Mlade žene koje se bave naučno istraživačkim radom u oblasti prirodnih nauka mogu da konkurišu za nacionalne stipendije u okviru svetski poznatog programa „Za žene u nauci“. Konkurs je otvoren do 1. novembra 2011, a ove godine će u Srbiji biti dodeljene tri stipendije, svaka u iznosu od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Nacionalne stipendije su namenjene mladim ženama istraživačima, do 35 godina starosti, na doktorskim ili postdoktorskim studijama, i imaju za cilj da podstaknu njihovo dalje naučno i profesionalno usavršavanje.

To je ujedno i vid podrške mladim, talentovanim i posvećenim ženama da unaprede svoj naučno istraživački rad i podsticaj da nastave da se bave naukom u Srbiji. Učešćem u ovom programu naučnicama je takođe omogućen pristup međunarodnoj naučnoj zajednici.

Potpisivanjem protokola o saradnji između Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, Nacionalne Komisije za UNESCO i kompanije L’Oréal Balkan otvoren je ovogodišnji konkurs za stipendije „Za žene u nauci“.

Informacije o tome kako se prijaviti, uključujući prijavni formular i opšta pravila konkursa moguće je naći na internet adresi www.zeneunauci.co.rs. Prikupljeni materijal dostavlja se na adresu unescoserbia@mfa.rs ili direktno Nacionalnoj komisiji za saradnju sa UNESCO-m.

Odluku o dodeli stipendija će u decembru 2011. godine doneti stručni žiri sastavljen od eminentnih profesora fakulteta prirodnih nauka i predstavnika partnera na projektu, na čelu sa Prof. dr Vladisavom Stefanovićem, članom Srpske akademije nauka i umetnosti.

Program nacionalnih stipendija koji se realizuje u okviru međunarodnog partnerstva L’Oréal-a i UNESCO-a „Za žene u nauci“, trenutno postoji u više od 50 zemalja širom sveta, a u Srbiji je pokrenut prošle godine. Prve dobitnice ovih stipendija (za 2010. godinu) su mlade naučnice, Ljubica Harhaji Trajković, molekularni biolog i Dragana Cvetković Ilić, matematičar, a stipendistkinje za 2011. biće proglašene na svečanoj ceremoniji koja će biti održana u Beogradu.

BLIC

Прва основна школа краља Петра II је прошле године само у матичној школи уписала шест одељења (уз још два издвојена). Према речима старијих колега то је можда и највећи број првака у историји установе. Невероватних 163. Ове године констатујемо да се поменути број првака, до скора незамислив, стабилизовао. Број ученика уписаних у први разред у школској 2011/12. сада износи 161. Поменуто остварење би било задивљујуће чак и да се односи на „златне“ осамдесете, а камоли у данашње време.

Један од највећих проблема са којима се суочава српска просвета као и друштво у целини је свакако процес депопулације становништва. Поред Војводине овај тренд се јако осећа и у ужичком крају. Начелник школске управе гдин Блаже Чубрило је у средствима јавног информисања у неколико наврата износио  статистичке податке у вези са образовањем. Индикативан је навод по коме је 1986. године на простору Златиборског округа било око 48 000 ученика од првог до осмог разреда док је њихов број у данашње време сведен на мање од 24 000. Исти проблеми, истина у нешто мањој мери, осећају се и на нивоу града. Пошто је деце сваке године све мање то доводи до појаве да многи наставници губе дотадашње норме часова (у нижим разредима са губитком одељења запослени учитељи остају без радних места) а школе остају са значајним вишковима неискоришћеног простора.

Упркос наведеном тренду Прва основна школа краља Петра II је прошле године само у матичној школи уписала шест одељења (уз још два издвојена). Према речима старијих колега то је можда и највећи број првака у историји установе. Невероватних 163. Ове године констатујемо да се поменути број првака, до скора незамислив, стабилизовао. Број ученика уписаних у први разред у школској 2011/12. сада износи 161. Поменуто остварење би било задивљујуће чак и да се односи на „златне“ осамдесете, а камоли у данашње време.

