Đake od prvog do trećeg razreda sačekaće u četvrtak udžbenici u učionicama. Skoro sve knjige koje su koristile prethodne generacije neupotrebljive

BESPLATNI udžbenici za đake prva tri razreda osnovnih škola stići će najkasnije do prvog septembra, potvrdio je u ponedeljak Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke. Obezbeđeno je 2.003.300 besplatnih knjiga za 228.800 učenika, koje je država izdavačima platila 743 miliona dinara.

– Projekat je malo kasnio, jer smo poštovali procedure. Ali, ugovori sa izdavačima potpisani su u subotu. Deo sredstava obezbedili su i AP Vojvodina, Grad Beograd i još neke lokalne samouprave – potvrdio je Obradović. – Dogodine ćemo u sistem besplatnih udžbenika da uvedemo i četvrti razred.

TORBA LAKŠA POLA KILOGRAMA NA kraju godine deca će morati da vraćaju neradne udžbenike (one u koje se ne piše), a radne će moći da zadrže. U Zavodu za udžbenike kažu da su ove godine inovirali radne udžbenike. Štampani su na drugačijem papiru, pa će zbog toga đačka torba da bude lakša bar pola kilograma.

I izdavači, koji su imali zamerke na proceduru oko besplatnih udžbenika, u ponedeljak su, uglavnom, ”spustili loptu” i složili se da su zadovoljni projektom.

Na njihove račune, u poslednje tri godine, koliko traje projekat besplatnih udžbenika, iz državne kase leglo je gotovo 1,3 milijarde dinara! Iako je u startu dogovarano da udžbenici budu višekratni, ispostavilo se da u prethodne dve godine nisu mogli da se nasleđuju, jer su se raspali, pa su nabavljani novi. Obradović kaže da bi novi udžbenici trebalo da traju tri godine, a da će izdavači morati da nadoknade svaku knjigu koja se u međuvremenu raspadne. One koje unište đaci, plaćaće roditelji.

U torbama đaka do trećeg razreda većina udžbenika biće besplatna, ali će roditelji morati da dokupe knjige za izborne predmete i nastavu stranih jezika. Učenici trećeg razreda, prema rečima Zorana Kostića, pomoćnika ministra prosvete, dobiće nove knjige za muzičko i likovno, a za prvi i drugi razred za ove predmete koristiće se knjige iz prethodne dve generacije.

Ministarstvo neće preuzimati nazad već korišćene udžbenike, već će o njima brinuti škole. U prethodne dve godine podeljeno je više od 200.000 učeničkih kompleta, a kako je većina knjiga neupotrebljiva, ići će u staru hartiju. Knjige koje mogu da se koriste ostaće u školskim bibliotekama.

I u školama potvrđuju da su prikupili udžbenike i da će najveći deo morati da bace. Mereno težinom udžbeničkog kompleta za prvake koji iznosi 3,8 kilograma, znači da je do sada ”otpisano” oko milion kilograma knjiga.

„Večernje novosti“

U pojedinim okruzima povećan broj nastavnika iako je smanjen broj odeljenja i đaka. – Nastavnici neće u penziju

U Čačku osam, a u Smederevu osamdeset prekobrojnih?

Ministarstvo prosvete i nauke objaviće do kraja nedelje podatke o broju nastavnika koji su višak, nakon što se još jednom „pročešljaju liste” koje su dostavljene školskim upravama, rekao je juče za naš list Zoran Kostić, pomoćnik ministra.

– Videćemo nakon te duple kontrole da li je neko dozvolio da opstane odeljenje koje ima đaka ispod propisanog minimuma. Činjenica je da prekobrojni nastavnici ostaju delom bez norme časova. Oni će biti raspoređeni po školama kojima nedostaje određeni kadar. Tek posle toga možemo reći koliko profesora nema normu, odnosno da je bez posla. Ako se dogodi da nastavnik ostane bez ijednog časa, bez mogućnosti da negde bude raspoređen, on neće napustiti obrazovni sistem dok ne bude dobio otpremninu – rekao je Kostić.

Po njegovim rečima, ministar nije dozvolio raspisivanje konkursa za prijem novih prosvetnih radnika dok se kadar sa liste tehnoloških viškova ne iscrpi.

