Породични буџет који је све тањи због економске кризе, натерао велики број студената да раде пре добијања дипломе. У поређењу са стањем пре десетак година, посао данас готово подједнако траже студенти из Београда и из унутрашњости.

Почетком школске године повећава се и број студената који траже посао преко омладинске и студентске задруге. У поређењу са ранијим периодима, посао данас готово подједнако траже студенти из Београда и из унутрашњости.

Психолози подсећају да је рад важан и за развој личности, а не само да би се прегурале финансијске тешкоће.

Студирање није јефтино, посебно за децу која долазе из унутрашњости, али све је теже и за оне који живе у Београду. Зато већина будућих академаца тражи начин да заради.

Студенти кажу да раде да би растеретили породични буџет, зарадили џепарац, јер је живот веома скуп.

Осим студената, све је више и средњошколаца који траже посао. Промоције, подела флајера, само су неки од послова које је обављала шеснаестогодишња Кристина Петровић да би стекла неко радно искуство и скупила новац за курс енглеског.

Крајем летње сезоне девојкама се углавном нуде послови промоције производа, паковања, лепљења декларација, а за мушкарце су то лакши или тежи физички послови.

„Мислим да се ситуација изједначила у односу на пре 10 година. Раније су углавном тражили посао из унутрашњости. Сада је ситуација, мислим, један на према један, подједнако посао траже и студенти из Београда“, каже Бреда Милић из студентске задруге „Булевар“.

Да ли су млади спремни да раде док студирају како би и родитељима помогли у превазилажењу кризе, у великој мери зависи од тога да ли су у породици и својој средини научени да помажу у решавању проблема.

Психолог Ана Пешикан каже да се један део студената и даље налази у статусу „детета“, без обзира на то што им се родитељи муче, па често раде два или три посла како би им обезбеди средства за студирање.

Материјално стање студената у Србији је лоше, и углавном су на терету родитеља. Тек сваки дванаести студент живи од оног што сам заради.

РТС

Racionalizacija mreža škola i broja nastavnika uz adekvatni socijalni program, jednosmenski rad u školama i osavremenjivanje nastavnih planova, reforma nadzorničke službe .. predlozi su Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije

Zvuči, a i jeste, apsurdno da su sve škole u Srbiji – i one na vrhu Kopaonika i u bespućima Homolja, u banatskoj ravnici i one u centru Beograda – dužne da rade po istom programu, da koriste ista nastavna sredstva i iste nastavne metode. Dodajmo geografskim i specifičnosti u socijalnom, kulturnom i etničkom okruženju ili pripadnosti učenika, ogromne razlike u ekonomskoj nerazvijenosti opština, pa je jasno da je šablonski rad jednostavno nije moguć.

Za 17 godina iz osnovnih škola je nestalo 189.656 učenika, a u srednjim 3.933, dok je broj odeljenja pao za 1.962 u osnovnim, a povećao se u srednjim za 951.

Takođe u Srbiji danas postoje 182 škole s jednim do pet učenika, dok s druge strane u 145 škola ide više od hiljadu učenika, iako je po zakonu predviđeno od 600 do 800. Samo u Beogradu postoji 50 škola s više od 1.300 đaka, dok u nekim ima i više od 2.500 (Preševo, Vinča, Ivanjica, Novi Pazar), u kojima se radi u tri, pa i četiri smene, što je van svih evropskih standarda.

Približno 88 odsto redovnih osnovnih škola ima višak nastavnog prostora, dok osnovne škole za obrazovanje odraslih nemaju adekvatan prostor u devet od 16 škola.

Centralizacija, neracionalna mreža škola, loš položaj nastavnika, rad u više smena, česte promene na čelu ministarstva, samo su neki od problema u našem obrazovanju koje je po mišljenju Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije potrebno odmah rešavati. Zato su u sindikatu sačinili dve knjige (odakle smo i uzeli ove podatke) u kojima su okupljeni predlozi onih koji drže dnevnik u rukama svaki dan, o tome kako bi trebalo da izgleda stabilan obrazovni sistem u Srbiji.