У чему је тајна успеха? Главни мото којим се запослени у Првој основној школи краља Петра II руководе је да интереси ученика, како речју тако и делом, буду увек на првом месту. Наставници улажу велику енергију да би разумели дечје проблеме и недоумице а приликом превазилажења свакодневних тешкоћа (спорне оцене, лакши дисциплински преступи и сл), наравно уколико то објективне околности дозвољавају, обично се примењују решења која су повољнија по децу. Чини ми се да су то кључни разлози због којих нам из године у годину све већи број родитеља указује поверење уписујући децу у Прву основну.

Други разлог за велико интересовање ученика је свакако богато наслеђе. Мало је основних школа у Србији које се могу подичити тако богатом традицијом попут Прве основне. У њој су базична знања стицали књижевници Милутин Ускоковић, Славко Вукосављевић, Љубомир Симовић; уметници Марија Мага Магазиновић (балерина, глумица, филозоф, писац), Стојан Стив Тешић (режисер – добитник оскара), Надежда Нађа Тешић (писац и режисер); стручњаци из разних области- Зоран Герзић (редовни професор на Медицинском факултету и директор Института за дигестивне болести КБЦ у Београду), Душан Груден (доктор техничких наука и инострани члан Југословенске академије инжењерских наука у Београду); национални хероји- мајор Коста Тодоровић, Љубица Чакаревић; политичари- Балша Говедарица (председник Врховног суда Србије), Петровић Никола (успешан бизнисмен у САД и Мексику; једно време председник Конгреса српског уједињења), Милан Никитовић, Мирослав Мартић и многи други.

И поред свега Прва основна школа трпи извесне тешкоће са којима редовно упознајемо надлежне. Јавности је познато да су у нашој установи основну школу завршиле велике спортске звезде. Ученици знамените „Андрије Ђуровић“ били су: атлетичарке Оливера Јевтић, Снежана Костић; фудбалери и фудбалски тренери Радомир Антић, Слободан Доганџић – Догац; одбојкашице Весна Читаковић, Ана Јокановић  и многи други којима се поносе како град Ужице тако и читава Србија. Тужни смо јер, упркос вансеријским резултатима, од оснивача још увек нисмо добили спортску халу и што у Плану капиталних инвестиција за град Ужице 2010-15. нису опредељена средства за ту намену. Друго, због велике „навале“ ђака последњих година имамо потребу за додатним школским простором. Било би нам жао ако због помањкања учионица не будемо могли да изађемо у сусрет свим жељама родитеља и ученика за уписом у први разред. У случају да се масован тренд уписа настави и наредних година постоји објективна могућност да  до тога и дође.

Свим ученицима, њиховим родитељима и целокупној ужичкој јавности се захваљујемо на досадашњој подршци. Ђацима желимо срећан и успешан почетак школске године.

У име колектива Прве основне школе краља Петра II

професор Никола Бацетић

radost… Sutra počinje nova školska godinа

Šok za budžet – Većina roditelja ne raduje se 1. septembru jer ih opremanje za školu samo jednog đaka košta oko 30.000 dinara. Udobno, a ne skupo – Psiholog Branka Tišma savetuje da deci ne treba kupovati firmiranu i skupu, već udobnu odeću

Nova školska godina počeće sutra, a prvom školskom zvonu najviše se raduje 72.000 prvaka u Srbiji. Opremanje đaka prvaka koštaće roditelje oko 300 evra, a ništa jeftinije neće proći ni mame ni tate starijih školaraca koji takođe moraju da obezbede deci novu odeću, obuću, ranac, pojedine udžbenike, školski pribor…

Kostić: Sve je spremno za početak

Pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić rekao je juče da je sve spremno za početak nove školske godine. On je istakao da je za četiri škole odobren zahtev da ne počnu školsku godinu 1. septembra.

– Šestoj gimnaziji u Beogradu, školama „Jovan Cvijić“ u Loznici, „Dimitrije Todorović Kaplar“ u Knjaževcu i „Dositej Obradović“ u Novom Sadu dozvoljeno je da počnu sedam, odnosno pet dana kasnije. To je odobreno radi bezbednosti dece, jer se još obavljaju radovi na krovnim konstrukcija. I 12 škola u Kraljevu, koje se renoviraju, počeće normalno da rade, s tim što im je odobreno da 30 dana, a neke i 40 dana, rade skraćeno – najavio je Kostić.

Većina roditelja je potrebnu kupovinu već obavila tokom leta, kako bi rasteretila septembarski kućni budžet.