Tačne podatke o broju zaposlenih koji su višak još nemaju ni sindikati, a o brojkama izbegavaju da govore i direktori. Ono što je do medija ovih dana uspelo da stigne jesu sporadični podaci poput Čačka gde je, po izjavama čelnika sindikata, osam učitelja tehnološki višak, dok je u Smederevu 80 prekobrojnih prosvetara. Kostić napominje da te brojke nisu relevantne i da će se pravim smatrati samo oni podaci koje prosvetne vlasti zvanično saopšte.

Tomislav Živanović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost”, za naš list tvrdi da „konačna brojka neće biti tako strašna kako se očekuje”.

– Neće biti tako mnogo onih bez posla kao što je to pompezno najavljeno. Nije napravljena dobra analiza na terenu. Mislim da je to predizborna priča, da će ministar izaći u susret zaposlenima, sprečiće se ulazak novih ljudi, jer u sistem obrazovanja svake godine uđe od 1.000 do 2.000 novih ljudi i tako će rešiti problem viška zaposlenih – smatra Živanović.

Na naš komentar da ipak podaci govore o tome da se smanjio broj đaka, a povećao broj nastavnika u poslednjih 15 godina, on odgovara da ne treba zaboraviti da je u Srbiji bar 500 škola više sa statusom pravnog lica nego što treba da bude prema standardima i da je isti taj ministar doneo zakon o angažovanju pravnika na mestu sekretara, „što je još hiljadu i nešto ljudi”.

Branislav Pavlović, predsednik Sindikata radnika u prosveti, smatra da se svaki slučaj mora gledati pojedinačno i „da ima dosta kolega koji su za penziju, ali ne žele da idu”.

– Imamo viška nastavnika, neke smo uspeli da udomimo u škole u kojima je postojala potreba zbog većeg broja đaka, neki će otići u penziju, ali nažalost biće i onih koji će ostati sa manjom platom –kaže Slobodan Malušić, direktor beogradske Osnovne škole „Đura Daničić”.

A direktor OŠ „Skadarlija” Anđelko Kunarac smatra da je došlo „zlo vreme za mlade ljude kada je reč o zapošljavanju”.

– Izveštaj o višku zaposlenih treba da sačini onaj direktor u čijoj školi ima viška, što je inače jako nepopularan izraz. Mi nemamo tih problema za razliku od drugih škola, imali smo sreće i da smo jedna od retkih škola u kojoj se u odnosu na period od pre 10 godina blago povećao broj dece – kaže Kunarac.

A kakvo je raspoloženje među nastavnicima, može se naslutiti i na osnovu komentara na sajtu Unije prosvetnih radnika Srbije:

– Ma da… otpremnina od dve-tri hiljade evra će nas spasiti jada i bede. Meni treba posao! Shvatite vi već jednom, i u ministarstvu i u sindikatima, mi smo živi stvorovi sa porodicama, decom na školovanju, kreditima… a ne statistika! Ko će osobu u petoj deceniji sa prosvetarskom diplomom igde da primi. Za penziju nisi, a za novi posao već prestareo.

– Direktori rade šta hoće – lažiraju podatke, primaju koga hoće, ne pokazuju nikome rezultat psiho-fizičkog testa, čak i ne prikazuju tačno potrebu za kadrovima i to sve znaju u školskim upravama. Davno sam predlagao da spiskovi viškova i manjkova budu javni na nekom sajtu…

– Najveće mahinacije su sa izbornim predmetima, tu se tek primaju ljudi preko veza i vezica…

A prema studiji „Racionalizacija srednjoškolskog sistema obrazovanja u Srbiji” koju su 2007. godine za potrebe naših prosvetnih vlasti pripremili Džon Vest i Andre Pir, u Srbiji „postoji ozbiljno pitanje kontrole broja nastavnika”. Kako su stručnjaci konstatovali „zanimljivo je da se broj nastavnika povećava, kako se broj učenika smanjuje”.

Statistički podaci govore da je najveći broj okruga imao neproporcionalno povećanje broja nastavnika u odnosu na povećanje broja odeljenja. Posebno se ističe mačvanski okrug, gde je povećanje broja nastavnika veće od 20 odsto, a pri tom nije bilo promena u broju odeljenja. Zapadnobački i jablanski okrug su imali povećanje od 10 odsto broja nastavnika u odnosu na četiri odsto smanjenja broja odeljenja.

