(Beta)

Prosvetni sindikati koji su u štrajku ocenili su u petak da je izjava ministra prosvete Žarka Obradovića da će plate zaposlenih u obrazovanju biti umanjene zbog štrajka „skandalozna“ i „besmislena“.

Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ Tomislav Živanović izjavio je agenciji Beta da je ministar izrekao „još jednu u nizu bespredmetnih i besmislenih izjava“.

Unija sindikata prosvetnih radnika saopštila je da je „Žarko Obradović današnjom izjavom, po ko zna koji put, pokazao da nije ministar prosvete nego politička ličnost koja vodi svoj privatni rat protiv prosvetnih radnika, koje je nazvao ‘interesnim grupama'“.

Iz tog sindikata je ukazano na to da su prosvetni radnici širom Srbije zgranuti izjavom resornog ministra da zaposleni u prosveti koji zbog štrajka potpuno obustave rad ili skrate časove na 30 minuta, neće moći da dobiju pun iznos zarade.

 

 

Свежина истеклог рока трајања

„Влада траје док не буде изабрана нова. Нема превременог смењивања, али ни гарантованог места за било кога“.

Жарко Обрадовић, заменик председника СПС-а и министар просвете, о реконструкцији Владе, „Дневник“

У влади а није (добар) министар

„У опште не мислим да сам добар министар, верујте ми на реч…“

Жарко Обрадовић, министар просвете из СПС-а 10.јул 2008.“Полиграф“ „Б-92“

Добар је протокол, одличан је (само је мало досадан)

„Влада је са Синдикатом образовања Србије потписала протокол, који се показао као добар. Поставља се питање шта је мотив синдиката који су наставили штрајк и не прихватају тај протокол? Да ли је то вршење перманентног притиска? Ми више о парама нећемо разговарати, а о свему осталом смо се договорили.“

Жарко Обрадовић, министар просвете, за РТС, „Бета“

 

Жаркове синдикалне чаролије

„После непроспаване ноћи, убеђен сам да је победила Србија, да су коначно сви схватили да се може делити само оно што се има и то на равне части. Победила је просвета, ђаци и разум.“

Жарко Обрадовић, министар просвете, о договору два синдиката и Министарства просвете о прекиду штрајка, „Курир“

Финалисти са (одличног) 43. места

„Направљен је помак, али имамо још много да радимо. Спортски речено – сада смо у четвртфиналу. Задовољан сам постигнутим резултатима јер смо бољи него 2006. године. Надам се да ћемо на наредном тестирању остварити боље резултате.“

Жарко Обрадовић, министар просвете, о резултатима PISA теста по којима су наши ученици заузели 43. место од 74 државе, „Прес“

ЕУ се воли више него мама, ЕУ се воли више него тата…

„Најважније је да се прихвати европски вредносни систем и прате трендови.“

Жарко Обрадовић, заменик председника СПС-а и министар просвете, пред партијски конгрес, „Кажипрст“ Радија „Б92“

За мање плате и бољи живот

„Статистички подаци говоре да је Србија у бољем положају у односу на друге земље региона. Боље се снашла у кризи. Све зависи од тога како се статистички обрађују делови привредног система. У појединим секторима у БиХ плате су веће, али је економска ситуација гора.“

Жарко Обрадовић, министар просвете и заменик председника СПС-а, „Вечерње новости“

Мангупи вам уче децу (забраните и преводиоца!)

„Наша просветна инспекција ће урадити свој део посла […] Видећемо какав је то образовни кадар да, [тако] да кажем, изнесе такву научну истину.“

Жарко Обрадовић, министар просвете, о Зорану Буљугићу, професору руског језика у Дванаестој београдској гимназији који је превео забрањени „Мит о холокаусту“, ТВ „Б92“

У почетку би Вук

„Захваљујући Вуку Стефановићу Караџићу имамо азбуку, захваљујући њој имамо реч. Имамо могућност да запишемо прошлост, да запишемо своју будућност.“

Жарко Обрадовић, министар просвете, 28. јун 2009, према „Гласу јавности“

.

Титов напријед (и друге максиме)

„Напредњаци ће сами да бирају свој политички пут. А, то што ће да гласају за неке законе не мора да значи и да подржавају владу.“

Жарко Обрадовић, заменик председника СПС-а, о могућности да СНС мањински подржи Владу, 04. децембар 2008, „Вечерње новости“

Све је тачно, него није истина

„За све су криве деведесете.“

Жарко Обрадовић, министар просвете из СПС-а, о порасту насиља у школама, 27. октобар 2008, „Кључ“ РТС-а

С пензионерима у 31. век

„Повећање плата просветних радника мора бити у складу с реалним економским могућностима државе. Због пројеката који су за државу фантастично важни као што су инфраструктурни пројекти, пројекат Фијата и повећање пензија, ми смо дужни да водимо рачуна о сваком динару.“

Жарко Обрадовић, министар просвете, 30. септембар 2008, „Бета“

Политички максимум

„Нека се обрате Покрету за заштиту потрошача.“

Жарко Обрадовић, министар просвете из СПС-а, „савет родитељима који су платили уџбенике који су накнадно остали без дозволе“, 30. август 2008, „Блиц“

Проевропски темпо

„Социјалисти имају моралну, партијску и људску обавезу да посећују гроб Милошевића. За нас је обилазак овог места прилика да се подсетимо свих оних вредности које је председник Милошевић за живота промовисао“.