Valjevka Gordana Belušević, čija ćerka Valerija ove godine polazi u prvi razred, kaže da je pripreme za polazak u školu počela još u junu.

Trošak i uzbuđenje

– S obzirom na to da imamo prvaka za koga je trebalo nabaviti mnogo novih stvari, od kvalitetnije garderobe, obuće, ranca koji je koštao čak 50 evra, drugog školskog materijala, pripreme smo počeli još početkom leta. Moja devojčica obožava ljubičastu boju, pa smo sve morali da prilagodimo tome da bi ona bila zadovoljna. Ali, gledali smo da kupujemo na sniženjima i da veći deo stvari pazarimo u Beogradu. Sve u svemu, za kupovinu školskog pribora i garderobe otišlo nam je više od 30.000 dinara – ističe Gordana.

Mala Valerija kaže da je već upoznala buduće školske drugare na prozivci koja je pre dva dana održana u školi „Desanka Maksimović“ u valjevskom Novom naselju.

– Veoma sam srećna i jedva čekam da krenem u školu! Drugarice i drugovi su mi veoma dobri, neke od njih sam znala odranije, a najviše mi se dopala učiteljica Stana. Od nje smo svi dobili na poklon svesku, olovku, gumicu i zarezač. Radujem se i zbog toga što ćemo brat i ja biti u istoj smeni – priča Valerija.

Porodica Belušević pored Valerije ima sina Vasilija koji je đak četvrtog razreda.

– Pripreme za školu su veliki udar na naš kućni budžet, ne za jedan već za nekoliko meseci. Sami bismo to veoma teško obezbedili pa smo zato kao i većina roditelja rado prihvatili pomoć najbližih. Tako smo troškove prepolovili i sveli na podnošljiv izdatak – kaže Gordana Belušević.

Ne kupujte markirano

Ona priznaje da im mnogo znači odluka Ministarstva prosvete da ove godine obezbedi besplatne knjige za učenike prvog, drugog i trećeg razreda.

– To je veliko rasterećenje, pogotovu za nas koji imamo dvoje dece – kaže Gordana.

Naša sagovornica ističe da roditelji nemaju mnogo vremena za predah jer početak školske godine donosi nove troškove.

– Od početka školske godine moraćemo da izdvajamo oko 5.000 dinara za časove engleskog. To je dodatno opterećenje, ali nemamo izbora, moramo da ulažemo u decu. Uz engleski, Valerija će od jeseni krenuti i u školu glume, koja mesečno košta oko 1.000 dinara. Zatim sledi zimska garderoba i sve ostalo… – priča Gordana.

Školski psiholog Branka Tišma kaže za Press da deci treba objasniti da njihova odeća ne treba da bude firmirana i skupa već udobna i kvalitetna.

– Deca uzrasta od šest ili sedam godina ne pridaju značaj firmiranim stvarima. Ako o tome razmišljaju znači da su to videli od roditelja – ističe Tišma.

Saveti: Ako imate đaka prvaka

– Razgovarajte s njim o tome šta ga čeka u školi

– Pripremite mu prostor za učenje, radni sto i školski pribor

– Uspostavite dnevnu rutinu i ne odstupajte od nje

– Pružite mu bezrezervnu podršku

– Saslušajte šta ima da vam kaže o utiscima iz škole

Slavica Stevanović – Violeta Nedeljković

Počinje nova školska godina

Brojke – Mesta u klupama ima za oko 20.000 đaka prvaka u 346 osnovna škola, i isto toliko za one koji su upisali neku od 121 srednje škole na teritoriji Vojvodine, što je za 900 učenika manje nego lane

Precizni podaci o broju učenika koji će krenuti u školu ne postoje jer će školske uprave naknadno dostaviti Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje konačne cifre, ali je iz godine u godinu evidentan pad broja upisane dece u osnovne i srednje škole u celoj Vojvodini.

Prema rečima stručnjaka, negativan trend će biti nastavljen jer je već evidentno da će se ove godine samo u srednje škole upisati oko 900 manje učenika.

„Foteljaški“ poslovi

Najmanji pad broja učenika zabeležen je u Novom Sadu i u Pančevu, ali ih i tamo ima manje u odnosu na prošlu godinu.