Najviše novih prosvetara stiglo je školske 2003-2004. godine.

Prošle godine, sindikati su baratali sledećim podacima: školske 1995-1996. godine bilo je 114.000 zaposlenih u prosveti, a sada ih ima oko 128.000, iako je u međuvremenu smanjen broj učenika za 200.000. Kakva je zapravo situacija biće poznato do početka nove školske godine.

Sandra Gucijan

Skandal u Leskovcu

LESKOVAC – Načelnica društvenih delatnosti grada Leskovca Suzana Stanković Ilić smenjena je danas uz obrazloženje da je odgovorna što su najbolji osnovci dobili knjige neprimernih sadržaja.

Kako je rečeno u Gradskoj upravi, načelnicu Suzanu Stanković Ilić smenili su gradski većnici, na predlog gradnoačelnika Leskovca Slobodana Kocića.

– Priznala je da nije ni pročitala knjige koje su dobili naši najbolji osnovci i smatram da je njen pristup bio neprimeren i da se radi o velikom i nedopustivom propustu. Tražio sam odmah njenu ostavku, obećala je da će je podneti, ali to nije učinila, pa je ovaj potez iznuđen – kazao je Kocić, koji nije hteo da precizira o kojim se knjigama radi.

Ni smenjena načelnica nije znala da kaže o kojim knjigama i kakvom štivu je reč, ali je jedan roditelj rekao da se radi samo o jednoj knizi – knjizi „Plastik“ Ivana Jovanovića.

– Bio sam zaprepašćen kada mi je kćer pokazala pasus iz knjige u kome pisac skaradnim rečima piše o seksualnom činu između muškarca i četrnaestogodišnje devojčice. Odmah sam reagovao kod vlasti jer sam smatrao da je to skandal – kazao je otac devetogodišnje devojčice kojoj je knjiga dodeljena.

Suzana Stanković Ilić je rekla Beti da predhodno nije pročitala knjige niti se upoznala sa njihovim sadržajem, već da je izbor prepustila knjižari sa kojom grad sarađuje.

– Ako je napravljen propust, onda je za njega podjednako kriv i gradonačenik, jer, ja sam nabavila knjige, a on ih je potpisivao i uručivao – kazala je Ilićeva.

U kabinetu gradonačelnika je rečeno da je Kocić imao poverenje u svoj kadar i da je Ilićeva bila u obavezi da proveri o kakvom se štivu radi. Za vršioca dužnosti načelnika društvenih delatnosti gradski većnici su imenovali dosadašnju menadžerku kulture u toj službu Marinu Ljubisavljević. Knjige su đacima uručene u junu ove godine.

BLIC

У целодневни боравак у престоничким обдаништима ове године је уписано укупно 9.925 малишана. Највеће интересовање родитеља владало је за јаслене групе, у којима је место нашло 6.305 клинаца и клинцеза, док је у редовне вртићке групе, према подацима градског Секретаријата за дечју заштиту, уписано 3.620 деце.

Родитељи су ове године могли да конкуришу и за места у неколико новосаграђених обданишта, а очекује се и да ће припремни програм похађати око 6.000 предшколаца, док ће њихових вршњака у целодневном боравку бити око 15.000.

– По свим облицима рада, лане је услуге вртића користило око 60.000 деце, док ове године очекујемо око 3.356 малишана више. Већина њих има право на боравак у нашим установама по регресираним ценама, а на нашу адресу је, само до 24. августа, пристигло укупно 44.335 захтева за остваривање тог права. Њих су поднели родитељи новоуписане деце, али су ово право обновили и они који су га већ имали – каже Љиљана Јовчић, градски Секретар за дечју заштиту, и подсећа да родитељи који су већ остваривали ово право захтев морају обновити најкасније до 30. септембра ове године, како би им оно било признато и од 1.октобра ове до 30. септембра следеће године.

Из овог секретаријата родитељима деце која овог септембра први пут крећу у вртић саветују да поднесу захтев чим дете крене у вртић, а најбоље би било већ приликом потписивања уговора о упису.

– Наравно, родитељи то могу учинити и касније, али ће им у том случају право на регресирање бити признато тек од првог дана наредног месеца по поднетом захтеву – кажу у Секретаријату.

