Састанак је одржан 30.08.2013. у 11:00 часова у сали АП Војводине у Новом саду. Састанку су присуствовали Мирослав Васин – покрајински секретар за рад и равноправност полова, Мирјана Мунџић, помоћница М. Васина ипредавач, Вера Божић Трефалд, начелница Управе за безбедност и здравље на раду РС.

Скупу се обратио Мирослав Васин са коментаром да Покрајина нема директне надлежности у овој области па ће зато излагач бити госпођа Божић Трефалд.

Сала је била пуна. Присутни су били представници јавног сектора, приватног сектора, представници разних агенција и представници синдиката.

Вера Божић је издвојила две теме о којима ће нас известити:

1. СТРАТЕГИЈА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У ПЕРИОДУ 2013-2017

2. ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ

1. тема Вера Трефалд је нагласила потребу усаглашавања Закона са директивом 391 ЕУ. Предвиђен је састанак радне групе 06.09.2013. која ће се бавити дорадом и расправама, у сарадњи са репрезентативним синдикатима, безбедности и здравља на раду. Главно питање је КАКО НАЋИ МЕРУ ИЗМЕЂУ ПОСЛОДАВЦА И ЗАПОСЛЕНИХ. Нагласила је да први закон од 1921. није лош и да ће се залагати да неке старе одредбе остану на снази, као и то да ће инспекцијске службе морати више да се ангажују и да „уче“ (правилно тумаче) опште и посебне норме. Нагласила је осам битнних ставки у СТРАТЕГИЈИ за наредни период:

1. УСКЛАЂИВАЊЕ СА ДИРЕКТИВАМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

2. ИНТЕГРИСАНА ИНСПЕКЦИЈА РАДА (Процедура за спровођење прописао безбедности и здрављу на раду као и Закон о инспекцијама)

3. РАЗВОЈ ПОСЕБНОГ ОСИГУРАЊА ОД ПОВРЕДА НА РАДУ И ПРОФЕСИОНАЛНИХ ОБОЉЕЊА (Закон о осигурању, појашњења о накнади штете и шта Србија хоће у овој области)

4. ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ О ВАЖНОСТИ ЗДРАВЉА И БЕЗБЕДНОСТИ НА РАДУ КОД УЧЕНИКА У ОШ И СШ

5. СТАЛНА ОБУКА ЗАПОСЛЕНИХ (Центар за обуку и Факултет безбедности и здравља на раду – усавршавање)

6. УВОЂЕЊЕ ЈЕДИНСТВЕНОГ РЕГИСТРА ПОВРЕДА НА РАДУ

7. УНАПРЕЂЕЊЕ УЛОГЕ СЛУЖБЕ МЕДИЦИНЕ РАДА У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ КРОЗ ПРАЋЕЊЕ ЗДРАВСТВЕНОГ СТАЊА ЗАПОСЛЕНИХ

8. ПРОМОЦИЈА КУЛТУРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ И ПРИМЕРА ДОБРЕ ПРАКСЕ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА (установљавање националне награде)

2. тема Измене и допуне су наставак усклађивања Закона са директивом 89/391 ЕЕЗ. посебно ће се обратити пажња на:

ЗНАЧЕЊЕ ИЗРАЗА ПОСЛОДАВАЦ, КОРИСНИК, ЛИЗИНГ ГРУПЕ, ОДГОВОРНИ КОРИСНИК (агенције)

МИКРОКЛИМУ, ОСВЕТЉЕЊЕ, ТЕХНИЧКУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ (старе и нове машине и опрема, чл. 24 неупотребљив)

ПРОГРАМ ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОСЛОВА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ (ОВО ЧИНИ СУШТИНУ ИЗМЕНА)

СВАКОДНЕВНО ПРАЋЕЊЕ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ (чл. 47)

ПОСЛОДАВАЦ САМ ОДЛУЧУЈЕ О СПРЕМИ БЕЗБЕДЊАКА ДО 50 ЗАПОСЛЕНИХ

Посебно су наглашени ЦИЉЕВИ измена и допуна Закона о БЗНР:

Ø УЛОГА И ЗНАЧАЈ СЛУЖБЕ МЕДИЦИНЕ РАДА (праћење здравственог стања запослених)

Ø ЕДУКАЦИЈА (обука лица за безбедност и здравље на раду)

Ø САГЛЕДАВАЊЕ И ПРЕИСПИТИВАЊЕ РАДА СПОЉНИХ СЛУЖБИ (ЛИЦЕНЦИРАЊЕ) – ПРОЦЕНА РИЗИКА

Ø УКИДАЊЕ ПОДЗАКОНСКИХ ПРОПИСА ИЗ ПРЕТХОДНОГ ПЕРИОДА

Вера Божић Трефалд је похвалила људе за безбедност јер није лако радити у држави где се Закон не примењује или се примењује селективно. Истакла је да је Закон о БЗНР КРОВНИ ЗАКОН и у својој бити је системски те у свом домену (мере) има важност као и Закон о раду (права). Лица за безбедност и здравље на раду не реферишу никоме него прате стање и предлажу мере.