U prve razrede subotičkih osnovnih škola krenuće manji broj dece nego prethodnih godina. U đačke klupe sešće 1.363 učenika prvog razreda, što je za 20 dece manje nego protekle godine, a čak za 179 učenika manje nego školske 2009/10. godine.

U opštini Kula ove godine osnovnu školu je završilo 439 učenika, a u četiri srednje škole upisalo se ukupno 376. Od srednjih škola u kulskoj opštini najveće interesovanje vlada za Ekonomsko-trgovinsku školu, i to za nove obrazovne profile poslovnog i finansijskog administratora i komercijaliste, kao i za klasični smer ekonomskog tehničara. Najmanje interesovanja svršeni osnovci su pokazali za zanate.

U šest somborskih srednjih škola skoro da je popunjeno svih 1.154 mesta, a najveće interesovanje vladalo je za medicinsku i ekonomsku struku. Slobodnih mesta ostalo je u Tehničkoj, Poljoprivredno-prehrambenoj i školama sličnog obrazovnog profila, gde se veoma teško popunjavaju trogodišnja zanimanja i odeljenja na mađarskom nastavnom jeziku. Za zanimanja sa kojima se lako može doći do posla, kao što su mesar ili pekar, gotovo da nije bilo kandidata. Za mesara se prijavio jedan, a za pekara četiri učenika.

Raspoređivanje kadrova

Sa početkom školske godine u toku su i pripreme za raspoređivanje kadrova. Škole dostavljaju tabele sa viškovima kadrova i iskazuju potrebe za određenim profilima. Tradicionalno je da trebaju profesori matematike i fizike, da su najčešće viškovi profesori razredne nastave i neki profesori opšteobrazovnih predmeta. Podaci se dostavljaju Školskoj upravi, višak kadrova se na nivou lokalne samouprave prvo nudi drugim školama i tek posle toga se raspisuje konkurs. Uskoro ističe zakonski rok da se utvrdi lista viškova i manjkova kadrova u školama, tako da su prosvetari i dalje u neizvesnosti, ali ne najavljuju štrajkove za početak školske godine.

U devet osnovnih škola u opštini Vrbas prvi put u školske klupe u septembru sešće 491 đak, dok je prošle godine bilo 525 prvaka. U osmoletkama ukupno ima 3.700 učenika. Gimnazija „Žarko Zrenjanin“ tradicionalno je popunila sva mesta u prvim razredima. U Srednjoj stručnoj školi „4. juli“ upisano je oko 900 učenika, a ostalo je samo po nekoliko mesta na nekim smerovima. Ove godine veliko interesovanje je vladalo za smerove drumski tehničar, zaštitar životne sredine i prehrambeni tehničar.

U Rumi je od 650 mesta u srednjim školama popunjeno 580. Najlošija situacija je u stručnim školama, Poljoprivrednoj i Tehničkoj, a loše je prošla i gimnazija koja je „izgubila“ jedno celo odeljenje. Najbolje je kod upisa prošla škola „Branko Radičević“ zahvaljujući atraktivnim ekonomskim i turističkim smerovima, ali i zanimanjima kao što su frizer, kuvar, konobar… Od 540 mesta u inđijskim srednjim školama ostalo je nepopunjeno 121 mesto, a najveće interesovanje vladalo je za zanimanja ekonomski tehničar i tehničar drumskog saobraćaja.

Spajaju odeljenja

I u osnovnim školama u Apatinu manje je prvaka nego prošle godine. Problem je posebno izražen u OŠ „Mladost“ u Prigrevici, gde je upisano samo 23 prvaka, dok ih je prošle godine bilo 40, tako da će umesto dva biti samo jedno odeljenje prvaka. U svilojevačkoj OŠ „Jožef Atila“ prvi put od ove školske godine prvi i drugi razred na mađarskom nastavnom jeziku biće spojeni u jedno odeljenje. U Bačkoj Palanci u prve razrede osnovnih škola krenuće 600 đaka, a u tri srednje škole u prve razrede upisano je ukupno 540 učenika.

Ekipa Pressa, Vojvodina

Kasne izmene nastavnih programa za srednje stručne škole, iako su odavno obećani reformisani planovi. Prosvetni savet nije usvojio planove za ogledne profille

UČENICI prvog razreda srednjih škola učiće po starom, iako su im obećavani reformisani nastavni programi. Đaci drugog, trećeg i četvrtog razreda devet oglednih profila, takođe, će godinu početi ”nereformisanim” časovima, ali će kasnije dobiti nove programe.

