Đaci oglednih odeljenja se žale da pojedine zadatke ni nastavnici nisu znali da reše, iako su upravo oni bili deo tima koji je sastavljao test ,I dobri đaci žale se na pravila polaganja maturskog ispita

Đaci u oglednim odeljenjima, posebno budući bankarski službenici smatraju da je matura koju polažu obimna i da bi iz tog razloga neki rezultati mogli da se prihvate na fakultetima kao deo prijemnog ispita. Pojedini đaci, a u ova odeljenja idu uglavnom nadarena deca koja su se „prešla” vrlo visoki upisni prag i imala odličan uspeh tokom školovanja, žale se i što unutar škole nemaju kome da se obrate za pomoć u izradi zadataka, jer i nastavnici priznali da ne znaju da ih reše, iako su bili deo tima koji je sastavljao zadatke. Učenici koji na maturi imaju nepoznate zadatke takođe smatraju da ih to stavlja u neravnopravni položaj u odnosu na ostale u Srbiji.

Ovaj izveštaj sa Foruma đačih parlamenata koji smo pronašli u „Studiji praćenja realizacije maturskog ispita u oglednim odeljenjima područja rada ekonomija, pravo i administracija”, a koju su sačinili stručnjaci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja pre godinu i po dana, otkriva deo razloga zašto su ove godine u pojedinim školama gotovo čitava odeljenja pala na maturi.

– Nekada su govorili da je ovaj smer poznat po tome da ima više prakse, a malo teorije. To malo teorije nam je došlo došlo glave

– Završetak školovanja, upis na fakultet i još toliko preobimna matura. Mislim da je bilo previše.

– Malo vremena za pripremu maturskog ispita.

– Za praktični deo nemam komentar, sem da je sve bilo u redu, ali za teorijski nemam reči: da nam neko za maturu da da polažemo nešto što nikada nismo učili!!!

– Previše obimna i teška matura

Na mogućnost da ovaj ispit prate veliki problemi, ukazali su predstavnici učeničkih parlamenata na sastanku sa predstavnicima prosvetnih vlasti neposredno uoči održavanja maturskog ispita 2009. godine. Đaci su rekli da su kasno dobili priručnike, da nastavnici ne umeju da im pomognu oko određenog broja pitanja, da su morali da se dovijaju po drugim školama da dobiju rešene zadatke, da im je teško da nauče napamet sve odgovore, a da im se ne priznaju odgovori korišćenjem principa ključnih reči… Iz učeničkih komentara se uočilo i da se na testu proveravaju znanja iz gradiva koja su malo ili koja uopšte nisu obrađivana tokom školovanja.

Za razliku od đaka, poslodavci su u istraživanju rekli da su vrlo zadovoljni i da bi ove maturante vrlo rado videli zaposlene u svojim preduzećima.

Da podsetimo, od školske 2003/04 godine sukcesivno su uvođeni novi četvorogodišnji ogledni programi: poslovni administrator, finansijski administrator, bankarski službenik, komercijalista i službenik u osiguranju. Program maturskog ispita pripremljen je uz konsultacije i prema zahtevima Unije poslodavaca, Privredne komore Srbije, odgovarajućih poslovnih udruženja i uz aktivno o učešće srednjih stručnih škola i sastoji se ispita iz jezika i književnosti, maturskog praktičnog rada i ispita za proveru stručno-teorijskih znanja, koji se pokazao i kao najproblematičniji.

Ovaj test ima najviše 50 pitanja, čitamo u ovoj studiji. Učenici koji se školuju za poslovnog i bankarskoj administratora na testu imaju sve poznate zadatke, dok budući bankarski službenici imaju 25 odsto nepoznatih zadataka. Za tajnost testa u prva dva slučaja odgovara direktor škole, a kod službenika članovi radne grupe za izradu nepoznatih zadataka. Razlike postoje i kod izvođenja maturskog praktičnog rada: vreme trajanja ispita nije određeno za poslovne i finansijske administratore, dok je kod bankarskih službenika ograničeno na tri sata.

S. Gucijan

Upis nove generacije srrednjoškolaca u Srbiji počinje sutra, 13. jula i traje do subote, 16. jula.Raspored đaka po školama biće objavljen 13. jula, a istog dana počeće i upis u prvom roku Drugi upisni rok, za preostala mesta u srednjim školama, počeće dan kasnije, 14. jula i trajaće do 16. jula.