Цена која се плаћа за боравак деце у вртићу, износи од 394,88 динара до 8.665,80 динара, али пун износ плаћа само 10 одсто корисника услуга. Плаћања трошкова боравка у вртићу ослобођена су деца појединих категорија ратних војних инвалида, корисника права на материјално обезбеђење и малишани који бораве у Сигурној кући. Самохрани родитељи плаћају половину пуне цене, као и они који у обданиште уписују треће и четврто дете, односно тројке, четворке и двоструке близанце. Цену умањену за 10 одсто плаћају подстанари и купци првог стана на кредит, као и они којима је дете оболело од целијакије и дијабетеса. Умањење зависи и од укупних прихода и броја чланова домаћинства, а правилником је предвиђено и да, кад двоје или више деце у породици иде у вртић, родитељи имају право на попуст од 20 одсто по детету.

И. В. – А. К. Ж.

Nova školska godina za oko 900.000 osnovaca i srednjoškolaca u Srbiji počeće u četvrtak 1. septembra, predviđeno je kalendarom školskih aktivnosti ministarstva prosvete i nauke.

Prvi put u školske klupe treba da sedne i oko 72.000 đaka prvaka. Upis prvaka još nije završen, pa roditelji koji to do sada nisu učinili, svoju decu u škole mogu upisati do 1. septembra.

Kako navode u ministarstvu prosvete i nauke, očekuje se da ove godine bude upisano nešto manje prvaka nego prošle godine, ali će se precizna statistika znati po konačnom završetku upisa. Đake prva tri razreda osnovnih škola u celoj Srbiji dočekaće besplatni udžbenici, obezbeđeni u okviru projekta ministarstva prosvete i nauke. Kako je najavljeno, distribucija oko 230.000 kompleta besplatnih udžbenika u potpunosti biće završena do početka školske godine, 1. septembra.

Pojedine lokalne samouprave obezbedile su dodatne besplatne udžbenike i za učenike ostalih, a ne samo prva tri razreda osnovnih škola. Tako će besplatne školske knjige u Beogradu dobiti svi osnovci. Pred početak ove školske godine, za razliku od prethodnih, reprezentativni prosvetni sindikati ne najavljuju štrajkove.

Nakon početka školske godine prvi raspust đaci će imati od 3. do 7. novembra. Učenici će se nešto duže odmarati za vreme zimskog raspusta od 4. do 13. januara 2012. godine. Prolećni odmor trajaće do 9. do 16. aprila. Školska 2011/12. za učenike osmog razreda završava se 25. maja 2012, dok će učenici svih ostalih razreda osnovnih škola na raspustu biti od 8. juna. Maturanti gimanzija raspuštaju se 18. maja, a maturanti srednjih stručnih škola 25. maja, dok ostali srednjoškolci na letnji raspust odlaze 15. juna.

Studio B

Novosadska studentska organizacija BEST organizuje međunarodni skup

Novosadska studentska organizacija BEST ove godine biće domaćin i organizator letnjeg sastanka članova Komiteta informacionih tehnologija, koji će se održati od 28. avgusta do 5. septembra u vojvođanskoj prestonici.

Učesnici ovog internacionalnog događaja biće akademci koji dolaze iz različitih država Evrope, a stručni su u oblasti informacionih tehnologija. Oni će se baviti pronalaženjem novih konstruktivnih rešenja u razvoju i održavanju internih mreža i sistema za komunikaciju koje BEST grupa koristi.

U okviru manifestacije, u saradnji sa IT kompanijama i Novosadskim univerzitetom, na Prirodno-matematičkom fakultetu biće organizovana i radionica na temu mobilnosti studenata, u okviru koje će članovi Komiteta podeliti svoja iskustva o dosadašnjem radu u BEST-u, svojim putovanjima i slično.

Grupa BEST (Board of European Students of Tehnology) je studentska organizacija koja omogućuje studentima da unaprede svoje obrazovanje, da kroz putovanja, kurseve i treninge koji se održavaju širom Evrope podstaknu svoju kreativnost, postanu internacionalno orijentisani i na najbolji način se upoznaju i pripreme za budući rad u korporativnoj sredini. Organizacija je internacionalnog karaktera, obuhvata 90 lokalnih grupa u 30 zemalja Evrope, i organizuje različite aktivnosti i događaje, kako lokalnog tako i internacionalnog karaktera.

