ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Након нашег упозорења из последњег дописа «Следећим нашим дописом бићете обавештени када ћемо бити испред Владе РС и испред Министарства просвете, науке и технолошког развоја и показати Вам како се успоставља социјални дијалогом» упућеног министрима финансија и просвете, министар финансија Лазар Крстић је организовао састанак са свим репрезентативним синдикатима (ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, СРПС СОС, УНИЈА).

Састанку су испред Министарства финансија присуствовали поред министра и државни секретар Љубиша Милосављевић и Никола Ћосовић, а испред Министарства просвете Зоран Тубић-помоћник за финансије, Зоран Костић помоћник за средње образовање, Жељка Кнежевић – секретар министарства.

Након краћег елаборирања министра Л. Крстића о ситуацији у јавним финансијама Србије по питању задужености од укупног БДП, везаности плата и пензија, повећању просечног годишњег задужења у последњих неколико година од БДП отворена је дискусија по питању материјалног положаја запослених у образовању Србије. У дискусији су учествовали представници репрезентативних синдиката указујући на следеће проблеме:

1. Низак проценат издвајања од БДП за образовање у Србији

2. Замрзавање плата у 2008. години на нижем нивоу у односу на друге буџетске кориснике

3. Избегавање кориговања коефицијената и њихово враћање на ниво 3:1 из 2008. године

4. Повећање накнаде за разредно старешинство

5. Проблем везаности плата и пензија

6. Нарушавање система плата директних и индиректних корисника буџета

7. Неусаглашеност нивоа образовања у Србији

8. Отпремнине

9. Божићне награде

Дат је предлог Министру за кориговање коефицијената (повећање у другом кварталу око 4 милијарде, а у трећем око 1,6 милијарди динара) које би обухватило кориговање коефицијената на нивоу од 10% за неусаглашене коефицијенте, повећање за разредно старешинство са 4% на 7% (око 800 мил. динара), исплата отпремнина (око 500 мил.динара) и божићне награде (од 3000 до 5000 динара што би орјентационо износило од 600 до 900 милиона динара). Све наведено би повећало оптерећење јавних финансија за 4 до 6 милијарди динара на годишњем нивоу.

Након овога Министар финансија је указао да је систем плата у јавном сектору урушен, да је неопходно кориговати и мењати неке законе и увести Закон о платним разредима у јавне финансије.

Са синдикатима је договорено да се у наредних 7 дана потпише Протокол у коме се министарства просвете и финансија, са једне стране и репрезентативни синдикати са друге стране, обавезују да ће до 01.07.2014.г. урадити предлог платних разреда којим би се побољшао материјални положај запослених у образовању. До краја године је у плану да се уради централни обрачун плата које се финансирају из буџета.

Репрезентативни синдикати су се сложили са Министром да ће учествовати у изради платних разреда јер сматрају да је то тренутно најцелисходније решење за јавне финансије и птихватљиво решење за запослене у образовању

Студирање у Великој Британији, Естонији и Ирској је најскупље у Европи, док Данска, Исланд, Норвешка, Финска и Шведска студентима омогућавају бесплатно школовање, објављено је у најновијем извештају образовне мреже Еуридика „Државне школарине и системи финансијске подршке за 2013/14.

Еуридика је мрежа Европске комисије, а извештај обухвата 38 европских образовних система у оквиру 33 земље које учествују у доживотном учењу ЕУ програма, 28 земаља чланица ЕУ, као и Исланд, Лихтенштајн, Норвешку, Швајцарску и Турску.

Аустрија нема школарину током првог циклуса високог образовања (основне студије у трајању од три или четири године), а са друге стране у Великој Британији, Естонији, Ирској, Литванији, Мађарској, Словенији, Турској школарине су папрене, веће од 5.000 евра.

Међутим и у овим системима има различитих варијанти. У Мађарској, Литванији и Словенији већина студената има могућност да се упише на буџет, односно да се школује о трошку државе.

Естонија за ову школску годину предвиђа измене и то тако што повезује школарину са успехом студирања. Ако студент по семестру или академској години прикупи 30 односно 60 бодова може да студира бесплатно.

У супротном, високошколска институција има право да наплаћује бодове, па школарина може да буде и већа од 7.000 евра по години, наводи се у извештају.

У Великој Британији школарина је већа од 11.000 евра како за Британце тако и за студенте из земаља ЕУ.

На шкотским универзитетима, шкотски и небритански ЕУ студенти не плаћају школарину, али у другим деловима Велике Британије плаћају и обрнуто. То значи да студент из Енглеске, Велса и Северне Ирске у Шкотској плаћа студирање.

Ирска је за школарину увела термин студентски допринос, који уопште није занемарљив. Тако за први циклус студенти из ЕУ плаћају 2.500 евра по години иако званично не плаћају школарину, ако испуњавају критеријуме „бесплатног студирања“. То су трошкови коришћења библиотеке, регистрације, за објекте…

Сви остали плаћају 6.000 евра. Студенти ван ЕУ плаћају двоструко, троструко више, у зависности од ценовника који одреди сам факултет.