Kašnjenje je lančano na liniji Ministarstvo prosvete i nauke – Zavod za unapređenje obrazovanja – Nacionalni prosvetni savet, a posledice će trpeti samo đaci. Predloženi programi nisu usvojeni u utorak na sednici NPS, između ostalog, jer su puni grešaka, a neki nisu ni dovoljno inovirani. Na časovima matematike i dalje treba da se koriste algoritamske tablice, ali ne i digitron. Za prehrambenog tehničara, recimo, predloženo je 417 časova matematike godišnje, a za veterinarskog tehničara 256. A autoelektričar i pekar imaju isti broj časova matematike.

NAJAVA OPŠTE osnovno i srednje obrazovanje imaće gotove reformisane programe do 2013. godine – najavila je Tinde Kovač-Cerović, pomoćnica ministra prosvete i nauke.

– Za profile pekara, mesara, prerađivača mleka i rukovaoca-mehaničara poljoprivredne tehnike predviđen je samo jedan čas matematike nedeljno u završnom, trećem razredu, što je nedovoljno – primetio je Radivoje Stojković, član NPS.

Čule su se i zamerke da su u hemiji napisana jedinjenja koja zapravo ne postoje, da je periodni sistem obeležen načinom koji je izbačen iz upotrebe, da je nastava društvenih nauka neujednačena po smerovima, pa se u okviru predmeta koji se zove sociologija uči o ustavu, a na času Ustava treba da se priča i o sociologiji.

Za neke profile predmet ekologija preimenovan je u biologiju, a sadržaj je ostao ”ekološki”.

„Večernje novosti“

Upis u kreativne radionice Dečjeg kulturnog centra Beograd koje će biti organizovane u novoj sezoni počinje 1. septembra. U radu ateljea i studija mogu učestvovati osnovci i srednjoškolci shodno svojim interesovanjima, a bez prethodnih audicija.

Zainteresovani se mogu prijaviti pozivom na broj 3242 – 011 ili 3242 – 012, kao i putem mail adrese info@dkcb.rs ili dolaskom u Takovsku 8.

– Brojne aktivnosti koje se organizuju u ovom centru pružaju mladima mogućnost da razviju svoje talente i iskažu se u najrazličitijim vrstama umetnosti, kao što su: balet, gluma, muzika, slikarstvo, vajarstvo, strip i karikatura, animirani i igrani film, literarno stvaralaštvo… – navodi Ivana Teodorović ispred DKCB i dodaje da će sa onim polaznicima kod kojih se prepozna posebna sklonost i talenat pedagozi raditi i dodatno.

Srednjoškolci će dobiti priliku da i ove školske godine kroz interaktivne tribine polemišu sa odabranim gostima na teme koje ih okupiraju u njihovom odrastanju, a pozorišna predstava za mlade “U senci Hamleta” biće na stalnom repertoaru Male scene DKCB.

Na obnovljenim scenama školski bendovi imaju prostor za probe i svirku, a u planu su i večeri slem poezije, koncerti poznatih rok muzičara i grupa, koncerti studenata FMU, likovne izložbe kako dece tako i mladih profesionalaca.

BLIC

| Nema liste čekanja za decu čija su oba roditelja zaposlena

Broj dece koja pohađa vrtiće u Beogradu po svim oblicima rada je oko 63.000, među kojima je na majskom konkursu upisano 9.925 dece što je u odnosu na isto vreme prošle godine više za 3.356 mališana, kažu iz Sekretarijata za dečju zaštitu.

– Upis dece traje tokom cele godine a prednost prilikom upisa u vrtić definisan je Pravilnikom o bližim uslovima za utvđivanje prioriteta prilikom upisa dece u PU koji je poštovan na majskom konkursu. Pre tri godine, kada je beogradske vrtiće pohađalo 50.000 dece, na listi čekanja za upis bilo je više od 5.000 dece, dok sada nema neupisane dece čija su oba roditelja zaposlena, ističu u Sekretarijatu.

Predškolska ustanova „Boško Buha“ na Paliluli ove godine upisala je ukupno 5.063 mališana, od čega 1150 u jaslice, 2.335 u vrtićke grupe, 1.567 predškolaca, kao i 11 mališana u dve razvojne grupe.