Republička prosvetna inspekcija je ukazala da roditelji prilikom upisa đaka nisu dužni da plaćaju bilo kakve nadoknade i pozvala ih je da prosvetnoj inspekciji prijave ukoliko neka škola uslovljava upis uplatom „đačkog dinara“.  „Đački dinar se uplaćuje na dobrovoljnoj bazi…te uplata đačkog dinara ni po jednom osnovu ne može biti upisna obaveza“, rekao je načelnik Prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.Ove godine prvi put se polagala „mala matura“ – završni ispit na kraju osnovnog školovanja. Testiranje se nije bitno razlikovalo od ranijih kvalifikacionih ispita za upis u srednje škole.

(Beta)

Iskoristiti predstojeću godinu za temeljnu pripremu prijemnog ispita, upisati privatni fakultet ili se zaposliti

Nekoliko hiljada kandidata svoje ime pronađe „ispod crte“ Foto D. Jevremović

Osamnaestogodišnja Jovana, koja je sredinom juna zakoračila u punoletstvo, imala je samo jednu rođendansku želju – da osvoji indeks Fakulteta političkih nauka, jer je budućnost crtana njenim željama podrazumevala bavljenje diplomatijom. Na žalost, ona je samo jedna od nekoliko hiljada studenata čiji su se snovi o željenom fakultetu završili ispod „crte” koja deli akademce koji u dugo, toplo leto odlaze sa osmehom na usnama od onih koji će celo leto slušati pridike roditelja.

Neupisivanje željenog fakulteta ruši brojne iluzije o sposobnostima. A porodične drame nastaju i zbog toga što mnogi roditelji nemaju novac da upišu dete na privatni fakultet.

Upravo zbog toga mnoge mame i tate imaju različite „maštovite” ideje kako da popune narednih godinu dana života svog deteta do sledećeg upisnog roka – počev od toga da se za „kaznu” u avgustovskom roku upišu na (bilo koji) fakultet na kome je ostalo slobodnih mesta, pa do toga da dete radi godinu dana da bi shvatilo „kako se pare teško zarađuju”. Čak i roditelji koji mogu da izdvoje novac za privatni fakultet imaju dilemu da li treba da se upiše „bilo šta” ili treba da podrže dete u odluci da sledećeg juna osvoje indeks željenog fakulteta.

Školski psiholog Eleonora Vlahović, koja se više od 20 godina bavi profesionalnom orijentacijom, kaže da odabir željenog fakulteta mesec dana pred upisni rok povećava verovatnoću da se liju suze pred oglasnom tablom fakulteta.

– Odluka o željenom fakultetu ne donosi se u aprilu ili maju – roditelji su dužni da u toku celog školovanja prate interesovanja svog deteta i osluškuje njegove želje. Međutim, često se dešava da se više pažnje posvećuje izboru maturske haljine nego izboru fakulteta i ma koliko da je razumljivo da jednu osamnaestogodišnju devojku više zanima da blista na maturskom balu nego da „zablista” na prijemnom ispitu, roditelji moraju da definišu prioritete u životu – ističe Eleonora Vlahović.

Ona navodi primer jedne gimnazijalke koja je dve nedelje pred upis počela sa pripremama, a tri nedelje pre toga je donela odluku koji želi fakultet da upiše, pa je sasvim logično da ovakav scenario nema „holivudski” kraj.

– Nikada svi akademci neće upisati šta žele, jer dobijanje indeksa često ne zavisi ni od školskog uspeha ni od dobro urađenog prijemnog ispita, jer iz godine u godinu različiti fakultetu dolaze u modu i onda se dešava da za indekse Geografskog ili Fakulteta bezbednosti konkuriše stotine odličnih đaka… Međutim, ako se igra samo na jednu „kartu”, samo na jedan indeks, onda nastaju drame. Roditelj ne sme da bude podrška nerealnim željama svog deteta, već mu mora pomoći da realno proceni svoje talente. Da bismo uspeli na prijemnom ispitu, ne smemo da razmišljamo samo o našim željama i sposobnostima, već i o realnosti u kojoj se te želje (ne)mogu ostvariti. Glavni biološki princip života jeste adaptibilnost – preživljavaju samo oni koji se prilagode realnosti. To u znači da moramo imati „plan Be” – ističe Eleonora Vlahović.

