НА ГЕНЕРАЛНОЈ ПРОБИ МАТУРЕ САМО ЋИРИЛИЦА
Na maturi će biti najviše umereno teških i odgovora na zaokruživanje, kaže direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja
Na ovogodišnjoj „generalnoj probi” male mature, 11. maja, važiće dve novine: od đaka će se na testu iz srpskog jezika tražiti da vode računa i o pravopisu u svim zadacima „sa otvorenim odgovorima”, kao i da pišu ćirilicom. Kako saznajemo u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ovo će važiti samo na probnim testovima, ali ne i na samoj maturi u junu, čime se delimično izašlo u susret zahtevima profesora srpskog jezika i književnosti.
Na naše pitanje da li će se na „pravoj” maturi priznavati i nepismeni odgovori, ako na primer učenik napiše „desanka maksimović”, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja mr Dragan Banićević kaže da „nisu planirani zadaci koji mogu da dovedu ocenjivače testova u ovakvu vrstu nedoumice”.
On kaže da se za test iz srpskog jezika koriste zadaci različitih tipova među kojima ima najviše zatvorenih odgovora, odnosno tipa višestruki izbor.
– Zadaci „na zaokruživanje” omogućavaju visok stepen objektivnosti i zbog toga se najčešće koriste u ovakvim situacijama. Osnovni kriterijum za konstrukciju bilo kog testa jeste da li procenjena težina pojedinačnih zadataka odgovara nameni testa. Testovi za završni ispit nisu izuzetak u tom pogledu. Na testu će biti zadataka različitog nivoa težine, pri čemu će više biti zastupljeni zadaci koji omogućavaju pouzdanu selekciju to jest oni koji su umereno teški – objašnjava mr Banićević.
Podsetimo, prošle godine je najveća uzbuna nastala neposredno pred maturu zbog dela uputstva koju su nastavnici dobili, a u kojem se navodilo da se kao tačni priznaju i pravopisno neispravni odgovori ako se u tim zadacima ne proverava poznavanje pravopisnih pravila. Glas je tada prvi podigao Aktiv profesora srpskog jezika i književnosti moravičkog okruga, koji je zahtevao i da se ne tolerišu odgovori latinicom, ali je taj deo zahteva ostao u senci malog i velikog slova.
Letimičan pogled na zadatke koje naši đaci rešavaju otkrivaju još neke nelogične stvari, poput one da se reklamiraju pojedini lanci knjižara.
Banićević objašnjava da su u nekim zadacima opisane životne situacije i stoga je neophodno da se koriste imena proizvoda ili firme. „To je isključivo u funkciji zadatka i uvek nastojimo da to bude svedeno na najmanju moguću meru”, dodaje direktor zavoda.
Olivera Krupež, predsednica Aktiva profesora srpskog jezika i književnosti moravičkog okruga, kaže da je stvar mnogo ozbiljnija nego što na prvi pogled izgleda i da je završni ispit osmišljen tako da obesmisli rad na časovima srpskog jezika, jer je učenicima upućena poruka da im za prolaz na testu nije neophodno gotovo ništa od onoga što je nastavnicima dato u zadatak da ih nauče.
– Ne znamo kakvo će biti uputstvo ove godine, ono se krije do poslednjeg trenutka. Ja ću i ove godine pregledati testove, jer je to moja profesionalna obaveza – kaže Krupežova.
Nastavnici moraju da postupaju po uputstvu prosvetnih vlasti.
– Priznavala sam i nepismene odgovore i latinicu, a prošle godine je najveći problem bilo jedno pitanje zbog kojeg smo satima čekali da ga razjasne i na kraju smo priznavali bukvalno sve dečje odgovore, što pokazuje da testovi nisu promišljeno napravljeni – ističe sagovornica.
Ona kaže da na aktivu nastavnici najviše raspravljaju i o tome kako se na testu ne prepoznaju tri nivoa obrazovnih standarda, za koje kreatori testova tvrde da postoje, jer su svi zadaci na zaokruživanje. Takođe je velika zamerka profesora i što na testovima više nisu zastupljeni klasici naše književnosti – daju se neumetnički ili tekstovi stranih autora. Ona dodaje da je od petog do osmog razreda uvedeno 160 književnih dela, što se ne vidi u završnim testovima
– Deca sve manje znaju, a rezultati su sve katastrofalniji i to se gura pod tepih i prikriva besmislenim zadacima. Struktura testa za završni ispit pokazuje koliko je predmet sveden na oblast čitanja i razumevanja teksta bez ikakvih elemenata nacionalne književnosti i jezika – ukazuje ova profesorka Osnovne škole „Milica Pavlović” u Čačku.
1. MAJ – МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИКА РАДА
СВИМ ЧЛАНОВИМА СИНДИКАТА ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, КАО И СВИМ РАДНИМ ЉУДИМА ЧЕСТИТАМО 1. МАЈ МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА.