– U predhodnom periodu dosta smo radili na proširenju kapaciteta pa smo ove godine upisali oko 500 mališana više nego prošle. Čak 30 grupa predškolaca imamo, što je šest grupa više nego lane. Novi prostori u kojima će se od ove godine realizovati pripremni predškolski program su u osnovnim školama „Arčibald Rajs“, „Starine Novak“ i privatnom vrtiću „Hepi kids“. Pripremni program za školu startuje u našim objektima već 1.septembra, budući da smo više od 95 odsto predškolaca upisali. Čekamo još da nam Centar za integraciju mladih dostavi podatke za 14 mališana iz osetljivih grupa, koji će se u međuvremenu priključiti – objašnjava za Danas direktorka palilulskih vrtića Radmila Brekić. Prema njenim rečima leto je bilo idealno vreme da se u pojedinim vrtićima urade molersko građavinski radovi, srede dvorišta, a tokom septembra u vrtićima „Veseljko“, „Pahuljica“, „Slavujak“ i „Boško Buha“ biće zamenjena stolarija, ali za to vreme neće biti preseljenja dece. Zbog velikog pritiska dece rođene 2009. i 2010. godine, tokom oktobra biće otvoreno još tri prostora na Paliluli, i to dva u Borči i jedan u Višnjičkoj banji, koji se trenutno adaptiraju, i nakon čega će moći da prime oko 100 mališana jaslenog uzrasta.

Broj dece koja pohađaju vrtiće na Zvezdari takođe se povećao u odnosu na prošlu godinu kada je bilo 4.700. Za godinu dana otvoreno je tri nova vrtića. Prema rečima direktorke PU Zvezdara Snežane Petrović za sada je u 24 predškolska objekta na ovoj opštini upisano oko 5.300 mališana, u jaslene i vrtićke grupe, dok se „mala škola“, odnosno predškolske grupe još formiraju, pa pripremni predškolski program neće baš početi u svim zvezdarskim vrtićima 1. septembra.

– Dosta roditelja je još na godišnjim odmorima tako da ćemo tokom septembra sve grupe kompletirati – kaže Petrovićeva i dodaje da je predškolska ustanova uvek spremna da izađe u susret korisnicima, a naročito kada se radi o socijalno ugroženoj deci. Mesta za još 200 mališana biće od oktobra, kada bude u Velikom Mokrom Lugu otvoren novi vrtić.

Nova obdaništa

Iz Sekretarijata poručuju da je do kraja godine planirano otvaranje šest novih objekta.

– Već u septembru otvoriće se vrtić „Plava ptica“ na Ceraku 2- PU Čukarica, a do kraja godine otvoriće se vrtići u Velikom Mokrom Lugu, Ostružnici, Rakovici, Lazarevcu i Barajevu. Takođe, radiće se na sanaciji i adaptaciji 15 objekata, i počeće se sa gradnjom centralne kuhinje na Savskom vencu kao i gradnjom vrtića na Bežanijskoj kosi – naglašavaju iz Sekretarijata.

Danas

Zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje Zoltan Jegeš rekao je danas da će od ove jeseni 380 učenika romske nacionalnisti ponovo primati stipendije u školama u Vojvodini.

Ilustracija: Beта

Jegeš je na konferenciji za novinare rekao da je zadovoljan inkluzijom romskih učenika u srednjim školama i na Novosadskom univerzitetu, ali ne i inkluzijom u osnovnim školama.

Na konferenciji za novinare je rečeno da nevladina organizacija Novosadski humanitarni centar, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje i uz podrsku Evropske Unije, realizuje projekat „Svi različiti, svi jednaki“.

Predviđeno je da projekat traje godinu dana, od 29. juna ove do 29. juna naredne godine, s ciljem da se podstakne stvaranje inkluzivne kulture, politike i prakse u osnovnim školama u Vojvodini, kako bi sva deca, bez obzira na pol, invalidnost, socijalno ili etničko poreklo, imala jednak pristup obrazovanju.

Projekat se sprovodi osnovnim školama „Šamu Mihalj“ u Bečeju, „Žarko Zrenjanin“ u Apatinu i „Vuk Karadžić“ u Novom Sadu.

