Ученици против промене назива школе, одлука наредних дана
Жарко Обрадовић
Љиг – Ученици Средње школе „Хиљаду триста каплара“ у Љигу али и грађани те општине, у писму министру просвете Жарку Обрадовићу противе се одлуци локалне власти да промени назив школе, а из ресорног министарсва наводе да ће одлука бити позната наредних дана.
У отвореном писму министру, ученици истичу да је петицију против промене назива школе потписало више од 600 суграђана.
Како је наведено, тамошња општинска власт одлучила је да, поводом прославе 50 година постојања Средње школе, промени назив у Средња школа „Професор Владан Средојевић“, по бившем директору и професору ове установе.
„Уз сво поштовање бившем професору и директору, мислимо да је ова одлука погрешна“, наводи се у писму и истиче да назив школе не треба мењати и да се, како кажу, мора сачувати успомена на нашу славну прошлост.
Ученици наводе да је образложење надлежних из општине да „школа треба да носи назив по личности из Љига, и да не буде у множини,“ што је неприхватљиво за противнике промене назива.
Школа има гимназијско одељење општег типа и профиле у области машинства и обраде метала и трговине, туризма и угоститељства, а у Министарству просвете потврдили су да су добили захтев локалне власти за промену назива Средње школе.
Такође, добили су и мишљења и петиције ученика и грађана који се противе промени назива школе.
„Поступак решавања по поднетом захтеву је у току и одлука ће, у складу са Законом, бити донета у наредних неколико дана“, речено је Тањугу у министарству.
Поступак промене назива установа, односно основних и средњих школа регулисан је Законом о основама система образовања и васпитања, који прописује да установа може да врши статусне промене, промену назива или седишта.
Одлуку о промени назива или седишта установе доноси орган управљања, уз сагласност оснивача, а када је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, неопходна је сагласност Министарства.
Школа не може да врши статусне промене, промену назива или седишта у току наставне године, подсећају из Министарства просвете.
ВТВ
Vi ste profesori, krenite u rat protiv starleta, sponzoruša, pevačica, tajkuna i pobedite ih
Profesorka Rajna Dragićević održala govor za pamćenje
Raznorazni nepismeni i polupismeni ljudi danas sebe olako mogu nazvati nekakvim pi-arovima ili menadžerima, neobrazovane voditeljke sebe zovu novinarkama, a folk-pevačice umetnicama, kriju se oni koji nisu imali izdržaj da završe fakultet koji su započeli, oni koji menjaju zanimanja i profesije kao prljave čarape, rekla je profesorka Dragićević
BEOGRAD – Profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu, dokaz je da pravi i predani profesori poput legendarnog Koste Vujića postoje i danas. Umesto uobičajenog čestitanja, ona je za apsolventsko veče svojim studentima posvetila govor kakav će pamtiti celog života. Uvreme kada se obrazovni sistem urušava, testovi za male maturante prodaju na ulici, a društvo doživljava moralni krah, profesorka Dragićević podseća studente da prave vrednosti ipak nisu izumrle i da je na njima da ih sačuvaju i osnaže.
Studente je govor toliko inspirisao prenosimo u celosti:
„Dragi moji studenti, poštovane kolege, budući profesori, Na dan kada smo proslavljali vaše apsolventsko veče, odložen je maturski ispit malih maturanata jer su se testovi koje je trebalo da popunjavaju pojavili u javnosti. Ovaj događaj samo je jedna od brojnih manifestacija urušenosti našeg prosvetnog sistema, kao i društvenog sistema u svim oblastima. Dolazeći na vaše veče i gledajući vas onako doterane, nasmejane, mlade i pune pozitivne energije, razmišljala sam o tome hoćete li uspeti da zadržite taj optimizam i kada diplomirate i kada se suočite s niskim platama, nedovoljnim uvažavanjem profesorske profesije, prilično nezainteresovanim učenicima, roditeljima koji su uvek na strani svoje dece (čak i ako je to na njihovu štetu), različitim pritiscima i omalovažavanjem. Mnogo toga oko vas ubijaće vam motivaciju. Ipak, ako mene pitate, na listi vrhunskih zanimanja nalaze se sledeća: profesor, lekar, advokat, sudija, inženjeri, još jednom, profesor. Ako pitate sve roditelje ovog sveta čime bi želeli da se njihova deca bave, odgovoriće vam na isti način. Raznorazni nepismeni i polupismeni ljudi danas sebe olako mogu nazvati nekakvim pi-arovima ili menadžerima, neobrazovane voditeljke sebe zovu novinarkama, a folk-pevačice umetnicama, da i ne govorim o art direktorima, biznis konsultantima, bek-ofis administratorima, velnes konsultantima, ivent koordinatorima, kopi-print operaterima, marketing konsultantima, ofis-asistentima, portfolio-menadžerima, produkt dizajnerima. Iza zvučnih naziva zanimanja najčešće se kriju foliranti koji misle da se ugled može steći preko noći, kriju se oni koji nisu imali izdržaj da završe fakultet koji su započeli, oni koji menjaju zanimanja i profesije kao prljave čarape.
