VRANJE – Na Učiteljskom fakultetu i Visokoj školi primenjenih strukovnih studija (VŠPSS) u Vranju, u septembarskom upisnom roku ostalo je još 65 slobodnih mesta.

U drugom upisnom roku Učiteljski fakultet u Vranju, na Učiteljskom smeru, ima četiri slobodna budžetska i 20 mesta za samofinansirajuće studente. Na Vaspitačkom smeru ovog fakulteta ostalo je još deset slobodnih mesta za samofinansirajuće studente.

Direktor Visoke škole Zoran Janjić kaže da će u septembru biti 15 slobodnih mesta za brucoše čije će školovanje platiti država i 16 mesta za samofinansirajuće studente.

– Ima 15 slobodnih mesta na smeru tehnologije drveta za budžetske i 16 mesta za samofinansirajuće na smerovima mašinsko inženjerstvo, primenjena informatika i prehrambena tehnologija – kaže Janjić.

Na Učiteljskom fakultetu školarina za samofinansirajuće studente je 60.000, a na Visokoj školi 50.000 dinara po godini studija.

ТАNJUG

U prostorijama PU Beograd sastali se nadrežni iz MUP Srbije sa predstavnicima osnovnih i srednjih škola. „Školski policajci“ raspoređeni su u velikom broju obrazovnih ustanova

UOČI početka nove školske godine, predstavnici Beogradske policije sastali su se juče u prostorijama PU za Grad Beograd, sa čelnim ljudima prestoničkih osnovnih i srednjih škola, sa kojima su razgovarali o sveopštoj bezbednosti učenika u školskim ustanovama

Akcenat je stavljen na bezbednost đaka u saobraćaju, naročito u blizini osnovnih škola, ali i kontrolu prodaje alhoholnih pića i na suzbijanje prodaje narkotičkih sredstava u zonama obrazovnih ustanova.

– O bezbednosti učenika ove godine brinuće 131 „školski policajac“ koji će kontrolisati 199 škola – istakao je Miladin Despotović, zvaničnik Policijske uprave za grad Beograd. – „Školski policajci“ raspoređeni su u obrazovnim ustanovama u kojima je po procenama povećan bezbednosni rizik, a ostale škole biće kontrolisane na uobičajan način, putem patrola.

Na jučerašnjem sastanku konstatovano je da veći broj škola u Beogradu ima instaliran video-nadzor, pre svega u opštinama Vračar, Savski venac, Palilula, Rakovica… Ovakav potez, kako je zaključeno, sa aspekta preventive pokazao se kao dobar, te se očekuje da će i mnoge druge škole u gradu pribeći istom metodu zaštite dece.

Nedeljko Munjaz, zamenik načelnika beogradske saobraćajne policije, rekao je da se i ove godine apeluje na vozače da posebnu pažnju obrate prilikom vožnje u blizini obrazovnih ustanova, pre svega, osnovnih škola.

– Beogradska policija je obezbedila dovoljan broj saobraćajaca i operativnih policijskih službenika koji će brinuti o bezbednosti đaka, kako nijedno dete u prestonici ne bi stradalo – rekao je Munjaz, ističući da je tokom prošle školske godine, šestoro dece zadobilo povrede u saobraćajnim nezgodama koje su se dogodile u blizini škola. – Srećom, nijedno dete nije poginulo, niti je teže povređeno. U okolini svih beogradskih obrazovnih ustanova sada su postavljene fizičke i prepreke za usporavanje saobraćaja, kao i znaci od kojih je jedan potpuno nov, „zona škole“, koji ograničava brzinu svim vozilima na 30 kilometara na čas u periodu od sedam do 21 sat, odnosno kad su deca u školi.

NASILJE

Prema podacima predstavnika Beogradske policije, stopa kriminaliteta u okviru prestoničkih obrazovnih ustanova, u odnosu na prethodne godine, znatno je smanjena. Tačnije, pad kriminaliteta je čak za 48 odsto manji nego ranije.

Tu spadaju kako nasilničko ponašanje maloletnika, tako i konzumiranje alkohola i droga po školama, čemu je doprinelo prisustvo „školskog policajca“ u ovim ustanovama.

DROGA

Policijski inspektor Lambe Đorelijevski istakao je juče na sastanku da „opasnost“ od droge u školama „uvek postoji“:

– Današnji klinci od 14 do 17 godina sve više koriste „mefredin“, veštačko đubrivo za rast biljaka, koji ušmrkavaju ili „gutaju“ – rekao je inspektor. – Apelujem na roditelje i sve zaposlene u prosveti da ukoliko primete da se deca ponašaju čudno i da imaju „nešto“ kod sebe, to zaplene i pozovu policiju koja će „plen“ poslati na analizu.