Жарко Обрадовић, заменик председника СПС-а и министар просвете, 21. август 2008, „Прес“

Проевропски против међународне заједнице

„Показало се након 18 година да су СПС-у државни и национални интереси увек у првом плану.“

Жарко Обрадовић, заменик председника СПС-а, на гробу Слободана Милошевића, 18. јул 2008, „Политика“

Тај дивни парламентарни живот

„Алигрудић ме све више увесељава, јер кад год изађе за говорницу показује колико је љут, а о господину Дачићу би говорио у суперлативу да смо с њим направили коалицију.“

Жарко Обрадовић, заменик председника СПС-а, на седници Скупштине Србије, 01. јул 2008, „Политика“

Ко сме да их погледа у аудио снимак?

„Објавите садржај тог разговора! Срам вас било, и тиме се служите! Немојте да сте ме икад више звали! То ћу и на Скупштини да кажем, а ви онда објашњавајте јавности Србије своје понашање и чиме се служите! Срам вас било!“

Жарко Обрадовић, заменик председника СПС-а, о аудио снимку наводног разговора између њега и Зорана Лилића, 23. јун 2008, „Глас јавности“

Званични неформални разговори

„Има страшног медијског притиска, па и случајни сусрет два функционера из различитих странака добија значај званичних преговора.“

Жарко Обрадовић, заменик председника СПС-а, 19. јун 2008, „Политика“

Званични неформални разговори

„Дакле, не разговарамо са ДС-ом.“

Жарко Обрадовић, заменик председника СПС-а, 19. јун 2008, „Политика“

Дивота ванредног стања

„Парадоксално је, али истинито да се 2007. у Скупштини Србије, као најзначајнијем законодавном телу државе, по Пословнику може говорити мање него деведесетих година, да се сада желе укинути директни ТВ преноси седница, да је извештавање електронских и штампаних медија готово унисоно, без обзира на структуру власништва, да готово нема критичке речи о свему што се у Србији и са Србијом догађа.“

Жарко Обрадовић, посланик СПС-а, 08. октобар 2007, „Данас“

Срце к’о (посланичка) кућа

„До сада смо чули да је услов за улазак у ЕУ хапшење Караџића и Младића, а сада чујем да је услов, у ствари, измена Пословника!“

Жарко Обрадовић, члан Одбора из СПС-а, 26. јул 2007, „Политика“

Записи из (скупштинског) надземља

„Да ли ће посланици добити ашове и шлемове да копају тунел?“

Жарко Обрадовић, заменик шефа посланичке групе СПС-а, 27. јун 2007, „Политика“

Другарски се аплауз ори

„Шта то значи странке проевропске оријентације? У Парламентарној скупштини Савета Европе били смо Милош Јевтић, из ДС-а, Ивица Дачић и ја, као чланови социјалистичких странака, и све су нас звали ‘друг’ а не ‘господин’. Верујте ми на реч, друг Ивица Дачић је добио аплауз после свог излагања.“

Жарко Обрадовић, потпредседник СПС-а, 25. јануар 2007, „Реплика“ ТВ „Б92“

 

 

 

 

 

TANJUG

Protest u školama ušao je u šestu nedelju zbog zahteva sindikata za bolji materijalni položaj, i kako najavljuju iz štrajkačkih odbora, spremni su da protestuju do kraja školske godine.

Sindikat obrazovanja Srbije i Sindikat radnika u prosveti Srbije (SPRS) prihvatili su 4. februara Protokol koji je ponudila Vlada Srbije o poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u prosveti.

Međutim, predsednik SPRS Slobodan Brajković odmah je povukao potpis i pridružio se Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije i sindikatu „Nezavisnost“ u nastavku protesta.

Protokolom je predviđeno povećanje zarade za nešto više od 13 odsto do kraja godine, uz uslov da poboljšnje materijalnog položaja zaposlenih zavisi od realnih makroekonomskih kretanja i većeg rasta budžetskih prihoda od planiranih.

Sindikati koji su nastavili protest traže povećanje zarada od majske i oktobarske plate za po pet odsto.

Oni traže usklađivanje zarada s indeksom potrošačkih cena, odnosno povećanje zarada na godišnjem nivou za 18 do 20 procenata.

Pred toga, ne odustaju ni od zahteva za izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i izmenu Posebnog kolektivnog ugovora za osnovne i srednje škole i domove učenika, o kome su pregovori počeli.

U protestu su duže od mesec dana Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat „Nezavisnost“ i Sindikat radnika u prosveti Srbije.

Iz Ministarstva prosvete upozoravaju da će štrajkačima biti umanjene zarade, dok čelnici sindikata odgovaraju da će time biti doveden u pitanje regularni završetak godine.