Ovaj školski psiholog kaže da nije jednostavno dati odgovor na pitanje – šta savetovati roditeljima, jer neki roditelji nemaju novca za realizaciju saveta tipa „upišite dete na privatni fakultet da ne gubi vreme”. Konstruktivna varijanta jeste da se naredna godina iskoristi za dobro spremanje prijemnog ispita, a ideja „neka radi da oseti kako se pare teško zarađuju” nije dobra za svu decu jer je nekim tinejdžerima teško da se vrate u akademske vode „kada osete novac u rukama”. Međutim, najveća je greška upisati dete na fakultet za koji ono nema ni talenat ni interesovanje.

Ona kaže da se u posebno nezavidnoj situaciji nalaze deca koja nisu uspela da upišu neki umetnički fakultet, jer za indeks fakulteta dramskih, likovnih, muzičkih i primenjenih umetnosti uvek konkuriše deset srednjoškolaca.

– Umetnički fakulteti su rizični i za upis i za dalju karijeru, jer oni primaju veoma mali broj dece prima i tu važe neka sasvim druga pravila – tu nikada neće biti pravde ni pravičnosti. Međutim, svi tvrde da talenat nađe svoj put – ako ste jako dobri neko će primetiti vaš talenat, a on može da se realizuje i u nekom neformalnom umetničkom udruženju a ne samo uz pomoć diplome nekog fakulteta – kaže naša sagovornica.

Katarina Đorđević

Autor: E.P.K.

BEOGRAD – Srpska srednjoškolska reprezentacija matematičara osvojila je još četiri medalje na upravo završenoj Balkanskoj olimpijadi iz informatike, javlja RTS. Srebro je pripalo Aleksi Stankoviću, a bronza Dušanu Zdravkoviću, Nikoli Smiljkoviću i Borisu Grubiću.

Svi su učenici Matematičke gimnazije i oglednih matematičkih odeljenja u Novom Sadu i Nišu. Oni će predstavljati našu zemlju na Međunarodnoj olimpijadi iz informatike krajem jula na Tajlandu.

Akcija „Napustimo Srbiju“

Srednja škola za brodarstvo i brodogradnju u Beogradu svake godine iškoluje 30 nautičkih tehničara, iako je najbliže more udaljeno najmanje petsto kilometara

– Možda nemamo more, al’ zato imamo pomorce! Ministarstvo prosvete novcem iz budžeta školuje kadrove za odlazak preko okeana, uprkos tome što stručnjaci svakodnevno upozoravaju na odliv mozgova i traže način da nam sva mlada pamet ne ode u inostranstvo! Nije šala!

Škola za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju u Beogradu ove godine će na pomorski smer primiti 30 učenika, koji će po završetku školovanja dobiti zvanje nautički tehničar i, po svemu sudeći, raditi u Sloveniji.

Našim parama školujemo kadrove za slovenačku privredu!

– Ni Avganistan nema more, pa imaju isti smer! Iako u Srbiji ne postoji kompanija koja se bavi prekookeanskom plovidbom, naša škola sarađuje sa slovenačkom firmom za pomorski prevoz „Splošna plovba“, tako da se većina đaka po završetku školovanja bez problema zaposli – kaže za Kurir Leonid Jovanović, nastavnik brodarske škole i zamenik direktorke.

– Kad završe školovanje, naši učenici se kao kadeti ukrcavaju na pomorske brodove. Vremenom napreduju do zvanja oficira, a ako žele da postanu kapetani duge plovidbe, moraju upisati fakultet – objašnjava nastavnik i sav ponosan dodaje da „Srbija nema more, ali ima četiri puta više nautičkih tehničara od Crne Gore“.

U Ministarstvu prosvete su nam rekli da se pomenuti profil nalazi na listi profila za područje rada saobraćaj.

– Sledeća izmena ove nomenklature na globalnom nivou desiće se 2018. godine, a u brodarskoj školi u Beogradu prošle godine je jedno planirano odeljenje bilo popunjeno u prvom upisnom krugu – tvrde u resornom ministarstvu.