Neki od njihovih predloga su izmene zakona, povećano izdvajanje iz bruto društvenog proizvoda, racionalizacija mreža škola i broja nastavnika (uz adekvatni socijalni program), inoviranje standarda za prostor, opremu i nastavna sredstva, prelazak na jednosmenski rad, osavremenjivanje nastavnih planova, reforma nadzorničke službe, uvođenje sistema vrednovanja rada obrazovnih institucija, poboljšanje materijalnog statusa i uslova rada nastavnika…

Ivan Ružičić, direktor čačanske Gimnazije, kaže da činjenica „da mi u Srbiji moramo da dokazujemo da učitelji, nastavnici profesori treba da kreiraju obrazovni sistem, a ne oni koji nikada nisu držali dnevnike u rukama ili su ga zamenili za mesto u administraciji, jasno govori o tome gde se nalazimo i šta radimo“.

Po viđenju Miodraga Skrobonje, inače profesora fizike i nekadašnjeg predsednika USPRS-a, u ekonomski slaboj državi, mreža škola je veoma razuđena i ekonomski neodrživa, bez obzira na konfiguraciju terena i nacionalne manjine. U Srbiji je trenutno blizu 2.000 predškolskih ustanova, među kojima oko 200 privatnih, više od 1.000 centralnih osnovnih škola, 527 srednjih škola od kojih su 127 gimnazije, a 333 srednje škole… Opremljenost više od 4.000 objekata u kojima se izvodi nastava je između pet i 65 odsto, 40 procenata škola nema fiskulturne sale, mokre čvorove, često ni dvorišta. Od ukupne mase koja se izdvaja za obrazovanje – 96 do 98 odsto ide na plate, dok je u Evropi taj odnos 76 prema 24 i „zato su njihove škole nove, funkcionalne, dobro opremljene, nastavnici se stručno usavršavaju, pa nije ni čudo što njihovi učenici postižu rezultate iznad naših, o čemu najvolje svedoče rezultati PISA testova“.

Na sve ovo, dr Zoran Avramović, profesor Megatrenda i saradnik Instituta za pedagoška istraživanja, ukazuje i na porast nasilja u školama i dodaje da opravdana briga za zaštitu dece od nasilja nastavnika, nije praćena odgovarajućom zaštitom učitelja i nastavnika od nasilja dece.

A po mišljenju dr Vigora Majića, osnivača i direktora IS „Petnica“, veliki problem našeg obrazovanja je to što su škole pretvorene u „isturene kancelarije Ministarstva prosvete“, koje nemaju nikakvu slobodu realizacije nastavnih sadržaja, organizacije nastave, finansiranju…

– Potrebna nam je samostalna i slobodna škola, sposobna da se prilagodi specifičnostima lokalne situacije. Zašto se dve škole ne bi razlikovale po režimu rada, pedagoškim zahtevima, načinu komunikacije između nastavnika i roditelja? Pokušajte da pronađete zemlju u Evropi koja ima veći stepen centralizacije školstva u Srbiji. Ne postoji, niko ne radi kao mi. Pošto je jasno da nismo najrazvijeniji i najpametniji u Evropi, jedino možemo zaključiti da model centralizacije nije dobar sam po sebi – ističe Majić.

On dodaje za razmišljanje još jednu činjenicu: od početka devedesetih, na mestu prvog čoveka prosvete, promenilo se oko 14 osoba. Kako ovako česte promene u ministarskoj fotelji utiču na obrazovni sistem koji neprekidno reformišemo, a nikada to da uradimo kako treba – zaključite sami.

Sandra Gucijan

Ministarstvo prosvete i nauke Srbije raspisalo je konkurs za učeničke stipendije i kredite u školskoj 2011/20012 godini, a prijave se mogu poslati do 1. oktobra.

Informacije o uslovima konkursa i potrebnoj dokumentaciji za prijavljivanje dostupne su na sajtu Ministarstva prosvete i nauke www.mpn.gov.rs

Preciznije informacije o nabavci konkursne dokumentacije i prijavnih obrazaca đaci mogu dobiti i u matičnim školama

Prednost prilikom dodele stipendija i kredita imaju djaci koji su školuju za deficitarna za njimanja, kao i oni koji pripadaju ranjivim društvenim grupama

Kako je agenciji Beta rekao pomoćnik ministra prosvete Zoran Trninić Ministarstvo je zatražilo da se iznos stipendija sa prošlogodišnjih 3.900 dinara uveća na 5.000.