 

 

 

 

 

 

За 80 радних дана – 80 изостанака по ученику

Београдски средњошколци су, на крају првог полугодишта за 80 радних дана имали, у просеку, 80 изостанака по ученику! На овај фрапантан податак упозоравају из Форума средњих стручних школа Београда и истичу да преведено на „статистички речник“ у односу на број радних дана, значи да сваки ученик није био у школи 13 дана, што је скоро три недеље!Према речима Милорада Антића, председника Форума средњих стручних школа Београда, за овако поражавајућу слику из наших школа криви су Министарство просвете, родитељи и професори који правдају изостанке. И док су некада, на лошем гласу по изостанцима биле само техничке школе, данас се ситуација скроз променила, па је у готово свим средњошколским установама приближно исти број изостанака

РАЗРЕДНИ ИСПИТ

Ученици не сносе никакве консеквенце због великог броја изостанака. Иако се поставља питање колико су успели да савладају градиво, уз стално изостајање из школе, професори морају да закључе оцене. На разредни испит се може изаћи, ако је ученик изгубио трећину градива из неког предмета и то у случајевима дугог одсуствовања из школе због болести.

– Повећањем броја неоправданих изостанака са 25 на 35, Министарство је допринело да се масовно изостаје из школе, па ђаци имају обичај да кажу – „Хвала чика Жаре за десет форе“ – каже Антић. – Овако се шаље порука да се без рада и без дисциплине може постићи нешто, а да су позитивне особине само за губитнике и будале. Да ли се неко у земљи запита где су та деца кад нису у школи, шта раде, ко их васпитава… Као да се све чини да се потпуно униште државне школе.

Наш саговорник наводи податке да је у школи „Техноарт“ било 73,85 изостанка по ученику, Техничкој школи у Панчеву – 70,24, Школи за негу лепоте – 79… У Правно-пословној школи у четвртом разреду просечан број изостанака је 75, док је у другој години фрапантних – 115 по ученику. Да ситуација буде још гора, очекује се да ће изостајање из школе како се ближи крај године бити све масовније.

– У априлу, мају и јуну број изостанака ће се повећавати и бити и више од 160 по ђаку – објашњава Антић. – Пред крај године професори ће играти ћораве баке да би нашли ученика, који калкулишу и не долазе у школу како не би покварили оцену и просек. Професори не могу ништа, јер су им законом тотално везане руке, а ђацима су дата сва права.

Б. БОРИСАВЉЕВИЋ

 

 

 

 

ДАНАС 

Највише средстава из буџета Србије што се тиче улагања у просветни систем, чак више од 90 одсто, одлази на плате запослених, а највише се издваја за основно, а потом за средње и високо образовање. Иначе, на високо образовање улаже се нешто више од један одсто бруто домаћег производа (БДП), истакао је јуче државни секретар Министарства просвете Радивоје Митровић.
На конференцији Danas konferens центра на тему „Просветни систем Србије – Европски модели финансирања“, Митровић је указао да се у Србији из године у годину смањује број одељења у школама, па је тако за последње две године тај број нижи за скоро 1.200. Према његовим речима, у основним школама „најкритичнији је шести разред“ што се тиче броја ђака, док у средњим школама број ученика „драстично опада“ од првог до четвртог разреда.

– Велики је број школа које имају по одељењу мање од 15 ђака, међу којима скоро 1.000 и са мање од пет. У циљу проналажења ефикасног решења и уштеде по том питању договарамо се са локалним самоуправама, али не може се пронаћи идентично решење за сваку средину. Један од модела је куповина превозних средстава, како би деца из више школа била прегруписана у једну – истакао је Митровић.

Он је додао да се у Србији планира измена досадашњег модела финансирања у образовном систему и да већ постоји неколико могућих модела, али да је ипак потребно времена и разговора са представницима из ове области како би се пронашло адекватно решење. Митровић је нагласио и да се реформе у образовном систему успешно спроводе, што би могло да резултира привлачењем хиљада страних студената и ученика за специјализоване средње школе. Како је рекао, реч је о ученицима из Либије, Конга и других афричких земаља.

Ректор Универзитета Сингидунум Милован Станишић навео је да држава приватне универзитете опорезује неповољније од предузећа, иако се воде ови универзитети воде као непрофитне установе, као и да немају попусте као предузећа за улагања у опрему и зграде.

– Не треба да постоји вештачка подела на приватне и државне универзитете већ је неопходно да заједно развијамо ресурсе и привлачимо стране студенте. Такође, Комисију за акредитацију високошколских установа треба да у подједнакој мери чине послодавци, професори и експерти – нагласио је Станишић.

Декан Факултета за пословне студије у Београду Универзитета Мегатренд Ана Ланговић Милићевић такође сматра да факултете треба посматрати према квалитету образовних програма, а не по томе да ли су у државном или приватном власништву.

Застарели школски програми

Жарко Милисављевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, истакао је да су школски програми у Србији застарели и не школују радну снагу за потребе привреде. Како је додао, производи се кадар који на овом технолошком нивоу не задовољава потребе тржишта, док за неке врсте образовање „држава никад неће бити способна“.

Б. Ц.