ШКОЛУЈЕМО КАДРОВЕ КОЈИ НЕЋЕ МОЋИ ДА НАЂУ ПОСАО
Oko 2.300 učitelja čeka posao, a u školama više od trećine nastavnika nema pun fond časova. U isto vreme, diplome učitelja se svake godine izdaju u Beogradu, Somboru, Užicu, Jagodini, Nišu…
Iako se godinama najavljuje usklađivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada, fakulteti su i ovog proleća samo “prepisali” upisne kvote od prošle godine, pišu „Večernje novosti“.
Najviše se školuje upravo onih koji su najbrojniji u evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja.
Najdeficitarnija zanimanja su diplomirani farmaceuti, lekari specijalisti, veterinari i građevinski inženjeri sa posebnim licencama. Za njima uvek postoji tražnja.
Sa druge strane, u kategoriji onih koji najduže čekaju posao, između pet i deset godina, jesu poljoprivredni inženjeri, agroekonomisti, politikolozi, učitelji i profesori fizičkog.
“Na čekanju” je najviše diplomiranih pravnika i ekonomista, ali oni, u proseku, ne čekaju predugo zaposlenje. Nezaposlenih ekonomista, prema statistikama NSZ, ima 6.400, a pravnika 4.600. Ipak, samo državni fakulteti upišu svake godine skoro 4.000 brucoša na pravne i još oko 4.300 na ekonomske fakultete.
Posao veoma teško pronalaze mašinski inženjeri, kojih je nekoliko hiljada na evidenciji. Isto je i sa lekarima opšte prakse. Veliki je suficit i svih vrsta nastavnika.
Posao čeka 2.300 lekara opšte prakse, a svake godine državni fakulteti upišu novih 1.300 studenata medicine. S druge strane, među najtraženijim kadrovima su lekari, ali specijalisti. Za njima je velika potreba u skoro svim gradovima Srbije, ali traže ih i poslodavci iz inostranstva.
(Izvor: Večernje novosti, Kamatica)
ВЕЋИНА ФАКУЛТЕТА НЕЋЕ ПОВЕЋАТИ ШКОЛАРИНУ
Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић каже да је већина факултета прихватила предлог министарства да школарине не треба повећавати.
Већина факултета неће повећати школарине, изјавио је министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић.
Обрадовић каже да су сви универзитети донели такву одлуку, као и највећи број факултета београдског универзитета.
„Остаје да преостале високошколске установе убедимо да не повећавају школарину, мада они то правдају материјалним трошковима које имају“, рекао је Обрадовић.
Уколико буде потребе, рекао је Обрадовић, министарство ће обезбедити средства јер је циљ избећи да се економска криза одрази на студенте преко повећања школарине.
Ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић рекао је у понедељак на седници Савета Универзитета да је 20 од 31 факултета затражило да школарине остану на прошлогодишњем нивоу, а да је чак један од тих 20 смањио школарину.
Бумбаширевић је рекао да је укупно 11 факултета дало предлог корекције школарина од чега је 10 факултета затражило повећање у складу са препоруком од 12 одсто, а да је само један, Стоматолошки факултет, тражио повећање од око 20 одсто уз образложење да то раде због материјалних трошкова.
Студентски парламент Универзитета у Београду и СКОНУС послали су став министарству да су студенти против повећања школарина.
РТС
ПЕТНИЦА УКИДА ПРОЛЕЋНЕ СЕМИНАРЕ ЗА СРЕДЊОШКОЛЦЕ?
Ministarstvo štedi
Istraživačka stanica Petnica za ovu godinu od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja još nije dobila nijedan dinar za programa namenjen talentovanim đacima, pa će morati da redukuje ili obustavi prolećne seminare za srednjoškolce koji su tradicionalno održavani u aprilu i maju
To je Tanjugu izjvaio direktor ISP Vigor Majić, navodeći da su zbog nedostatka para prošle godine bili primorani da obustave pretplatu na naučne časopise, knjige za biblioteku, potrošni materijal…
„Zabrinuti smo kako ćemo dalje funkcionisati, jer nemamo dijalog ni komunikaciju sa Ministarstvom i ne znamo da li će i kada biti novca od države“, rekao je Majić. On se ipak nada da će prikupiti novac od sponzora i da neće morati da primene drastičnu meru obustave seminara.
„Bojimo se da će nedostatak novca početi da se oseća na padu kvaliteta aktivnosti u celini, jer smo prisiljeni da štedimo svugde. To otvara pitanje ima li smisla uopšte raditi ako će kvalitet programa biti nezadovoljavajući“, istakao je Majić.
On je naveo da su još u decembru prošle godine Ministarstvu dostavili program za 2013. godinu i očekivali su da će biti ugrađen u njihov budžet. Ministarstvo je, kako kaže, javno saopštilo da je predvidelo ISP u budžetu za 2013. međutim, još nisu dobili nikakve informacije u vezi sa sklapanjem ugovora za ovu godinu.
Majić kaže da ih zbunjuje što je Vlada Srbije stajala iza projekta proširenja kapaciteta ISP, a da su ipak suočeni sa velikom redukcijom sredstva i to kroz višestruko umanjenje, koje traje već četiri godine.
Obrazovni programi u ISP odvijaju se kroz jesenje i zimske seminare i letnje škole. Kroz ove programe godišnje prolazi oko 3.000 polaznika.
Prema Majićevim rečima, godišnje je ISP potrebno oko 110 miliona dinara, za sve aktivnosti, programe, održavanje… „Mi od Ministarstva ne tražimo da pokriju sve troškove, nego deo“, rekao je Majić i naveo da je ranije Ministarstvo pokrivalo i do 50 odsto troškova.
e-novine