Секретаријат
ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
ЧАНАК: ПОРАЖАВАЈУЋИ ПОЛОЖАЈ РАДНИКА
Положај радника поражавајући и нема места за славље Првог маја, сматра председник Уједињених гранских синдиката „Независност“ Бранислав Чанак. У Србији се прошле године дневно гасило скоро 200 радних места, а та тенденција је настављена и ове године, истакао Чанак.
Председник Уједињених гранских синдиката „Независност“ Бранислав Чанак оценио је да је у Србији положај радника поражавајући и да нема места за славље Међународног празника рада, 1. маја, јер се изгубила суштина због које се тај дан обележава.
„Тешко је употребити реч празник (за 1. мај), јер они који треба да празнују толико су бедни да празновање и та беда не иду заједно. Они имају разлог да јадикују и обележавају трагедију у којој се налазе“, рекао је Бранислав Чанак агенцији Бета поводом Међународног дана рада.
Чанак је подсетио да празник рада у капиталистичком свету служи да се тог дана окупи што више радника, да се покаже њихова снага и став према власти.
„Код нас се то претворило у славље. Славе и они који немају посла и који немају шансе да га добију. И они који су пар година пред пензију изгубили посао отићи ће у неки шумарак да окрену јагње“, рекао је председник синдиката „Независност“.
Чанак сматра да је „тужно да се из године у годину понавља Први мај на исти начин“.
„Људи одбијају да га узму у своје руке. Онај којима је намењен неће да га користе, и да бар тога дана, једанпут у години, изађу на улицу и кажу да су љути и да пошаљу политичку поруку онима који уређују друштво да морају да рачунају на ту љутњу“, навео је Чанак.
Чанак је нагласио да је „поражавајуће“ шта се дешава радницима у Србији, уз велику вероватноћу да буде горе.
„У Србији се прошле године дневно у просеку гасило 196 радних места, а та тенденција је настављена и ове године. И да имамо пуну запосленост то би било довољно да сирене трубе на узбуну, а ми крећемо са 26 одсто незапослених“, навео је он.
Како је додао, Србија је међу првим земљама у Европи по стопи незапослености, а све је ближа и Републици Српској где је број пензионера премашио број оних који раде.
Према његовим речима, синдикат „Независност“ неће обележити 1. маја јавним окупљањима.
„Не могу да изводим раднике на улицу на силу. Ако чланови не желе да имају 1. мај већ јагњетину и роштиљ, ми то не радимо. Када им буде догорело до ноката и када буду тражили да праве протесте и револуције нека се јаве“, рекао је председник синдиката „Независност“ Бранислав Чанак.
РТС
ИЗЈАВА МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕДЕРАЦИЈЕ СИНДИКАТА ( МКС) ПОВОДОМ 1. МАЈА
Брисел, 29. април 2013 (МКС ОнЛине): Радни људи се суочавају задобили и често брутални напади на њихова права у свим регионима света. Неједнакост и незапосленост су ударање рекордне нивое, као владе настављају да прате пропалу и деструктивне политике штедње-на-било-цост, и напада на колективно преговарање се наставља. Будућност целу генерацију младих људи је у озбиљној опасности.
Корпоративне похлепе ради неконтролисано, кошта животе хиљада радника, недавно у Бангладешу и Пакистану, као и фабрике спали пропасти. Синдикалци у Колумбији, Гватемали и на другим местима плаћају највећу цену за своју посвећеност социјалној правди, а турски радници суочавају са тешку руку судске репресије за који се боре за своја права.
Обећање трансформације у арапском свету се превареним од стране замену једног облика аутократије од другог. Деценије друштвеног напретка у европским земљама су истребљени од стране ометајуће моћи глобалних финансија, а људи широм Африке и даље трпе под неоколонијалне пљачке и корупције.
Дискриминација жена на радном месту је и даље свеприсутан, а радници мигранти су експлоатисани, злостављани и третирају као робови, чак у неким од најбогатијих земаља света.
Дух солидарности који су инспирисали прва Првог маја маршеве, а претрпела синдиката од тада, остаје јака. То је више него потребна у било ком тренутку у последњих неколико деценија. Наш покрет мора да расте, да подстакне и искористи тај дух да се супротстави лажним обећањем неолиберализма.
Морамо изградити моћ радника.
Радници свуда показују своју отпорност у лице модела глобализације дизајниран да користи богате на рачун сиромашних. Кроз своје синдиката су освајање нове добитке за радне људе. Стотине хиљаде неформалних радника у Индији граде своје синдикате, домаћи радници широм света стичу право на рад по први пут у историји, а синдикати су водећи политички и акције заједнице у развоју, одрживости и социјалне правде у сваком делу света.