Organizatori pozivaju sve zainteresovane studente da im se pridruže u razmeni iskustava i da steknu nova poznanstva koja će im sasvim sigurno pomoći gde god da požele da otputuju, te da se bolje upoznaju sa zemljama Evrope.

Danas

Zabrinjavajući podaci posle oftalmoloških pregleda đaka pred 1. septembar. Raste broj kratkovide dece. Uzroci: televizija, kompjuter i način života

BROJ kratkovide dece i dece sa astigmatizmom u predškolskom i školskom uzrastu raste, pokazuju izveštaji oftalmologa posle obavljenih sistematskih pregleda pred upis u prve razrede osnovne i srednje škole. Od tridesetoro dece u razredu, četvoro ili petoro nosi naočare.

Do pojave kratkovidosti u ranom uzrastu dovodi niz faktora, pre svega nasledni faktor, ali su sve češće uzroci preterano gledanje televizije, sedenje ispred kompjutera i način života u kome su deca upućena na bliske predmete. Tako vid na daljinu ne može dovoljno da im se razvije.

Dr Ljiljana Maksić-Matić, oftalmolog iz beogradskog Doma zdravlja „Voždovac“, kaže da se porast broja dece sa tzv. reflekcionim anomalijama pojavio prošle godine:

– To je jedan od razloga što je od ove godine uveden obavezan sistematski pregled u četvrtoj godini života, kada se već mogu otkriti razvojne anomalije oka. Međutim, obaveza pedijatra je da svako dete kod koga ranije primeti bilo kakvu promenu na očima uputi oftalmologu.

Sa polaskom u školu mališani se još više naprežu dok čitaju i pišu, a pauze koriste za gledanje televizije ili igranje igara na računaru. To je, prema rečima dr Gorana Marjanovića, oftalmologa u Institutu za majku i dete, pogubno za još nedovoljno razvijen dečji vid.

– Školarcima se savetuje da što češće odmaraju oči. To znači pauziranje od učenja na svako pola sata, a srednjoškolcima se preporučuje odvikavanje od noćnog učenja. Prostorija u kojoj uče treba da bude dobro osvetljena, radni sto da se nalazi bliže dnevnom svetlu, a uveče mora da bude osvetljen lampom.

Knjigu ili svesku treba držati na odstojanju od 30 do 40 santimetara, a sedenje za računarom ograničiti na sat dnevno. Jer, prema rečima dr Marjanovića, čovekov, a posebno dečji vid, nije prilagođen dugotrajnom gledanju u kompjuterski ekran, gde se često smenjuju slike i boje, što može da dovede do velikih poremećaja vida, pa i do epileptičnih napada.

I određena ishrana može da bude korisna za vid. Školarcima treba davati namirnice bogate belančevinama i ugljenim hidratima, a valjalo bi uključiti i vitaminsku terapiju. Sve jarkocrveno obojeno voće i povrće pozitivno utiče na vid – borovnice, višnje, trešnje, paradajz, zatim kelj, šargarepa, kupus…

Problemi sa vidom kod mališana mogu da se primete u najranijem uzrastu, jer što se pre počne sa nošenjem naočara oštećenje na očima će biti manje.

Dr Ljiljana Maksić-Matić upozorava na šta roditelji treba da obrate pažnju kada je u pitanju ponašanje deteta, jer su to signali da sa vidom nije sve u redu:

– Ako dete žmirka previše i prebrzo, krivi glavu i škilji dok gleda u predmet, približava stolicu televizoru, previše gestikuliše, često se sapliće, pogrešno hvata predmet, u školi krivo piše slova, previše se naginje nad knjigom ili sveskom dok piše, jasni su znaci da ga treba odvesti oftalmologu.

SVE LOŠIJE VIDE

U Službi za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Beogradskog zavoda za javno zdravlje podaci o stanju dece i omladine u školskoj 2009-2010. godini pokazuju da je kod 4.860 beogradskih školaraca utvrđena neka od smetnji vida ili pokretljivosti oka. To je gotovo 2.000 više dece sa problemima vida nego što ih je bilo 2004. godine.