(Beta)

BEOGRAD – Sve je spremno za početak nove školske godine 1. septembra, izjavio je pomoćnik ministra prosvete Srbije Zoran Kostić.

On je rekao da je, što se tiče škola, sve spremno i da decu mogu dočekati, a da je za četiri škole odobren zahtev da ne počnu školsku godinu 1. septembra, već da se početak odloži za nedelju dana.

Šestoj gimnaziji u Beogradu, školama „Jovan Cvijić“ u Valjevu, „Dimitrije Todorović Kaplar“ u Knjaževcu i „Dositej Obradović“ u Novom Sadu dozvoljeno je da školska godina počne sedam, odnosno pet dana kasnije, rekao je Kostić za RTS.

Tim školama je dozvoljeno da nedelju dana kasnije počnu školsku godinu, radi bezbednosti dece, jer se još obavljaju radovi na krovnim konstrukcijama, ali uz obavezu da sve te dane nadoknade, objasnio je Kostić.

I 12 škola u Kraljevu, koje se renoviraju, počeće normalno da rade, s tim što im je odobreno da 30 dana, a neke i 40 dana rade skraćeno zbog postojanja dve, odnosno tri smene, da bi mogla nesmetano da se obavlja nastava, najavio je Kostić.

On je rekao da bi upis đaka prvaka kao što pokazuje dosadašnje iskustvo trebalo da se završi do 15. septembra, jer još ima roditelja koji pokušavaju da ga odlože i zato što ima dece koja će možda doći iz RS ili sa neke druge strane.

On smatra da se u reformi gimnazija i srednjih stručnih škola moraju prethodno učiniti određeni koraci, a pre svega do kraja godine doneti strategija. Potom bi se reformisali planovi, programi i udžbenici, a upravo se radi na obrazovnim standardima za srednju školu koji bi trebalo da budu gotovi za godinu ili godinu i po, najavio je Kostić.

On je izrazio nadu da će se Nacionalni prosvetni savet izjasniti da se inoviraju programi za srednje škole i na taj način bi se postupno ušlo u reformu i gimnazija i srednjih stručnih škola.

Kostić je rekao da je protokolima sve predviđeno u pogledu bezbednosti dece na školskim ekskurzijama i da su prosvetni savetnici, koji su obavljali kontrolu škola, radili i na tom polju.

Kostić je rekao da se u tom pogledu mora sve predvideti u pogledu izbora agencije, maršrute i broja pratilaca na broj učenika.

Bezednost po školama podignuta poslednjih godina na viši nivo uvođenjem policajaca koji nalaze ispred škola i čuvara u školama, a tome mogu da doprinesu i prosvetni radnici dežurstvima, rekao je Kostić.

Autor:

Agencija Tanjug

– Након потписивања колективног уговора између Владе и репрезентативних синдиката просветара, три дана пред почетак нове школске године, обе стране су задовољне постигнутим, али су поједини синдикални лидери ипак опрезни због најављених отпуштања вишкова запослених половином септембра.

Министар просвете Жарко Обрадовић после потписивања изјавио је да ће уговор решити неколико проблема у просвети, међу којима су, како је навео, питање листе утврђивања коначних технолошких вишкова, питање отпремнина, као и питање прековременог рада.

Председник Синдиката просветних радника “Независност” Томислав Живановић за “Правду” каже да овај синдикат није у потпуности задовољан потписаним колективним уговором, али да је неки помак у односу на претходне године ипак постигнут.

– Ка циљу се мора ићи корак по корак, а ово је управо тај први корак јер уговор у први план ставља права запосленог. Далеко је, наравно, све од идеалног зато што тражимо и да се права просветара у Србији реше попут оних у Београду у смислу трудничких боловања и јубиларних награда, и верујемо да ће се и то решити у наредних неколико месеци. Што се листе технолошких вишкова тиче, могуће је да ту дође до одређених проблема, мада морам да нагласим да колеге неће остајати без посла већ без норме, а то није исто – каже Живановић.

Драган Матијевић, председник Уније просветних радника Србије, каже да је највећа вредност овог уговора то што није додатно покварио постојеће стање у просвети, као и што има места за његово усавршавање.

– Када је реч о технолошким вишковима, ми ћемо као синдикат учинити све да се колегама који се нађу на тим списковима омогући све што им по закону припада, каже Матијевић.

С.М.