Правна питања и одговори

У средњој школи „Сезаи Сурои“ у Бујановцу отворено језичко одељење за наставу српског језика. Опремање је са 99.000 евра финансирала Амбасада Немачке.

Амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм и заменица шефа Мисије ОЕБС у Београду Пола Тиде отворили су у средњој школи „Сезаи Сурои“ у Бујановцу кабинет за језике у ком ће ученици Албанци моћи да уче и српски језик.

Пола Тиде је на отварању ученицима који ће користити кабинет рекла да Мисија ОЕБС у Србији снажно подржава унапређење и заштиту људских и мањинских права, као и да верује да је потпуна интеграција националних мањина могућа само уз познавање званичног језика
држве.

Немачки амбасадор је рекао да је његова амбасада у филолошки кабинет уложила 99.000 евра са циљем да допринесе да што је могуће више ученика научи српски уз најсавременије методе.

„Знати нови језик је веома важно због могућности зближавања са другим људима и културама. С обзиром на то да живите у Србији веома је важно знати званични језик државе. Мислим да свака особа која живи у Србији, без обзира у ком крају и којој националности припада, треба да зна државни језик“, рекао је Вилхелм који је први пут посетио Бујановац.

Језички кабинет у школи „Сезаи Сурои“ опремљен је са 16 компјутера и слушалица. Отварању кабинета присуствовали су и шеф Координационог тела за опсстине Прешево, Бујановац и Медвеђу Зоран Станковић, председник Националног савета Албанаца Галип Бећири и председник општине Бујановац Нагип Арифи.

Станковић је најавио да ће са амбасадором Немачке у Србији Хајнцом Вилхелмом разговарати о даљим инвестицијама у те општине.  Нада се да ће с немачким амбасадором разговарати о просвети, здравству и социјалној политици, као и о евентуалном немачком инвестирању у Бујановцу и Прешеву.

Председник Координационог тела за Бујановац, Прешево и Медвеђу рекао је да је 5.060 уџбеника на албанском језику заплењено, јер није постојала одговарајућа документација и да то није била полицијска акција већ активност Основног тужилаштва у Врању.

„Уџбеници нису праћени одговарајућом документацијом која се подразумева када са било које територије на ове просторе дођу уџзбеници. Ни директор и секретар школе нису знали да објасне одакле су ти уџбеници и када су дошли, што је веома неодговорно од њих“, рекао је Станковић у Бујановцу.

РТС

Студенткиња Ива Атанасковић била је један од 13 чланова француског тима који је победио на такмичењу у Бостону

Ива Атанасковић (Фото Петница)

Одржавањем Научног ђачког парламента у Народној скупштини, Србија трећи пут обележава Светски дан науке. У свету, тај дан се слави од 2002. године.

Светски дан науке обележава се данас у Србији одржавањем Научног ђачког парламента у Народној скупштини Републике Србије.

Како се наводи у саопштењу Центра за промоцију науке, ове године Светски дан науке одржава се са поруком да истакне потребу за јачањем дијалога и размене између студената и научника, као и  упознавањем ученика са парламентарним процедурама за науку и истраживања.

Научни ђачки парламент одржава се од петка, 8. новембра до недеље, 10. новембра, у Дому Народне скупштине Србије.

Током три дана, ученици су се упознали са парламентарним процесима одлучивања кроз симулацију рада скупштине. Кроз радне групе и у раду са научницима, ђаци су дискутовали о најновијим питањима на тему „Будућност нашег града“.

Око 2.000 ученика из целе Европе учествоваће у 20 националних парламената. Сто одабраних ће имати прилику да учествује на завршном Европском ђачком парламенту, који ће се одржати током конференције Европског научног форума у Копенхагену 2014. године.

Поред Светског дана науке, који Република Србија обележава као чланица УНЕСКО, 2011. године је, одлуком Владе, установљен и национални Дан науке, 10. јул, дан рођења Николе Тесле.

Светски дан науке је датум који је предложен на Светској научној конференцији у Будимпешти 1999. године, са циљем да се скрене пажња на потребу за новом везом између науке и друштва.

Тим поводом УНЕСКО је установио Светски дан науке за мир и развој, који је први пут обележен 10. новембра 2002. године.

У Србији је овај дан први пут прослављен 2011. године, на иницијативу Центра за промоцију науке.

Хиљаде родитеља спремно да децу не пусти на малу матуру уколико ни после њихове петиције, за коју планирају да прикупе 10 хиљада потписа, Министарство просвете не укине трећи тест.

Реакције, које је изазвала најава трећег теста на малој матури, не стишавају се. Хиљаде родитеља из целе Србије спремно је да децу не пусти на малу матуру уколико ни после њихове петиције, за коју планирају да прикупе 10 хиљада потписа, Министарство просвете не укине трећи тест. Фејсбук група „Родитељи и наставници против нове мале матуре“, до сада окупља око 900 родитеља и наставника.

Санда Кнежевић каже да су родитељи против трећег додатног теста зато што су деца већ преоптерећена обимним планом и програмом рада.

„Не може осмогодишње школовање да се сажме у неколико сати и тестова. Сем тога, додатни тест изискује додатне трошкове за родитеље због уџбеника и припрема“, додаје Санда Кнежевић.

Ни наставницима није ништа јасније. У јавности се трећи тест назива различито, као тест општег знања и као тест опште културе.

Професорка српског језика Јасмина Станковић каже да професори нису против теста.

„Ми професори волимо да се вреднује знање наше деце и оно треба да се вреднује. Међутим, сматрамо да нам треба омогућити да лакше урадимо тај посао“, каже професорка Станковић. Она додаје да стално мењање термина, непостојање литературе, необавештеност родитеља, само отежава посао.

Трећи тест биће из друштвених и природних предмета, како је и раније најављено, тврде креатори тестова на малој матури.

Срђан Вербић из завода за вредновање квалитета образовања каже да су ђаци увежбавали тест претходне две године.

„То смо звали композитним тестом и ђаци су га радили и у шестом и у седмом разреду. Ђаци тачно знају како изгледа тај тест и нису имали никакав посебан проблем“, додаје Вербић.

На тесту ће се тражити примена знања. Ипак, креатори теста свесни су за шта су кадри наши ђаци.

„Овај пут нећемо дати добар тест функционалног знања јер то не би било фер. Многе ученике нису подучавали на тај начин. Већину су учили фактографију. Питања ће бити, на пример, зашто је Сахара непогодно место за живот или чему служи желудац“, објашњава Вербић.

Министарство просвете се до сада није огласило на примедбе родитеља.

Стручњаци поручују да родитељи треба више да верују у своју децу, а ђаци у сами себе и своје знање. Тако ће, кажу, лакше и успешније показати оно што сигурно знају.