Правна питања и одговори

На државне факултете у Србији јесенас ће се уписати 16.455 бруцоша чије ће школовање плаћати држава, а од тог броја Универзитет у Београду уписаће 9.353 нова студента, одлучила је данас Влада Србије.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић потписао је данас са директорима Републичког и регионалних центара за таленте уговор о реализацији програмских активности са талентованим ученицима за 2013. годину, за шта је из буџета Министарства издвојено 18.099.000 динара.

BEOGRAD – Sve se može kad se hoće.
Milica Marković, učenica osmog razreda Osnovne škole „Sestre Pavlović“ iz Belanovice kod Ljiga, osvojila je prvo mesto na republičkom takmičenju iz biologije iako nikada nije ušla u biološki kabinet. Prema rečima direktorke ove škole, Danijele Jerinić, Milica se za ovo takmičenje spremala veoma skromno, a postigla je veliki uspeh.

– Nju je spremao profesor Dejan Stanojević, ali nažalost, škola je veoma skromna, tako da Milica nije ni mogla ništa posebno da se spremi jer nemamo kabinete. Uprkos nedostatku sredstava, Milica je postigla uspeh – kaže Jerinićeva.

(D. T.)

Rezultati probne mature u školama širom Srbije ponovo su pokazali katastrofalnu pismenost đaka, pa su učenici iz srpskog jezika u proseku osvajali tek po 10 bodova. Nastavnici srpskog jezika koji su analizirali ovu najnoviju situaciju, zaključili su da su deca sve nepismenija i da za to krivicu snose prosvetne vlasti koje su dopustile minimiziranje pravopisa.

S druge strane, roditelji kažu da se nastavnici ne trude dovoljno da đaci savladaju školsko gradivo ida drže privatne časove deci iz nekih drugih škola i tako zarađuju novac. Nastavnici opet svoj dodatni angažman pravdaju niskim primanjima u prosveti.

– Ovo je bio danak ranijim „tra-la-la” testovima, znali smo da će biti problema, jer nam deca jesu sve nepismenija. Mali broj đaka je ostvario dobar rezultat, deca su se opustila i sad su odjednom svi zatečeni. Da li pod pritiskom nastavnika i roditelja ili ne, tek ove godine je test malo ozbiljniji, prihvaćene su naše zamerke, insistiralo se na pravopisu i ćirilici i matura sada izgleda 50 odsto onako kako bi trebalo da izgleda – objašnjava Olivera Krupež, nastavnica u čačanskoj Osnovnoj školi „Milica Pavlović”.

Ona je član Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Aktiva profesora srpskog jezika i književnosti moravičkog okruga i kaže da su nastavnici analizirali rezultate đaka i da su bili razočarani i znanjem (pismenošću) dece i samim testovima.

– Nakon probnih i dva završna testa u kojima nije bilo (ozbiljnih) zahteva iz gramatike i iz gradiva, jer su se svodili uglavnom na zaokruživanje ponuđenih odgovora, učenici su bili zatečeni pitanjima iz fonetike, morfologije i pravopisa. Broj zadataka iz oblasti književnosti i dalje je nedopustivo mali – zapravo jedan jedini zadatak. Da li se tako čuva duh naše tradicije? – prenosi utiske nastavnika naša sagovornica.

Međutim, đaci imaju nešto drugačiju priču. Milica, Olja i Jovana, maturantkinje jedne od centralnih beogradskih osnovnih škola koje se nisu proslavile na probnoj maturi, kažu da njihova nastavnica nikada ne objašnjava gramatiku, čak i sama na časovima priznaje da je ne voli i da je ne zna dovoljno.

– Ja sam imala sedam poena iz srpskog, a 17 iz matematike. Inače sam odličan đak i pred test sam imala i nekoliko privatnih časova. Očigledno je da ću morati više da učim ako hoću da upišem gimnaziju – priča jedna od njih i dodaje da sada svi u odeljenju muku muče sa srpskim jezikom, jer se nastavnica naljutila zbog loših rezultata i hoće svima da smanji ocenu za kraj godine.

Majka ove maturantkinje, s druge strane smatra da je veći problem književnost, jer mali broj đaka čita lektiru.

– Većina đaka ne čita uopšte i za to nije odgovoran samo školski sistem. Lektire nisu prilagođene interesovanjima današnje omladine, svi sastavi mogu se naći na internetu kao i prepričane verzije romana, deca ne razumeju književni jezik. Ne mogu da krivim nastavnike, jer oni predaju po programu, ali delimično je i njihova odgovornost zbog toga što ih ne motivišu dovoljno – kaže Natalija P.

Profesori univerziteta godinama takođe upozoravaju da im dolaze sve nepismenije generacije, a čuvena je i rečenica profesora Beogradskog univerziteta dr Bore Kuzmanovića da studenti ne znaju čak ni šta studiraju, pa pišu „sociologia” umesto sociologija.

– Podaci pokazuju da 60 odsto nastavnika Univerziteta u Novom Sadu smatra da im dolaze sve slabiji učenici, naročito iz gimnazija, što pokazuje da je reforma morala odavno da počne. U ovom istraživanju čak 8.500 studenata je izjavilo da im je studiranje lakše od srednje škole! – kaže profesor dr Zorana Lužanin sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, koja je kao i profesor Kuzmanović o ovom problemu upozoravala na gotovo svakoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta.

S druge strane, prosvetne vlasti su zadovoljne nivoom znanja koji naši đaci pokazuju i kao ključni argument i sam ministar profesor dr Žarko Obradović, navodi poslednje PISA rezultate, kada su naši đaci ostvarili najveći napredak u istoriji ovog svetskog testiranja.

На републичком такмичењу у познавању историје ученици Основне школе „Лепосавић“ из истоименог града на северу Косова показали су најбоље знање, освојивши прва три и пето место.

На републичком такмичењу које је недавно одржано у Нишу, у конкуренцији од 280 ученика основних школа из Србије, најбоље познавање историје показали су основци из Лепосавића, који су освојили прво, други, треће и пето место.

Ученик осмог разреда Павле Антонијевић, освојио прво место, Ђорђе Ђорђевић друго, Сава Ђурђевић, треће, а Лука Ивановић, пето место, пренела је ТВ „Мост“ из Звечана.

Организатор овогодишњег Републичког такмичења историчара у Нишу били су Министарство просвете Републике Србије и Друштво историчара Србије.

RTS