Zanimanje: Voditelj jahte

Svako ko želi da radi na brodu upravo u ovoj školi mora da završi osnovni kurs za preživljavanje na prekookeanskim brodovima, objasnio je za Kurir nastavnik Leonid Jovanović.

– Kurs traje šest dana i košta oko 23.000 dinara. Imamo i kurseve za pružanje prve pomoći, a ako neko želi da postane voditelj jahte, to može učiniti za 50.000 dinara – kaže on.

Autor: Katarina Martić

– U Beogradu će danas biti otvorena Međunarodna studentska nedelja – Internešnel stjudent vik in Belgrejd (The International Student Week in Belgrade – ISWiB 011), na kojoj će učestvovati 200 studenata iz 50 zemalja sveta.„Cilj najveće studentske konferencije u jugoistočnoj Evropi je rušenje verskih, rasnih i nacionalnih barijera među mladima širom sveta i popularizacija Beograda i Srbije”, rekla je Tanjugu Maja Radak, portparol nevladine organizacije „Svetski omladinski talas” koja organizuje studentsku nedelju.

Ona je istakla da je cilj međunarodne studentske nedelje, koja se peti put održava u Beogradu, i promovisanje ideje o postojanju građanina Evrope i sveta.

Radak je istakla da će na konferenciji učestvovati 150 studenata iz evropskih zemalja i 50 studenata koji studiraju u Srbiji.

„Osnovni uslov po kome biramo studente je taj da studiraju na evropskim univerzitetima i komuniciraju na engleskom. Nije bitno odakle potiču. Ima studenata iz Japana i Indonezije koji studiraju na starom kontinentu”, rekla je Radak.

Ona je navela da je, od februara do aprila, kada je zatvoren konkurs, organizatoru ISWiB-a, Svetskom omladinskom talasu, pristiglo 600 prijava.

„Biramo studente koji ne samo da studiraju na evropskim univerzitetima nego se bave društvenim aktivizmom i zainteresovani su da menjaju stvari u društvu”, rekla je Radak, navodeći da studenti dolaze iz zemalja bivše Jugoslavije, ali i iz Engleske, Španije…

„Mnogi studenti nisu bili svesni da je Beograd savremen grad i da Srbija nije onakva kakvom je predstavljaju, a učešćem na konferenciji razbiju se predrasude”, rekla je Radak.

Prema njenim rečima, studenti će biti raspoređeni u 11 radionica – debata, grafiti, pi-ar i marketing, fotografija, nuklearna energija, teatar, mediji, aktivizam mladih, film, neolingvističko programiranje (NLP) i zaštita životne sredine.

„Učesnici svake od 11 radionica predstaviće jednonedeljni rad na ceremoniji svečanog zatvaranja u subotu, 16. jula”, rekla je Radak i dodala da će prezentacije biti u vidu video materijala, fotografija, pesme, interaktivnog nastupa ili bilo kog drugog kreativnog vida komunikacije.

Svečana ceremonija otvaranja biće održana danas u Skupštini grada, a kako je najavljeno, na njoj će govoriti ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić Marković i direktor Kancelarije za mlade gradske uprave Beograd Kosta Andrić.

Tanjug

– Upis nove generacije srednjoškolaca u Srbiji počinje u sredu, 13. jula i traje do subote, 16. jula. Raspored đaka po školama biće objavljen 13. jula, a istog dana počeće i upiš u prvom roku. Drugi upisni rok, za preostala mesta u srednjim školama, počeće dan kasnije, 14. jula i trajaće do 16. jula.

Republička prosvetna inspekcija je ukazala da roditelji prilikom upisa đaka nisu dužni da plaćaju bilo kakve nadoknade i pozvala ih je da prosvetnoj inspekciji prijave ukoliko neka škola uslovljava upis uplatom „đačkog dinara“.

„Đački dinar se uplaćuje na dobrovoljnoj bazi…te uplata đačkog dinara ni po jednom osnovu ne može biti upisna obaveza“, rekao je načelnik Prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.

Ove godine prvi put se polagala „mala matura“ – završni ispit na kraju osnovnog školovanja. Testiranje se nije bitno razlikovalo od ranijih kvalifikacionih ispita za upis u srednje škole.

