizička lica umnožavaju cele knjige bez naknade autoru, ali samo u lične nekomercijalne svrhe, ali ta se odredba više neće odnositi na knjige koje su u prodaji. U kojim slučajevima zaista postoji „nekomercijalno umnožavanje autorskog dela za lične potrebe” pitanje je o kojem će odlučiti sud u svakom konkretnom slučaju, ako dođe do spora, objašnjava Vladimir Marić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu u Sektoru za autorsko i srodna prava i međunarodnu saradnju.

– U pravnoj teoriji izneto je shvatanje da kada student za potrebe učenja i polaganja ispita na fakultetu umnoži autorsko delo, nije reč o ličnoj, već o komercijalnoj potrebi, budući da je svrha takvog umnožavanja profesionalno obrazovanje. Autorsko pravo je pravo privatnog karaktera i štiti se na privatan zahtev. Onog trenutka kada autor sazna za neovlašćeno umnožavanje svog dela, preduzeće pravne radnje u cilju zaštite svog prava. Oni koji se profesionalno bave pružanjem usluga fotokopiranja treba da znaju da je kopiranje čitavih knjiga ovim zakonom zabranjeno – kaže Marić.

Bez naknade autoru, „za nekomercijalne svrhe nastave” mogu se fotokopirati odlomci pojedinačnih autorskih dela, dozvoljeni su i „javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi”, kao i „javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela na školskim priredbama”, ali samo ako izvođači ne dobijaju novac za učešće u školskoj predstavi. Jedna od novina je i zabrana „umnožavanja notnog zapisa muzike, osim ručnim prepisivanjem”.

– To je učinjeno zbog visoke cene pisanja i štampanja notnog materijala legalnim putem. Polazi se od pretpostavke da bi kopiranje takvih materijala, notnih svezaka i drugih raznih partitura u fotokopirnicama ozbiljno narušavalo legitimne interese autora i izdavača – navodi Marić.

Upitan da li će zabrana fotokopiranja udžbenika koji su u prodaji povući za sobom i obavezu uređivanja visine cene udžbenika kako bi bili dostupni svim studentima, Marić kaže da ova odredba sprečava neovlašćeno kopiranje knjiga i nema nikakve suštinske veze sa njihovom tržišnom vrednošću. A upravo su cene, prema rečima studenata, jedan od glavnih razloga što se mnogi od njih odlučuju za iskopirani primerak. U proseku, udžbenici koštaju od 500 do 3.000 dinara, a za većinu onih „običnih”, bez posebne opreme, treba izdvojiti između 500 i 1.000 dinara.

Najveći problem je, međutim, to što mnogi profesora nameću akademcima obavezu da kupe njihov udžbenik. Nenad Stojanović, student Visoke škole strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije, kaže da su cene udžbenika previsoke u odnosu na ono što se u njima dobija.

– Kvalitet izdanja je često veoma loš, a nekada se čak dešava da po izuzetno lošem prevodu na srpski jezik shvatite da je mnogo toga prepisano iz stranih udžbenika. Naravno da treba zaštiti autorsko pravo pisca udžbenika, ali treba kontrolisati i kvalitet, naročito da li je reč o plagijatu. Dobro mi je poznato koliko košta štampanje udžbenika i njihova cena ne bi trebalo da bude veća od 500-600 dinara – kaže Stojanović.

On dodaje da bi bilo dobro kada bi studenti imali biblioteke u kojima bi mogli da iznajme udžbenik na godinu dana, čime bi i oni lošijeg imovinskog stanja mogli nesmetano da studiraju.

Na kvalitetu udžbenika treba raditi, ali veći je problem uslovljavanje studenata da moraju da kupe profesorovu knjigu, ističe Miša Živić, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije.

– Time se studentima onemogućava da pozajme udžbenik, ukoliko nemaju novca da ga kupe. Većina profesora je posle bolonjske reforme morala da napiše svoj udžbenik, prilagođen novom programu, a cene prvenstveno diktira kvalitet štampe i obim knjige. Kopiranje udžbenika jeste kršenje autorskih prava, ali i uslovljavanje kupovinom udžbenika je veliki problem – kaže Živić.

Jelena Čalija

———————————————-

Naknada od fotokopirnica

Književni, muzički, filmski stvaraoci, odnosno svi autori onih vrsta dela „za koje se s obzirom na njihovu prirodu može očekivati da će biti umnožavana za lične nekomercijalne potrebe” imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza i prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta.

– Ako neko, na primer, snimi film sa televizije na svoj di-vi-di rekorder da bi ga naknadno pogledao, to bi bilo umnožavanje za lične nekomercijalne potrebe. Međutim, autor zbog toga trpi štetu jer ako kopiramo autorsko delo za lične nekomercijalne potrebe nećemo ga kupiti u redovnoj prodaji. Zato je uspostavljen sistem posebne naknade – objašnjava Vladimir Marić.

On dodaje da ovu naknadu plaćaju i pravna i fizička lica koja se profesionalno bave pružanjem usluga fotokopiranja.

POLITIKA