„Večernje novosti“

Krajem septembra Srbija je bila „zvezda u usponu” u 11 naučnih područja, nedavno je isprednjačila u još dva – ukupno trinaest!

Srbija je iskoračila još jedan korak u visinu, u nadmetanju koje se naziva „zvezda u usponu”(Rising Stars). Ne mučite se da otkrijete koja je to sportska igra, na delu je odmeravanje u malim sivim ćelijama ovdašnjih istraživača.

Svaka dva meseca veoma strogi i cenjeni „Naučna osmatračnica” (Science Watch) samerava koliko su koji pojedinci, časopisi, instituti i zemlje uznapredovali u bespoštednom objavljivanju vlastitih otkrića.

Svojevrsna liga šampiona u znanju.

U nogometu ni da se domogne prilike da zaigra, u glavometu od lake lasti pobeđuje. Naviknut na kukanje, naš narod radije će oplakivati ispadanje Crvene zvezde i Partizana nego što će se diviti uspesima svojih naučnika. I političari su iz naroda, ukoliko se drugačije ne ispostavi.

Pre sedmicu dana smo s velikom tugom obznanili da Beogradski univerzitet nije ušao na čuvenu Šangajsku listu (pretekao ga je Zagrebački), sada s većom radošću obelodanjujemo novi skok srpske nauke.

Srećan broj – trinaest

Krajem septembra Srbija je vodila u 11 naučnih područja, nedavno je isprednjačila u još dva – ukupno trinaest (samo u ovom slučaju srećan broj). Mic po mic, ali samo napred. Nasuprot opevanom aforizmu Vlade Bulatovića Viba – „Korak napred, dva nazad”.

Najučeniji ljudi u nas prepustili su takvo napredovanje drugima.

Kao i u sportskom, i u umnom takmičenju redosled se povremeno menja.

Navešćemo u kojim je to oblastima naša nadmašila ostale zemlje (prema najsvežijem rasporedu): poljoprivredne nauke, biologija i biohemija, hemija, klinička medicina, računarske nauke, inženjerske nauke, nauka o materijalima, farmakologija i toksikologija, fizika, nauke o biljkama i životinjama, psihijatrija i psihologija, društvene nauke (uopšte) i svemirske nauke (šta god se pod tim podrazumevalo).

Povratila je, dakle, vođstvo u biologiji i biohemiji koje je u pređašnjem sameravanju prepustila Kamerunu. U prethodnom je, ako se sećate, preuzela prvo mesto u poljoprivrednim naukama – što je razumljivo imajući u vidu pedološko-klimatske osobenosti i bogato istraživačko zaveštanje iz minulih decenija, i svemirskim naukama (a to nije, baš, lako rastumačiti).

„Tomson-Rojters”,koji kroz sažete statističke izveštajeprikazujepreglede ključnih kretanja u osnovnim naučnim istraživanjima u celom svetu, ističe da Srbija nastavlja svoju prevlast, sa zvanjem „zvezda u usponu” na više polja.

Podsetimo da je pomenuta kompanija svojevremeno preuzela Institut za naučne informacije iz Filadelfije, najčuveniju međunarodnu ustanovu u ocenjivanju naučnog doprinosa (scijentometrija), koja je uvela razvrstavanje naučnika, časopisa i disciplina prema navođenju (citiranje).

Nauka se uzdiže, a zemlja?

U nekoliko navrata, prošle i pretprošle godine, naša zemlja je izdvojena na stranicama besplatnih veb usluga (web service) „Tomson-Rojtersa”. Procene koje ukazuju na ubrzani napredak naših istraživača zasnivaju se na bibliometrijskim podacima, prikupljenim za potrebe druge usluge istog ponuđača, nazvane „Suštinski naučni pokazatelji” (Essential Science Indicators), čije se korišćenje, inače, naplaćuje.

Promene u činjenicama se svakog drugog meseca zanavljaju, a „Naučni osmatrač” objavljuje spisak naučnika, instituta, zemalja i časopisa koji su ostvarili najveći postotak u ukupnom navođenju (citiranje). Srbija se više puta pojavila među državama nazvanim „zvezde u usponu”. Kako se to ustanovljuje?