Nemojte zaboraviti da se profesorom, lekarom ili sudijom niko ne može samoprozvati. Ponosite se svojim zanimanjem koje se može steći samo upornim, vrednim radom, odricanjem, nespavanjem i višegodišnjim samosavladavanjem i samoodricanjem. Ne dozvolite da vam bahati, hvalisavi i samouvereni vlasnici raznoraznih restorana, firmi, privatnih aviona, luksuznih stanova drže lekcije o uspehu, jer VI STE PROFESORI, a oni su samo vlasnici kvadratnih metara!
Pokušavaju da omalovaže profesorsko zanimanje. Imajte na umu to da ste vi čuvari dostojanstva svoje profesije. Zvanje profesora stiče se sa puno truda, ali još više muke treba uložiti u znanje kako nositi tu važnu titulu. Vodite računa o načinu na koji se ponašate i kada niste u školi,razmišljajte o svom odevanju, stavu, odnosu prema kolegama, prema učenicima i njihovim roditeljima. Ako sebe srozate u sopstvenim očima, onda će vas i okolina gledati sa omalovažavanjem. Budite ponosni, samouvereni, budite spremni da učite i da se doživotno usavršavate, jer VI STE PROFESORI! Volite svoje učenike.
Upoznajte ih sa onim plemenitim što nose u sebi, a čega često nisu svesni. Izvucite ono najbolje iz njih. Podignite im ugled u njihovim sopstvenim očima. Nipošto im ne poklanjajte ocene, ali im stalno omogućavajte da poprave ocene koje imaju. Prepoznajte i poštujte njihov trud. Pokažite im da mogu biti uspešni ako rade. Ne ubijajte im volju. Profesorski autoritet ne stiče se preteranom strogošću i samovoljom, već pravednošću i nedvosmislenim dogovorom kojeg obe strane treba da se pridržavaju. Hvalite najbolje jer ćete time inspirisati i ostale da se potrude i ponekad budu najbolji. Pružajte šansu mnogima da ponekad budu najbolji. Nemojte biti drugari sa svojim učenicima i pokušavati da im se na taj način približite. Vi treba da postavljate pravila u svojoj učionici, da određujete granice, da držite konce u svojim rukama, jer oni su učenici, a VI STE PROFESORI! Ne zaboravite da ćete predavati glavni predmet, prvi u rubrici u dnevniku, i da ćete sa svojim učenicima provoditi više vremena od svih ostalih profesora. Vaš uticaj na učenike biće najvažniji.
Budite svesni te odgovornosti. Kao profesori srpskog jezika, vi ste čuvari našeg jezika i kulture. Učite učenike da vole svoju zemlju. Često se može čuti kako profesori svojim najboljim učenicima savetuju da što pre odu odavde. Počelo je da se podrazumeva da je najbolji uspeh u školi sigurna propusnica za odlazak iz Srbije. Hajde da preokrenemo perspektivu! Ukažite najboljim učenicima na to da treba da ostanu u Srbiji jer će joj, kao najbolji, pomoći da se oporavi i postane bolje mesto za život. Ne dozvolite im da odu i da prepuste zemlju svakojakom ološu! Zacrtajte im kao životni zadatak da se bore protiv živog blata u koje tonemo. Usadite im osećaj za društvenu odgovornost i objasnite im da ovu zemlju niko ne može očistiti osim njih. Ako se potrudite, videćete da će vas đaci poslušati, jer VI STE PROFESORI! Budite uvereni da seme svih ekonomskih, političkih, kulturnih, moralnih reformi u ovoj zemlji može da proklija samo u porodici, ali i u vašoj učionici, i to upravo na časovima srpskog jezika i književnosti! Zato se trudite da budete uzor svojim učenicima.