„Večernje novosti“

РТС

Група студената Универзитета у Београду овог пролећа добила је награду у Бриселу за изум соларног пуњача мобилних телефона. До краја године нови соларни пуњачи појавиће се у Београду и Новом Саду, а наредне и у иностранству.Упоредо са обавезама на факултету, правили су соларни пуњач мобилних телефона и учили како да оснују своје предузеће. За свој изум, група студената Универзитета у Београду овог пролећа добила је награду у Бриселу, потом су отворили своје предузеће под називом „Стробери енерџи“.

„Стробери енерџи“ или „Енергија јагода“ најновија је звезда пословно-технолошког инкубатора техничких факултета у Београду и најмлађе студентско предузеће које овде послује. Деветочлани тим подељен је на производњу и маркетинг.

„Моја улога је да развијам електронику и потребне системе, за рад целог уређаја. У тиму сам годину дана и ја се надам колико год фирмa буде радила и буде успешна ја сам ту да наставим“ каже Страхиња Јанковић четврте године електротехнике.

По добијању награде у Бриселу, за соларни пуњач су се заинетресовале европске, али и неке афричке земље.

Милош Милисављевић директор предузећа „Стробери енерџи“ каже да им је Африка највећи изазов јер тамо има пуно руралног подручја где нема електричне мреже, а има телефона.

„У парадоксалној ситуацији сте, имате пуно сунца, имате сигнал на мобилном телефону али немате струју да можете да га допуните“, каже Милисављевић.

„Тренутно могу да произведу много више него што се поручује“, каже Милисављевић и додаје да уколико дође до момента превазилажења могућности производње, онда ће се бринути о томе.

Да би основали предузеће морали су студије да приведу крају и у протекле две године похађају у Инкубатору бројне тренинге и обуке, науче како да пишу пројекте. Како буду добијали дипломе тако ће добијати и посао. До тада, за разлику од Милоша, остали волонтирају, јер не могу буџетски студенти да буду запослени.

„У старту првих шест месеци су наше услуге апсолутно бесплатне док они не стану на ноге, док не почну да стижу приливи, то је био наш први финансијски део“, рекла је Гордана Даниловић Грковић, директор Пословно-технолошког инкубатора.

„Енергија јагода“ у Инкубатору остаје до 2014. године. До краја ове године нови соларни пуњачи за мобилне телефоне појавиће се у Београду и Новом Саду, а наредне и у иностранству.

Спискови које пишу директори основних и средњих школа плаше хиљаде наставника и учитеља широм Србије. Само у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу 1.614 наставника проглашено је за технолошки вишак, према подацима Уније синдиката просветник радника. А процене су да их у целој земљи има више хиљада.

– Наставник који не буде имао ниједан час добиће отпремнину и напустити просветни систем – каже за ”Новости” Зоран Костић, помоћник министра просвете и науке. – Сваког дана имамо састанке с представницима школских управа. Морамо да видимо њихове планове, како намеравају да организују наставнике, а коначну реч даће министар. Рационализацијом се бавимо већ три године, притискамо и стежемо да се у свим школама број запослених доведе на оптимум.

Синдикалци указују на то да се проблем с прекобројнима у школама година увећава, уместо да се смањи.

– Има ту много малверзација, јер се у многим школама крије да неко иде у пензију, да је упражњено неко радно место, да на њега не би конкурисао колега коме недостаје део фонда часова, већ да би се упослио неко – тврди Драган Матијевић, председник Уније.

Његов колега из Новог Сада, Миодраг Протић, каже да су прошле године у овом граду указали Министарству просвете на 17 конкретних случајева, где су могле да се упосле колеге с мањком фонда часова, а примљени су нови људи. Нико на њихове примедбе није реаговао. А Закон о основама образовања не дозвољава да се упосли ниједан нови наставник док у школама већ постоји неко ко би могао да ради тај посао.

Ове године прекобројно је, кажу у Унији, 800 просветара из Београда, 454 из Ниша, 278 из Крагујевца и 82 из Новог Сада.

– Један од приоритета је да прекобројне преместимо у друге школе, да им тако допунимо фонд часова. Тиме би се бар делимично ублажио проблем – каже Радојко Дамјановић, начелник Школске управе Крагујевца.

Према подацима Синдиката образовања, на списковима које су до 26. августа Школској управи Пожаревац доставили директори школа, за техолошки вишак предложено је 107 просветних радника, највише оних са непотпуним радним временом.

Ранко Хрњаз, председник Независног синдиката просветних радника Војводине (НСПРВ), међутим, не верује да ће ускоро доћи до отпуштања технолошких вишкова у школама:

– О рационализацији се говори већ годинама, а уместо смањења, повећава се број наставника. Од 2.500 који су примљени само у последњих неколико година, највише их је у Војводини.