Kurir

Naredna sednica Nacionalnog prosvetnog saveta krajem avgusta

Beograd – Nacionalni prosvetni savet bi na prvoj narednoj sednici, u drugoj polovini avgusta, trebalo da razmatra programe opšteobrazovnih predmeta za devet oglednih obrazovnih profila. U međuvremenu, članovi NPS-a će pokušati da dobiju evaluaciju tih oglednih profila od kolega iz Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, izjavila je za Danas Desanka Radunović, predsednica NPS-a.

Ona podseća da je NPS u septembru prošle godine za te oglede usvojio samo programe opšteobrazovnih predmeta za prvi razred, da ne bi došlo do problema u regularnom početku školske godine. Važenje programa je bilo oročeno samo za školsku 2010- 2011, jer Savetu nije bila dostavljena evaluacija ogleda, kao ni kompletni programi za sve razrede. Izveštaj o evaluaciji tih profila Savet je nakon toga više puta tražio od Ministarstva prosvete i nauke, ali ga još uvek nije dobio.

– Ukoliko se dogodi da NPS ne usvoji programe za devet oglednih profila do 1. septembra, školska godina ne bi mogla da počne regularno. Eventualnu neprijatnost mogao bi da razreši član 24. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Po tom članu, ako NPS najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema materijala ne donese podzakonski akt iz svoje nadležnosti, donosi ga ministar – kaže za Danas Gordana Mijatović, zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Ona podseća da je programe stručnih predmeta za ove profile već usvojio Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Za sada je nepoznato da li će se na avgustovskoj sednici NPS-a naći i nastavni planovi i programi za pet oglednih profila, koji prema najavi prosvetnih vlasti, od septembra treba da budu prevedeni u redovan obrazovni sistem. Naime, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja dobio je od Ministarstva prosvete rok da do 13. jula pripremi kompletne nastavne planove i programe za pomenutih pet ogleda. Ministarstvo potom planove i programe za opšteobrazovne predmete prosleđuje na usvajanje NPS-u, a za stručne Savetu za stručno obrazovanje.

Ostaje pitanje i šta će biti sa izmenjenim programima za gimnazije, odnosno da li će ministar iskoristiti mogućnost koju mu daje zakon i doneti te programe, ako se NPS o njima ne bude izjašnjavao.

Podsetimo, većinom glasova članova NPS-a tačka u kojoj je trebalo da se raspravlja o predlogu izmena gimnazijskih programa, skinuta je sa dnevnog reda poslednje sednice. U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja ne kriju iznenađenje zbog ovog poteza, jer je samo sedam dana ranije od njih traženo da dostave Savetu tekst važećeg programa, sa naznačenim predloženim izmenama i obrazloženjima.

I predsednica NPS-a kaže da je iznenađena takvim razvojem događaja i da „nije uspela da ubedi svoje kolege da su neophodna usaglašavanja sa reformisanim programom osnovne škole“.

– Pitanje je bilo zašto diskriminišemo ostale učenike, dakle one koji upisuju srednje stručne i specijalizovane škole, jer i oni dolaze iz reformisane osnovne i ulaze u nereformisanu srednju školu – objašnjava Radunovićeva.

I dok Gordana Mijatović poziva članove Saveta da „pokažu odgovornost“ za generaciju učenika koja će u gimnaziji provesti naredne četiri godine, Desanka Radunović kaže da to „nije fer“.

– Ovi programi, koji treba da se primenjuju u školskoj godini koja počinje 1. septembra, trebalo je da stignu u NPS barem početkom ove kalendarske godine, ako ne i ranije. Prema zakonu, školski program se donosi najkasnije dva meseca pre početka školske godine u kojoj će početi njegova primena. Škole bi trebalo da budu upoznate sa izmenama programa na vreme, da bi svoje planove rada usvojile do kraja juna, kako zakon nalaze. Očigledno je da se ovim krši zakon – upozorava Radunovićeva.

Promene nisu kozmetičke

Gordana Mijatović odbacuje kritike da su izmene programa za gimnazije rađene neozbiljno i neodgovorno. Ona podseća da su svaku od komisija za određene predmete činili univerzitetski profesori sa katedri za dati predmet, profesori koji te predmete predaju u gimnaziji i savetnici Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, ako „pokrivaju“ matičnu oblast. Sem toga, Ministarstvo prosvete je prosledilo spisak profesora iz gimnazija koji su prošli dodatne metodičko-didaktičke obuke o novim metodama rada, koji su takođe bili u komisijama. Mijatovićeva tvrdi da izmene u programima nisu „kozmetičke“ i da je ceo posao, iako u kratkom roku, rađen stručno i ozbiljno.