Prema njegovim rečima, da li će taj zahtev biti i odobren zavisi od sredstava predviđenih rebalansom budžeta.

BLIC

Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji danas je počelo polaganje prijemnih ispita u drugom, septembarskom, upisnom roku za koji ima 9.405 slobodnih mesta, od čega je više od 2.200 budžetskih.

Upisne aktivnosti u drugom roku počele su prošle sedmice prijavljivanjem kandidata, a polaganje prijemnih ispita, osim danas biće organizovano sutra i u sredu 7. septembra, prema rasporedu fakulteta i visokih škola.

Najviše mesta za septembarski upis na Univeritetu u Beogradu ostalo je na fakultetima prirodnih nauka i na pojedinim tehničko-tehnološkim fakultetima.

Na Rudarskom-geološkom fakultetu za drugi upisni rok prijavila se 91, dok se na Tehnološko-metalurškom fakultetu prijavilo 30 osoba, rečeno je Tanjugu na tim fakultetima.

Na Fizičkom fakultetu u drugom upisnom roku prijavilo se 50 svršenih maturanata, na Poljoprivrednom 103, a na Šumarskom fakultetu 79 – šumarstvo 36, prerada drveta 23 i ekološki inžinjering 20.

Inače, najviše mesta ima na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu (1976), zatim na niškom Univerzitetu (898), Univerzitetu u Beogradu (864), fakultetima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (617).

Drugu šansu mladi su mogli da potraže i na kragujevačkim fakultetima, gde su ostala nepodeljena 344 indeksa, zatim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (220 mesta) ili na četiri fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu (33 mesta).

(Tanjug)

Ученици четвртог разреда Математике гимназије освојили три медаље на Међународној олипмпијади из астрономије и астрофизике у Пољској. Освојене две сребрне и једна бронзана медаља.

На петој међународној олимпијади из астрономије и астрофизике која се одржава у Катовицама у Пољској, екипа Математичке гиманазије из Београда освојила је три медаље.

Сребрну медаљу освојили су Огњен Марковић и Стефан Анђелковић, док је Филипу Живановићу припала бронза.

Олимпијада, која траје од 25. августа до 5. септембра, окупила је учеснике из чак 30 земаља.

Повратак трофејне екипе очекује се у понедељак.

РТС

РТС

Да ли послати дете са сметњама у развоју у редовну или специјалну школу,    одлука је коју, и поред консултација и тестирања, доноси родитељ. У школама које су се озбиљно припремиле за упис деце са сметњама у развоју, успех није изостао.

Доношењем Закона о основама система образовања и васпитања за децу са сметњама у развоју школовање је обавезно. После годину дана укључивања те деце у редовне школе, родитељи сматрају да је неопходна строжа контрола примене закона и кажњавање оних који га не примењују.

Редовна или специјална школа, после консултација и тестирања, коначну одлуку доноси родитељ. У школама које су се озбиљно припремиле за упис деце са сметњама у развоју, успех није изостао.

Мајка Гордана Вучковић каже да дете лепо напредују, учи, не омета наставу. „На почетку је имао асистента који му је пружао подршку, сад мислим да је време да може да се укине, тако да смо сви врло задовољни“, каже Гордана.

Драгана Вулић каже да њен син Лазар не користи говор, али да је почео да комуницира тако што напише оно што жели. Сада, каже Драгана, дете коначно има прилику да искаже своје потребе, писаном формом.

Због природе болести, страха да њихови малишани не буду повређени или ранијих лоших искустава, неки родитељи сматрају да је специјална школа боље решење за њихову децу.

„Ја бих волела да моје дете може да иде свако јутро у редовну школу, да има другаре, да иде на фудбал и све остало, али он то не може. Ја сам тога свесна и зато ми је био првенствено интерес да се уклопи, да буде у школи у окружењу где ће му бити добро“, каже Душица Вукосављевић.

Улога учитеља кључна

Искуство показује да кључну улогу у прилагођавању те деце новој средини, правилима понашања у разреду и томе како ће остала деца прихватити новог другара, има учитељица.