У Италији школарина просечно износи 1.300 евра, а у извештају се наводи које земље обезбеђују највише стипендије, грантове, који иду и до 5.000 евра за годину.

Шпанија и Швајцарска су у групи земаља које студентима дају највеће повластице, кредите.

У Немачкој, од 16 савезних држава у 15 је студирање бесплатно. Једино још Доња Саксонија студентима наплаћује 1.000 евра по академској години, али и она планира укидање овог издатака за школовање.

РТВ

Образовање и привреда у Србији треба да буду јаче повезани, поручили учесници скупа „Јавно – приватно партнерство и образовни систем Србије“.

Привреда и образовање у Србији морају бити у јачој вези, поручили су учесници скупа „Јавно – приватно партнерство и образовни систем Србије“, истичући да је држава та која мора да повеже приватни и јавни сектор у образовању.

Учесници овог скупа истакли су да је крајње време да се ова два сектора у образовању повежу, да ће оба имати користи од тога, али да се чини да држава још за то нема довољно слуха.

Ректор Универзитета Сингидунум Милован Станишић оценио је да је српско друштво успавано, да се плаши свих промена и да би од повезивања јавног и државног сектора, оба сектора имала користи.

Он сматра и да на државним факултетима треба рационалније да се управља средствима, поручујући да би вишак простора требало да се издаје или прода.

Станишић је упитао и како је могуће да поједини државни факултети који добијају новац за материјалне трошкове, опрему и буџетске студенте немају да плаћају режије, а да приватни који наплаћују школарину од 1.200 до 1.500 имају и да улажу у даљи развој.

Саветник министра привреде Душан Павловић рекао је да је неопходно подићи праг знања који је потребан за упис на факултете, јер, како је оценио, због лаког уписа мало деце се одлучује да се запосли после средње школе, додајући да управо ти кадрови највише требају привреди.

„Истраживања послодаваца кажу да им недостају радници првог, трећег и четвртог степена образовања. Ти радници су потребни тржишту, а њих нема“, истакао је Павловић.

Упитао је и због чега већина деце жели да упише гимназије, а не средње струковне школе.

„То је због тога што је студирање у Србији јефтино. Држава која одређује висину школарина не дозвољава факултетима да је повећају, као ни да сами пропишу уписну квоту“, истакао је Павловић додајући да се сваке године уписује на готово свим факултетима много више студената него што је потребно.

Привреда има много проблема, а један део проистиче управо из образовања, закључио је Павловић.

Мање ученика, вишак запослених

Учесници скупа су напоменули да у образовном систему има вишка запослених због све мање деце у школама, као и вишка простора.

Вишак простора требало би, према њиховом мишљењу, издавати или продати и на тај начин решити бројне проблеме у овој области.

На то је државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Зоран Машић рекао да је од школске 1990/91 до 2008/09 смањен број ученика за 215.000, а да је затворено 86 објеката у којима су се та деца школовала.

„Највећи број вишка тог простора је у руралним крајевима Србије. Треба наћи и модел финансирања тог простора како не би било злоупотреба“, рекао је Машић.

Осврнуо се и на Павловићев предлог да се подигне праг знања за упис на факултете и поручио да је Србија Стратегијом образовања до 2020. године предвидела да се повећа број високообразованих, па самим тим и студената.

Машић је сагласан да привреда треба да каже који јој профили недостају, подсећајући да је недавно исказана потреба за школовањем више ИТ стручњака и да је то држава и дозволила.

РТС

Баш када су научили прве речи на кинеском, појединим основцима и средњошколцима, који су учење овог језика почели прошле године, настава је заустављена. У Министарству објашњавају да је реч је о кратком одлагању јер неки професори још нису стигли из Кине.

У већини школа широм Србије настава кинеског је почела, али у једној београдској школи ђаци нестрпљиво очекују професорку Гау Чен која им је до сада држала часове. На телефон се не јавља, а нису сигурни ни да ли ће она уопште доћи или ће добити новог професора.

Директорка ОШ „Владан Аксентијевић“ Слободанка Матковић каже да се у ту школу уписао један мали Кинез управо због тога што су његови родитељи очекивали да ће бити наставе кинеског.

С обзиром на то да овај пројекат финансира амбасада Кине, а Србија обезбеђује само здравствено осигурање наставника, из Министарства поручују да треба бити стрпљив. Кажу, наставе ће бити чим стигну професори.

„Имамо знаке из кинеске амбасаде да ће то бити у скорије време, јер је неколико наставника којима је истекао по њиховом закону уговор овде отишло у Кину и сада долазе нови. Ту има наравно и једна, две младе професорке које су се из личних разлога вратиле, а доћи ће друге на њихово место“, објашњава помоћница министра просвете Весна Фила.

Предвиђено је да се настава кинеског језика одржава у 33 школе у осам градова Србије, тако што ће десетак наставника да циркулише по тим школама. Крајњи циљ обе државе је да кинески постане изборни језик у српским школама.

РТС