Правна питања и одговори

Kako smo se približavali 27. septembru, danu koji smo odredili za finalnu manifestaciju u okviru letnje faze protesta 2013. godine, tako je, razumljivo, rasla napetost u nama i medju nama. Već tu se pokazalo koliko smo organizovana i odgovorna organizacija, jer samo tako i samo zbog toga nastaje i raste napetost. S druge strane, ćutanje svih onih kojima smo od kraja avgusta, na tri mesta u Beogradu i u Novom sadu, Kragujevcu i Nišu, neprekidno slali zahteve za razgovor, nije nas obeshrabrila. Nije nas obeshrabrilo, mada je u svakom od nas proizvelo dodatnu veliku građansku potištenost, ni ponašanje srpskih medija koji su se raznim prizemnim marifetlucima svakodnevno odricali osnovnih pravila svoje profesije i potpuno ili u dobrom delu ignorisali naše akcije.

Naprotiv, sve to nam je pokazalo da ima i više razloga za proteste nego što smo ranije mislili i, sasvim je sigurno, neke među nama koji su se kolebali da li treba izaći na ulicu i boriti se, prelomilo i još više naoštrilo za borbu. Dobili smo efekat koji odavno postoji u autoritarnim društvima, sa medijima koji servisiraju takva društva, da se jednog trenutka uspostavi takav društveni odnos da svaki rast pritiska, umesto da suzbije otpor, upravo obrnuto, povećava ga i to eksponencijalno. Protest od 27. septembra je dokaz te uzajamnosti opresije i otpora, on je ne samo sindikalno, već, naročito, građanski oblikovan, njegova energija ne traži samo zadovoljenje interesa sekundarne odrednice grupe, već i one, važnije, primarne, građanske odrednice. Zato je ćutanje elite još muklije, to je ćutanje ravno onome kada aristokratija pre tri veka susretne nalet renesanse i prosvećenosti, a njihovi mediji danas rade upravo ono što su tada radile javne lomače, brišu događaj, aktere i stvarnosti, čuvajući prostor za iracionalno kao sredstvo vladanja.

Sve smo to pobedili. Svako ko je gledao ili čitao izveštaje stranih medija, jasno je to video. Ovo je pobeda Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST, svakog našeg člana, onoga na ulicama Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša, bez obzira da li je bio na ulicama ovih gradova, ili će tek izaći kada pozovemo na proteste za graditeljsku fazu, protiv ove rušilačke koja nam je skoro uništila zemlju. Naravno, tada će i naša odgovornost biti još veća, posebno ako se nastavi, a zašto ne bi, ovo što se desilo prošlog petka, da su nam se građani, prepoznavši i sebe u našim porukama, pristupali našoj koloni. Moraćemo tada još više da uvažimo muke drugih ranjivih i ranjenih društvenih grupa, moraćemo još više da budemo, makar i privremeno, građanska organizacija na uštrb naše klasne odrednice.

Moraćemo tada da dotaknemo i mnoge osetljive „srpske“ teme kojima je dat status nedodirljivosti, osim ako ne dajete bezuslovnu podršku. To su pre svega pitanja Kosova i EU, odvojeno svako za sebe, ali još važnije, stavljene u nasilan i realno neodrživ međuodnos. Iza te dve sračunato građene paradigme razdora i spasa, istovremeno, kriju se sve manipulacije u poslednjih desetak godina, sve privatizacije i njihove posledice, to su glavne poluge zamajavanja građana Srbije i njihovog zadržavanja u zabranu bezobzirne elite, kako bi ih, kao iz nekog privatnog ribnjaka, elita raznim političko-tajkunskim mrežama vadila za potrebe svojih orgija. Možda će nekima tada biti teško jer će u tom prljavom poslu prepoznati svoju stranku i neće hteti da protiv nje protestuje. To u civilizovanom društvu, a to valjda gradimo, nije nikakav problem, odete u stranku i sva pitanja postavite kao član stranke, a ne kao član sindikata. Ili, nastavite da ćutite. Ali, onda ćutite u stranci, a ne u sindikatu. Sindikat koji ćuti, nije sindikat. On tada nije ništa. Stranka koja ćuti, možda samo čeka bolju priliku, taktizira. Mi ne možemo da čekamo bolje prilike, mi ih stvaramo.

Zato, uz duboku zahvalnost za ono što ste, poštovani članovi Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST učinili da kampanja i protest DOSTA dožive pun uspeh, ali i zahvalnost vašim porodicama, prijateljima i komšijama koji su vas hrabrili i podržavali, očekujem da se uskoro vidimo u sledećoj etapi ovog važnog nacionalnog zadatka. Imamo politički, društveni i sindikalni kapital stečen u poslednjih 22 godine, dodatno iskaljen i obogaćen proteklih mesec dana. Ostalo je da ga još više unapredimo i podelimo sa Srbijom. Zagrizli smo jabuku, ona je kisela, ali od nas zavisi da li će na kraju biti slatka.

                                                                                                 Branislav Čanak

                                                                                                 Predsednik GO