У овом синдикату сматрају да држава у предизборној години неће уручивати отказе.

ГЕНЕРАЦИЈЕ УЧЕНИКА СВЕ МАЊЕ

За толико прекобројних наставника, осим нерационалних запошљавања, ”крив” је и све мањи број деце. Наставника је 14.000 више него пре 14 година, а број ђака се у истом периоду смањио за 200.000. Само у Ужицу биће уписано десет одељења првака мање. У Чачку је 230 првака мање него годину раније.

Е. В. Н.

„Вечерње новости“

Свако искључивање приватних факултета било би противно основним слободама и законима, каже Гашо Кнежевић

Правне послове у државним органима треба да обављају само свршени студенти државних правних факултета, закључак је Конференције заједница државних правних факултета у Србији. Они су, у саопштењу за јавност, затражили да држава настави са доношењем по хитном поступку Закона о резервисаним занимањима по којем се, како се истиче, обављање правних послова у државним органима поверава искључиво лицима која су завршила државне правне факултете. Уз опаску да такав закон има већина земаља Европске уније, у закључку Конференције се објашњава да „држава има посебну одговорност за образовање кадрова који ће радити у државним органима“.

Док једни истичу да се није приватни правни факултет нашао упетљан у аферу због „продавања диплома”, већ државни, други наводе да се на приватним факултетима масовно „купују дипломе”, односно да су захтеви који се стављају пред студенте мали или никакви.

Професор Правног факултета у Београду и некадашњи министар просвете, Гашо Кнежевић, коментаришући захтев државних правних факултета издваја „за” и „против” таквог предлога.

– Тај захтев се базира на појму квалитета, тврдиће се да они који су завршили државне факултете имају по дефиницији виши ниво знања него што имају они са приватних факултета. У овој фази је то највероватније истина, јер ја осим државних факултета знам само два озбиљнија правна факултета, док остали служе за издавање диплома. С друге стране, уколико је држава отворила могућности приватног студирања, није укинула ни један факултет кроз процес акредитације, онда не видим никакав основ да се тражи да само са државних факултета могу лица да се запошљавају у државном сектору – каже Кнежевић.

Он истиче да тржиште рада може донекле да регулише оно што се тражи оваквим захтевом: ако они који одлучују о запошљавању препознају квалитет на државним факултетима, даће предност младима који их завршавају у односу на оне који имају диплому приватног факултета.

– Свако вештачко искључивање приватних факултета, наредбом или било чиме од стране државе било би противно основним слободама, али било би противно и актима саме те државе, Закону о високом образовању. Подносиоци захтева, нарочито као правници, не смеју да ниподаштавају акта сопствене државе – истиче Кнежевић.

Будући да је и при запошљавању често важније ко је чији, а не са ког факултета има диплому, Кнежевић каже да ће време и чињеница да су Србији неопходни стручни кадрови, чији се мањак итекако осећа, највише утицати на подизање нивоа високог образовања.

Слични захтеви и алармантне тврдње које су изношене у јавности и ранијих година су се могле чути од представника државних факултета, нарочито пред упис нових студената, истиче Владимир Водинелић, декан Правног факултета приватног Универзитета „Унион”.

– Прошле године је ректор државног универзитета у Београду, Бранко Ковачевић, објавио како ће за поједина занимања, а ту је била између осталог и медицина, као и право, бити могуће да их обављају само они који су дипломирали на државним факултетима. Дакле, ово што смо сад имали прилике да чујемо је ново, али је подједнако тако неодрживо као и све оно што је томе ранијих година претходило. Најкраће, такво решење, које, сигуран сам, никада неће постати закон, било би противно Уставу који не познаје разлику у погледу приступа занимања која би се заснивала на томе да ли је неко диплому добио на приватном или државном факултету – рекао је Водинелић.

Он оцењује да је оваква иницијатива „ван савремености” и подсећа да се Министарство просвете и науке прошле године није сложило са сличним изјавама ректора Ковачевића.

Какав је њихов став ове године, јуче се није могло сазнати, док нам је у Министарству за државну управу и локалну самоуправу и Министарству рада и социјалне политике речено да они нису надлежни да коментаришу или разматрају овакав захтев. Председник Националног савета за високо образовање, проф. др Срђан Станковић изјавио је да се на њиховим седницама није разматрао закључак Конференције, као и да је држава та која може категорички да одреди своје потребе и у зависности од њих, евентуално, затражи одређену врсту кадрова.