Учитељица Основне школе „Уједињене нације“ Ивана Васиљковић каже да је имала одређену врсту стрепње, али је учинила све да то преброди.

Васиљковићева се информисала и разговарала са родитељима како би стекла слику о томе шта је оно што је најбоље пре првог контакта са дететом. Према њеним речима, желела је да његов улазак у школу буде адекватан.

У ресорном министарству тврде да је прошле године много већи број ове деце уписан у редовне школе.

„Оно у шта Министарство просвете верује и хоће јесте да повратка назад нема. Ми заиста желимо да сва деца буду у школи, да добију што квалитетније образовање и Министарство просвете заиста много улаже да би се то и догодило“, каже Борислава Максимовић из Министарства просвете и науке.

Снежана Лазаревић из Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом каже да је њихова препорука Министарству да контрола примене закона мора бити строжа, као и санкционисање оних који крше закон. Лазаревићева је истакла да је неопходно истаћи и примере добре пракле, јер постоје школе које постижу одличне резултате.

Око 300 школа у Србији добиће од ресорног министарства по 4.000 евра за нове идеје за унапређивање капацитета, бољу сарадњу са родитељима и јачање свести о томе шта је инклузија и колико је она вазна.

Научници још увек сматрају да је куга 21.века неспособност људи да рачунају. Крив је технички прогрес: данашњи ученици воле да користе дигитроне. Резултат је тужан – многима се смело може поставити дијагноза „дискалкулација“.

Они који су седели у школској клупи пре само 15-20 година обично су рачунали на памет, а у тежим случајевима на папиру. Сад се користе дигитрони, рачунари, мобилни телефони. Од првог разреда ученици се навикавају на техничка средства. На крају дете ризикује да у потпуности буде зависно од технике, што није нимало безазлено, сматра научни сарадник Института психологије РАН Јелена Сергијенко:

Ситуација може да се промени. Сутра одједном може нестати струја на Земљи. Шта одна? Сви који умеју да рачунају на памет биће у предности. Процес рачунања је повезан и са другим стварима. Ова генерација се одлично разуме у рачунаре – говори научница – али то не значи да су њихове умствене способности такође дуготрајне, као и оних који су навикли да се уздају само у своје снаге. То се може упоредити са вештачком ногом или руком.

Ако је тешко живети са протезом, али могуће, вештачку главу никако не можеш ставити. А мозак као и било који други орган може да престане да функционише, ако се њиме не користиш. То је исто што и у случају са пацијентом који дуго није устајао с кревета: може да заборави да хода, говори шеф лабораторије психофизиологије Института неурофизиологије РАМН Валерија Стрелец:

Може се рачунати на апарату, али све се плаћа. Неурони који одговарају за ту функцију, али се не користе, атрофирају. Мислим да ће у будућности то утицати на могућност решавања неких задатака, које је немогуће решити апаратом.

За рачуницу обично одговара лева хемисфера мозга. Понекад долази до повреда, и онда кажемо да човек болује од дискалкулације. Детету са таквом патологијом је тешко да схвати структуру броја, да га повеже да цифром, да оперише бројевима, да памти датуме и формуле.

Ако дете без било каквих патологија не користи мозак у довољној мери, могућности могу да ослабе или да нестану. Уместо развоја, што и јесте циљ образовања, почиње обратни процес. Јер предње области леве хемисфере у којима се налазе центри рачунице и говора – то је врх човекове еволуције, каже стручњак. Треба ли онда спадати са тог врха и само зато што је удобније притискати дугмад паметних машина, а при том губити разум?

Извор: Голос России, фото: РИА Новости

Povodom početka školske godine, u prvoj polovini septembra, radnim danima će biti organizovana pojačana kontrola saobraćaja na putevima i ulicama u zonama osnovnih i srednjih škola, saopštila je Policijska uprava u Kragujevcu.U neposrednoj blizini škola biće postavljeni i radarski uređaji za merenje brzine kako bi preventivno delovali na vozače.