Krenite u rat protiv svih starleta, sponzoruša, pevačica, manekenki, tajkuna, biznismena i pobedite ih. Vi im morate postati orijentaciona tačka, svetionik u životu! Za taj rat imate 45 minuta dnevno skoro svakog radnog dana, a to nije malo. Pobedićete tako što ćete dati sve od sebe da saržaje koje treba da predstavite svojim učenicima učinite zanimljivim, uzbudljivim, svežim. Uspećete u tome samo ako mnogo znate, ako volite ono što radite i ako ste posvećeni. Učenici to mogu da prepoznaju, i to nepogrešivo. Ne obazirite se na činjenicu da se neke vaše kolege ne pripremaju za časove, da mnogi ništa ne rade, a primaju platu, ne obazirite se na trulež oko sebe i ne predajte mu se! Neka vaš čas bude oaza znanja u sveopštoj pustinji, svetla tačka u mraku, zrno smisla u besmislu. Vi imate misiju: ako uspete da povratite autoritet škole i znanja (a to se ne može postići nijednim zakonom, već entuzijazmom profesora), padaće kao domine sve prepreke ka boljem životu u Srbiji. Od časa srpskog do ekonomskih reformi! Od časa srpskog do borbe protiv korupcije! Od časa srpskog do kosmosa! Vaša moć je ogromna i vaš zadatak je od strateškog značaja. U tome je razlika između vas i raznoraznih menadžera, konsultanata, koordinatora, administratora, operatera, bogatih vlasnika lokala i ostalih eksperata za prodavanje magle. U njihovim rukama su projekti, lokali, avioni i kamioni, a u vašim rukama je budućnost ove zemlje. Nikada nemojte zaboraviti: VI STE PROFESORI!
KURIR
Студенти бране професора Коцића
Професор Милан Коцић је један од најбољих на Економском факултету у Крагујевцу, и омиљен међу студентима и колегама, саопштио Студентски парламент Економског факултета у Крагујевцу. Грешка у његовом уџбенику, настала цитирањем портала „Њуз.нет“ последица је динамичности интернета а остатак уџбеника утемељен на валидним подацима, пише у саопштењу.
Студентски парламент Економског факултета у Крагујевцу и Удружење студената те високообразовне установе подржали су професора Милана Коцића, истичући да је он један од најбољих на том факултету, омиљен и међу студентима и међу колегама.
Професор Коцић је у уџбенику „Директни маркетинг“, објављеном ове године, као релевентан податак на страни 302 навео део измишљене вести сатиричног портала „њуз.нет“ о одлуци компаније Фејсбук, а информација о томе јуче је преплавила друштвене мреже и медије.
„Грешка настала цитирањем сајта Њуз.нет, која је нажалост последица интернета као најдинамичнијег медија, на коме врло често може доћи до погрешног тумачења и неразумевања, ни на који начин не доводи у питање стручност професора Коцића, као ни његове педагошке, нити етичке врлине“, наведено је у саопштењу.
Истакнуто је и да је „изузимајући тај део, уџбеник утемељен на валидним подацима из те научне области“.
Студентски парламент и Удружење студената факултета, у заједничком саопштењу, наводе да је професор Коцић максимално посвећен научној дисциплини којом се бави и чије је теоретско, као и практично знање, више пута било од непроцењивог значаја како за прошле, тако и за садашњу генерацију студената.
„Професор Коцић је својом максималном посвећеношћу, на крајње професионалан и високо етичан начин мотивисао многе студенте да континуирано раде на себи, уче и стичу нова знања и вештине, како би постали конкурентнији стручњаци у својим областима и као такав представља ресурс од непроцењиве вредности за Економски факултет и његове студенте“, наведено је у саопштењу.