U razmatranje se uzima 4.400 naučnih časopisa za sva istraživačka područja (svake godine najmanje 200 najcitiranijih), iz čega se izvlače zaključci koje to oblasti najviše napreduju, koje zemlje imaju najviše uticaja, ko su najcitiraniji pojedinci i najnavođeniji časopisi. Ukoliko želite da imate dublji uvid u istraživačku moć instituta, kompanija, izdanja i zemalja, možete pristupiti široj bazi podataka s više od 11.000 časopisa razvrstanih u „Suštinskim naučnim pokazateljima”.

Ovakve procene i ocene su prvi put izašle na svetlo dana 1981. godine.

Same naučnike i državne zvaničnike valjalo bi osobito da obraduje saznanje da je naša zemlja predvodnica u danas najbitnijim područjima za istraživanje i visoko obrazovanje. Nauka ide uzlaznom linijom, a preostali deo naše zemlje?

Stanko Stojiljković

Beograd — Pravne poslove u državnim organima treba da obavljaju samo diplomci državnih pravnih fakulteta, smatra Konferencija zajednica državnih pravnih fakulteta.

Oni su zatražili da država nastavi sa donošenjem po hitnom postupku Zakona o rezervisanim zanimanjima po kojem se, kako se ističe, obavljanje pravnih poslova u državnim organima poverava isključivo licima koja su završila državne pravne fakultete.

Uz opasku da takav zakon ima većina zemalja Evropske unije, u zaključku Konferencije se objašnjava da „država ima posebnu odgovornost za obrazovanje kadrova koji će raditi u državnim organima“.

Slični zahtevi i alarmantne tvrdnje koje su iznošene u javnosti i ranijih godina su se mogle čuti od predstavnika državnih fakulteta, naročito pred upis novih studenata, ističe Vladimir Vodinelić, dekan Pravnog fakulteta privatnog Univerziteta Union. „Najkraće, takvo rešenje, koje, siguran sam, nikada neće postati zakon, bilo bi protivno Ustavu koji ne poznaje razliku u pogledu pristupa zanimanja koja bi se zasnivala na tome da li je neko diplomu dobio na privatnom ili državnom fakultetu“, rekao je Vodinelić i dodao da je ovakva inicijativa „van savremenosti”, podsećajući da se Ministarstvo prosvete i nauke prošle godine nije složilo sa sličnim idejama.

Dok jedni ističu da se nije privatni pravni fakultet našao upetljan u aferu zbog „prodavanja diploma“, već državni, drugi navode da se na privatnim fakultetima masovno „kupuju diplome“, odnosno da su zahtevi koji se stavljaju pred studente mali ili nikakvi.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i nekadašnji ministar prosvete Gašo Knežević kaže da se taj zahtev bazira na pojmu kvaliteta, tvrdeći da „oni koji su završili državne fakultete imaju po definiciji viši nivo znanja nego što imaju oni sa privatnih fakulteta. U ovoj fazi je to najverovatnije istina, jer ja osim državnih fakulteta znam samo dva ozbiljnija pravna fakulteta, dok ostali služe za izdavanje diploma“.

„S druge strane, ukoliko je država otvorila mogućnosti privatnog studiranja, nije ukinula ni jedan fakultet kroz proces akreditacije, onda ne vidim nikakav osnov da se traži da samo sa državnih fakulteta mogu lica da se zapošljavaju u državnom sektoru“, kaže Knežević.

On ističe da tržište rada može donekle da reguliše ono što se traži ovakvim zahtevom: ako oni koji odlučuju o zapošljavanju prepoznaju kvalitet na državnim fakultetima, daće prednost mladima koji ih završavaju u odnosu na one koji imaju diplomu privatnog fakulteta.

„Svako veštačko isključivanje privatnih fakulteta, naredbom ili bilo čime od strane države bilo bi protivno osnovnim slobodama, ali bilo bi protivno i aktima same te države, Zakonu o visokom obrazovanju. Podnosioci zahteva, naročito kao pravnici, ne smeju da nipodaštavaju akta sopstvene države“, ističe Knežević.

Budući da je i pri zapošljavanju često važnije ko je čiji, a ne sa kog fakulteta ima diplomu, Knežević kaže da će vreme i činjenica da su Srbiji neophodni stručni kadrovi, čiji se manjak itekako oseća, najviše uticati na podizanje nivoa visokog obrazovanja.

B-92