Предавање је завршено у 12:45 али тада долази најинтересантнији део РАСПРАВА И ПРЕДЛОЗИ ПРИСУТНИХ.

v Председник Уније послодаваца је нагласио да је против додатних трошкова и намета за послодавце поготово малих предузећа, али ако су разумни и оправдани онда се слаже са изменама.

v Самостални синдикат је изнео пресек стања о угрожености радника и небезбедности на раду и нагласио да да је Министарство рада изнело званично мишљење о Агенцијама за изнајмљивање радника (лизинг) и да њихов рад у нашој земљи сматра НЕЗАКОНИТИМ. (Вера Божић Трефалд је била без коментара – није јој постављено питање већ је изнето стање)

v Живковић Милојица је испред УГС НЕЗАВИСНОСТ поставио питање – Ко ће раднике у лизинг и другим агенцијам представљати (штитити) од разних злоупотреба – мисли на синдикат и у чијој организацији (Агенција или корисник услуга)? Иначе је ту врсту агенција назвао „АГЕНЦИЈЕ ЗА НЕСИГУРНО ЗАПОШЉАВАЊЕ“. На ово питање Вера Божић је рекла да ће га узети на разматрање у радној групи.

v Биљана Митровић је испред ПО УГС НЕЗАВИСНОСТ, ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ и СЕКЦИЈЕ ЖЕНА упутила питање – На колико процената радног односа и да ли на одређено или неодређено треба да буде примљено лице за безбедност у школи с обзиром да је на предавању истакнуто да организације преко 50 запослених треба да имају 100% запосленог на неодређено време (лице за безбедност има велику одговорност) и ко је дужан да га финансира? Вера Трефалд није у потпуности одговорила на ово питање у првом делу, а што се тиче финансирања требало би да се финансира као и остали у школи (значи Министарство просвете). У сваком случају ће питање изнети на Радној групи јер сам инсистирала на томе.

Вера Трефалд је јавно изнела похвалу за синдикат НЕЗАВИСНОСТ као врло одговоран, конструктиван у предлозима и врло активан у свим комисијама у којима је члан.

v Испред водовода и канализације представник је истакао да инспекције лоше или никако обављају свој посао и да треба проверавати и опрему, а не само машине. Поставио је питање одговорности лица која дозвољавају увоз машина и опреме које не поштују наш Закон. Вера Божић је рекла да ту одговорност има Министарство економије.

v Испред Медицине рада представник је изнео незадовољство третманом који има Медицина рада и поставио питање ко ће финансирати циљане медицинске прегледе?

v Агенција за процену ризика је предложила да се у Закон обавезно убаци ставка – ТОПЛОТНА УГОДНОСТ И ОСВЕТЉЕЊЕ – јер је наступила ера компјутера и вештачког осветљења.

Расправа је била конструктивна са пуно предлога те се надам да ће допринети да Закон буде бољи и јаснији. Састанак је завршен у 13:40.

Подносилац извештаја

Биљана Митровић

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Након нашег упозорења из последњег дописа «Следећим нашим дописом бићете обавештени када ћемо бити испред Владе РС и испред Министарства просвете, науке и технолошког развоја и показати Вам како се успоставља социјални дијалогом» упућеног министрима финансија и просвете, министар финансија Лазар Крстић је организовао састанак са свим репрезентативним синдикатима (ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, СРПС СОС, УНИЈА).

Састанку су испред Министарства финансија присуствовали поред министра и државни секретар Љубиша Милосављевић и Никола Ћосовић, а испред Министарства просвете Зоран Тубић-помоћник за финансије, Зоран Костић помоћник за средње образовање, Жељка Кнежевић – секретар министарства.

Након краћег елаборирања министра Л. Крстића о ситуацији у јавним финансијама Србије по питању задужености од укупног БДП, везаности плата и пензија, повећању просечног годишњег задужења у последњих неколико година од БДП отворена је дискусија по питању материјалног положаја запослених у образовању Србије. У дискусији су учествовали представници репрезентативних синдиката указујући на следеће проблеме:

1. Низак проценат издвајања од БДП за образовање у Србији

2. Замрзавање плата у 2008. години на нижем нивоу у односу на друге буџетске кориснике

3. Избегавање кориговања коефицијената и њихово враћање на ниво 3:1 из 2008. године