Јелена Чалија

„Политика“

Beograđanka Milica Kostić (23) dobila je stipendiju za Master studije međunarodnog prava Univerziteta u Mičigenu koje su po kvalitetu rangirane kao osme u svetu. Iako za ovo profesionalno usavršavanje nije dobila pomoć države, Milica je odlučna u nameri da postane jedna od najboljih svetskih pravnica.

U Mičigenu prepoznali talenat, pre nas: Milica Kostć

Američka stipendija Milici pokriva školarinu i obavezne takse u iznosu od 47.650 dolara, dok ostale troškove mora da snosi sama, a pokušala je putem Konkursa Fonda za mlade talente da dobije stipendiju za master studije u inostranstvu.

– Nisam ispunjavala uslov da imam jednu završenu godinu državnog fakulteta, ali sam ipak konkurisala uz molbu da se moja prijava uzme u razmatranje. Poslala sam pisma mnogim gradskim i državnim institucijama, ali nisam dobila odgovor. Nije u redu da se diskriminišu studenti akreditovanih privatnih fakulteta. Važan je princip da od starta takav uslov nije smeo da bude postavljen zbog narednih generacija – kaže Kostićeva za list „24 sata“.

BLIC

Za polazak u školu roditeljima za opremanje jednog osnovca treba od 2.000 do 8.000 dinara samo za radne sveske, priručnike i školski pribor. Za komplete udžbenika za đake od četvrtog do osmog razreda treba izdvojiti dodatnih 4.000 do 11.000 dinara, što je sve zajedno polovina prosečne plate u Srbiji.

Udžbenici za osnovnu školu od 4.000 do 11.000 dinara

Osnovci u prva tri razreda u celoj Srbiji od 1. septembra dobiće besplatne udžbenike. Jedino će u Beogradu i za učenike od četvrtog do osmog razreda kompleti takođe biti besplatni. Novac za besplatne komplete u prestonici obezbedili su grad i Ministarstvo prosvete i nauke.

Ove godine biće distribuirano više od 230.000 besplatnih udžbeničkih kompleta za đake prva tri razreda. Roditelji osnovaca ove godine će malo predahnuti od troškova jer je teret kupovine udžbenika spao sa njihovih pleća, ali moraju da dokupe radne sveske i priručnike.

Prema rečima Jelene Ivanović, pomoćnice direktora Zavoda za udžbenike, roditelji osnovaca za kupovinu radnih svesaka u proseku treba da izdvoje oko 2.000 do 3.000 dinara jer je njihova prosečna cena 450 dinara.

– Kako se ne bi stvarale gužve u knjižarama, ove godine roditeljima je na raspolaganju 20 knjižara Zavoda za udžbenike – kaže Ivanović.

Klikni za uvećanje (+)

Majka petnaestogodišnje Jovane Snežana Dimitrijević, koja sprema ćerku za prvi razred gimnazije, kaže da je ove godine izdvojila pola plate. U taj trošak su ušli samo garderoba, obuća i školski pribor, dok su polovne knjige obezbedili pre mesec dana. Komplet knjiga kod preprodavaca su platili 4.000, a za novu knjigu iz engleskog i veronauku moraće da izdvoje 2.000 dinara.

Kompleti udžbenika za osnovnu školu u Zavodu kreću se od 4.000 do 11.000 dinara, a za gimnazije i srednje stručne škole od 9.000 za niže i oko 5.000 dinara za više razrede. Po sličnoj ceni mogu da se kupe i udžbenici kod privatnih izdavača jer je prosečna cena knjige oko 500 dinara.

BLIC

Oko 300 učitelja i nastavnika u Šumadijskom okrugu proglašeno je tehnološkim viškom za sledeću školsku godinu i ostaće bez posla ili će raditi sa manjim fondom časova, izjavio je načelnik Školske uprave okruga Radojko Damjanović.

On je rekao da je na osnovu zakonske obaveze i kriterijuma sprovedeno bodovanje prosvetnih radnika i sačinjem spisak od 278 ljudi koji su tehnološki višak, od kojih je 170 iz škola na području Kragujevca. Na spisku su prosvetni radnici za čijim radom je delimično ili potpuno prestala potreba i prihvatili su ga Školska uprava, direktori škola i sindikati.

”Od ukupnog broja, 32 radnika su potpuni tehnološki višak, dok će ostali imati manji fond časova i u skladu s tim primaće manje plate”, kaže Damjanović.

Prema njegovim rečima, prosvetni radnici sa spiska „prekobrojnih“ imaće prednost u raspoređivanju kada se ukaže potreba na nekom radnom mestu u školi, a imaju i pravo na otpremnine, pa se očekuje da će jedan broj zaposlenih otići dobrovoljno.

U Šumadijskom okrugu ima 36 osnovnih i 19 srednjih škola.

„Radio centar 98.7“