Autor: V. Andrić

Zoran Milivojević: I batine su deo vaspitanja. – Olga Cvejić Jančić: Tako se ne stiče autoritet

Zoran Milivojević i Olga Cvejić Jančić (Foto D. Jevremović)

Prednacrt građanskog zakonika zabranjuje „svako zlostavljanje deteta, a naročito fizičko kažnjavanje”, što bi značilo da će svaki udarac, pa i najmanja ćuška, biti povod da roditelj bude prijavljen zbog kršenja zakona. Veliki deo javnosti smatra da država nema pravo da se meša u vaspitne metode, koje često uključuju i batine.

Dr Olga Cvejić Jančić, profesor porodičnog prava i član Radne grupe za izradu građanskog zakonika, i dr Zoran Milivojević, psihoterapeut, imaju potpuno različita mišljenja o ovoj temi. Jedino u čemu se slažu jeste da je vaspitanje dece od presudne važnosti za budućnost Srbije.

Politika: Srbija bi bila trideseta zemlja na svetu koja u zakon uvodi zabranu fizičkog kažnjavanja dece. Da li je telesno kažnjavanje isto što i zlostavljanje i da li pisci zakona izjednačavaju obične ćuške sa zlostavljanjem dece koje dospeva u crne hronike?

Cvejić Jančić: Konvenciju o pravima deteta ratifikovalo je 195 zemalja, među kojima i Srbija. Svaka država potpisnica je dužna da preduzme sve mere da zaštiti dete od svih oblika fizičkog nasilja. Tradicionalan odnos prema detetu, i kod nas i u svetu, vrlo dugo se zasnivao na tome da je dete objekt roditeljske vlasti i roditeljskih prava. Konvencija to menja, dete postaje subjekt prava, a Komitet za prava deteta zauzeo je jasan stav da fizičko kažnjavanje nije dozvoljeno. Osim toga, zabranu fizičkog kažnjavanja dece predložili smo i zato što je u našoj zemlji stepen tolerancije prema nasilju vrlo visok. Neki roditelji čak ne smatraju da povređuju dostojanstvo deteta time što ga tuku ili verbalno vređaju.

Milivojević: Predlog u Prednacrtu građanskog zakonika je pokušaj mešanja države u jedan vrlo intimni odnos između roditelja i deteta. Stav moje struke jeste da ovo može biti vrlo opasan društveni eksperiment. Na to ukazuje i činjenica da je samo 29 zemalja u svoje porodične zakone stavilo ovakvu odredbu, a 168 zemalja nije, među kojima su najrazvijenije države sveta. U Velikoj Britaniji, Irskoj, Francuskoj, Italiji, Belgiji, Češkoj, Slovačkoj i još nekim zemljama EU ne postoji nikakva zabrana telesnog kažnjavanja dece, takođe ni u Americi, Australiji, Africi i Aziji. U Kanadi je bio takav pokušaj, koji je osporio kanadski Vrhovni sud i dozvolio roditeljima da kažnjavaju decu od druge do 12. godine otvorenom rukom.

Cvejić Jančić: Velika Britanija je 2004. godine donela Zakon o deci, kojim je fizičko kažnjavanje izričito zabranjeno. U sudskoj praksi se postavilo pitanje da li to znači da je svaki šamar razlog da se roditelj kazni. Onda je usvojen stav da ako se na mestu udarca samo zacrveni koža – to ne podleže kazni. Ali, ako se pojave modrica, otok, podliv ili ogrebotina, onda roditelji ne mogu izbeći kaznu.

Ako dete dobije dobru šamarčinu – nisam sigurna da to ne vređa njegovo ljudsko dostojanstvo i da ne može imati štetne posledice. Naša komisija je nastojala da ovim zakonom izgradi takve standarde ponašanja u porodici gde će svako nasilje biti potpuno eliminisano i gde će dete u porodici biti vaspitavano tako da ne treba ni tolerisati ni činiti nasilje. Svi smo poslednjih godina svedoci koliko je strahovitih slučajeva nasilja u našoj zemlji. Želimo da deca nemaju uzor nasilja u svojim porodicama.