4. Повећање накнаде за разредно старешинство

5. Проблем везаности плата и пензија

6. Нарушавање система плата директних и индиректних корисника буџета

7. Неусаглашеност нивоа образовања у Србији

8. Отпремнине

9. Божићне награде

Дат је предлог Министру за кориговање коефицијената (повећање у другом кварталу око 4 милијарде, а у трећем око 1,6 милијарди динара) које би обухватило кориговање коефицијената на нивоу од 10% за неусаглашене коефицијенте, повећање за разредно старешинство са 4% на 7% (око 800 мил. динара), исплата отпремнина (око 500 мил.динара) и божићне награде (од 3000 до 5000 динара што би орјентационо износило од 600 до 900 милиона динара). Све наведено би повећало оптерећење јавних финансија за 4 до 6 милијарди динара на годишњем нивоу.

Након овога Министар финансија је указао да је систем плата у јавном сектору урушен, да је неопходно кориговати и мењати неке законе и увести Закон о платним разредима у јавне финансије.

Са синдикатима је договорено да се у наредних 7 дана потпише Протокол у коме се министарства просвете и финансија, са једне стране и репрезентативни синдикати са друге стране, обавезују да ће до 01.07.2014.г. урадити предлог платних разреда којим би се побољшао материјални положај запослених у образовању. До краја године је у плану да се уради централни обрачун плата које се финансирају из буџета.

Репрезентативни синдикати су се сложили са Министром да ће учествовати у изради платних разреда јер сматрају да је то тренутно најцелисходније решење за јавне финансије и птихватљиво решење за запослене у образовању

Студирање у Великој Британији, Естонији и Ирској је најскупље у Европи, док Данска, Исланд, Норвешка, Финска и Шведска студентима омогућавају бесплатно школовање, објављено је у најновијем извештају образовне мреже Еуридика „Државне школарине и системи финансијске подршке за 2013/14.

Образовање и привреда у Србији треба да буду јаче повезани, поручили учесници скупа „Јавно – приватно партнерство и образовни систем Србије“.

Привреда и образовање у Србији морају бити у јачој вези, поручили су учесници скупа „Јавно – приватно партнерство и образовни систем Србије“, истичући да је држава та која мора да повеже приватни и јавни сектор у образовању.

Учесници овог скупа истакли су да је крајње време да се ова два сектора у образовању повежу, да ће оба имати користи од тога, али да се чини да држава још за то нема довољно слуха.

Ректор Универзитета Сингидунум Милован Станишић оценио је да је српско друштво успавано, да се плаши свих промена и да би од повезивања јавног и државног сектора, оба сектора имала користи.

Он сматра и да на државним факултетима треба рационалније да се управља средствима, поручујући да би вишак простора требало да се издаје или прода.

Станишић је упитао и како је могуће да поједини државни факултети који добијају новац за материјалне трошкове, опрему и буџетске студенте немају да плаћају режије, а да приватни који наплаћују школарину од 1.200 до 1.500 имају и да улажу у даљи развој.

Саветник министра привреде Душан Павловић рекао је да је неопходно подићи праг знања који је потребан за упис на факултете, јер, како је оценио, због лаког уписа мало деце се одлучује да се запосли после средње школе, додајући да управо ти кадрови највише требају привреди.

„Истраживања послодаваца кажу да им недостају радници првог, трећег и четвртог степена образовања. Ти радници су потребни тржишту, а њих нема“, истакао је Павловић.

Упитао је и због чега већина деце жели да упише гимназије, а не средње струковне школе.

„То је због тога што је студирање у Србији јефтино. Држава која одређује висину школарина не дозвољава факултетима да је повећају, као ни да сами пропишу уписну квоту“, истакао је Павловић додајући да се сваке године уписује на готово свим факултетима много више студената него што је потребно.

Привреда има много проблема, а један део проистиче управо из образовања, закључио је Павловић.

Мање ученика, вишак запослених

Учесници скупа су напоменули да у образовном систему има вишка запослених због све мање деце у школама, као и вишка простора.

Вишак простора требало би, према њиховом мишљењу, издавати или продати и на тај начин решити бројне проблеме у овој области.

На то је државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Зоран Машић рекао да је од школске 1990/91 до 2008/09 смањен број ученика за 215.000, а да је затворено 86 објеката у којима су се та деца школовала.

„Највећи број вишка тог простора је у руралним крајевима Србије. Треба наћи и модел финансирања тог простора како не би било злоупотреба“, рекао је Машић.

Осврнуо се и на Павловићев предлог да се подигне праг знања за упис на факултете и поручио да је Србија Стратегијом образовања до 2020. године предвидела да се повећа број високообразованих, па самим тим и студената.

Машић је сагласан да привреда треба да каже који јој профили недостају, подсећајући да је недавно исказана потреба за школовањем више ИТ стручњака и да је то држава и дозволила.

РТС