Студентски парламент и Удружење студената крагујевачког Економског факултета наводе и да њихово саопштење представља „само један од покушаја да сперу мрљу са имена професора“, коме поручују да су му захвални на натпросечном труду, пренетом знању и залагању да постану стручњаци у својим области, али пре свега добри и часни људи.
„Многи ће рећи да нема позитивног и негативног маркетинга, битна је само велика фотографија, а наслов који год да је. Ми се не слажемо. Желимо да поред Вашег имена у будућности читамо само речи хвале“, поручују професору бивши и садашњи студенти Економског факултета у Крагујевцу.
РТС
Четири медаље из информатике
Гимназијалци Србије освојили четири медаље из информатике на Светској информатичкој олимпијади у Бризбејну, у Аустралији.
Четворица ученика гимназија из Србије освојили су две сребрне и две брозане медаље на 25. Светској информатичкој олимпијади у Бризбејну, у Аустралији.
Сребрне медаље освојили су ученик трећег разреда гимназије „Светозар Марковић“ Иван Стошић из Ниша и ученик другог разреда исте гимназије Марко Станковић.
Бронзану медаљу освојио је ученик другог разреда новосадске гимназије „Јован Јовановић Змај“ Димитрије Ердељан и ученик четвртог разреда Крагујевачке гимназије Марко Баковић.
На олимпијади је учествовало 319 учесника из 81 земље, а Србија је заузела 17. место, најбоље међу земљама региона.
РТС
Скромни доктор наука са 25 година
Игор Пашти је већ две године доцент на Факулету за физичку хемију. Дипломирао је са 23, а докторирао са 25 година. Они који са њим сарађују кажу да има само једну ману -скромност. У Србији данас ради једанаест и по хиљада научника, којима је осим финансија, неопходна и боља опрема и инфраструктура за рад.
Дан рођења Николе Тесле већ три године у нашој земљи обележава се као Дан науке. На Гардошу ће бити отворена изложба Теслиних диплома, у згради Техничких факултета одржаће се трибина под називом „Никола Тесла и 21. век“. У Виминацијуму ће бити организован Дечји научни камп. У Холу науке у Њујорку отвара се изложба београдског Музеја Николе Тесле под називом „Теслин чудесни свет електрицитета“. Научници у Србији кажу да су им осим финансија за рад потребни и боља опрема и инфраструктура, као и боље место у друштву.
„Конкретно оно чиме се ми бавимо је развој нових материјала претварања енергије са посебним нагласком на материјале који се користе у ћелијама“, каже Пашти.
У Србији данас ради једанаест и по хиљада научника. Осим финансија, кажу да су им за бољи рад неопходни и боља опрема и инфраструктура и нове Законске одредбе како би наука имала место у друштву које јој и припада.
Доцент Факултета за физичку хемију нада се да ће они који су одговорни за развој науке у земљи, упркос тренутној финансијској ситуацији, наћи начин да се у њу више улаже.
„Ја се бојим да се наука у Србији не схвата довољно озбиљно. Сматрам да је наука у Србији најбољи извозни производ. И о томе говори и вртоглави развој науке у протеклих десет година који смо ми имали. Србија је била ‘звезда у успону’ у многим областима, нарочито у природним наукама“, наводи Пашти.
Игор је добитник награда Српске академије наука и уметности из области хемијских, биолошких и сродних наука. Они са којима сарађује кажу да има само једну ману – скромност.
„Мислим да сада морам да радим још више него што сам радио, али му је жао што је та награда додељена једној особи. Резултати који су потекли, су резултати рада пуно нас, и ја бих волео, ако се укаже прилика да то буде награда за групу“, рекао је Пашти.
Објавио је више од четрдесет радова и планира постдокторске студије, кад нађе нешто што му одговара.
„Пријало би ми да нађем једну групу у којој бих имао довољно велику слободу, која се подудара са оним што ја радим, а опет и услове да то истраживање буде колико толико самостално, где бих ногао да дам лични печат том истраживању“, додаје Пашти.
А за то ће вероватно одабрати неку од европских земаља.
РТС