Када државе окрену леђа радног народа, синдикати морају организовати. Где шефови компанија јама радник против радника, синдикати морају организовати. Морамо да расте у броју и снази, узимајући инспирацију од оних који данас стоје, и стајали су годинама прошло, постојан против репресије и шкртости неколицине на рачун многих.
Ово може дан 2013, морамо да се посвецујемо трајне визије и прамајке предака највеће демократске власти на планети – моћ радних људи, уједињене и да свет буде боље место.
МКС представља 175 милиона радника у 156 земаља и територија и има 315 филијале националне
Follow us on the web: http://www.ituc-csi.org and http://www.youtube.com/ITUCCSI
For more information, please contact the ITUC Press Department on: +32 2 224 02 04 or +32 476 621 018
ОД УРАНКА ДО СУМРАКА
|
Naoko logičan put. Konačno, i život ide tim putem. Jedino kada je reč o ljudskom dostojanstvu, onda valja pobeći od te logike. Prvi maj nije običan datum, ali, nije ni praznik. To je, pre bi se reklo, istorijski krajputaš na jednoj od ključnih magistrala razvoja ljudske civilizacije. On je i oznaka emancipacije ogromne mase ljudi što je kasnije imalo višestruke efekte na način života, politiku, uređenje privrednih odnosa, pa i na kulturno stvaralaštvo, jer se potrošačka baza kulturnih dobara naglo i enormno proširila. Dakle, istorijski datum koji se piše velikim slovom. Privredni razvoj naše civilizacije obeležili su razni faktori u različitim istorijskim uslovima. Samo jedan faktor se proteže od antičke privrede do danas – eksploatacija, ili bar, namera da se ona održi kao nepromenjivi faktor privrednog razvoja. Prvi maj 1886. godine u Čikagu, je prvi veliki dogadjaj kada su eksploatisani rekli da više neće trpeti tu podelu uloga i kada je ta poruka stigla i bila prihvaćena svuda u svetu, kao nijedna do tada. Bilo bi preterivanje kada bi se reklo da ta poruka nije stigla jedino u Srbiju. U socijalističkoj Srbiji, ali i onoj čitavih pola veka pre socijalizma, poruka Prvog maja je imala svoje mesto dostojno događaja koji ga je stvorio. U tih pedesetak godina, Prvi maj je bio dan kada se pokazivala spremnost radnika, svesnih svoje klasne pripadnosti, da svim oblicima borbe zauvek prekinu neljudske i nedemokratske odnose rada i kapitala. U socijalizmu, ubeđeni da su to i ostvarili, radnici su proglasili taj dan praznikom. Od tada stalno praznuju, kao da je vreme stalo. Kao da se nije desila privatizacija koja ih je preko noći vratila u položaj najamne, eksploatisane radne snage. Kao da se nije desila politička i socijalna tranzicija koja ih je postavila u ulogu pukih posmatrača rađanja demokratije, prikovanih za nametnute nacionalne, istinske ili krivotvorene, probleme. Politička elita, najčešće inicijator ili kreator tih problema, napravila je novi dnevni red za radničku klasu, dnevni red u kojem se od radnika očekuje samo da ga aklamativno prihvate i poslušno podmetnu leđa za ostvarenje zaključaka iz takvog dnevnog reda. I danas, kada, ruku na srce, postoje znaci buđenja novih odnosa u srpskom društvu, snažno nasleđe interesa političko-tajkunskih elita i dalje bezdušno vapi za njihovim očuvanjem. Tako se u povodu sporazuma iz Brisela priziva referendum o njegovom prihvatanju, a stanovnici, da, stanovnici, ne građani, (jer građani tako ne razmišljaju), četiri opštine sa severa Kosova povrh toga, traže peticijom povratak od nekuda nekog Vulina. Srbiji neće pomoći ni Dačić ni Vučić, sve dok većina njenih odavno pokleklih građana ne pronađe svoju ulogu u novoj Srbiji i daju svoj doprinos tom procesu. Neko ko je odavno morao i mogao da traži referendum o svojim otetim pravima, neko ko je odavno morao i mogao da potpisuje peticije za povratak svojih radnih mesta, gurnuo je sam sebe u pasivnu poziciju posmatrača izgradnje novog srpskog društva. On, prosečan radnik Srbije, pristao je da bude jeftino korumpiran, pristao je na to i ovog Prvog maja, skrnaveći još jednom taj svetli i sveti datum, masnim urankom i gozbom nepriličnom i za klasu na vlasti. Prvog maja 1886. godine u Čikagu, radnici su takođe mogli da odu na uranak. No, znajući da posle takvih uranaka uvek dolazi duboki sumrak, izabrali su da svojom smrću ispišu poruku, koju, nažalost, danas u Srbiji nema ko da pročita.
U Beogradu, dan-dva uoči još jednog straćenog Prvog maja UGS NEZAVISNOST |