Politika: Da li, u Prednacrtu našeg zakonika, jedan šamar predstavlja nasilje?

Cvejić Jančić: To je stvar tumačenja, ali je poželjno da ne bude ni tog jednog šamara, jer je teško zamisliti da roditelj koji je jednom ošamario dete neće to uraditi ponovo. Ne vidim nijedan argument da fizičko nasilje ide u prilog dobrobiti deteta.

Milivojević: Ako zakon izričito zabranjuje svaku vrstu telesnog kažnjavanja dece, onda to nije stvar tumačenja. U mnogim zakonima napravljena je granica, tako što je određeno da dete ne sme biti udareno po licu i glavi. Udara se po debelom mesu, otvorenom šakom. Ne smeju se koristiti štapovi, varjače, šibe i slično. Cilj tog udarca je da izazove bol, a ne da povredi. Definisana je i starosna granica, tako da se udaranje deteta mlađeg od godinu dana smatra zlostavljanjem, a gornja granica je početak puberteta. Dakle, od kada deca uđu u drugu godinu, pa do 12. godine, roditeljima je dozvoljeno da ih telesno kažnjavaju. Ovakvi zakonodavci su pokazali poverenje prema roditeljima. Nisu zauzeli stav da su roditelji potencijalni manijaci i kreteni čiju decu mora da štiti država. Ne postoji nijedan model za koji se smatra da je ispravan način vaspitanja dece.

Politika: Kakvo vaspitno dejstvo ima udarac roditelja? Da li to ostavlja psihičke traume na dete?

Milivojević: To su neke jako opasne situacije, kada je dete jako malo i kada ne razume da ne treba da se penje na ogradu od terase. Zato ne stoji pretpostavka zagovornika dečjih prava da su deca racionalna bića kojima se sve može objasniti rečima. To jednostavno ne stoji. Moguće je decu vaspitati bez telesne kazne, ali ona ne sme da bude zabranjena jer postoji čitav niz situacija u kojima roditelji moraju da posegnu i za ovom vaspitnom merom, a država mora da pokaže poverenje prema roditeljima, jer zakon se piše za građane ove zemlje, a ne za imidž države u svetu. Mi ne pričamo ovde o sistematičnom telesnom kažnjavanju dece već o jednoj legitimnoj metodi koja mora da ostane legalna, koja treba da bude na raspoloženju roditeljima u nekim ekstremnim situacijama.

Cvejić Jančić: Slažem se da je za roditelje najlakše da kazne dete jer će ono batine odmah da shvati, ali treba raditi na izgradnji odnosa koji podrazumeva poštovanje i poverenje. Dete po Konvenciji ima niz prava i ta prava nisu usmerena protiv roditelja, već protiv zadržavanja tradicionalnog patrijarhalnog koncepta po kome su roditelji imaju neograničenu vlast nad detetom. Mi promovišemo novi koncept uzajamnog poštovanja, koji ne podrazumeva da se dete pokorava roditelju. Taj koncept podržavaju i Savet Evrope i cela zajednica.

Milivojević: To ne podržava cela zajednica.

Cvejić Jančić: Društveni razvoj dovodi do novih zakonskih rešenja, do juče su homoseksualni brakovi bili zabranjivani. Ja ne mogu da podržim ideju da dete treba da bude izloženo nasilju…

Milivojević: Dete treba da bude izloženo vaspitanju.

Cvejić Jančić: Postoje i druge vaspitne mere.

Milivojević: Batine su sastavni deo vaspitanja. Ja se ne zalažem za to da fizičko kažnjavanje bude jedini način vaspitanja, ali ne smete oduzeti roditelju mogućnost da upotrebi fizičku kaznu ako je to jedino efikasno rešenje u nekoj situaciji. Da bi roditelji vršili svoju vaspitnu funkciju, moraju da imaju vlast nad detetom. Ta vlast ne može biti apsolutna, ali moraju da imaju moć da kazne. Šta bi se desilo kada bi se državi oduzela moć kažnjavanja?

Cvejić Jančić: To se ne može uporediti…

Milivojević: Kako se ne može uporediti? Odrasli ljudi su pametni, socijalizovani, razumni, pa čine protivzakonite stvari. Šta bi se desilo kad bi se ukinuli zakoni?