Iz Policijske uprave apeluju na građane da voze oprezno u blizini škola

Radio centar 98,7mhz

U toku je provera kvaliteta rada visokih škola, izveštaji Komisije za akreditaciju u novembru

Beogradska poslovna škola ima prostora za još studenata

U jednom broju visokih škola, ovih dana nije samo upis razlog za pojačanu nervozu zaposlenih. Komisija za akreditaciju već je „pročešljala” deset državnih i privatnih visokih škola pre letnje pauze, a ovih dana krenuće u novi obilazak visokoškolskih ustanova. Oni će metodom slučajnog uzorka prebrojavati stolice i kompjutere, pregledati dokumentaciju, zavirivati u učionice i biblioteke, razgovarati sa menadžmentom, profesorima i studentima o Bolonji, bodovima, diplomama, praktičnoj nastavi…

Na spisku škola koje već mogu da odahnu je i najtraženija visokoškolska ustanova u Srbiji – Beogradska poslovna škola. Direktor dr Ilija Samardžić ne krije zadovoljstvo posle posete Komisije za akreditaciju, a kaže da su istog utiska i studenti i profesori i šefovi katedri.

– Oni imaju unapred utvrđen plan i program boravka, bili su ovde ceo dan, sve im je bilo na raspolaganju, brojali su stolice, računare… Jedina zamerka je bila što smo uvek upisivali nešto više studenata nego što je dozvoljeno, ali smo mi imali sve papire jer je proširenje rang-listi odobrilo Ministarstvo prosvete i nauke, budući da besplatno upisujemo i studente Rome, izbeglice, studente sa hendikepom… Ne možete rešavati socijalne probleme i poštovati brojke – kaže profesor Samardžić.

On dodaje da će sve to biti ispravljeno u decembru, kada očekuju da dobiju novu, višu kvotu, jer su dokazali da imaju dovoljno kapaciteta za povećan broj studenata. Škola inače ima 16.000 kvadratnih metara.

Broj mobilnog telefona direktora Visoke škole za vaspitače strukovnih studija u Aleksincu dr Stojana Obradovića nalazi se na sajtu škole, što nije uobičajeno. Za naš list kaže da je on rukovodilac posla i da ujedno predstavlja školu i da je logično da uvek mora da bude dostupan svakom studentu, profesoru, pa i novinaru. Na pitanje kako je izgledala poseta tima Komisije za akreditaciju, on kaže da su obilazak započeli razgovorom sa direktorom, u kojem ih je obavestio o povećanom broju studenata za poslednje tri i po godine, kao i povećanom broju nastavnika, a naročito doktora nauka.

– Mi smo im, na primer, pokazali grafikone o tome šta studenti misle o profesorima, a oni su tražili listiće sa studentskim odgovorima. Proveravali su kako štampamo diplome, da li štampamo dodatak diplomi, obišli su vrtić koji imamo u školi i koji delom služi i za praksu, po čemu smo jedinstveni u Srbiji. Po modelu slučajnog uzorka su ulazili u učionice i obišli na primer muzički kabinet, videli da imamo potreban broj harmonika, gitara… – priča dr Obradović.

Upitan da li je škola „umivana” pre dolaska komisije, direktor odgovara da nije bilo potrebe, da je škola uredna, upravo je sređen i krov i da je jedna od profesorki u prošloj kontroli čak rekla da je takvu svečanu salu videla jedino u Amsterdamu.

Dr Tatjana Marinković, direktorka Visoke zdravstveno-sanitarne škole strukovnih studija „Visan” iz Zemuna, kaže da su ovu posetu doživeli kao pomoć za poboljšanje kvaliteta i da se nisu posebno pripremali.

– Nismo krečili, ali jesmo nešto malo ukrašavali, stavili smo cveće… U principu sve je sređeno, od prostora do dokumentacije i samo smo održavali sistem po dobijanju akreditacije. Članovi komisije razgovarali su sa našim profesorima, studentima, obilazili prostor, i najduže su se zadržali u razgovoru sa studentskim parlamentom – priča dr Marinković.

Glavna tema su bili bodovi, jer kvadrata (1.300) ima i više nego dovoljno za trenutnih 280 studenata. Ovo je mlada škola, kapaciteti nisu puni, ima slobodnih mesta, kaže direktorka, a drugi upisni rok je u toku.

Nalazi Komisije za akreditaciju trebalo bi da budu poznati u novembru, a iduće godine kreće proveravanje i privatnih i državnih fakulteta po redu po kojem su akreditovani.

Sandra Gucijan