Mi imamo problem s mladom generacijom koja je raspuštena i razmažena, deca su sve moćnija, a roditeljski i profesorski autoritet je sve manji. Međutim, borci za prava dece zanemaruju tu realnost i ceo sistem posmatraju pedocentrično. Ne postoji nijedan validan naučni dokaz koji bi potvrdio ovo za šta se gospođa Cvejić zalaže.

U većini zemalja u kojima su pokušali da donesu ovakav zakon, najsvežiji primer je Novog Zeland, roditelji su se pobunili zato što su vrlo jasno osetili da se država meša tamo gde joj nije mesto. Roditelji su zahtevali da se raspiše referendum i građani su velikom većinom odlučili da telesno kažnjavanje dece ne sme da bude zabranjeno zakonom.

Politika: Da li su u radnoj grupi koja je pisala ovaj zakon bili psiholozi, pedagozi i socijalni radnici koji se bave decom?

Cvejić Jančić: Ne, bili su samo pravnici, Vlada je formirala komisiju od deset pravnika koji su pisali prednacrt ovog zakona. Ali, javna rasprava traje do kraja godine i ima vremena za debatu. Građanski zakonik se donosi za budućnost, on treba da traje decenijama. Slažem se da roditelji nemaju autoritet u kući, ali autoritet se ne stiče batinama.

Politika: Kako bi se zlostavljanje dokazivalo i kome treba da se prijavi?

Cvejić Jančić: Ono se prijavljuje centru za socijalni rad.

Politika: Kako će dete da prijavi roditelje centru za socijalni rad?

Cvejić Jančić: Pa, to ne može da uradi dete, ali može neki srodnik ili komšija.

Milivojević: Jedna od zabluda kreatora ovog zakona jeste da postoji horizontalni odnos između roditelja i dece, da su deca razumna bića koja će promeniti svoje ponašanje ako im se lepo objasne stvari i da su roditelji krivi ako dete radi nešto loše, jer nisu detetu objasnili na pravi način. Deca se stavljaju na pijedestal nevinosti, a roditelji su krivi za svako dečje ponašanje. Naš problem nisu zlostavljena deca, kako to pokušava da predstavi zakonodavac, već nemoćni roditelji i raspuštena deca.

Politika: Da li su zakonodavci pošli od slike idealno zamišljenog deteta?

Cvejić Jančić: To nije tačno. Šta je sa onih 29 zemalja koje su donele taj zakon? To su najrazvijenije zemlje Evrope koje se trude da razumeju decu i roditeljstvo. Ja se slažem da deca treba da imaju svoja prava i obaveze i da ih ne treba razmaziti, ali ih ne treba tući. U decu treba ulagati i vreme i emocije

Milivojević: Ideja da određena ekipa pravnika donese određene zakone koji će nas predstaviti kao najbolju zemlju na svetu nema veze s realnošću. Svaka država teži totalitarnoj državi i preteranoj regulaciji svega, ali ovo je vrlo ozbiljna stvar. Vi potpuno oduzimate moć roditeljima. Da bi vaspitavali i socijalizovali svoje dete, roditelji moraju da mu pokažu svoju moć. Ako dete sebe dovodi u opasnost svojim ponašanjem i ako ostali vaspitni metode ne daju rezultate, roditelj mora da upotrebi vaspitnu „ćušku“.

Vrlo je opasna teza da se telesno kažnjavanje podvodi pod nasilje, jer telesna kazna nije sinonim za fizičko zlostavljanje, kako tvrde kreatori ovog zakona. Ako nedavno sprovedena anketa javnog mnjenja pokazuje da više od 70 odsto naših sugrađana odobrava telesnu kaznu, to znači da je ovaj narod pametan i da ne veruje u tezu da će promena zakona dovesti do promene svesti. Svest i zakon moraju da su u nekoj korelaciji. Ako 70 odsto ljudi misli suprotno, normalno je da će se zakon kršiti i onda ulazite u kriminalizaciju društva i od svih roditelja pravite kriminalce. Ja smatram da je ovaj član zakona skandalozan i ako prođe ja ću pozivati ljude na građansku neposlušnost jer su deca važnija od svih političkih pitanja u ovoj zemlji.

Katarina Đorđević

Aleksandra Petrović